Перистил

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Перистил у Помпеји

Перистил (грч. περίστυλον,лат. peristylum, peristylium; пери == около; стилос == стуб[1]) је трем образован од колонаде стубова који у хеленским и римским палатама, вилама и кућама ограђује и декорише фасаде са четири стране.[1] Почев од IV века п. н. е., овај репрезентативни простор је чест у градовима, и то најпре у оквирима монументалних грађевина (агора, булеутерион, библиотека, позориште, резиденције хеленистичких владара), а касније унутар кућа, луксузних вила и царских палата.

У Италији, посебно у Помпеји, везан је за куће са атријумом и редовно је украшаван фонтанама и мозаицима. Перистил чија је једна страна виша од остале три се назива родоским перистилом (peristylium rhodicaum).

Чувен је и веома добро очуван перистил у Диоклецијановој палати у Сплиту.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Несторовић 1952, стр. 499–504.

Литература[уреди]

  • Несторовић, Богдан Н. (1952). Архитектура Старог века (Архитектура). Београд, Србија, Југославија: Научна књига. 

Спољашње везе[уреди]