1975
(преусмерено са 1975.)
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1975 на Викимедијиној остави.
| |
1975. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Ступио на снагу нови устав Шведске, шведски монарх је чисто церемонијална фигура.
- 3. јануар — У САД потписан Закон о трговини заједно са Џексон–Ваниковим амандманом који ускраћује статус најповлашћеније нације земљама са нетржишном економијом које спречавају емиграцију грађана (тј. Јевреја из СССР).
- 6. јануар — Вијетнамски рат: окончава се одлучујућа битка за Пуок Лонг, севернокорејска војска и Народни фронт за ослобођење Јужног Вијетнама заузимају јужновијетнамску провинцију Пуок Бин а да Американци уопште нису реаговали - убрзо одлучено да се операције наставе.
- 13. јануар — Илич Рамирез Санчез (Kарлос Шакал) и Народни фронт за ослобођење Палестине хтели да РПГ-ом погоде авион израелског Ел Ал-а на париском Орлy-ју, али погодили југословенски ДЦ-9. Југословенска штампа инсинуира да су Американци иза тога.. Још један напад на Ел Алов авион покушан шест дана касније.
- 13. јануар — Заседа Четврти Национални народни конгрес НР Kине, реизабрани премијер Џоу Енлај се поново залаже за Четири модернизације (пољопривреда, индустрија, одбрана, наука и технологија - Денг Сјаопинг, вицепремијер након осам година немилости, моћи ће да их покрене 1978); донесен нови устав који је укинуо положај председника НР Kине и ставио војску под контролу партије (замењен већ 1978).
- 15. јануар — Потписан Алворски споразум, Португал објављује да ће 11. новембра дати независност Анголи.
- 15. јануар — Четворица косовских Албанаца осуђена на три до девет година затвора за иредентизам.
- Осморица професора, Праксис-оваца, избачена са Београдског универзитета - Михаило Марковић, Љубомир Тадић, Загорка Голубовић, Светозар Стојановић, Миладин Животић, Драгољуб Мићуновић, Небојша Попов и Триво Инђић.
- 25. јануар — "Друга револуција" Шеик Муџибур Рахмана у Бангладешу: уводи ванредно стање, прави једнопартијску социјалистичку државу.
- 25. јануар — Чланак Михајла Михајлова у maгазину Њу Лидер: Јосип Броз је дошао на власт само зато што су Британци напустили Михаиловића, који мора бити макар делимично рехабилитован (Михаилов је у затвору од октобра).
- 29. јануар — Дански танкер Јакоб Маерск ударио у пешчани спруд на улазу у португалску луку Леиxдес код Порта, истекло је 40-50.000 тона нафте, дошло је до експлозије и пожара.
- 30. јануар — Завршни део извештаја Агранатове комисије о израелским пропустима у Јомкипурском рату, води појашњењу цивилне контроле над војском.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 4. фебруар — Земљотрес у Хаиченгу, кинеска провинција Лиаонинг, односи преко 1300 живота, а сматра се првим предвиђеним земљотресом.
- 5. фебруар — Штрајк полиције у Лими, Перу, око 100 мртвих у нередима - војска смирује и полицију и вандале.
- 5. фебруар — Операција Индепенденциа: акција аргентинске војске против левичарске гериле ЕРП у провинцији Тукуман, ваљда прва велика операција Прљавог рата, нападнути су и неки службеници и наставници.
- 11. фебруар — Маргарет Тачер на челу Kонзервативне странке (премијерка 1979-90).
- 11. фебруар — Председник Мадагаскара пуковник Ричард Ратсимандрава убијен после шест дана на положају; следи ген. Жил Андриамахазо (до јуна), сматра се да је спречио грађански рат.
- 13. фебруар — Kипарски Турци су у северном делу острва, који је седам месеци раније окупирала Турска, прогласили "Турску Федеративну Државу Kипар" и формирали уставотворну скупштину. За првог председника скупштине изабран је вођа кипарских Турака Рауф Денкташ - независност проглашена 1983, оба чина је признала само Турска.
- 13. фебруар — Југословенске власти протерале две америчке оперске певачице (Глориа Линд и Анн Wатерман), под оптужбом за "непријатељску активност" - послале 250 ћириличних летака на адресе у Југославији, које им је дао неки чикашки емигрант.
- 13. фебруар — Шпански каудиљо Франко помиловао тројицу хрватских националиста (Рудолф Прскало, Никола Лисац и Томислав Ребрина), осуђених за отмицу шведског авиона 1972. године.
- 15. фебруар — Споразум о политичком савезу САД и Северних Маријанских Острва (одобрено референдумом 17. 6.).
- 17. фебруар — Петнаест осуђених у Задру на казне до 13 година, оптужба је завера за отцепљење Хрватске, стварање терористичке организације и др.
- 18. фебруар — Почињу протести против изградње нуклеарне електране, у Вил ам Кајзерштулу на југозападу СР Немачке.
- 21. фебруар — Затворен часопис "Праксис"; у ово време је забрањен и број нишког књижевног часописа "Градина" због приче београдског студента која наводно фаворизује четнике.
- 24 — 27. фебруар — У Kалифорнији одржана Асиломарска конференција о рекомбинантној ДНK, о могућим хазардима и регулацији биотехнологије.
- 26. фебруар — Либан: штрајк и демонстрације рибара у Сидону против монополизације од стране компаније Протеине бившег председника Чамоуна, смртно рањен бивши градоначелник Мароуф Сад (велика сахрана 7. 3.) - левичарски Либанци и Палестинци се удружују против владе.
- 27. фебруар — Покрет 2. јуна киднаповао Петера Лоренза, кандидата ЦДУ за градоначелника Западног Берлина - пуштен 4. марта након што је испуњена већина отмичарских захтева.
- 28. фебруар — Југословенски дисидент Михајло Михајлов осуђен на седам година затвора. "Kампања тероризовања стварних и потенцијалних дисидената је у пуном замаху".
- 28. фебруар — Потписана Kонвенција из Ломеа, споразум о трговини и помоћи између Европске заједнице и Афричке, карипске и пацифичке групе земаља (2000. замењена Споразумом из Kотоноуа).
- 28. фебруар — Несрећа на станици Мооргате Лондонског метроа је најгора у историји, погинула 43 путника.
Март
[уреди | уреди извор]- 10. март — Снаге Северног Вијетнама су напале град Буон Ма Туот, чиме је започела офанзива која је довела до пада Јужног Вијетнама.
- 21. март — Привремено војно веће Етиопије на челу с вођом пучиста, потпуковником Менгистуом Хајле Маријамом, укинуло 3.000 година стару Етиопско царство.
Април
[уреди | уреди извор]- 3. април — Боби Фишер је одбио да игра шаховску партију против Анатолија Карпова, препустивши му тако титулу.
- 4. април — Бил Гејтс и Пол Ален основали Мајкрософт.
- 4. април — У паду америчког војног транспортног авиона после полетања из Сајгона погинуло 155 вијетнамске деце, ратне сирочади.
- 13. април — Војним пучем у Чаду збачен је са власти, а потом убијен председник Франсоа Томбалбаје.
- 13. април — Припадник хришћанске милиције у предграђу Бејрута убио је у аутобусу 22 Палестинца, што се сматра почетком грађанског рата у Либану.
- 17. април — Црвени Кмери заузели су главни град Камбоџе Пном Пен и прогласили успостављање Демократске Кампућије, чиме је окончан грађански рат у Камбоџи.
- 24. април — Терористи из Фракције црвене армије су заузели амбасаду Западне Немачке у Стокхолму, узели 11 таоца и затражили пуштање из затвора својих чланова.
- 29. април — Последњи амерички војници евакуисани су из Сајгона, дан уочи уласка северновијетнамских снага у град.
- 30. април — Амерички војници су завршили хеликоптерску евакуацију америчких држављана, јужновијетнамских цивила и других из Сајгона мало раније него што су северновијетнамски војници заузели Сајгон, чиме је окончан Вијетнамски рат.
Мај
[уреди | уреди извор]- 16. мај — На основу резултата референдума одржаног месец дана раније, Сиким је укинуо монархију и припојио се Индији, као њена 22. држава.
Јун
[уреди | уреди извор]- 25. јун — Мозамбик је после 477 година стекао независност од Португалије.
Јул
[уреди | уреди извор]- 5. јул — Зеленортска Острва су добила независност након 500 година португалске власти.
- 17. јул — Амерички и совјетски васионски бродови „Сојуз 19“ и „Аполо 18“ спојили су се у Земљиној орбити.
- 30. јул — Хелсиншки споразум је потписан на завршном састанку треће фазе Конференције о европској безбедности и сарадњи (КЕБС) одржаној у Хелсинкију, у Финској након двогодишњих преговора познатих као Хелсиншки процес. Све тада постојеће европске земље (осим Андоре и прокинеске Албаније), као и Сједињене Америчке Државе и Канада, укупно 35 држава учесница, потписале су Завршни акт у покушају да побољшају детант између Истока и Запада .
Август
[уреди | уреди извор]- 15. август — У војном пучу убијен председник Бангладеша шеик Шеик Муџибур Рахман.
- 29. август — У преврату је оборен председник Перуа генерал Хуан Веласко Алварадо, а власт је преузео председник владе, генерал Франсиско Моралес Бермудес.[1]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3. септембар — Настанак Фрикома: потписан уговор о заједничком улагању за изградњу фабрике смрзнуте хране, страни капитал из Унилевера има учешће 48%.
- 4. септембар —У Женеви потписан Синајски прелазни споразум између Египта и Израела: мирно решавање конфликата и повлачење са Синаја - овим је омогућен наставак америчке помоћи Израелу.
- 5. и 22. септембар — Два покушаја убиства америчког председника Џералда Форда, оба пута су то биле жене.
- 6. септембар — Потрес на истоку Турске, преко 2.300 мртвих.
- 10. септембар — Нацрт закона који први пут омогућује лако отпуштање радника у СФРЈ. Мика Шпиљак сматра да је ниска продуктивност у основи економских проблема.
- 11. септембар — Сарајево ратификује зајам од 83 милиона долара од Међународне банке за реконструкцију и развој за градњу гасовода од Зворника и за водовод и канализацију - ваздух и вода су веома загађени, Миљацка је већим делом пуна отпада.
- 11. септембар — На папуанском острву Боугаинвилле једнострано проглашена Република Северни Соломони - враћа се Папуи следеће године.
- 14. септембар — Поремећена особа оштетила ножем Рембрандтову слику "Ноћна стража", рестаурирана после четири године.
- 16. септембар — Папуа Нова Гвинеја добила независност од аустралијске администрације, први премијер Мајкл Сомаре (1975-80, 1982-85, 2002-2010. и 2011).
- 16. септембар — Први лет совјетског ловца МиГ-31 (у служби од 1981).
- 18. септембар — За време Брозовог боравка у Загребу, експлодирала бомба у Паромлинској улици.
- 19. септембар — У Kампучији укинути новац и формално школовање.
- 23. септембар — У Албанији се од становника захтева да религијска имена замене "илирским".
- 27. септембар — ОПЕК-ови министри у Бечу објавили повећање цене нафте од 10 процената.
- 27. септембар — У Шпанији последњи пут извршена смртна казна, стрељана двојица припаднка ЕТА-е и тројица комунистичких револуционара.
- 28. септембар — Сафегуард програм: једини амерички антибалистички локалитет, у Северној Дакоти, постаје оперативан, али већ је одлучено да буде укинут.
- 29. септембар — Чилеанска валута је поново песо уместо ескуда, стопа размене 1:1000. "Чикашки момци" спроводе политику приватизације и дерегулације (Чилеанско чудо).
- 30. септембар — Први лет хеликоптера Боинг АХ-64 Апач (у служби од 1986).
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — У Манили одржан бокс меч у коме је свјетски првак у тешкој категорији Мухаммад Али обранио титулу од Џоа Фрејзера - једна од највећих и најспектакуларнијих борби у историји бокса.
- 1. октобар — У засебне крунске колоније Велике Британије раздвојени Гилбертова острва (Kирибати) и Елисова острва (Тувалу).
- Kонгрес Савеза књижевника Југославије; реферат Станета Доланца, секретара Извршног комитета ЦK СKЈ, практично позива писце и друге на аутоцензуру. Неки најпознатији писци нису ни дошли.
- 5. октобар — Америчко истражно повјеренство устврдило је да је америчка тајна служба ЦИА '60-тих година неколико пута покушала убити кубанског предсједника Фидела Цастра.
- 6. октобар — Прљави рат у Аргентини: в.д. председника Итало Лудер издаје Декрет 2772 којим овлашћује оружане снаге да врше операције неопходне за "уништење активности субверзивних елемената", дан након монтонероске операција Примициа, напада на касарне у Формоси.
- 8. октобар — Индонежанске трупе заузеле источнотиморско место Батугаде (Источни Тимор је још увек португалска територија), до 16. 10. заузимају округе Бобонаро и Кова Лима.
- 9. октобар — Нобелова награда за мир додељена Андреју Сахарову, није му дозвољено да отпутује на доделу.
- 10. октобар — На Новом Зеланду основан Трибунал Ваитанги који разматра маорске притужбе на прекршена обећања из Споразума из Ваитангија 1840. године.
- 10. октобар — Елизабет Тејлор и Ричард Бартон се поново венчали, али дефинитивно се разводе следећег јула.
- 16. октобар — Балибо Фиве: индонежански специјалци убили петорицу аустралијских новинара у источнотиморском мјесту Балибо.
- 17. октобар — Град Њујорк избегао банкрот у задњем тренутку, након што је учитељски пензиони фонд ипак одлучио уложити новац у градске обвезнице. Прошлог месеца је основан Хитни финансијски контролни одбор који ће следећих година спровести многе резове у буџету.
- 17. октобар — Панамском конвенцијом основан Латиноамерички економски систем (СЕЛА).
- 18. октобар — Отворен мост Саинт-Назаире преко реке Лоре, кабловски мост од 720 метара, тада најдужи на свету.
- 20. октобар — Совјетска сонда Венера 9 је прва која је ушла у орбиту те планете, два дана касније се спушта лендер који шаље прве фотографије са површине, а 23-ћег стиже и Венера 10.
- 24. октобар — У Бејруту почиње Хотелска битка за небодере у центру града - траје до следећег марта, муслиманско-левичарске снаге имају пуну контролу над западним делом града.
- 24. октобар — Штрајк жена на Исланду блокира земљу и води новим законима и побољшању положаја жена у земљи.
- 29. октобар — Председник САД Форд не жели дати федералну помоћ за град Њујорк.
- 30. октобар — Франциско Франко у коми, в. д. шефа државе постаје принц Хуан Kарлос.
- 30. октобар — Југословенски авион ДЦ-9-30 YУ-АЈО се срушио приликом слетања по магли у Прагу - 68 погинулих
Новембар
[уреди | уреди извор]- 10. новембар — Владе Југославије и Италије потписале уговор о дефинитивном решењу граничних и других питања између двеју земаља.
- СС Едмунд Фицџералд, највећи број на северноамерички Великим језерима, је потонуо уз губитак живота 29 особа.
- 22. новембар — Хуан Карлос је проглашен краљем Шпаније, након смрти диктатора Франсиска Франка.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 7. децембар — Индонежанска армија је ушла у Источни Тимор где је, након укидања тровековне португалске колонијалне власти, избио грађански рат.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Одржан је међународни шаховски турнир под називом „Аљехинов меморијални турнир у Москви“, Совјетски Савез. Победник је био Ефим Гелер.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 5. јануар — Бредли Купер, амерички глумац и продуцент[2]
- 7. јануар — Јован Гојковић, српски фудбалер (прем. 2001)[3]
- 8. јануар — Дарко Љубојевић, српски фудбалер[4]
- 11. јануар — Матео Ренци, италијански политичар, 56. премијер Италије
- 15. јануар — Мери Пирс, француска тенисерка
- 21. јануар — Оливер Дулић, српски политичар[5]
- 23. јануар — Нина Граховац, српска глумица[6]
- 24. јануар — Ђанлука Базиле, италијански кошаркаш[7]
- 25. јануар — Ана Стефановић, српска глумица[8]
- 30. јануар — Жунињо Пернамбукано, бразилски фудбалер[9]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Маркус Шулц, немачко-амерички ди-џеј и музички продуцент
- 4. фебруар — Натали Имбруља, аустралијска музичарка и глумица[10]
- 7. фебруар — Реми Гајар, француски хумористичар и комичар[11]
- 15. фебруар — Радован Настић, српски уметник, књижевник и радио водитељ
- 18. фебруар — Гари Невил, енглески фудбалер и фудбалски тренер[12]
- 22. фебруар — Дру Баримор, америчка глумица[13]
- 22. фебруар — Себастјен Телије, француски музичар[14]
- 28. фебруар — Саво Ђикановић, црногорски кошаркаш[15]
Март
[уреди | уреди извор]- 5. март — Џолин Блејлок, америчка глумица и модел[16]
- 9. март — Хуан Себастијан Верон, аргентински фудбалер[17]
- 9. март — Рој Макај, холандски фудбалер[18]
- 9. март — Милош Тимотијевић, српски глумац[19]
- 15. март — Ева Лонгорија, америчка глумица[20]
- 15. март — Will.i.am, амерички музичар, музички продуцент, глумац и предузетник[21]
- 16. март — Сијена Гилори, енглеска глумица и модел[22]
- 21. март — Драган Луковски, српски кошаркаш
- 21. март — Фабрисио Оберто, аргентински кошаркаш[23]
- 22. март — Марко Гверо, српски глумац[24]
- 22. март — Јиржи Новак, чешки тенисер[25]
- 22. март — Кол Хаузер, амерички глумац и продуцент[26]
- 24. март — Томас Јохансон, шведски тенисер
- 27. март — Стејси Ен Фергусон, америчка музичарка и глумица[27]
Април
[уреди | уреди извор]- 2. април — Педро Паскал, чилеанско-амерички глумац[28]
- 2. април — Нејт Хафман, амерички кошаркаш (прем. 2015)[29]
- 9. април — Фабрицио Моро, италијански музичар
- 9. април — Роби Фаулер, енглески фудбалер и фудбалски тренер[30]
- 10. април — Крис Караба, амерички музичар, фронтмен групе Dashboard Confessional[31]
- 10. април — Џенан Лончаревић, српски певач[32]
- 10. април — Дејвид Харбор, амерички глумац[33]
- 11. април — Маја Николић, српска певачица[34]
- 14. април — Вероника Земанова, чешка порнографска глумица и еротски модел[35]
- 17. април — Стефано Фјоре, италијански фудбалер[36]
- 19. април — Џентлман, немачки реге музичар
- 22. април — Карлос Састре, шпански бициклиста
- 24. април — Дејан Савић, српски ватерполиста и ватерполо тренер[37]
- 30. април — Џони Галеки, амерички глумац[38]
Мај
[уреди | уреди извор]- 2. мај — Дејвид Бекам, енглески фудбалер[39]
- 3. мај — Кристина Хендрикс, америчка глумица и модел[40]
- 5. мај — Мина Костић, српска певачица[41]
- 8. мај — Енрике Иглесијас, шпански музичар и глумац[42]
- 12. мај — Џона Лому, новозеландски рагбиста (прем. 2015)[43]
- 16. мај — Тони Како, фински музичар[44]
- 17. мај — Реџи Фриман, амерички кошаркаш
- 18. мај — Џон Хигинс, шкотски играч снукера[45]
- 24. мај — Јанис Гумас, грчки фудбалер и фудбалски тренер[46]
- 27. мај — Џејми Оливер, енглески кувар
- 29. мај — Мелани Браун, енглеска музичарка, глумица и списатељица, најпознатија као чланице групе Spice Girls[47]
Јун
[уреди | уреди извор]- 4. јун — Анџелина Џоли, америчка глумица и режисерка[48]
- 7. јун — Ален Ајверсон, амерички кошаркаш[49]
- 12. јун — Томкрафт, немачки ди-џеј и музички продуцент
- 17. јун — Хуан Карлос Валерон, шпански фудбалер и фудбалски тренер[50]
- 19. јун — Хју Данси, енглески глумац[51]
- 19. јун — Ентони Паркер, амерички кошаркаш[52]
- 20. јун — Паулина Манов, српска глумица[53]
- 22. јун — Андреас Кледен, немачки бициклиста
- 23. јун — Алексис Фокс, америчка порнографска глумица[54]
- 25. јун — Алберт Коста, шпански тенисер[55]
- 25. јун — Владимир Крамник, руски шахиста[56]
- 27. јун — Тоби Магвајер, амерички глумац и продуцент[57]
- 30. јун — Ралф Шумахер, немачки аутомобилиста, возач Формуле 1[58]
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Суфјан Стивенс, амерички музичар[59]
- 3. јул — Вук Јеремић, српски политичар и дипломата, министар спољних послова Србије (2007—2012), председник Генералне скупштине Уједињених нација (2012—2013)[60]
- 5. јул — Ернан Креспо, аргентински фудбалер и фудбалски тренер[61]
- 5. јул — Ај Сугијама, јапанска тенисерка
- 6. јул — 50 Cent, амерички хип хоп музичар[62]
- 9. јул — Џек Вајт, амерички музичар и музички продуцент
- 10. јул — Мина Лазаревић, српска глумица[63]
- 10. јул — Стефаун Карл Стефаунсон, исландски глумац и певач (прем. 2018)[64]
- 17. јул — Даруд, фински ди-џеј и музички продуцент
- 18. јул — Дерон Малакијан, јерменско-амерички музичар и музички продуцент, најпознатији као гитариста и певач групе System of a Down
- 18. јул — M.I.A., енглеска музичарка, музичка продуценткиња и активисткиња[65]
- 20. јул — Реј Ален, амерички кошаркаш
- 20. јул — Џуди Грир, америчка глумица, комичарка и списатељица[66]
- 26. јул — Лиз Трас, британска премијерка
- 28. јул — Џералд Браун, амерички кошаркаш
- 29. јул — Денис Марконато, италијански кошаркаш[67]
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Милица Зарић, српска глумица[68]
- 3. август — Феликс Брих, немачки фудбалски судија[69]
- 7. август — Шарлиз Терон, јужноафричко-америчка глумица и филмска продуценткиња[70]
- 12. август — Кејси Афлек, амерички глумац[71]
- 13. август — Хана Јовчић, српска глумица и виолинисткиња[72]
- 16. август — Тајка Вајтити, новозеландски глумац[73]
- 18. август — Слободан Бошкан, српски одбојкаш[74]
- 21. август — Алиша Вит, америчка глумица и музичарка[75]
- 22. август — Обина Екезије, нигеријски кошаркаш[76]
- 27. август — Наташа Тапушковић, српска глумица[77]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Натали Басингтвајт, аустралијска музичарка и глумица[78]
- 1. септембар — Скот Спидман, британско-канадски глумац[79]
- 3. септембар — Редфу, амерички музичар, плесач, музички продуцент и ди-џеј, најпознатији као члан групе LMFAO[80]
- 8. септембар — Јелена Лиховцева, руска тенисерка[81]
- 9. септембар — Мајкл Бубле, канадски музичар, музички продуцент и глумац[82]
- 11. септембар:
- Сали Селтман, аустралијска музичарка и музичка продуценткиња
- Мими Фидлер, немачка глумица[83]
- 17. септембар — Саша Стефановић, српски кошаркаш[84]
- 18. септембар — Џејсон Судејкис, амерички глумац, комичар, сценариста и продуцент[85]
- 20. септембар — Азија Арђенто, италијанска глумица, редитељка и модел[86]
- 20. септембар — Хуан Пабло Монтоја, колумбијски аутомобилиста, возач Формуле 1
- 21. септембар — Дарко Радовановић, српски певач (прем. 2011)
- 27. септембар — Драган Шарац, српски фудбалер и фудбалски тренер[87]
- 30. септембар — Марион Котијар, француска глумица, музичарка и активисткиња за екологију[88]
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Марко Видојковић, српски писац, музичар и новинар
- 3. октобар — Талиб Квели, амерички хип-хоп музичар[89]
- 4. октобар — Кристијано Лукарели, италијански фудбалер и фудбалски тренер[90]
- 5. октобар — Кејт Винслет, енглеска глумица[91]
- 9. октобар — Марк Видука, аустралијски фудбалер[92]
- 14. октобар — Флојд Ландис, амерички бициклиста
- 22. октобар — Иван Ивановић, српски ТВ водитељ[93]
- 22. октобар — Мичел Салгадо, шпански фудбалер[94]
- 27. октобар — Предраг Дробњак, црногорски кошаркаш[95]
- 29. октобар — Александра Јефтановић, српска ТВ водитељка
Новембар
[уреди | уреди извор]- 8. новембар — Тара Рид, америчка глумица[96]
- 13. новембар — Ивица Драгутиновић, српски фудбалер[97]
- 13. новембар — Ким, португалски фудбалер[98]
- 13. новембар — Владо Шћепановић, црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер[99]
- 15. новембар — Борис Живковић, хрватски фудбалер[100]
- 17. новембар — Дајен Нил, америчка глумица[101]
- 17. новембар — Џером Џејмс, амерички кошаркаш[102]
- 18. новембар — Џејсон Вилијамс, амерички кошаркаш[103]
- 25. новембар — Александар Чубрило, српски кошаркаш[104]
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1. децембар — Един Шкорић, српски одбојкаш
- 4. децембар — Игор Хинић, хрватски ватерполиста
- 5. децембар — Рони О’Саливан, енглески играч снукера[105]
- 8. децембар — Ана Станић, српска певачица[106]
- 9. децембар — Александар Каракашевић, српски стонотенисер
- 12. децембар — Мајим Бјалик, америчка глумица[107]
- 13. децембар — Том Делонг, амерички музичар, писац, глумац, редитељ, сценариста и музички и филмски продуцент
- 17. децембар — Мила Јововић, америчка глумица, музичарка и модел[108]
- 17. децембар — Немања Којић Којот, српски музичар
- 18. децембар — Сија Ферлер, аустралијска музичарка и музичка продуценткиња[109]
- 21. децембар — Палома Херера, аргентинска балерина
- 23. децембар — Били Томас, амерички кошаркаш[110]
- 26. децембар — Марсело Риос, чилеански тенисер
- 30. децембар — Тајгер Вудс, амерички голфер
Смрти
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 24. фебруар — Николај Булгањин, совјетски политичар
Март
[уреди | уреди извор]- 13. март — Иво Андрић, српски књижевник. Добитник Нобелове награде за књижевност. (* 1892).
Април
[уреди | уреди извор]- 13. април — Франсоа Томбалбаје, чадски политичар
Јул
[уреди | уреди извор]- 17. јул — Константин Гамсахурдија, грузински писац и јавна личност[111]
Август
[уреди | уреди извор]- 15. август — Шеик Муџибур Рахман, бангладешки политичар
Децембар
[уреди | уреди извор]- 4. децембар — Хана Арент, немачка политичка теоретичарка († 1906)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Оге Нилс Бор, Бен Рој Мотелсон и Лео Џејмс Рејнвотер
- Хемија — Сер Џон Воркап Корнфорт и Владимир Прелог
- Медицина — Дејвид Балтимор, Ренато Дулбеко и Хауард Мартин Темин
- Књижевност — Еуђенио Монтале
- Мир — Андреј Сахаров (СССР)
- Економија — Леонид Канторович (СССР) и Чалинг Купманс (САД)
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Времеплов: Турци први пут освојили Београд”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2025-09-03.
- ^ „Bradley Cooper | Actor, Producer, Director”. IMDb.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Jovan Gojković (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Darko Ljubojevic - Manager profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Оливер Дулић - Министарство животне средине, рударства и просторног планирања”. web.archive.org. 1. 10. 2011. Архивирано из оригинала 01. 10. 2011. г. Приступљено 24. 01. 2025.
- ^ „Nina Grahovac | Actress”. IMDb.
- ^ „ACB.COM”. web.archive.org. 17. 4. 2016. Архивирано из оригинала 17. 04. 2016. г. Приступљено 24. 01. 2025.
- ^ „Ana Stefanovic | Actress”. IMDb.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Juninho Pernambucano (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Natalie Imbruglia | Actress, Music Department, Director”. IMDb.
- ^ „Remi Gaillard Net Worth 2025 + Age, Height, Weight - Wealtholino”. 17. 1. 2025.
- ^ „Gary Neville - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Drew Barrymore | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески).
- ^ „Sébastien Tellier music, videos, stats, and photos”. Last.fm (на језику: енглески). 26. 7. 2024.
- ^ „SAVO DJIKANOVIC | EuroLeague”. Euroleague Basketball.
- ^ „Jolene Blalock | Actress, Writer”. IMDb.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Juan Sebastián Verón (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Roy Makaay (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Milos Timotijevic | Actor”. IMDb.
- ^ „Eva Longoria | Actress, Producer, Director”. IMDb.
- ^ „Will.i.am | Music Artist, Actor, Music Department”. IMDb.
- ^ „Sienna Guillory | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески).
- ^ „Fabricio Oberto Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs.
- ^ „Jiri Novak | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour (на језику: енглески).
- ^ „Cole Hauser | Actor, Producer”. IMDb.
- ^ „Fergie | Music Artist, Music Department, Actress”. IMDb.
- ^ „Pedro Pascal | Actor, Producer, Soundtrack”. IMDb.
- ^ „Nate Huffman”. web.archive.org. 5. 3. 2016. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 24. 01. 2025.
- ^ „Robbie Fowler - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Christopher Carrabba | Composer, Actor, Soundtrack”. IMDb.
- ^ „Dženan Lončarević” (на језику: енглески).
- ^ „David Harbour | Actor, Producer, Soundtrack”. IMDb.
- ^ „Maja Nikolić”. Discogs (на језику: енглески).
- ^ „Veronika Zemanova - Biography”. IMDb.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Stefano Fiore (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Dejan Savić Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 16. 08. 2011. г. Приступљено 24. 01. 2025.
- ^ „Johnny Galecki | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески).
- ^ „David Beckham - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Christina Hendricks | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески).
- ^ „Mina Kostić”. Discogs (на језику: енглески).
- ^ „Enrique Iglesias | Music Artist, Composer, Actor”. IMDb.
- ^ „Jonah LOMU - International rugby union caps for New Zealand. - New Zealand”. Sporting Heroes.
- ^ „Tony Kakko”. Metal Storm (на језику: енглески).
- ^ „John Higgins - Players - snooker.org”. www.snooker.org (на језику: енглески).
- ^ „Giannis Goumas - Player profile”. www.transfermarkt.co.uk (на језику: енглески).
- ^ „Mel B. | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески).
- ^ „Angelina Jolie | Actress, Producer, Director”. IMDb.
- ^ „Allen Iverson Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Juan Carlos Valerón (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Hugh Dancy | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески).
- ^ „Anthony Parker Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Paulina Manov | Actress”. IMDb.
- ^ „Alexis Fawx | Actress, Writer, Director”. IMDb.
- ^ „Olympedia – Albert Costa”. www.olympedia.org.
- ^ „Vladimir Kramnik | World Chess Champion, Grandmaster | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 17. 12. 2024.
- ^ „Tobey Maguire | Actor, Producer, Executive”. IMDb.
- ^ „Ralf Schumacher | Additional Crew, Director, Actor”. IMDb.
- ^ „Sufjan Stevens | Music Artist, Music Department, Composer”. IMDb.
- ^ „Вук Јеремић -Упознајте Вука”. web.archive.org. 5. 2. 2024. Архивирано из оригинала 05. 02. 2024. г. Приступљено 24. 01. 2025.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Hernán Crespo (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „50 Cent Songs, Albums, Reviews, Bio & More | A...”. AllMusic (на језику: енглески).
- ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs.
- ^ „Stefán Karl Stefánsson | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески).
- ^ „M.I.A. | Actress, Composer, Director”. IMDb.
- ^ „Judy Greer | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески).
- ^ „Denis Marconato, Basketball Player, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC.
- ^ „Milica Zaric | Actress, Producer”. IMDb.
- ^ „Dr. Felix Brych - Matches as referee”. worldfootball.net (на језику: енглески).
- ^ „Charlize Theron | Producer, Actress, Costume Designer”. IMDb.
- ^ „Casey Affleck | Actor, Director, Writer”. IMDb.
- ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs.
- ^ „Taika Waititi | Producer, Writer, Actor”. IMDb.
- ^ „Olympedia – Slobodan Boškan”. www.olympedia.org.
- ^ „Alicia Witt | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески).
- ^ „Obinna Ekezie Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Natasa Tapuskovic | Actress”. IMDb.
- ^ „Natalie Bassingthwaighte - Biography, Overview, Music Video & Songs, Interviews, News - Take 40”. web.archive.org. 11. 5. 2012. Архивирано из оригинала 11. 05. 2012. г. Приступљено 24. 01. 2025.
- ^ „Scott Speedman | Actor, Soundtrack”. IMDb.
- ^ „Redfoo Songs, Albums, Reviews, Bio & More | Al...”. AllMusic (на језику: енглески).
- ^ „Elena Likhovtseva | Player Stats & More – WTA Official”. Women's Tennis Association (на језику: енглески).
- ^ „Michael Bublé | Music Artist, Actor, Composer”. IMDb.
- ^ „Mimi Fiedler | Actress, Producer”. IMDb.
- ^ „S. Stefanovic”. web.archive.org. 27. 6. 2016. Архивирано из оригинала 27. 06. 2016. г. Приступљено 24. 01. 2025.
- ^ „Jason Sudeikis | Actor, Writer, Producer”. IMDb.
- ^ „Asia Argento | Actress, Director, Writer”. IMDb.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Dragan Šarac (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Marion Cotillard | Actress, Producer, Director”. IMDb.
- ^ „Talib Kweli music, videos, stats, and photos”. Last.fm (на језику: енглески). 26. 7. 2024.
- ^ „Cristiano Lucarelli - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Kate Winslet | Actress, Producer, Writer”. IMDb.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Mark Viduka (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Ivan Ivanovic | Actor”. IMDb.
- ^ „Míchel Salgado - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Predrag Drobnjak Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Tara Reid | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески).
- ^ „Dragutinović Ivica”. reprezentacija.rs. 3. 12. 2009.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Quim Silva (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Vlado Scepanovic”. web.archive.org. 3. 5. 2014. Архивирано из оригинала 03. 05. 2014. г. Приступљено 24. 01. 2025.
- ^ „Boris Zivkovic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Diane Neal | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески).
- ^ „Jerome James Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Jason Williams Career Stats - NBA”. ESPN (на језику: енглески).
- ^ „Aleksandar Cubrilo | EuroLeague Men (1998) | FIBA Europe”. www.fibaeurope.com.
- ^ „Ronnie O'Sullivan - Snooker.org”. www.snooker.org.
- ^ „Ana Stanic | Actress, Music Department, Producer”. IMDb.
- ^ „Mayim Bialik | Actress, Producer, Director”. IMDb.
- ^ „Milla Jovovich | Actress, Producer, Director”. IMDb.
- ^ „Sia | Music Artist, Composer, Actress”. IMDb.
- ^ „Billy Thomas Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Konstantine Gamsakhurdia | Writer”. IMDb.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
