Прва техничка школа Крушевац
| Прва техничка школа Крушевац | |
|---|---|
 Прва техничка школа Крушевац | |
| Тип | државна |
| Локација | Ћирила и Методија 26 Крушевац |
| Држава | Србија |
| Веб-сајт | Прва техничка школа Крушевац |
Прва техничка школа је највећа стручна школа у Крушевцу. Основана је 1958. године под називом Техничка школа.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Школа је до данас више пута мењала име и структуру. Ранији називи су били Школа ученика у привреди, Технички школски центар, Образовни центар „Вељко Влаховић" и Машинско-електротехничка школа. Историјат Прве техничке школе везан је за послератну изградњу Крушевца и околине. За потребе Фабрике вагона 14. октобаа која је запошљавала и до преко 8.500 радника, требало је школовати стручне кадрове металске и машинске струке. Електро - струка се школовала при Школи ученика у привреди (Дом Омладине Крушевац ).Тиодор Симоновић је једини стални наставник школе. Техничка школа формирана је 1959. године. Посао организовања и руковођења обављао је Мишко Стражместар. Стварањем великих образовних центара по Србији, 1968. год. у Крушевцу је формиран Образовни технички центар, а од три претходно наведене школе. Центар је са хемијском и кројачком струком школовао преко 2500 ученика. Да би ученици имали пристојне и радне услове за обављање практичне и теоријске наставе, први директор Центра, машински инжењер Настас Јакшић уз помоћ општине и Републике је изградио данашњу школу са салом за физичко васпитање и "заводском " зградом.[2]
У машинској струци тадашњег ОТЦ “Вељко Влаховић” радили су најбољи машински инжињери. Практичну наставу обављали су доајени индустријске школе. На Фестивалима рада омладине Југославије Центар је освајао углавном прва места и био водећа школа у Југославији. По том критеријуму добили смо право организације, домаћина Фестивала рада 1975. год. Управо тада склопиљена су побратимства са сличним центром из Сплита " Мато Голем", које је трајало до распада СФРЈ. Године 1979. Културно просветна задруга града регистровала је у Центру Културно уметничко друштво. Најбоље резултате у раду Друштва постизали су рецитатори, такмичећи се широм Југославије. Фолклорна секција имала је највише јавних наступа. Школа је имала свој оркестар, озвучење и народну ношњу. Школа је издавала свој лист "Технички школски центар" и "Вељко", чију су редакцију чинили ученици, а уредник је био професор књижевности Драгослав Гавриловић.[2] За потребе ученика школа је формирала здравствену службу у просторијама школе. Лекар и зубар радили су у радном времену школе. Почетком осамдесетих година у школи је почела експанзија електро струке. Примљена су два стална радника, електро инжињера и повећан је број одељења. Данас се број наставника и професора ове струке повећао на око 20. Пратећи ситуацију у привреди, школа је почела да образује и кадрове за саобраћајну струку. Данас бивши ученици ове струке образују младе генерације. Прва техничка школа у Крушевцу прати сва друштвена догађања, привредна кретања, промене у образовном систему и са успехом, се уклапа у нове токове.[2]
Опремљеност[уреди | уреди извор]
Школа поседује добро опремљене кабинете, богату библиотеку, возни парк и фискултурну салу.[3]
Подручја рада[уреди | уреди извор]
- Електротехника
- Машинство и обрада метала
- Саобраћај
Ванредно школовање[уреди | уреди извор]
Школа је верификована и за образовање ванредних ученика. Рад на образовању се остварује у складу са Законом о средњој школи, Статутом школе и Правилником о начину организовања и спровођења испита редовних и ванредних ученика.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Симоновић, Слободан (2006). Мала енциклопедија крушевачког краја. Крушевац: Народна библиотека Крушевац. стр. 318. ISBN 86-86473-01-6.
- ^ а б в „Кроз историју”. Прва техничка школа Крушевац. Архивирано из оригинала 20. 09. 2019. г. Приступљено 20. 9. 2019.
- ^ Рајовић, Горана (2008). „Библиотека Машинско-електротехничке школе”. Савремена библиотека: 63.