Пређи на садржај

Олигохидрамнион

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Плодова вода.
Олигохидрамнион
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностакушерство
Patient UKОлигохидрамнион

Олигохидрамнион је стање у трудноћи којим се означава смањење количине плодове воде у односу на уобичајену количину, за одређени период гестације (количина мање од 0,5 литара плодове воде). Код овог стања, које се може утврдити уз помоћ ултразвука, материце је због смањене количине плодове воде, мања у односу на нормалну величину за одређени период гестације.

Узроци олигохидроамниона могу бити поремећаји у развоју фетуса који могу смањити производњу плодове воде или излучивање плодове воде из фетуса (нпр агенеза бубрега).

Стање олигохидрамниона у коме се количина плодове воде екстремно смањи може резултовати анхидрамнионом - потпуним одсуством плодове воде у плодовој кеси.

Плодова вода

[уреди | уреди извор]

Као продукт лучења амниотичких ћелија (ћелија опни) крвних судова мајке и лучења бубрега плода настаје плодова вода или амнионска течност. У њој се налазе и елементи садржаја црева плода (меконијум) и отпале ћелије коже и слузокоже (верникс).[1]

Садржај и састав плодова вода мења се током трудноће, јер се непрестано ресорбује преко унутрашње опне, што одржава количину и концентрацију плодове воде, која одговара старости трудноће. Највећа количина плодове воде је у четвртом месецу износи 1,0—1,5 литар. Са напредовањем трудноће смањује се количина плодове воде, тако да у седмом месецу њена количина је око 0,5 литар, а пред сам порођај 0,2 литара.[2]

Етиопатогенеза

[уреди | уреди извор]

Уколико се количина плодове воде значајно смањују (фише од физиолошких количина) настаје стање означено као олигохидроамниом, чији узроци могу бити следећи:

  • Пропуштања овојница за време трудноће или непосредно око термина порођаја.
  • Проблем са постељицом, која не може да обезбедити довољно хранљиве материје за фетус, и зато се не производи и довољно течности.
  • Трансузиони синдром, који се преноси са једног близанаца на другог, код једнојајчаних близанаца. Један близанац (прималац) добија све хранљиве материје што ствара превише плодове воде, док други близанац (давалац) не добија хранљиве материје што проузрокује мањак плодове воде.
  • Урођене аномалије фетуса, бубрежне (нпр агенезија бубрега) или срчане, карктеришу се малом количином плодове воде.

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Код смањене количине амнионске течности, клиничком сликом доминирају следећи знаци и симптоми:

  • Стомак труднице изгледа знатно мањи, него што одговара стварности трудноће.
  • Трудница може да има болне осећаје при покретима плода.
  • Срчани тонови плода су јасни.

Уколико је смањење плодове воде значајно, постоји могућност повреде плода преко трбушног зида мајке и стварање сраслина између тела плода са амнионом (Симонартове траке). Тада се плод радја са деформитетима који су израженији уколико се олигохидроамниом јави у раној трудноћи.

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Дијагноза промена у материци код олигохидрамниона може се поставити објективним и ултразвучним прегледом на основу следећих знакова:[3]

  • величине материце, која је много мања него у периоду од аменореје
  • мања покретљивост фетуса,
  • материца је "пуна плода" због мале количине амнионске течности,
  • лош положај плода (стражњице)
  • визуелизације нормалног пуњења и пражњења мокраћне бешике фетуса, која може да укаже на неправилост у уринарном тракту (хидронрфроза).

Ултразвучна дијагностика код сумње на олигохидрамнион ради се када је највећи слој течности у плодовој кеси мањи од 2 cm.

Терапија

[уреди | уреди извор]

Специфичан облик лечења не постоји. Терапија се претежно заснива на мировању (лежању) труднице, нарочито у задњем тромесечју, или ограничених хируршких интервенција и аминиотрансфузијама.

Ако олигохидрамнион није повезан са аномалијама бубрега код фетуса, помаже обилан унос течност у количини од око 2 литра дневно.[4] На овај начин може се повећати индекс амнионске течности до 30%.[3]

У тежим случајевима, олигохидрамнион се може третиран амниоинфузијама током порођаја како би се спречила компресија пупчане врпце. Коко постоји неизвесност у безбедност и ефикасност трајања поступка, препоручује се да се амниоинфузија обавља само у центрима специјализованим за инвазивну феталну медицини и уз присуство мултидисциплинарног тима.[5]


У случају конгениталних аномалија праћених опструкцијом уринарног тракта интраутерино, на фетусу се може обавити операција која може утицати на преживљавање плода.[6]

Компликације

[уреди | уреди извор]

Компликације могу укључивати:

  • компресију пупчане врпце,
  • мишићно-скелетне аномалије, као што су деформације лица и стопала, хипоплазија плућа, ограничен интраутерини раст фетуса и појава амнионских нодуса (чвороватих израслина на фетуси а површини амниона).[7]
  • билатерална аномалије бубрега изазвана недостатком излучивања феталног урина.[8][9]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Underwood, Mark A.; Gilbert, William M.; Sherman, Michael P. (24. 3. 2005). „Amniotic Fluid: Not Just Fetal Urine Anymore”. Journal of Perinatology. 25 (5): 341—348. PMID 15861199. doi:10.1038/sj.jp.7211290. 
  2. ^ Larsen, William J. . Human embryology (3. ed.). Philadelphia, Pa.: Churchill Livingstone. 2001. ISBN 978-0-443-06583-5. стр. 490.
  3. ^ а б Pediatric Polyhydramnios and Oligohydramnios Treatment & Management — eMedicine.com
  4. ^ Hofmeyr GJ, Gülmezoglu AM (2000). Novikova, Natalia, ур. „Maternal hydration for increasing amniotic fluid volume in oligohydramnios and normal amniotic fluid volume”. Cochrane Database of Systematic Reviews (Online) (2): CD000134. PMID 10796151. 
  5. ^ „Oligohydramnios”. Архивирано из оригинала 20. 09. 2016. г.  at the National Institute for Health and Clinical Excellence. Based on the overview „Therapeutic amnioinfusion for oligohydramnios during pregnancy (excluding labour)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 18. 02. 2013. г.  in 2006.
  6. ^ Morris, R. K.; Malin, G. L.; Quinlan-Jones, E.; Middleton, L. J.; Hemming, K.; Burke, D.; Daniels, J. P.; Khan, K. S.; Deeks, J.; Kilby, M. D. (2013). „Percutaneous vesicoamniotic shunting versus conservative management for fetal lower urinary tract obstruction (PLUTO): A randomised trial”. The Lancet. 382 (9903): 1496—1506. 
  7. ^ Adeniran, A. J.; Stanek, J. (2007). „Amnion nodosum revisited: Clinicopathologic and placental correlations”. Arch Pathol Lab Med. 131 (12): 1829—33. PMID 18081444. doi:10.5858/2007-131-1829-ANRCAP. 
  8. ^ Johnson JM, Chauhan SP, Ennen CS, Niederhauser A, Magann EF (2007). „A comparison of 3 criteria of oligohydramnios in identifying peripartum complications: a secondary analysis”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 197 (2): 207.e1—7; discussion 207.e7—8. PMID 17689653. doi:10.1016/j.ajog.2007.04.048. 
  9. ^ Elsandabesee D, Majumdar S, Sinha S (2007). „Obstetricians' attitudes towards 'isolated' oligohydramnios at term”. Journal of obstetrics and gynaecology : the journal of the Institute of Obstetrics and Gynaecology. 27 (6): 574—6. PMID 17896253. doi:10.1080/01443610701469669. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олигохидрамнион&oldid=28473415”