Огиг

С Википедије, слободне енциклопедије

Огиг (грч. Ὠγύγης или Ὤγυγος) је у грчкој митологији био прадавни владар Беотије.

Митологија[уреди | уреди извор]

Био је Беотов или Посејдонов син. Саградио је Тебу, па је једна од капија тог града названа његовим именом. У време његове владавине догодио се први потоп, пре онога у време Деукалиона и Дардана и 1020 година пре прве Олимпијаде. Најпре се могао видети предзнак; Вечерњача је изменила своју боју, величину и путању, а потом су воде прекриле све, чак и врхове високих планина попут Парнаса и тесалских планина. Од стихије се спасио Огиг и мала група његових пратилаца.[1] Према неким изворима, са Тебом је имао кћерку Аулију,[2] а приписује му се и кћерка Алалкоменија.[3] Своју земљу је изгубио или од имиграната из Феникије или ју је преотео Кадмо, који се сматра оснивачем Тебе.[4]

Према атичком предању, Огиг је био први краљ Атине и Елеусинов отац. Након потопа, Атина је остала пуста и без краља све до рођења Кекропа.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  2. ^ Micha F. Lindemans: Encyclopedia Mythica: Thebe Архивирано на сајту Wayback Machine (11. септембар 2010), Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Nyctimus to Orthosie
  4. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Eleusis; Eleusinus