Периптерос
Периптерос је израз у архитектури за ону врсту старогрчког храмова чији слободно стојећи стубови у потпуности окружују сва лица зграде те на тај начин креирају портал зграде тако да се на прочељу односно ужој страни храма добијају два реда стубова. Овај израз се помиње у класичној архитектури.
Периптерос је најучесталији тип композиције грчког храма, нарочито у дорском и коринском стилу.[1] Трем са стубовима окружује цео храм (перистил, перипетална основа).[1] Оваква диспозиција перистила појављује се како око саме целе, тако и око храма са антама, простилоса и амфипростилоса, када на предњој или на обема ужим странама добијамо по два реда стубова.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Несторовић 1952, стр. 312.
Литература[уреди | уреди извор]
- Несторовић, Богдан Н. (1952). Архитектура Старог века (Архитектура). Београд, Србија, Југославија: Научна књига.
