Пређи на садржај

Међународни дан биолошке разноврсности

С Википедије, слободне енциклопедије
Међународни дан биолошке разноврсности
Обележава се на светском нивоу
Тип екологија, животна средина
Датум 22. мај

Међународни дан биолошке разноврсности или Светски дан биодиверзитета обележава се 22. маја у свету као дан посвећен заштити животне средине. Овај дан је признат од Уједињених нација.

Историја

[уреди | уреди извор]

Уједињене нације прогласиле су 22. мај за Међународни дан биодиверзитета. Конвенција о биодиверзитету је усвојена 1992. године у Рио де Жанеиру на Самиту о заштити животне средине.[1] Тада је установљена платформа за заустављање смањивања биодиверзитета који подразумева разноврсност гена, врста и екосистема на Земљи. Главни циљеви овог документа су очување биолошке разноврсности, одрживо коришћење његових компоненти и расподела добробити од коришћења ресурса.[2] Године 2009. у Србији је на основу конвенције донет закон о потврђивању конвенције о биолошкој разноврсности. Циљ је подизања јавне свести и повећање разумевања значаја очувања биолошке разнврсности. Такође је значајно и заустављање опадања броја биљних и животињских врста, као и њихово изумирање.[3] Први пут је овај термин означен као 29. децембар, али многе земље нису могле да га испоштују због новогодишњих празника. У децембру 2000. године, Генерална скупштина УН усвојила је 22. маја као ИДБ, у знак усвајања текста Конвенције 22. маја 1992. године, Завршним актом Конференције за усвајање усаглашеног текста Конвенције о биолошкој разноликости у Најробију.[4]

Циљ

[уреди | уреди извор]

Циљ обележавања Међународног дана биодиверзитета или биолошке разноврсности је подизање јавне свести и повећања разумевања значаја очувања биолошке разноврстности као и неопходност заустављања падања броја биљних и животињских врста.[5]

Према подацима Програма УН за развој, због негативног утицаја човека на животну средину, у свету годишње нестане 27.000 врста, односно 74 врсте дневно, а стопа изумирања је 1.000 пута већа од процењене "нормалне" еволуционе стопе изумирања. Стручњаци упозоравају да би, ако изумирање врсте буде настављено по садашњој стопи, током наредних 30 година могло да нестане око 48% светске флоре и 25-35% кичмењачке фауне, што би могло да се упореди једино са катастрофом која се догодила пре 65 милиона година када су нестали диносауруси.

Светска унија за заштиту природе наводи да је угрожено 21% свих познатих сисара, 30% водоземаца, 12% птица, 28% гмизаваца, 37% риба, 70% биљака и 35% бескичмењака.

Угроженост биодиверзитета у Србији

[уреди | уреди извор]

Србија је земља са веома богатим биодиверзитетом као што су: речни токови, барска и језерска станишта, равнице, пешчаре, брдска и планинска подручја. Заједничко деловање климе, специфичног рељефа, геолошке подлоге, као и историјског наслеђа, допринело је развоју веома богатог биодиверзитета.

Белоглави суп

Према подацима из 2019. године у Србији постоји 3662 врсте васкуларних биљака, преко 600 врста гљива, 110 врста риба, 354 врста птица, 95 врста амфибија и рептила, 94 врсте сисара, више стотина врста маховина, лишајева и алги. Сви они заједно чине целину и сваки од њих има незаменљиву и тачно дефинисану улогу у одржавању равнотеже у биосфери. У Србији постоји 215 врста биљака и 429 врста животиња које су као природне реткости стављене под најстрожи степен заштите државе. Међу најугроженијима на листи врста птица, сисара и водоземаца налазе се: белоглави суп, мрки медвед, дивокоза, срна, степски соко, шарени твор, црни даждевњак, велики тетреб, јелен, рис, белонокта ветрушка, орао крсташ.

Међузависност човека и екосистема

[уреди | уреди извор]

Под услугама екосистема подразумевају се услови и процеси у природним екосистемима који омогућавају живот човека на планети.

Услуге екосистема укључују пречишћавање ваздуха и воде, ублажавање поплава и суша, детоксикацију и разградњу отпада, стварање и обнављање плодног земљишта, опрашивање усева и природне вегетације, делимичну стабилизацију климе, ублажавање температурних екстрема и друго.

Очување природне разноликости директно утиче на побољшање услуга екосистема, пре свега на стабилност и приносе ратарских усева, сточне хране и рибарства. Биоразноликост је у директној вези и са секвестрацијом угљеника у тлу и смањењем углејн-диоксида у атмосфери, па има значајну улогу у борби против климатских промена.

Богатство биодиверзитета омогућава храну, природну влакну, дрво, гориво од биомасе, опрашивање усева, лекове, а доприноси добробити и материјалном благостању, сигурности, друштвеним односима и здрављу популације.

Према подацима УН-а, више од 80 процената људске исхране обезбеђују биљке. Риба обезбеђује 20 процената животињских протеина за око 3 милијарде људи. Чак 80 посто људи који живе у руралним подручјима у земљама у развоју, ослањају се на традиционалне биљне лекове у основној здравственој заштити.

Негативни трендови у биодиверзитету указују да се неће испунити 80 процената постављених задатака у оквиру Циљева одрживог развоја, који се односе на сиромаштво, глад, здравље.

Губитак биодиверзитета није само еколошко питање. Уколико се наставе, негативни трендови у биодиверзитету указују да човечанство неће испунити 80 процената постављених задатака у оквиру Циљева одрживог развоја (SDGs), који се односе на сиромаштво, глад и здравље, навела је међувладина научно-политичка платформа о биодиверзитету и услугама екосистема (IPBEC).[6]

Званичне политике очувања биодиверзитета

[уреди | уреди извор]

Неопходно је зауставити губитак биодиверзитета, како би се обезбедила стабилна будућност на планети.

Свака пета земља на свету је у опасности од колапса својих екосистема, угрожавања прехрамбене сигурности, обезбеђивања чисте воде и ваздуха и заштите од поплава.

Теме

[уреди | уреди извор]
  • 2026. Делујмо локално за глобални утицај[7]
  • 2025. Хармонија са природом и одрживи развој[7]
  • 2024. Буди део плана[7]
  • 2023. Од договора до акције: Вратимо биодиверзитет[7]
  • 2022. Изградња заједничке будућности за све облике живота[7]
  • 2021. Ми смо део решења[7]
  • 2020. Наша решења су у природи[8][9]
  • 2019. Наш биодиверзитет, наша храна, наше здравље[4]
  • 2018. 25 година акције за биодиверзитет[4]
  • 2017. Биодиверзитет и одрживи туризам[4]
  • 2016. Укључивање биодиверзитета у одрживост човека и његових средстава за живот[4]
  • 2015. Биодиверзитет за одрживи развој[4]
  • 2014. Биодиверзитет Исланда[4]
  • 2013. Вода и биодиверзитет[4]
  • 2012. Биодиверзитет морског света[4]
  • 2011. Биодиверзитет шума[4]
  • 2010. Биолошка разноликост, развој и смањење сиромаштва[4]
  • 2009. Инвазивне непознате врсте[4]
  • 2008. Биодиверзитет и пољопривреда[4]
  • 2007. Биодиверзитет и климатске промене[4]
  • 2006. Заштитита биодиверзитета у сушним подручјима[4]
  • 2005. Биолошка разноликост: животно осигурање за наше промене света[4]
  • 2004. Биодиверзитет: храна, вода и здравље за све[4]
  • 2003. Биолошка разноликост и ублажавање сиромаштва - изазови за одрживи развој[4]
  • 2002. Посвећено шумском биодиверзитету[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „What is biodiversity?”. Biodiverzitet. Архивирано из оригинала 30. 12. 2019. г. Приступљено 6. 6. 2020. 
  2. ^ „Општи значај биодиверзитета”. Екос парк. Приступљено 6. 6. 2020. 
  3. ^ „Дан заштите биодиверзитета”. Дан по дан. Приступљено 6. 6. 2020. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п „Convention of Biological Diversity”. CBD. Архивирано из оригинала 19. 05. 2019. г. Приступљено 6. 6. 2020. 
  5. ^ Jovanović, Saša. „Čuvari ravnice - 22. MAJ - DAN ZAŠTITE BIODIVERZITETA”. www.cuvariravnice.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2026-03-19. 
  6. ^ Vujasin, Mihajlo (2022-05-21). „Međunarodni dan biodiverziteta: izgradnja zajedničke budućnosti za sve vrste na planeti”. Balkan Green Energy News (на језику: српски). Приступљено 2026-03-19. 
  7. ^ а б в г д ђ Unit, Biosafety (2026-02-20). „International Day for Biological Diversity - 22 May”. www.cbd.int (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-19. 
  8. ^ „International Day for Biological Diversity”. Unesco. Приступљено 6. 6. 2020. 
  9. ^ „Пошумљавање је прави одговор за очување живог света”. Eкологија. Архивирано из оригинала 06. 06. 2020. г. Приступљено 6. 6. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународни_дан_биолошке_разноврсности&oldid=30835817”