Олга Дивац
Олга Дивац | |
|---|---|
| Датум рођења | 1921. |
| Место рођења | Београд, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 3. децембар 1997. (75/76 год.) |
| Место смрти | Београд, Савезна Република Југославија |
| Занимање | Архитекта |
Олга Дивац (Београд, 1921 — Београд, 3. децембар 1997) била је српска архитекта. У родном граду је и студирала (1940-41 и 1946-49).[1] Дала је значајан допринос уобличењу сајамског комплекса као „Генерални директор Београдског сајма у изградњи”.[2]
Радна биографија
[уреди | уреди извор]- Нови Београд (1950—53)
- Комграп (1953)
- Београдски сајам (1953—58)
- као руководилац изградње Дома омладине (1959—61)
- Дирекција за изградњу и реконструкцију тргова (1961—66)
- Дирекција за уређење обала, приобаља и речних сливова Београда (1968—73)
- Хидрозавод (до пензионисања 1982)
Дела
[уреди | уреди извор]- Реконструкција ресторана “Кошута” у Топчидеру (1963, О. Дивац, С. Вуковић)
- Аутобуско стајалиште и Подземни пролаз „Зелени венац” у Београду (1966—67)
- Уређење ресторана “Златни рог” на Зеленом венцу бр. 4 у Београду (1970, С. Вуковић, О. Дивац).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „05.11 ДИВАЦ Олга”. www.leksikon.asa.org.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2017.
- ^ Мишић, Биљана. „Београдски сајам” (PDF).
