Град Нови Сад

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Град Нови Сад
NoviSad-TrgSlobode-GradskaKuća.jpg
Зграда Градске куће Новог Сада
Грб Новог Сада
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јужнобачки округ
Седиште Нови Сад
Становништво
Становништво Раст 341.625
Географске карактеристике
Површина 702,7 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Здравко Јелушић (СНС)
Регистарска ознака НС
Мапа општине Петроварадин

Град Нови Сад је један од градова Републике Србије. Налази се у АП Војводини и Јужнобачком округу. По подацима из 2011. године, административно подручје града Новог Сада је имало 341.625 становника.[1] Седиште града као и округа је градско насеље Нови Сад. Град Нови Сад се састоји од 16 насеља: 4 градска (Нови Сад, Петроварадин, Сремска Каменица и Футог) и 12 сеоска или приградска.[1]

Административна подела[уреди | уреди извор]

У административном смислу Град Нови Сад има јединствену локалну самоуправу и није подељен на градске општине. Територија Града је подељена на 47 месних заједница[2], које немају никакву извршну власт

Насеља[уреди | уреди извор]

Градска[уреди | уреди извор]

# Име Становништво
(попис 2002)
Становништво
(попис 2011)
1 Нови Сад 191.405 231.798
2 Петроварадин 13.973 14.810
3 Сремска Каменица 11.205 12.273
4 Футог 18.582 18.641

Сеоска[уреди | уреди извор]

# Име Становништво
(попис 2002)
Становништво
(попис 2011)
1 Бегеч 3.335 3.325
2 Будисава 3.825 3.656
3 Буковац 3.585 3.936
4 Ветерник 18.626 17.454
5 Каћ 11.166 11.740
6 Кисач 5.471 5.091
7 Ковиљ 5.599 5.414
8 Лединци 1.641 1.912
9 Руменка 5.729 6.495
10 Стари Лединци 823 934
11 Степановићево 2.214 2.021
12 Ченеј 2.115 2.125

Административна историја[уреди | уреди извор]

Општине Новог Сада (1980-1989).
Мапа територије Града Новог Сада, са градским општинама Нови Сад и Петроварадин.

У време аустроугарске управе су општине биле устројене по закону из 1886. године. На челу управе у Новом Саду се налазио градоначелник, а по селима кнез. Између два светска рата, Нови Сад и Петроварадин су били градске општине, а околна места сеоске. После Другог светског рата, задржано је предратно стање, а по уставу из 1953. године, формирају се веће општине као комуне, које су обухватале више насеља. По закону из 1960. смањен је број комуна и створене су још веће општине, попут некадашњих мањих срезова.[3]

Између 1980. и 1989. године Нови Сад је био организован као Градска заједница општина, у којој је било удружено седам општина: Стари град, Подунавље, Лиман, Славија, Детелинара, Петроварадин и Сремски Карловци. Касније су Сремски Карловци постали самостална општина, док је од осталих шест општина формирана јединствена општина Нови Сад.[3]

Године 2000. су од општине Нови Сад формиране две градске општине, Нови Сад и Петроварадин, да би се задовољио услов да се Нови Сад званично сматра градом.[3] Органи ових општина никада нису формирани, а све надлежности су и даље остале на нивоу Града. Како је законом промењен услов да градови морају да имају градске општине, у марту 2019. укинуте су градске општине Нови Сад и Петроварадин.[4]

Демографија[уреди | уреди извор]

Етнички састав према попису из 2011.[5]
Срби
  
269.117 78,78 %
Мађари
  
13.272 3,88 %
Словаци
  
6.596 1,93 %
Хрвати
  
5.335 1,56 %
Роми
  
3.636 1,06 %
Црногорци
  
3.444 1,01 %
Југословени
  
2.355 0,69 %
Русини
  
2.160 0,63 %
остали
  
8.284 2,42 %
Регионална припадност
  
9.781 2,86 %
неизјашњени
  
15.923 4,66 %
непознато
  
1.722 0,50 %
укупно: 250.439

Већина насељених места на градском подручју Новог Сада имају српску већину, док су у насељу Кисач већина Словаци.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]