Национални парк Лос Кардонес

Координате: 25° 07′ 30″ С 66° 10′ 55″ W / 25.12500° Ј; 66.18194° З / -25.12500; -66.18194
С Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Лос Кардонес
IUCN категорија II (национални парк)
Парк 2018. године
МестоСалта (провинција), Аргентина
Координате25° 07′ 30″ S 66° 10′ 55″ W / 25.12500° Ј; 66.18194° З / -25.12500; -66.18194
Површина650 km²
Основано1996.
Управљачко телоАдминистрација националних паркова Аргентине

Национални парк Лос Кардонес (шп. Parque Nacional Los Cardones је национални парк Аргентине, смештен у центру западно од провинције Салта, у оквиру одељења Сан Карлос и Качи, на северозападу Аргентине.

Локација[уреди | уреди извор]

Парк обухвата подручје аргентинске регије Монте.[1] Парк има површину од 650 km², са брдима и јаругама у висинама између 2.700 м и 5.000 метара надморске висине. Име је добио по распрострањености жбунастих формација кактуса Кардон Гранде по коме је и овај национални парк добио име. На њему се налазе фосилни остаци изумрлих животиња, као и трагови диносауруса.

Заштићено подручје створено је 1996. године, када је Национална управа паркова добила земљиште од приватних власника.

Клима[уреди | уреди извор]

Већи део парка има сушну климу коју карактерише велика топлотна амплитуда (велика разлика између дневних и ноћних температура). Парк прима просечно кишу од 150 mm (5,9 in); највећи део падавина је између новембра и марта. Снежне падавине су изузетно ретке у низинама. Средње температуре се крећу од 11 °C (52 °F) зими а лети до 18 °C (64 °F) лети. [2]

Флора и фауна[уреди | уреди извор]

Овај национални парк када је у питању флора најпознатији по разноврсним кактусима.

Фауна укључује неке ретке или угрожене врсте, попут Колоколо и врсте Андска лисица као и Пампске лисице. Чести су Гванако, Јужна вискача и Вриштећи длакави оклопник.[2]

Парк представља велику разноликост птица и дефинисан је као једно од важних подручја за очување птица у Аргентини.[3]

Топографија[уреди | уреди извор]

Постоје три врсте окружења: сијера: са израженим рељефом свих планинских подручја и изолованим брдима; подножја и падина, која представља благо нагнуте површине, сачуване од активног дејства флувијалног улаза и површина подложних хабању и флувијалном уносу седимента; и то удубљењима, што одговара доњим деловима рељефа где постоји континуирано снабдевање финим материјалом који се превози водом.

Земљиште[уреди | уреди извор]

Планинско окружење карактерише присуство тла која имају обилне изданке консолидованих и неконсолидованих стена, а налазе се у редоследу: плитка камена тла; средње до фино текстурна тла и дубока каменита тла.

У подножју и падинама постоје три врсте тла: црвена пустињска тла; црвена пустињска тла са дисконтинуитетом у концентрацији калцијум-карбоната и тла која представљају скупину финог и / или каменастог материјала, чему доприноси вода на земљиштима средње до фине текстуре.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Southern South America: Southern Argentina, stretching northward | Ecoregions | WWF”. World Wildlife Fund (на језику: енглески). Приступљено 2. 9. 2020. 
  2. ^ а б „Administración de Parques Nacionales”. Argentina.gob.ar (на језику: шпански). 16. 11. 2018. Архивирано из оригинала 16. 08. 2018. г. Приступљено 2. 9. 2020. 
  3. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 11. 10. 2016. Архивирано из оригинала 11. 10. 2016. г. Приступљено 2. 9. 2020.