Разговор:Блокада Дубровника/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

расправе

Мислим да је блокада примеренији израз, јер опсада подразумева намеру да се град заузме, а овде такве намере није било.

Такође, овај део ми је врло чудан:

Наоружање ТО Дубровника било је остављено у војним складиштима Дужи код Требиња у суседној БиХ под контролом ЈНА, па су малобројни грађани Дубровника уочи самог почетка сукоба били готово ненаоружани.

а затим:

Иако знатно јача у људству и техници, војска није напредовала очекиваним темпом, па су борбе у Конавлима трајале петнаест дана.

Хрвати су се утврдили на положајима: Сустјепан, Нунцијата, Јадрански туристички пут, тврђава Империјал на брду Срђ и хотел Белведере, а малобројни минобацачи су распоређени у кампу Солитудо на Бабином куку и парку Градац на Илијиној Главици.

Са ким се војска борила 15 дана ако су грађани Дубровника били готово ненаоружани? Како су се ненаоружани грађани утврдили на овим положајима? Никола (разговор) 14:44, 30. новембар 2009. (ЦЕТ)[одговори]

Чланак је вјероватно грубо преписан са хрватске википедије или су коришћени искључиво хрватски извори, који тврде да су грађани били ненаоружани али су се ипак јуначки одупирали моћној ЈНА тј. великосрпској војсци. Такве нелогичности су присутне у свим преписаним чланцима. Треба једна општа чистка на овој Википедији. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:55, 30. новембар 2009. (ЦЕТ) с.р.[одговори]

Вјеројатно вас боли истина. Кад се каже да су бранитељи били готово ненаоружани онда се подразумијева да су имали само особно кратко и дуго наоружање које су набављали сами прије рата. На чланку о Дубровнику на хрватској Wикипедији су снимци оригиналних докумената изложених у музеју Домовинског рата на брду Срђ. Ти аутентични документи вам најбоље могу доказати колико је бранитеља и са каквим наоружањем бранило Дубровник. С обзиром да се зна каквим је наоружањем располагала ЈНА и све драговољачке четничке постројбе, онда је више него логично да су бранитељи Дубровника били готово ненаоружани. Жалосно је да и након 18 година не вјерујете па чак ни својим изворима и још увијек негирате покушаје да се Дубровник војно заузме и припоји великој Србији. Један од таквих покушаја, онај посљедњи чију обљетницу обиљежавамо за два дана, се догодио 06.12.1991. године а том приликом је погинуло 14 цивила међу којима је била и једна Српкиња. По вашем, с обзиром да упорно тврдите (иако сте мањина) да ЈНА није хтјела ући у Дубровник, тај напад је био онако, из обијести, зар не? I да се не заборави, тај дан Дубровник је бранило и обранило точно 163 бранитеља међу којима и моја маленкост. А ви вјерујте у што год хоћете. Поздрав из слободног хрватског Дубровника.--78.1.121.128 (разговор) 15:52, 4. децембар 2009. (ЦЕТ)[одговори]

Бојим се да сте са причама "могли смо , али нисмо хтели" закаснили 20-так година. Имате на домовини.нет снимљен разговор и транскрипт између Караџића и неког Јована Ђукице , чини ми се за датум 07.10.1991. гдје они врло јасно устврђују да намјеравају заузети Дубровник.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Ждријебац (разговор • доприноси) | 23:49, 10. август 2010

наслов чланка

Српска ратна пропаганда је тврдила да се у Дубровнику налази 30.000 наоружаних усташа и да ЈНА води "рат за мир" како би се заштитила од усташке нео-фашистичке агресије. Иста ратна пропаганда је овај догађај еуфемистички називала "блокада" уместо опсада. Нема разлога да се Википедија држи оваквих, очигледно тенденциозних, тумачења догађаја. Евентуално се може навести у чланку да су представници војске изјављивали да је у питању блокада а не опсада и да војска "нема намеру да заузме град." Наслов чланка, у складу са свим другим чланцима написаним о овом догађају и у складу са реалношћу, треба преименовати у Опсада Дубровника.--Мустафа /разговарајмо/ 12:58, 12. децембар 2009. (ЦЕТ)[одговори]

Да су хтели, заузели би град за 3 дана, али су се прибојавали уништавања старог града, тако да није у питању никаква "опсада", него просто блокада. --СССССС (разговор) 15:45, 12. децембар 2009. (ЦЕТ)[одговори]

Они који се прибојавају уништавања Старог града не гранатирају га и не одговарају због тога гранатирања пред Међународним судом у Хаагу. Живите и даље у магли а "истину" и повијест пишите како вама одговара. Свијет зна истину и то је најбитније. Поздрав из слободног Дубровника.--78.2.157.225 (разговор) 18:14, 12. децембар 2009. (ЦЕТ)[одговори]

докази

На овим документарним снимцима се види јасно како артиљерија дејствује по Дубровнику:

Овде се може прочитати о ратној пропаганди „Побједе“ о нападима на Дубровник:

Овде се може прочитати Извјештај Уједињених Нација о дубровачком ратишту:

Овде се могу наћи оптужнице за Дубровник:

Молим уреднике да прегледају приложени материјал и да се изјасне око наслова чланка. --Мустафа /аферим/ 00:27, 30. децембар 2009. (ЦЕТ)[одговори]

Опсада би значила да је постојала намера да се заузме град, али нема доказа да је постојала таква намера. Иначе би Дубровник био много лакше заузети од Вуковара. Ово је примерен наслов, иако би могло и Операције око Дубровника.--СЛАК (разговор) 13:27, 4. јануар 2010. (ЦЕТ)[одговори]

Поштовани СЛАК, не могу а да се не осврнем на овај претходни коментар. Дубровник би било много лакше заузети него Вуковар? То може написати нетко тко: а) нема појма о војној ратној стратегији, б) не познаје терен око самог града Дубровника, ц) не познаје комплетну ситуацију и догађања око опсаде Дубровника. Циљ ЈНА јест био улазак у град, али са тим циљем се отезало јер је намјера била бранитеље и становнике изгладњивањем присилити на безувјетну предају (свједочанство су летци који су тих дана бацани по Дубровнику и околици а један од таквих је и у вашем чланку). Пошто позив на предају није уродио плодом, 6. просинца 1991. године ЈНА покреће велику, највећу дотад, акцију заузимања Дубровника топничким и пјешачким нападима на све правце обране (Сустјепан - Нунцијата - Срђ - хотел Белведере), но након неуспјеха и губитака на Срђу ЈНА привремено одустаје од тог плана. Цијелом је свијету било јасно што је била намјера ЈНА, јер су бројни новинари али и проматрачи ЕУ (бијелци) били свједоци тих догађања. Тог 6. просинца су снаге ЈНА и њихово заповједништво видјели да улазак у Дубровник неће бити тако лаган како су претпостављали, но унаточ томе су још у неколико наврата покушавали, поглавито преко мјеста Сустјепан на западном прилазу Дубровнику, но и тамо су наилазили на жесток отпор, па су, након узалудних жртава, одустајали. Гледе ваше изјаве да је Дубровник било лакше заузети него Вуковар, ући војном силом у Дубровник је значило огромне губитке ЈНА, пуно веће него у Вуковару, јер приступ тенковима је био немогућ због конфигурације терена и уских прилазних цеста, а пјешаштво је у Дубровник могло ући једино и само спуштањем падинама Срђа што би их довело у ситуацију да излазе директно пред цијеви добро заклоњених бранитеља Дубровника, а то би опет значило огромне жртве на које Србија након губитака у Вуковару није била спремна. Точније, нитко жив се не би спустио ни до магистралне цесте а камоли до самог града. Другог правца за улазак у Дубровник није било. Након неколико безуспјешних покушаја да се освоји Дубровник, ЈНА је напокон одустала, а након офензиве 1., 2., 4. и осталих хрватских гардијских бригада из правца Сплита, којом су ослобођени дијелови Дубровачког приморја, Слано, залеђе приморја и дијелови Поповог поља, ЈНА је преко ноћи повукла своје снаге. Ако мислите да ЈНА није имала намјеру ући у Дубровник, како онда објашњавате бројне нападе на све црте обране тијеком студеног (новембра) а поготово онај 6. просинца 1991. Моја реакција на овај текст је са становишта једног од ратних заповједника и бранитеља с прве црте обране Дубровника те професионалног војника. Које су ваше референце?--78.3.28.169 (разговор) 14:24, 12. јануар 2010. (ЦЕТ)[одговори]

Цитат: "Октобра 1991. године, након вишедневних провокација на ЈНА снаге"...(завршен цитат). Зар вас није срамота писати овакве небулозе и лажи које су одавно побили и заповједници ЈНА и влада ЦГ и Новак Килибарда и директни судионици свега онога што се догађало око Дубровника??? Па докад ћете себе лагат? Како вас није срам да вам се остатак свијета смије због свих ваших изречених лажи? Ви и дасље вјерујете да су јаке снаге ЗНГ-а (30.000 повампирених усташа и белосветских плаћеника) напале Црну Гору??? Болесно!!! Ха, ха, ха тек сад видим да су се хрватски бранитељи утврдили у мјесту Сустепан. Је ли то по Вуку или је пиши како ти падне на памет? Као да Београд назовемо Биоград или Бијелиград?

Пријатељу, молим те, немој кривити све Србе, има и нас који друкчије размишљамо и који знамо шта се дешавало, али нажалост представљамо мањину овде. Ни 1991 нису сви наседали на Милошевићеву ратну пропаганду и многи су ризиковали своје животе и своју слободу да би дигли глас против тога. Погледај молим те .--Младифилозоф (разговор) 13:53, 1. април 2010. (ЦЕСТ)[одговори]

Свашта сам у животу прочитао али овакове небулозе никад. Значи Дубровчани су напали ЈНА па је ЈНА кренула на Дубровник? Због овакових небулоза Wикипедија никад неће бити озбиљна енциклопедија јер је уређује како кому падне напамет па и без иједног јединог доказа за неку тврдњу која би требала бити озбиљна. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 78.3.10.0 (разговор • доприноси) | 02:27, 14. септембар 2010

Милошевићева ратна пропаганда

Уочи опсаде Дубровника, официри ЈНА (Павле Стругар[1] и други) су свесно и намерно ширили дезинформације о војној ситуацији на терену и преувеличавали "опасност" од хрватског напада на Црну Гору који је наводно претио од "30.000 наоружаних усташа и 7000 терориста, укључујући и Курдске плаћенике".[2] Ову пропаганду су нашироко распростирали државни медији Србије и Црне Горе.[3]

Истина је да су хрватске војне снаге у Дубровнику у септембру биле практично непостојеће.[4] Град је бранила само једна локално регрутована јединица која је бројала мање од 1.500 мушкараца без тенкова и тешке артиљерије. Такође, није било никаквих плаћеника на хрватској страни[2].

Током опсаде Дубровника 1991, док је ЈНА гранатирала град, званичне информације су гласиле да је Дубровник само блокиран и да се не врши никакво бомбардирање нити разарање града. Када су информације о гранатирању Дубровника процуреле у српско-црногорску јавност, представници војске су саопштили да "црни дим не потиче од разарања града већ од паљења гума".[5] Радио-телевизија Србије је приказивала слике Дубровника са стубовима дима објашњавајући како локално становништво пали аутомобилске гуме да би симулирали ратна разарања града.[6][7]

  1. ^ Свједок: Стругар је лагао да 30. 000 усташа напада Боку
  2. ^ а б Рецконинг: Тхе 1991 Сиеге оф Дубровник анд тхе Цонсеqуенцес оф тхе “Wар фор Пеаце”
  3. ^ Аттацк он Дубровник: 30 000 Устаса марсира на Црну Гору ("Рат за мир" доцументарy)
  4. ^ Аннеx XI.А : Тхе баттле оф Дубровник. Унитед Натионс Цоммиссион оф Еxпертс (28 Децембер 1994). Университy оф тхе Wест оф Енгланд. Аццессед 7 Септембер 2009.
  5. ^ Рат за мир
  6. ^ „Сербиан Медиа ис Оне-Ман Схоw”. 
  7. ^ „ИЦТY Сербиан ТВ аццусес Цроатс оф бурнинг тyрес ин Дубровник сиеге”. 

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту ГооглеБоокс. Погледајте Википедија:Навођење извора--Аутобот (разговор) 07:39, 17. октобар 2013. (ЦЕСТ)[одговори]

сх:Антиратни протести у Београду 1991.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Блокада_Дубровника/Архива_1&oldid=26445751”