Пређи на садржај

Микроблогинг

С Википедије, слободне енциклопедије

Микроблогинг је медиј који функционише у форми блога (blogging). Микроблог се разликује од класичног блога по томе што је његов садржај много мањи у смислу величине фајла и простора којег заузима.[1] Микроблог дозвољава корисницима да размијењују мале садржаје као што су кратке реченице, поједине слике или видео линкове. Ове мале поруке се понекад називају микропостови.[2]

Неки микроблог сервиси нуде својства као што су подешавање приватности, на основу које корисник контролише ко има право да чита микроблог, или да изабере алтернативне начине објављивања који се не заснивају на окружењу Свјетске мреже.

Први микроблогови су били познати као тамблблогови (tumblelogs). Термин је креиран у блог посту из 12. априла 2005. године. Џејсон Котке описује овај назив у октобру 2005. године, описујући га као „брзи и прљави ток свијести, нешто као посебан стил линклога али са више садржаја од линкова“.[3] Било како било, током 2006. и 2007. године термин микроблог се почео користити много више за означавање сервиса као што су Tumblr (Тамблр) и Twitter (Твитер). Твитер је посебно популаран у Кини, јер га користи 35 милиона људи у 2012. години, према подацима GlobalWebIndex.[4] У истом периоду се дешава експанзија микроблог сајтова, а неки од њих су PingGadget – микроблогинг сервис базиран на локацији; Pownce, који је развијен од стране Кевина Роуза који је интегрисао микроблогинг са системом дијељења датотека и системом за позивнице на догађаје.[5] Овај посљедњи је интегрисан у сервис Six Apart у децембру 2008. године.[6]

Остале друштвене мреже такође нуде микроблогинг услуге (Фејсбук, МајСпејс, ЛинкедИн), али у форми ажурирања статуса. Иако је овај тип микроблогинга знатно редукован, може се сматрати да припада овом појму јер укључује размјену кратких реченица и слика.

Коришћење микроблогова

[уреди | уреди извор]

Неколико студија, укључујући оне из Харвардове пословне школе и Сисомоса, су покушале анализирати понашање корисника на микроблогинг севисима.[7] Неке од ових студија показују да сервиси као што је Твитер показују како већина активних корисника највише доприноси укупној активности сервиса.[8] Сисом је провео истраживање Твитера које је било базирано на 11 милиона корисника, а резултати показују да 10% корисника генерише 86% активности на сервису. Иста студија показује да су посебне групе маркетара на Твитеру много активније од просјечних корисника (15% маркетара прати преко 2 хиљаде људи и 0,29% Твитер корисника прати више од 2 хиљаде људи).[9]

Емили Пронин је провела студију на Принстон Универзитету, заједно са Данијелом Вагнером са Харварда, која је показала могуће објашњење за убрзани раст микроблогинга. Студија предлаже везу између кратких „рафала“ активности и осјећања усхићења, моћи и креативности.[10]

Општи утицаји микроблогова очигледно расту свакодневно, док утицај мобилног микроблоговања ипак расте спорије. Међу најпопуларнијим активностима корисника мобилних уређаја у 2012. години, микроблогинг и Твитер су заузимали посљедње мјесто, са само 27% корисника.[11]

Проблеми микроблогинга

[уреди | уреди извор]

Микроблогинг има много проблема, а неки од њих су приватност, сигурност и интеграција.[12] Приватност је вјероватно најзначајнији проблем јер корисници могу емитовати осјетљиве личне информације свима који виде њихов јавни профил. Платформе микроблогова могу проузроковати преблеме у приватности на начин да аутоматски подесе опције за приватност на начин који може компромитовати личне податке. Примјер је Гугл Баз сервис који је „дигао прашину“ 2010. године јер је кориснике из електронске поште аутоматски укључио у „пратиоце“.[13]

На централизованим сервисима, на којима све информације теку кроз једну тачку (као што је Твитер), приватност је проблем због тога што омогућава владама и судовима да приступају информацијама које би требало да буду приватне (најчешће кроз судске налоге). Примјери могу бити Викиликс[14] у вези са Твитером, као и многи други случајеви.[15]

Сигурност као проблем је првобитно покренуо пословни свијет, јер постоји могућност да се осјетљиве пословне информације публикују на микроблогинг сајтовима као што је Твитер. Интеграција је вјероватно најтежи проблем за ријешити, јер се сматра да се читава корпоративна култура мора промијенити приликом увођења микроблогинга.[16]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kaplan Andreas M., Haenlein Michael (2011) The early bird catches the news: Nine things you should know about micro-blogging, Business Horizons
  2. ^ S. Lohmann et al. (2012). "'Visual Analysis of Microblog Content Using Time-Varying Co-occurrence Highlighting in Tag Clouds'"
  3. ^ "Tumblelogs". kottke.org. 2005-10-19. Retrieved 2013-11-27.
  4. ^ Number of Active Twitter Users in Selected Countries. GlobalWebIndex. September 2012. Retrieved November 5, 2013
  5. ^ Pownce Company profile. Retrieved October 14, 2013.
  6. ^ Pownce website". Pownce.com. Retrieved 2013-11-27.
  7. ^ New Twitter Research: Men Follow Men and Nobody Tweets". Harvard Business School. 2009-06-01. Retrieved 2009-06-23.
  8. ^ "The More Followers You Have, The More You Tweet. Or Is It The Other Way Around?". TechCrunch. 2009-06-10. Retrieved 2010-06-23.
  9. ^ "Inside Twitter: An In-depth Look Inside the Twitter World". Sysomos. 2009-06-10. Retrieved 2009-06-23.
  10. ^ Could this be a factor in the allure of microblogs? | The Laughing Buddha
  11. ^ Statistics on the most popular activities for mobile internet users, Accenture. October 2012.
  12. ^ ВикиликсDejin Zhao & Mary Beth Rosson (May 2009). "'How and why people Twitter: the role that micro-blogging plays in informal communication at work'". ACM GROUP2009 Conference.
  13. ^ 'Google Buzz redesigned after privacy complaints'". The Telegraph (London). February 15, 2010. Retrieved March 25, 2010.
  14. ^ Whittaker, Zack (8 January 2011). "US Subpoenas Wikileaks Tweets, and Why This Could Affect You". ZDNet. Archived from the original on 11 January 2011. Retrieved 12 January 2011
  15. ^ Remizowski, Leigh. "NYPD to subpoena Twitter over theater threat". New York. CNN. Retrieved January 31, 2013.
  16. ^ [„Twitter outings undermine super injunctions | Reuters[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 13. 11. 2013. г. Приступљено 10. 03. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) Twitter outings undermine super injunctions | Reuters]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]