Пређи на садржај

Палата на тргу Марије Трандафил

С Википедије, слободне енциклопедије
Палата на тргу Марије Трандафил
Палата на тргу Марије Трандафил
Опште информације
МестоТрг Марије Трандафил бр. 12, Нови Сад
ОпштинаНови Сад
Држава Србија
Време настанка1909.

Палата на тргу Марије Трандафил представља један од највреднијих примера мађарске сецесије на простору Новог Сада. Изграђена је као стамбена палата 1909. године у стилу сецесије.[1]

Грађевина је подигнута по пројекту архитекте Липота Баумхорна, који је био познати новосадски архитекта и неки од његових познатијих пројеката су комплекс новосадске синагоге, Менратова палата и објекат Војвођанске банке на Тргу Слободе.[2]

Архитектура палате

[уреди | уреди извор]

Пројектована је и изграђена као затворени, правоугаони, јединствени корпус код којег улично вишеспратно крило са приземним дворишним објектом чини атријумско двориште у средини. Стил је до најмањих детаља доследно примењен у и ентеријеру и у екстеријеру. Објекат је до данас сачуван у изворном облику. Главна фасада носи све одлике мађарске сецесије.

Завршна обрада фасаде је изведена у разноврсним материјалима, ружичастом камену, фасадној опеци, малтеру и штуко пластици. На балконима се налазе гвоздене ограде. У духу сецесије изведена је столарија са декоративним орнаментима на крилима ајнфорт капије. Централна зона фасаде наглашена је ајнфорт капијом и обличастим еркером изнад ње. Са леве и десне стране налазе се плитки ризалити који одговарају бочним дворишним крилима. Зграда је надвишена високим надзитком декоративно обрађеним на којем су отворени тавански прозори у виду окулуса.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Сладић, Мирјана. „АРХИТЕКТОНСКО НАСЛЕЂЕ АЛМАШКОГ КРАЈА У НОВОМ САДУ ТРАГ(ОМ) ГРАЂАНСКЕ АРХИТЕКТУРЕ” (PDF). Приступљено 3. 6. 2020. 
  2. ^ Дуранци, Б., Сецесија у архитектури Војводине, Графопродукт, Суботица, 2005. стр.69

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Детаљни урбанистички план Подбаре-Нови Сад, услови и мере заштите, 1-94, Општински завод за заштиту споменика културе Нови Сад, 1994, стр. 21.