Пређи на садржај

Град Нови Сад

С Википедије, слободне енциклопедије
Град Нови Сад
Зграда Градске куће Новог Сада
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобачки
СедиштеНови Сад
Становништво
 — 2022.Раст 368.967[1]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина702,7 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Регистарска ознакаНС
Веб-сајтnovisad.rs

Град Нови Сад је територијална јединица у Србији, која се налази у Војводини и припада Јужнобачком управном округу. Према попису из 2022. административно подручје града Новог Сада је имало 368.967 становника.[1] Седиште града као и округа је градско насеље Нови Сад. Град Нови Сад се састоји од 16 насеља: 4 градска (Нови Сад, Петроварадин, Сремска Каменица и Футог) и 12 сеоских или приградских.

Историја

[уреди | уреди извор]

Нови Сад је првобитно добио статус града већ 1947. године, када је спроведена управна реформа по којој се тадашња НР Србија делила на градове и срезове, а међу тридесетак највећих насеља која су добила градски статус био је и Нови Сад.[2] Каснијом административном реформом из 1952. године број градова је смањен на седам, а међу местима која су задржала статус града био је и Нови Сад.[3] Потоњом реформом из 1955. године извршено је укидање градова, чиме је целокупна територија НР Србије подељена на 42 велика среза, међу којима је био и Новосадски.[4] Каснијим укидањем срезова створена је Општина Нови Сад, која је постојала све до 1992. године када је Нови Сад поново добио статус града.[5]

Административна подела

[уреди | уреди извор]
Град Нови Сад:
  Градска општина Нови Сад
  Градска општина Петроварадин

У административном смислу Град Нови Сад има јединствену локалну самоуправу и није подељен на градске општине. Територија Града је подељена на 47 месних заједница,[6] које немају никакву извршну власт

Насеља

[уреди | уреди извор]

Градска

[уреди | уреди извор]
# Име Становништво
(попис 2002) 		Становништво
(попис 2011) 		Становништво
(попис 2022)
1 Нови Сад 191.405 231.798 260.438
2 Петроварадин 13.973 14.810 15.621
3 Сремска Каменица 11.205 12.273 12.632
4 Футог 18.582 18.641 18.011

Сеоска

[уреди | уреди извор]
# Име Становништво
(попис 2002) 		Становништво
(попис 2011) 		Становништво
(попис 2022)
1 Бегеч 3.335 3.325 3.005
2 Будисава 3.825 3.656 3.107
3 Буковац 3.585 3.936 3.632
4 Ветерник 18.626 17.454 18.849
5 Каћ 11.166 11.740 11.067
6 Кисач 5.471 5.091 4.511
7 Ковиљ 5.599 5.414 5.151
8 Лединци 1.641 1.912 1.864
9 Руменка 5.729 6.495 6.300
10 Стари Лединци 823 934 985
11 Степановићево 2.214 2.021 1.848
12 Ченеј 2.115 2.125 1.942

Административна историја

[уреди | уреди извор]
Општине Новог Сада (1980—1989).
Мапа територије града Новог Сада, са градским општинама Нови Сад и Петроварадин.

У време аустроугарске управе су општине биле устројене по закону из 1886. године. На челу управе у Новом Саду се налазио градоначелник, а по селима кнез. Између два светска рата, Нови Сад и Петроварадин су били градске општине, а околна места сеоске. После Другог светског рата, задржано је предратно стање, а по уставу из 1953. године, формирају се веће општине као комуне, које су обухватале више насеља. По закону из 1960. смањен је број комуна и створене су још веће општине, попут некадашњих мањих срезова.[7]

Између 1980. и 1989. године Нови Сад је био организован као Градска заједница општина, у којој је било удружено седам општина: Стари град, Подунавље, Лиман, Славија, Детелинара, Петроварадин и Сремски Карловци. Касније су Сремски Карловци постали самостална општина, док је од осталих шест општина формирана јединствена општина Нови Сад.[7]

Године 2000. су од општине Нови Сад формиране две градске општине, Нови Сад и Петроварадин, да би се задовољио услов да се Нови Сад званично сматра градом.[7] Органи ових општина никада нису формирани, а све надлежности су и даље остале на нивоу Града. Како је законом промењен услов да градови морају да имају градске општине, у марту 2019. укинуте су градске општине Нови Сад и Петроварадин.[8]

Демографија

[уреди | уреди извор]
Етнички састав према попису из 2011.[9]‍
Срби
  
 269.117 78,78%
Мађари
  
 13.272 3,88%
Словаци
  
 6.596 1,93%
Хрвати
  
 5.335 1,56%
Роми
  
 3.636 1,06%
Црногорци
  
 3.444 1,01%
Југословени
  
 2.355 0,69%
Русини
  
 2.160 0,63%
остали
  
 8.284 2,42%
Регионална припадност
  
 9.781 2,86%
неизјашњени
  
 15.923 4,66%
непознато
  
 1.722 0,50%
укупно: 250.439

Већина насељених места на градском подручју Новог Сада имају српску већину, док су у насељу Кисач већина Словаци.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022. 
  2. ^ Закон о административно-територијалној подели Народне Републике Србије (Службени гласник НР Србије, бр. 17/1947)
  3. ^ Закон о подели територије Народне Републике Србије на општине, градове и срезове (Службени гласник НР Србије, бр. 15/1952)
  4. ^ Закон о подручјима срезова и општина у Народној Републици Србији (Службени гласник НР Србије, бр. 56/1955)
  5. ^ Закон о изменама и допунама Закона о територијалној организацији Републике Србије и локалној самоуправи (Службени гласник Републике Србије, бр. 79/1992)
  6. ^ „Скупштина Града Новог Сада”. 
  7. ^ а б в Енциклопедија Новог Сада, књига 18, Нови Сад, 2001, чланак "Општина", стране 173-174.
  8. ^ „Службени лист Града Новог Сада” (PDF). 
  9. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Град_Нови_Сад&oldid=30459936”