ФК Раднички Ниш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ФК Раднички
грб ФК Раднички Ниш
Пуно име Фудбалски клуб Раднички Ниш
Надимак Реал са Нишаве
Основан 24. април 1923. год.; пре 95 година (1923-04-24)
Стадион Стадион Чаир, Ниш
Капацитет 18.321[1]
Председник Србија Ивица Тончев
Тренер Србија Ненад Лалатовић
Лига Суперлига Србије
2017/18. Суперлига Србије, 3.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема

ФК Раднички је фудбалски клуб из Ниша. Тренутно се такмичи у Суперлиги Србије, пошто се у сезони 2011/12. као првак Прве лиге Србије пласирао у виши ранг.

Навијачи клуба, познати су као Мераклије, а постоје од септембра 1989. године.

Историја[уреди]

Настанак[уреди]

Први Спортски клуб у Нишу је био „Синђелић", а након њега настао је читав низ екипа, међу којима: „Нишевац“, „Обилић“, „Југ Богдан“, „Пролетер“, (екипа нишке организације КПЈ која није била регистрована) „Полет“, „ТАШК“, (војни тим тешке артиљерије са тереном и седиштем у нишкој Тврђави) као и друге мање екипе.

Прво радничко спортско друштво формирано је на иницијативу Милоша Марковића, тада члана КПЈ. Клуб се још 1921. године почео називати „Пролетер“ и то је претеча касније насталог „Радничког“. У то време Ниш није имао свој подсавез, већ су нишки тимови припадали Београдском лоптачком подсавезу. Кад су правила била готова и скупштина одржана клуб је требало да буде основан. Група чланова „Пролетер“ отпутовала је у Београд да заврши овај посао. У групи се налазио и један од познатих играча „Радничког“ Миле Стаменковић.

Власт је оптужила нишку екипу „Пролетер“ да је „прокомунистичка“ и да као таква не може да развија своју спортску активност. Те оптужбе стигле су и у Београдски лоптачки подсавез па се група из екипе нишког „Пролетера“ вратила необављеног посла са следећим образложењем: Београдски подсавез не жели и неће да верифицира тим „Пролетер“ под овим именом, позивајући се на Закон о заштити државе и друга акта којима је овај назив био забрањен.

Милош Марковић није посустао. По сећању савременика он је био доста гневан на овај поступак подсавеза, али се брзо дао на посао да је сва правила клуба изменио на тај начин што је назив „Пролетер“ свуда заменио са „Раднички“. Тако је формирана фудбалска екипа која са малим прекидима развија своју богату спортску традицију скоро пола века, са мањим или већим прекидима.

Како је клуб основан 24. априла 1923. године, ова се година узима као година настанка спорт клуба Радничког из Ниша.[2]

Раднички[уреди]

Први грб Радничког из 1923. године

Екипа Радничког у свом почетку тренирала је у малом дворишту Радничког дома, а нешто касније на старом вашаришту, односно на простору где се данас налази стовариште предузећа „Огрев“ у близини Машинске индустрије Ниш. У почетку екипа није имала тренера већ је капитен тима био задужен и за тренирање својих играча. За време тренинга обавезно је присуствовао и један члан управе клуба.

У почетку Раднички није имао довољно искуства и технике у игри, па су га раније формирани клубови, као Синђелић или Победа, побеђивали и са више голова разлике. Све је то било кратког века: убрзо је Раднички постао равноправан противник свим клубовима и почео да бележи победе. „У недељу је Раднички сигурно и заслужено потукао свог противника. Победа је у првом делу игре играла очајно слабо и да је противник био присебнији и одлучнији пред голом резултат би био катастрофалнији … Победа је морала да капитулира пред одлучном одбраном Радничког... спортски лист 16. октобра 1927. године.

Тим Радничког наступао је у зеленим дресовима а на левој страни, у белом пољу, налазила се црвена звезда петокрака као симбол припадности радничком покрету.

Посредник клуба је у почетку био Милош Марковић а по његовом одласку Драгиша Никетић, оба истакнута радничка борца. Између осталих, чланова управе били су и Младен Ђорђевић Маџа и Раша Анђелковић, економ. У екипи Радничког играли су као активни играчи познати револуционари Јосип Колумбо и Станко Пауновић Вељко.

У првенству моравске жупе, а после јесење сезоне за 1927/28. годину. Раднички је освојио прво место. Било је то почасно звање и спортска слава играча Радничког који су ово место заузели после победе над многим тимовима из Ниша, Лесковца и Прокупља. Тим поводом писао је један лист: „Као што се из табеле види јесењи првак Моравске жупе је спорт клуб Раднички из Ниша. Овај млади и напредни клуб заслужно је заузео прво место. Из табеле се види да је изгубио само једну утакмицу и то незаслужено. Остале је решио у своју корист, осим што је са СК Синђелићем играо нерешено.

У данима завођења шестојануарске диктатуре и налета буржоазије на све манифестације радничког покрета забрањен је 1929. године и рад СК Радничког, који је скоро девет година представљао запажену, по дисциплини и по залагању, спортску екипу.

Раднички ће после неколико година поново бити обновљен.

Након Другог светског рата[уреди]

Почетком рата 1941. клуб престаје са активностима да би их обновио 1945. Након тога Раднички је у сталном успону. Сезону 1961/62. завршио је на другом месту Друге савезне лиге Запад, чим је обезбедио квалификације за улазак у Прву савезну лигу. У баражу се састао са претпоследњим тимом из Прве лиге, скопским Вардаром, први меч у Нишу је завршен нерешено 1:1, а у реваншу након регуларног дела и продужетака није било голова, па је Раднички бољим извођењем пенала (5:4) по први пут у клупској историји изборио пласман у Прву савезну лигу.[3] Већ у првој сезони у Првој лиги, Раднички је заузео одлично шесто место, а након тога је постао стандардан прволигаш. Раднички је првих 11 сезона у прволигашком друштву завршавао већином у средини табеле, а први проблеми око опстанка у Првој лиги су дошли у сезони 1973/74., када је Раднички завршио само два места изнад зоне испадања.

Клуб 1975. године постаје победник Балканског купа, победивши у финалном двомечу турски Ескишехирспор са 1:0 и 2:1, чиме је освојио свој први трофеј од међународног значаја. Раднички је 70-их у лиги наставио да игра променљиво, тако да је у сезонама 1975/76. и 1977/78. био на ивици испадања у нижи ранг.

Улазнице за куп УЕФА 1982.г.

Јуна 1980. као трећепласирана екипа у сезони 1979/80. националног првенства стиче право учешћа у УЕФА купу, у коме ће веома успешно наступати још две сезоне одигравши широм Европе 13 утакмице са реномираним клубовима попут Хамбургера, Наполија, Данди јунајтеда, Грасхоперса, Фејенорда, Аз Алкмара и других. У првом учешћу клуб је стигао до осмине финала, а 1982. године, у другој сезони учешћа у европским такмичењима, је остварио свој највећи успех стигавши до полуфинала УЕФА купа. У полуфиналном двомечу бољи је био немачки Хамбургер, након победе од 2:1 у Нишу, Раднички је убедљиво са 5:1 поражен на гостујућем терену. Раднички у сезони 1982/83. заузима четврто место и тако по трећи пут обезбеђује учешће у УЕФА купу за наступајућу сезону 1983/84., када као и првог пута, стиже до осмине финала.

Крај овог најуспешнијег периода у клупској историји долази у сезони 1984/85., када клуб као последњепласирани испада у нижи ранг, мада за кратко, пошто се већ након једне сезоне враћа у Прву лигу. Раднички се задржао у Првој лиги Југославије тих шест сезона, све до распада СФРЈ. У међувремену је 1989. играо финале Балканског купа, где је поражен од ОФИ Крит са 3:1.

У периоду после Другог светског рата истакли су се фудбалери близанци Петар и Павле Мичић, који су за овај клуб одиграли рекордних 654, односно 582 меча.[4]

Новија историја[уреди]

Након расформирања Прве лиге СФРЈ, Раднички такмичење наставља у Првој лиги СРЈ од сезоне 1992/93. Већ у сезони 1995/96. испада из Прве А у Прву Б лигу СРЈ. Због проширења лиге, иако је сезону завршио као петопласирани у Првој Б лиги, Раднички се у елитни ранг враћа у сезони 1998/99. Ту се задржао само три сезоне и већ 2001. испао у нижи ранг, наредне сезоне осваја прво место у Другој лиги Исток и брзо се враћа у Прву лигу, где у првој сезони 2002/03. завршава на последњем месту и поново испада. Након тога клуб се следећих пет сезона такмичио у другом рангу такмичења, а у сезони 2008/09. је стигао и до Српске лиге Исток, где је постао првак и брзо се вратио у виши ранг.

У сезони 2009/10. Прве лиге Србије заузео је 15. место са 39 бода, добивши 9 од укупно 34 одиграних утакмица, тако да је испао из Прве лиге Србије у Српску лигу Исток за сезону 2010/11. Већ у првој сезони у Српској лиги Исток клуб осваја 1. место и након једне сезоне у нижем рангу враћа се у Прву лигу. Раднички је повратничку сезону 2011/12. у Првој лиги Србије завршио на првом месту, чиме се пласирао у Суперлигу Србије, и тако се Раднички вратио у елитни ранг по први пут након сезоне 2002/03. Након повратка у највиши ранг такмичења Раднички бележи солидне резултате. Последњих неколико година клуб је променио неколико председника међу којима је био и актуелни градоначелник Ниша Дарко Булатовић. Током сезоне 2016/17 дошло је до промене на челу клуба. Уместо Радана Илића, 8. децембра 2016. на чело клуба је поново дошао Ивица Тончев, политичар и бизнисмен са југа Србије. Тончев је најавио финансијску консолидацију клуба и пласман међу три водећа клуба у земљи под његовим руководством.[5].

У својој дугој историји Раднички је дао неколико десетина репрезентативаца у свим републичким и савезним селекцијама. Печат Радничком је дао и велики број фудбалера који су одиграли преко 200 утакмица, проводећи и више од 10 година у клубу.

Успеси[уреди]

ФК Раднички Ниш од 1945-данаc.

Национални - 0

Национални куп - 0

  • Полуфинале (3): 1952, 1970, 1977.
  • Полуфинале (2): 1994, 2006.

Међународни

  • Победник (1): 1975.
  • Финалиста (1): 1988/89.

Новији резултати[уреди]

Сезона Ранг Лига Позиција ИГ Д Н П ГД ГП ГР Бод Куп
2006/07. 2 Прва лига Србије 11. 38 14 13 11 45 35 +10 55 Осмина финала
2007/08. 2 Прва лига Србије 14. RedDownArrow.svg 34 11 10 13 29 31 -2 43 Осмина финала
2008/09. 3 Српска лига Исток 1. Green-Up-Arrow.svg 28 21 6 1 59 16 +46 69 Шеснаестина финала
2009/10. 2 Прва лига Србије 15. RedDownArrow.svg 34 9 14 11 33 35 -2 41 Није се квалификовао
2010/11. 3 Српска лига Исток 1. Green-Up-Arrow.svg 30 19 6 5 55 21 +34 63 Претколо
2011/12. 2 Прва лига Србије 1. Green-Up-Arrow.svg 34 20 7 7 52 28 +24 67 Шеснаестина финала
2012/13. 1 Суперлига Србије 12. 30 9 7 14 30 44 -14 34 Шеснаестина финала
2013/14. 1 Суперлига Србије 6. 30 10 13 7 28 22 +6 43 Осмина финала
2014/15. 1 Суперлига Србије 9. 30 9 10 11 25 31 -6 37 Четвртфинале
2015/16. 1 Суперлига Србије 5. 37 16 9 12 40 35 +5 35 (57) Четвртфинале
2016/17. 1 Суперлига Србије 5. 37 15 9 13 47 46 +1 32 (54) Шеснаестина финала
2017/18. 1 Суперлига Србије 3. 37 18 8 11 63 51 +12 37 (62) Шеснаестина финала
2018/19. 1 Суперлига Србије - - - - - - - - - -

ФК Раднички Ниш у европским такмичењима[уреди]

Сезона Такмичење Коло Држава Клуб Дом. Гост Укупно
1980/81 Куп УЕФА 1. коло Аустрија ЛАСК Линц 2:1 4:1 6:2
2. коло Бугарска Берое Стара Загора 1:0 2:1 3:1
Осмина финала Холандија АЗ 2:2 0:5 2:7
1981/82 Куп УЕФА 1. коло Италија Наполи 0:0 2:2 2:2[a]
2. коло Швајцарска Грасхопер 2:0 0:2 2:2 (3:0 пен)
Осмина финала Холандија Фејенорд Ротердам 2:0 0:1 2:1
Четвртфинале Шкотска Данди јунајтед 3:0 0:2 3:2
Полуфинале Немачка Хамбургер 2:1 1:5 3:6
1983/84 Куп УЕФА 1. коло Швајцарска Санкт Гален 3:0 2:1 5:1
2. коло Чешка Интер Братислава 4:0 2:3 6:3
Осмина финала Социјалистичка Федеративна Република Југославија Хајдук Сплит 0:2 0:2 0:4
1990. Митропа куп Група Италија Бари 0:3 2.
Група Мађарска Печуј Мункаш 2:1[b]
2018/19 УЕФА лига Европе 1. коло Малта Гзира јунајтед 4:0 1:0 5:0
2. коло Израел Макаби Тел Авив 2:2 0:2 2:4

Напомене[уреди]

  1. ^ Раднички је прошао даље због више постигнутих голова на гостујућем терену
  2. ^ Утакмица је играна на неутралном терену у Италији

Славни играчи[уреди]

Тренери[уреди]

Списак тренера првог тима Радничког:[6][7]

Референце[уреди]

  1. ^ „ФК Раднички Ниш”. srbijafudbal.com. Приступљено 17. април 2018. 
  2. ^ Историја клуба Archived 29. 07. 2012 at Archive.is, www.fcradnicki-nis.com
  3. ^ Раднички: 50 година од уласка у Прву савезну лигу, www.srpskifudbal.rs, 1. 6. 2012.
  4. ^ Саднице и улица за 90. рођендан ФК Раднички („Вечерње новости“, 8. новембар 2013)
  5. ^ Ивица Тончев нови председник нишког Радничког http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/2555229/ivica-toncev-novi-predsednik-niskog-radnickog.html
  6. ^ Тренери Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 19, 2012) (на језику: енглески) на званичном сајту ФК Раднички Ниш, 26. 6. 2012.
  7. ^ ФК Раднички Ниш - тренери Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 16, 2011) (на језику: енглески) на transfermarkt.co.uk
  8. ^ ФК Раднички Ниш - тренери на worldfootball.net
  • Ћорђе Стаменковић: Кључ старе Србије, 1997.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]