29. децембар
29. децембар (29.12.) је 363. дан године по грегоријанском календару (364. у преступној години). До краја године има још 2 дана.
Догађаји[уреди]
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- 1170. — Надбискуп Томас Бекет убијен по налогу енглеског краља Хенрија II пред олтаром Кентерберијске катедрале.
- 1721. — Французи окупирали острво Маурицијус у Индијском океану. Острво 1810. потпало под британску власт, а независност стекло 1968.
- 1890. — Амерички војници код "Рањеног колена" у Јужној Дакоти масакрирали више од 200 Индијанаца из племена Сијукс, међу њима велики број жена и деце.
- 1911. — Револуционарна привремена скупштина за првог председника Кине изабрала Сун Јат Сена, чиме је после више од три миленијума укинута монархија.
- 1914. — Почела битка код Сарикамиша у Првом светском рату, у којој је много слабија руска војска нанела тежак пораз турској армији. Турци изгубили 77.000 од 95.000 војника.
- 1920. — Влада Краљевине СХС је Обзнаном забранила рад Комунистичкој партији Југославије.
- 1937. — Слободна Ирска Држава је замењена са новом државом названом Ирска, заједно са увођењем новог устава.
- 1940. — Немачко ваздухопловство извело најтеже бомбардовање Лондона у Другом светском рату, које је британској престоници нанело највећа разарања од "великог пожара" 1666, када су уништене четири петине града.
- 1944. — Совјетске трупе у Другом светском рату ушле у Будимпешту.
- 1973. — Филипински диктатор Фердинанд Маркос наставио да влада по окончању другог председничког мандата, иако по Уставу није могао поново да буде биран. На основу ванредног стања које је завео 1972. владао декретима док у побуни 1986. није збачен са власти.
- 1989. — Парламент Чехословачке за шефа државе изабрао чешког писца Вацлава Хавела, дугогодишњег дисидента под комунистичким режимом, који је као "државни непријатељ" провео пет година у затвору. Хавел наследио Густава Хусака који је претходно под притиском јавности поднео оставку.
- 1992. — Скупштина Југославије изгласала неповерење првој Влади СР Југославије и сменила премијера, српског бизнисмена из САД Милана Панића. За вршиоца дужности премијера именован потпредседник Владе Радоје Контић. Смењивање Панића уследило после његових сукоба с председником Србије Слободаном Милошевићем око спровођења мировне политике према бившим југословенским републикама.
- 1996. — Влада Гватемале и вође герилског покрета потписали споразум којим је после 36 година званично окончан последњи и најдужи грађански рат у Централној Америци.
- 1998. — Вође Црвених Кмера извињавају се због геноцида у Камбоџи за вријеме седамдесетих који је узео више од један милион живота.
- 1999. — У невремену које је захватило више европских земаља живот изгубило око 130 људи.
- 2000. — Министар одбране Русије Игор Сергејев потписао документ којим се дозвољава обука иранских официра у Русији.
- 2001. — У Кабулу први пут патролирале авганистанске и британске трупе, што је била проба за мировне операције.
- 2001. — Око 300 људи погинуло, најмање 120 повређено, у пожару који је изазвао ватромет у трговинском центру у Лими, главном граду Перуа.
Рођења[уреди]
- 1721. — Мадам Помпадур, позната куртизана и чувена љубавница француског краља Луја XV. († 1764.)
- 1800. — Чарлс Гудјир, амерички проналазач. († 1860.)
- 1809. — Вилијам Гледстон, политичар из Велике Британије. († 1898.)
- 1876. — Пау Касалс, каталонски виолончелиста и диригент. († 1973.)
- 1921. — Добрица Ћосић, српски писац, први председник Савезне Републике Југославије. († 2014.)
- 1928. — Даница Аћимац, српска глумица. († 2009.)
- 1974. — Лена Богдановић, српска глумица.
- 1982. — Марко Баша, црногорски фудбалер.
- 1989. — Кеи Нишикори, јапански тенисер.
Смрти[уреди]
- 1825. — Жак Луј Давид, француски сликар. (* 1748.)
- 1835. — Филип Вишњић, слепи песник-гуслар, Србин из Босне. (* 1767.)
- 1926. — Рајнер Марија Рилке, аустријски песник (*1875.)
- 1981. — Мирослав Крлежа, хрватски књижевник. (*1893.)
- 1984. — Гвидо Тартаља, српски писац. (*1899.)
- 1916. — Григориј Распућин, мистик и самозвани руски монах који је, као саветник руског цара Николаја II и царице Александре, знатно допринео паду последње руске царске династије. (*1869)
- 2006. — Благоје Видинић, фудбалски голман, репрезентативац. (*1899.)
- 2010. —
- Владан Батић, посланик Народне скупштине Србије и председник Демохришћанске странке Србије. (*1949.)
- Атина Бојаџи, македонска пливачица и тренер, светски шампион у пливачком маратону, прва жена са Балкана која је препливала Ламанш. (*1944.)
Празници и дани сећања[уреди]
Свети пророк Агеј; Света Теофанија царица
Тома (име) Бекет, Давид краљ.
Зул Хиџе (Zu-l Hidždže)
Тевет
