Пређи на садржај

Оклопна кола тип 92

С Википедије, слободне енциклопедије
Тешка оклопна кола, тип 92

Танкета тип 92 из 1935.
Танкета тип 92 из 1935.

Основне карактеристике
Земља порекла  Јапан
Намена танкета
Произвођач Митсубиши
Почетак производње 1933-1936.
Број примерака 167[1]
Брзина на путу 40 km/h
Димензије и маса
Дужина 3.94 m
Ширина 1.63 m
Висина 1.87 m
Тежина 3.2 t
Опрема
Главно наоружање митраљез 7.7. mm у куполи
Споредно наоружање митраљез 7.7/13.2. mm у трупу
Оклоп 6 mm
Снага (КС) 45 КС
Посада
Посада 3

Тешка оклопна кола, тип 92 (јап. 九二式重装甲車 Kyū-ni-shiki Jyū-sōkōsha) је јапанска танкета из периода пре Другог светског рата.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Током 20-их година Јапан је купио већи број оклопних возила ради тестирања, укључујући тенкове Рено ФТ-17 и танкете Викерс Карден-Лојд Мк VI. Једино возило купљено за службу био је Рено NC-27: 10 тенкова увезено је 1929. У жељи да не зависи од увоза оружја, 1929. Јапанска војска почела је развој сопствених оклопних возила. Док су друге државе започеле сопствену производњу од мањих возила, Јапан је одмах кренуо са производњом средњих тенкова тип 89, чија је производња почела 1931. Производња је тенкова поверена је Арсеналу Сагами, који је производњу препустио цивилној индустрији, углавном Митсубишију. Тип 92 био је друго изворно јапанско оклопно возило које ушло у серијску производњу - као лако и брзо оклопно возило за коњицу. Ова танкета показала се као еволутивни ћорсокак, што је довело до развоја нових возила, која ће послужити као основа јапанских оклопних снага током рата: танкета тип 94 и лаки тенк тип 95.[3]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Танкета тип 92 је била наоружана митраљезом од 7.7/13.2 mm у трупу, и још једним од 7,7 mm у куполи. Иако прилично брза на путевима по стандардима из 1932., вешање је било прилично слабо, неподесно за веће брзине ван пута.[2]

У борби[уреди | уреди извор]

Недостатак радија, купола за једног човека и само симболична оклопна заштита чинила су ово возило скоро бескорисним у борби. Због тога, ова танкета је у рату коришћена само спорадично.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ness 2002, стр. 137.
  2. ^ а б в Ness 2002, стр. 140–141
  3. ^ Ness 2002, стр. 135–136

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. ISBN 978-000711228-9.