Пређи на садржај

Радослав Батак

С Википедије, слободне енциклопедије
Радослав Батак
Батак 2008. као играч Анталијаспора
Лични подаци
Пуно име Радослав Батак
Датум рођења(1977-08-15)15. август 1977.(48 год.)
Место рођења Нови Сад, СФРЈ
Висина 1,87 m
Позиција одбрамбени
Јуниорска каријера
Металац Футог
Војводина
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1997—2003. Војводина 74 (2)
1995—1996.ЧСК Челарево - (-)
1996—1997.Младост Апатин - (-)
1998.Врбас - (-)
2000.Графичар - (-)
2003—2005. Динамо Москва 62 (3)
2005—2009. Анкараспор 84 (0)
2009—2010. Анталијаспор 14 (0)
2010—2012. Могрен 45 (6)
2012. Тобол 3 (0)
Репрезентативна каријера
2007—2011. Црна Гора 25 (1)
Тренерска каријера
2015. Бурирам јунајтед (помоћник)
2016. Сисакет (помоћник)
2017. Војводина
2018. Краби
2020. Раднички Ниш
2020—2021. Нови Пазар
2021—2022. Раднички Ниш
2023. Војводина
2024—2025. Србија до 17
2025. Напредак Крушевац

Радослав Батак (Нови Сад, 15. август 1977) бивши је црногорски фудбалер и садашњи фудбалски тренер.

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Батак је поникао у млађим селекцијама фудбалског клуба Металац (садашњи ФК Софекс) из Футога где је наступао за пионирску и омладинску екипу. Године 1992. прелази у новосадску Војводину, где са кадетском екипом осваја кадетски куп Југославије савладавши у финалу са 2:0 екипу Црвене звезде (Станковић, Лалатовић, Лазетић) на стадиону ЈНА.[1]

Након те утакмице следи позив за кадетску репрезентацију, коју је у то време предводио Слободан Сантрач. Наредне године, у Подгорици, са омладинском екипом ФК „Војводина“ осваја и омладински куп Југославије, овога пута савладавши екипу подгоричке Младости бољим извођењем пенала. У регуларном делу било је 0:0.[1]

Наредне три године проводи на „каљењу“ и то по сезону у сваком клубу: ЧСК Челарево (1995/96), Младост Апатин (1996/97), и Врбас (1997/98), са којим је изборио пласман у другу Савезну лигу и то под вођством тренера Николе Пеце Ракојевића, који је имао значајну улогу у даљем развоју његове фудбалске каријере, а касније и тренерске.[1]

После повратка са одслужења војног рока (2000. године) у јесењој полусезони наступа за екипу ФК Графичар, а у пролећном делу 2001. године се устаљује у сениорској екипи Војводине. До 2003. године наступа на 74 утакмице (2 гола) за Војводину.[2] Током 2003. године прелази у Динамо из Москве (62 утакмице – 3 гола), а 2005. године у Анкараспор и ту се задржава наредне четири године.[1]

У сезони 2009/10. наступа за екипу Анталијаспора, а затим прелази у Могрен са којим осваја титулу првака Црне Горе у у сезони 2010/11. Играчку каријеру због учесталих повреда завршава 2012. године у казахстанском Тоболу.

За фудбалску репрезентацију Црне Горе наступа у периоду од 2007. до 2011. године на 25 утакмица и постиже један гол.[2]

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

По завршетку играчке каријере, посветио се тренерском позиву. Радио је као помоћни тренер у тајландским клубовима Бурирам јунајтед и Сисакет, да би 23. априла 2017. постао шеф стручног штаба ФК Војводине.[2] На клупи новосадског клуба се задржао до 30. јуна исте године, када је смењен након утакмице против Ружомберока у квалификацијама за Лигу Европе. Он је на 12 утакмица остварио учинак од пет победа, четири ремија и три пораза, уз гол разлику 10:8.[3]

У фебруару 2020. постављен је за шефа стручног штаба Радничког из Ниша.[4] Са те функције смењен је 6. октобра исте године.[5] Месец дана касније преузео је екипу Новог Пазара.[6] Водио је клуб до 24. фебруара 2021, када је добио отказ.[7] У септембру 2021. по други пут је постављен за тренера Радничког из Ниша.[8] Са екипом Радничког је такмичарску 2021/22. завршио на четвртом месту Суперлиге Србије чиме је изборен пласман у квалификације за Лигу конференције.[9] По окончању ове сезоне, Батак је напустио Раднички.[10]

У фебруару 2023. по други пут је постављен за тренера новосадске Војводине.[11] Добио је отказ у августу исте године након четири узастопна пораза на почетку такмичарске 2023/24.[12] У септембру 2025. преузео је функцију шефа стручног штаба крушевачког Напретка.[13] Смењен је са те функције по окончању првог дела такмичарске 2025/26. пошто се клуб налазио на последњем месту Суперлиге Србије. У 12 мечева Батак је освојио пет бодова, имао је победу над Железничаром, два ремија са Чукаричким и ТСЦ-ом и девет пораза.[14]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Радослав Батак: Председник надзорног одбора рекао да не долазим на тренинг!”. socceroaza.wordpress.com. Приступљено 22. 10. 2019. 
  2. ^ а б в „Радослав Батак нови тренер Војводине”. zurnal.rs. 23. 4. 2017. Приступљено 22. 10. 2019. 
  3. ^ „Радослав Батак смењен”. fkvojvodina.rs. 30. 6. 2017. Архивирано из оригинала 22. 10. 2019. г. Приступљено 22. 10. 2019. 
  4. ^ „Радослав Батак тренер Радничког, дебитује против „своје“ Војводине (ВИДЕО)”. zurnal.rs. 25. 2. 2020. Приступљено 26. 2. 2020. 
  5. ^ „Озваничена смена тренера Радничког, Ђуричић се вратио на "Чаир". juznevesti.com. 6. 10. 2020. Приступљено 7. 10. 2020. 
  6. ^ „Радослав Батак преузео Нови Пазар”. mozzartsport.com. 10. 11. 2020. Приступљено 12. 11. 2020. 
  7. ^ „Батак добио отказ у Новом Пазару”. mozzartsport.com. 24. 2. 2021. Приступљено 28. 2. 2021. 
  8. ^ „Батак нови тренер, а Аца Јовановић спортски директор”. fkradnickinis.rs. 23. 9. 2021. Архивирано из оригинала 24. 09. 2021. г. Приступљено 24. 9. 2021. 
  9. ^ „Radnički uprkos porazu u Humskoj izborio plasman u Evropu”. juznevesti.com. 22. 5. 2022. Приступљено 26. 2. 2023. 
  10. ^ „Promene u Nišu: Batak odveo Radnički u Evropu, pa napustio Čair”. mozzartsport.com. 26. 5. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  11. ^ „Радослав Батак нови тренер ФК Војводина”. ФК Војводина, званична презентација. 26. 2. 2023. Приступљено 26. 2. 2023. 
  12. ^ „Prvi superligaški otkaz u novoj sezoni: Rastali se Batak i Vojvodina”. mozzartsport.com. 8. 8. 2023. Приступљено 13. 8. 2023. 
  13. ^ „RADOSLAV BATAK NOVI ŠEF STRUČNOG ŠTABA”. fknapredak.rs. 23. 9. 2025. Приступљено 15. 3. 2026. 
  14. ^ „Napredak smenio Bataka: Novi trener Nikola Drinčić”. tvarenasport.com. 24. 12. 2025. Приступљено 15. 3. 2026. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]