Слободан Сантрач

Из Википедије, слободне енциклопедије
Слободан Сантрач
Слободан Сантрач
Слободан Сантрач
Лични подаци
Надимак Сани
Датум рођења (1946-07-01)1. јул 1946.
Место рођења Коцељева, ФНРЈ
Датум смрти 13. фебруар 2016.(2016-02-13) (69 год.)
Место смрти Београд, Србија
Позиција нападач, везни играч
Јуниорски клубови
1959—1960
1960—1965
Таково Горњи Милановац
Металац Ваљево
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1965—1974
1974—1976
1976—1977
1977—1980
1981—1983
ОФК Београд
Грасхопер
ОФК Београд
Партизан
Галеника Земун
244 (169)
42 (29)
40 (17)
63 (29)
56 (31)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1966—1974 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 8 (1)
Тренерска каријера
1994—1998
1999—2000
2001
2005
2008
2009
2011
СР Југославија
Шандонг Луненг
Саудијска Арабија
Македонија
Гуангдунг Фули
Ћингдао Јонон
Гуејџоу Ренхе

Слободан Сантрач (Коцељева, 1. јул 1946Београд, 13. фебруар 2016) био је фудбалер, најбољи стрелац у историји југословенског фудбала са 1301 постигнутим голом.

Био је селектор југословенске репрезентације од 1994. до 1998, фудбалске репрезентације Саудијске Арабије 2001. и македонске фудбалске репрезентације 2005.

Биографија[уреди]

Рођен 1. јула 1946. у Коцељеви. Још као омладинац бавио се рукометом и фудбалом аматерски. У том периоду био је рукометни голман клуба ЗСК а рукометом је престао да се бави 4. јула 1961. године. Од тада му почиње професионална фудбалска каријера. [1]

Јуниорска каријера[уреди]

Релативно ситан за центарфора (171 цм, 66 кг), имао је способност да се у шеснаестерцу увек добро постави. Фудбал је почео да игра у пионирском тиму Такова из Горњег Милановца, где је према личној евиденцији на 46 утакмица постигао 56 голова.[2] Затим одлази у Металац из Ваљева, где је у почетку играо халфа. У лето 1962. први пут је заиграо за први тим, а први пут као центрафор је играо на куп утакмици против београдског Душановца, када је постигао шест голова. У пролеће 1965, док је још имао право да игра за омладинску екипу, на четвртфиналној утакмици Омладинског купа Металац-Партизан (4:0) постигао је сва четири поготка. За Металац из Ваљева је одиграо 321 утакмицу и постигао 376 голова.

Сениорска каријера[уреди]

У млађим данима.

Први уговор за ОФК Београд потписао је 21. јула 1965. Први лигашки гол постигао је на утакмици са загребачком Трешњевком (3:3) на Омладинском стадиону на Карабурми. То је била његова четврта утакмица за ОФК Београд. Као члан ОФК Београда Сантрач је 26. маја 1966. освојио трофеј фудбалског Купа Југославије, када је у финалу побеђен загребачки Динамо са 6:2. Тада је навални трио „Три С "(Скоблар, Самарџић и Сантрач) постигао по два гола. Свој стоти лигашки гол Сантрач је постигао на Кошеву против Сарајева.

У другој половини сезоне 1977/78. прешао је у ФК Партизан с којим је освојио титулу првака државе и трофеј победника Средњоевропског купа. Последњи, 218. лигашки гол Сантрач је постигао као члан земунске Галенике 10. јуна 1983. на утакмици против Будућности у Подгорици (1:1). У Галеници је и завршио каријеру.

Право играња у иностранству Сантрач је стекао 1974. када га је ОФК Београд продао циришком Грасхоперу за 300 000 швајцарских франака. За 22 месеца наступања у Грасхоперу Сантрач је постигао 29 голова. На утакмици против екипе Зорлицон (10:1) постигао је девет голова чиме је изједначио свој рекорд са утакмице Металац - Колубара (14:1).

Када се урачунају све утакмице које је Сантрач одиграо (пионирске, омладинске и прве екипу тимова за које је наступао, тим ЈНА, утакмице за све селекције СФРЈ и такмичења за Куп УЕФА и Куп сајамских градова) добија се број од 1359 утакмица на којима је Сантрач постигао 1301 погодак. Уврштен је у Гинисову књигу рекорда као други стрелац у историји фудбала на свету.

Преминуо је 13. фебруара 2016. године.[3]

Тренерска каријера[уреди]

Био је селектор фудбалске репрезентације Југославије (1995-1998) и "плаве" одвео и предводио на Светском првенству 1998.године у Француској, где је наша репрезентација испала у осмини финала од Холандије (1:2).

Након Светског првенства у Француској одлази у Кину, где током 1999. осваја "дуплу круну" са Шандонг Луненгом.[4]

Једно време радио је и у Саудијској Арабији, а кратко је водио и репрезентацију Македоније (2005).

Статистика[уреди]

Клупска[уреди]

Клуб Сезона Лига Континентални Укупно
Ута. Гол Ута. Гол Ута. Гол
ОФК Београд 1965–66 26 20 0 0 26 20
1966–67 28 12 2 0 30 12
1967–68 28 22 0 0 28 22
1968–69 34 16 6 9 40 25
1969–70 31 20 0 0 31 20
1970–71 32 19 0 0 32 19
1971–72 34 33 4 2 38 35
1972–73 28 25 8 5 36 30
1973–74 3 2 0 0 3 2
Укупно 244 169 20 16 264 185
Грасхопер 1974–75 24 17 4 2 28 19
1975–76 18 12 2 2 20 14
Total 42 29 6 4 48 33
ОФК Београд 1975–76 6 5 0 0 6 5
1976–77 29 11 0 0 29 11
1977–78 5 1 0 0 5 1
Total 40 17 0 0 40 17
Партизан 1977–78 16 11 0 0 16 11
1978–79 29 14 1 0 30 14
1979–80 18 4 0 0 18 4
Укупно 63 29 1 0 64 29
Галеника Земун 1980–81 14 9 0 0 14 9
1981–82 24 19 0 0 24 19
1982–83 18 3 0 0 18 3
Укупно 56 31 0 0 56 31
Укупно у каријери 445 275 27 20 472 295

Репрезентативна[уреди]

Југославија
Год. Ута. Гол
1966 3 1
1967 0 0
1968 0 0
1969 0 0
1970 0 0
1971 0 0
1972 4 0
1973 0 0
1974 1 0
Укупно 8 1

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]