Пређи на садржај

Пчелињи отров

С Википедије, слободне енциклопедије

Пчелињи отров је чист производ организма пчеле, то је секрет жаочног апарата, чија је биолошка намена да штити пчелиње друштво од непријатеља. Горког је укуса и киселе реакције, карактеристичног мириса, течност жућкасте боје. . Пчела свој отров убризгава у непријатеља преко своје жаоке. Непосредно после убода пчела умре, али мишићи који се налазе око кесица са отровом и жаоке настављају да се грче и да истискују отров наредних 10 минута.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Први који је скренуо пажњу на вредност пчелињег отрова био је Хипократ, који је живео око 400 године пре нове ере.

Пчелињи отров је смеса више састојака органиских и неорганских материјала (беланчевине, пептиди, вода, минералне материје и др). Временом се састав пчелињег отрова прилагодио томе да изазива нелагодности, а не да убија, јер би то погоршало хигијену кошнице. Садржи хистамин, мелитин, апамин, адолпин, дегра, ензиме, биолошки активне амине, допамин. На тачан однос ових материја утиче положај пчелињака и паша коју пчеле у том тренутку посећују.

Састав отрова пчеле (Apis mellifera)[2]
Врста једињења Једињење Количине отрова у % Количина перисеката (нмол)
Мали молекули Хистамин 0,66–1,6 5–10
Допамин 0,13–1,0 2.7–5.5
Норадреналин 0,1–0,7 0,9–4,5
Пептид Меллитин 40–50 10–12
Мелитин-Ф 0.01 0,0003
Апамин 3 0,75
Пептид 401 2 0.6
Сецапин 0.5 0.13
Тертиапин 0.1 0.03
Прокамин А, Б 1.4 2.0
Ензими Фосфолипаза А2 10–12 0.23
Хијалуронидаза 1–2 0.03
Кисела фосфомоноестераза 1.0
α-д-глукозидаза 0.6
Лизофосфолипаза 1.0 0.03

Својства

[уреди | уреди извор]

Познато својставо пчелињег отрова на људски организам је да изазива бол, оток и црвенило. Такође је битна ставка да карактеристичан мирис пчелинјег отрова подстиче пчеле радилице да се укључи у одбрану кошнице.

Алергија

[уреди | уреди извор]

Код извесног броја људи, пчелињи отров изазива изузетно бурну алергијску реакцију, које се зна завршити и смртним исходом. Уколико се појаве симптоми алергије, потребно је одмах се обратити лекару. Карактеристичан симпром, јесте копривњача, када се црвенило јавлја по грудима и унутрашњој страни бутина.

Пчелињи отров има терапеутска својства у лечењу реуматских обољења, упале зглобова и ишијаса. Такође се користи за израду вакцина које треба да умање осетљивост код особа које имају проблема са алергијом.[3]

  1. ^ „Apitherapy”. APIMONDIA (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-22. 
  2. ^ E. DavidMorganIan D.Wilson, 8.05 - Insect Hormones and Insect Chemical Ecology, Comprehensive Natural Products Chemistry Volume 8, 1999, Pages 263-375
  3. ^ Beeton, Christine (2013-01-01), Kastin, Abba J., ур., Chapter 64 - Targets and Therapeutic Properties (на језику: енглески), Academic Press, стр. 473—482, ISBN 978-0-12-385095-9, Приступљено 2022-03-22 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Мр Пантелија Пантелић, „Азбука пчеларства“, Београд 2001.