Пређи на садржај

Разговор:Блокада Дубровника/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

rasprave

Мислим да је блокада примеренији израз, јер опсада подразумева намеру да се град заузме, а овде такве намере није било.

Такође, овај део ми је врло чудан:

Наоружање ТО Дубровника било је остављено у војним складиштима Дужи код Требиња у суседној БиХ под контролом ЈНА, па су малобројни грађани Дубровника уочи самог почетка сукоба били готово ненаоружани.

а затим:

Иако знатно јача у људству и техници, војска није напредовала очекиваним темпом, па су борбе у Конавлима трајале петнаест дана.

Хрвати су се утврдили на положајима: Сустјепан, Нунцијата, Јадрански туристички пут, тврђава Империјал на брду Срђ и хотел Белведере, а малобројни минобацачи су распоређени у кампу Солитудо на Бабином куку и парку Градац на Илијиној Главици.

Са ким се војска борила 15 дана ако су грађани Дубровника били готово ненаоружани? Како су се ненаоружани грађани утврдили на овим положајима? Никола (разговор) 14:44, 30. новембар 2009. (CET)[одговори]

Чланак је вјероватно грубо преписан са хрватске википедије или су коришћени искључиво хрватски извори, који тврде да су грађани били ненаоружани али су се ипак јуначки одупирали моћној ЈНА тј. великосрпској војсци. Такве нелогичности су присутне у свим преписаним чланцима. Треба једна општа чистка на овој Википедији. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:55, 30. новембар 2009. (CET) с.р.[одговори]

Vjerojatno vas boli istina. Kad se kaže da su branitelji bili gotovo nenaoružani onda se podrazumijeva da su imali samo osobno kratko i dugo naoružanje koje su nabavljali sami prije rata. Na članku o Dubrovniku na hrvatskoj Wikipediji su snimci originalnih dokumenata izloženih u muzeju Domovinskog rata na brdu Srđ. Ti autentični dokumenti vam najbolje mogu dokazati koliko je branitelja i sa kakvim naoružanjem branilo Dubrovnik. S obzirom da se zna kakvim je naoružanjem raspolagala JNA i sve dragovoljačke četničke postrojbe, onda je više nego logično da su branitelji Dubrovnika bili gotovo nenaoružani. Žalosno je da i nakon 18 godina ne vjerujete pa čak ni svojim izvorima i još uvijek negirate pokušaje da se Dubrovnik vojno zauzme i pripoji velikoj Srbiji. Jedan od takvih pokušaja, onaj posljednji čiju obljetnicu obilježavamo za dva dana, se dogodio 06.12.1991. godine a tom prilikom je poginulo 14 civila među kojima je bila i jedna Srpkinja. Po vašem, s obzirom da uporno tvrdite (iako ste manjina) da JNA nije htjela ući u Dubrovnik, taj napad je bio onako, iz obijesti, zar ne? I da se ne zaboravi, taj dan Dubrovnik je branilo i obranilo točno 163 branitelja među kojima i moja malenkost. A vi vjerujte u što god hoćete. Pozdrav iz slobodnog hrvatskog Dubrovnika.--78.1.121.128 (разговор) 15:52, 4. децембар 2009. (CET)[одговори]

Bojim se da ste sa pričama "mogli smo , ali nismo hteli" zakasnili 20-tak godina. Imate na domovini.net snimljen razgovor i transkript između Karadžića i nekog Jovana Đukice , čini mi se za datum 07.10.1991. gdje oni vrlo jasno ustvrđuju da namjeravaju zauzeti Dubrovnik.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Ždrijebac (разговор • доприноси) | 23:49, 10. август 2010

naslov članka

Srpska ratna propaganda je tvrdila da se u Dubrovniku nalazi 30.000 naoružanih ustaša i da JNA vodi "rat za mir" kako bi se zaštitila od ustaške neo-fašističke agresije. Ista ratna propaganda je ovaj događaj eufemistički nazivala "blokada" umesto opsada. Nema razloga da se Vikipedija drži ovakvih, očigledno tendencioznih, tumačenja događaja. Eventualno se može navesti u članku da su predstavnici vojske izjavljivali da je u pitanju blokada a ne opsada i da vojska "nema nameru da zauzme grad." Naslov članka, u skladu sa svim drugim člancima napisanim o ovom događaju i u skladu sa realnošću, treba preimenovati u Opsada Dubrovnika.--Mustafa /razgovarajmo/ 12:58, 12. децембар 2009. (CET)[одговори]

Да су хтели, заузели би град за 3 дана, али су се прибојавали уништавања старог града, тако да није у питању никаква "опсада", него просто блокада. --СССССС (разговор) 15:45, 12. децембар 2009. (CET)[одговори]

Oni koji se pribojavaju uništavanja Starog grada ne granatiraju ga i ne odgovaraju zbog toga granatiranja pred Međunarodnim sudom u Haagu. Živite i dalje u magli a "istinu" i povijest pišite kako vama odgovara. Svijet zna istinu i to je najbitnije. Pozdrav iz slobodnog Dubrovnika.--78.2.157.225 (разговор) 18:14, 12. децембар 2009. (CET)[одговори]

dokazi

Na ovim dokumentarnim snimcima se vidi jasno kako artiljerija dejstvuje po Dubrovniku:

Ovde se može pročitati o ratnoj propagandi „Pobjede“ o napadima na Dubrovnik:

Ovde se može pročitati Izvještaj Ujedinjenih Nacija o dubrovačkom ratištu:

Ovde se mogu naći optužnice za Dubrovnik:

Molim urednike da pregledaju priloženi materijal i da se izjasne oko naslova članka. --Mustafa /aferim/ 00:27, 30. децембар 2009. (CET)[одговори]

Опсада би значила да је постојала намера да се заузме град, али нема доказа да је постојала таква намера. Иначе би Дубровник био много лакше заузети од Вуковара. Ово је примерен наслов, иако би могло и Операције око Дубровника.--SLAK (разговор) 13:27, 4. јануар 2010. (CET)[одговори]

Poštovani SLAK, ne mogu a da se ne osvrnem na ovaj prethodni komentar. Dubrovnik bi bilo mnogo lakše zauzeti nego Vukovar? To može napisati netko tko: a) nema pojma o vojnoj ratnoj strategiji, b) ne poznaje teren oko samog grada Dubrovnika, c) ne poznaje kompletnu situaciju i događanja oko opsade Dubrovnika. Cilj JNA jest bio ulazak u grad, ali sa tim ciljem se otezalo jer je namjera bila branitelje i stanovnike izgladnjivanjem prisiliti na bezuvjetnu predaju (svjedočanstvo su letci koji su tih dana bacani po Dubrovniku i okolici a jedan od takvih je i u vašem članku). Pošto poziv na predaju nije urodio plodom, 6. prosinca 1991. godine JNA pokreće veliku, najveću dotad, akciju zauzimanja Dubrovnika topničkim i pješačkim napadima na sve pravce obrane (Sustjepan - Nuncijata - Srđ - hotel Belvedere), no nakon neuspjeha i gubitaka na Srđu JNA privremeno odustaje od tog plana. Cijelom je svijetu bilo jasno što je bila namjera JNA, jer su brojni novinari ali i promatrači EU (bijelci) bili svjedoci tih događanja. Tog 6. prosinca su snage JNA i njihovo zapovjedništvo vidjeli da ulazak u Dubrovnik neće biti tako lagan kako su pretpostavljali, no unatoč tome su još u nekoliko navrata pokušavali, poglavito preko mjesta Sustjepan na zapadnom prilazu Dubrovniku, no i tamo su nailazili na žestok otpor, pa su, nakon uzaludnih žrtava, odustajali. Glede vaše izjave da je Dubrovnik bilo lakše zauzeti nego Vukovar, ući vojnom silom u Dubrovnik je značilo ogromne gubitke JNA, puno veće nego u Vukovaru, jer pristup tenkovima je bio nemoguć zbog konfiguracije terena i uskih prilaznih cesta, a pješaštvo je u Dubrovnik moglo ući jedino i samo spuštanjem padinama Srđa što bi ih dovelo u situaciju da izlaze direktno pred cijevi dobro zaklonjenih branitelja Dubrovnika, a to bi opet značilo ogromne žrtve na koje Srbija nakon gubitaka u Vukovaru nije bila spremna. Točnije, nitko živ se ne bi spustio ni do magistralne ceste a kamoli do samog grada. Drugog pravca za ulazak u Dubrovnik nije bilo. Nakon nekoliko bezuspješnih pokušaja da se osvoji Dubrovnik, JNA je napokon odustala, a nakon ofenzive 1., 2., 4. i ostalih hrvatskih gardijskih brigada iz pravca Splita, kojom su oslobođeni dijelovi Dubrovačkog primorja, Slano, zaleđe primorja i dijelovi Popovog polja, JNA je preko noći povukla svoje snage. Ako mislite da JNA nije imala namjeru ući u Dubrovnik, kako onda objašnjavate brojne napade na sve crte obrane tijekom studenog (novembra) a pogotovo onaj 6. prosinca 1991. Moja reakcija na ovaj tekst je sa stanovišta jednog od ratnih zapovjednika i branitelja s prve crte obrane Dubrovnika te profesionalnog vojnika. Koje su vaše reference?--78.3.28.169 (разговор) 14:24, 12. јануар 2010. (CET)[одговори]

Citat: "Oktobra 1991. godine, nakon višednevnih provokacija na JNA snage"...(završen citat). Zar vas nije sramota pisati ovakve nebuloze i laži koje su odavno pobili i zapovjednici JNA i vlada CG i Novak Kilibarda i direktni sudionici svega onoga što se događalo oko Dubrovnika??? Pa dokad ćete sebe lagat? Kako vas nije sram da vam se ostatak svijeta smije zbog svih vaših izrečenih laži? Vi i daslje vjerujete da su jake snage ZNG-a (30.000 povampirenih ustaša i belosvetskih plaćenika) napale Crnu Goru??? Bolesno!!! Ha, ha, ha tek sad vidim da su se hrvatski branitelji utvrdili u mjestu Sustepan. Je li to po Vuku ili je piši kako ti padne na pamet? Kao da Beograd nazovemo Biograd ili Bijeligrad?

Prijatelju, molim te, nemoj kriviti sve Srbe, ima i nas koji drukčije razmišljamo i koji znamo šta se dešavalo, ali nažalost predstavljamo manjinu ovde. Ni 1991 nisu svi nasedali na Miloševićevu ratnu propagandu i mnogi su rizikovali svoje živote i svoju slobodu da bi digli glas protiv toga. Pogledaj molim te .--Mladifilozof (разговор) 13:53, 1. април 2010. (CEST)[одговори]

Svašta sam u životu pročitao ali ovakove nebuloze nikad. Znači Dubrovčani su napali JNA pa je JNA krenula na Dubrovnik? Zbog ovakovih nebuloza Wikipedija nikad neće biti ozbiljna enciklopedija jer je uređuje kako komu padne napamet pa i bez ijednog jedinog dokaza za neku tvrdnju koja bi trebala biti ozbiljna. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 78.3.10.0 (разговор • доприноси) | 02:27, 14. септембар 2010

Miloševićeva ratna propaganda

Uoči opsade Dubrovnika, oficiri JNA (Pavle Strugar[1] i drugi) su svesno i namerno širili dezinformacije o vojnoj situaciji na terenu i preuveličavali "opasnost" od hrvatskog napada na Crnu Goru koji je navodno pretio od "30.000 naoružanih ustaša i 7000 terorista, uključujući i Kurdske plaćenike".[2] Ovu propagandu su naširoko rasprostirali državni mediji Srbije i Crne Gore.[3]

Istina je da su hrvatske vojne snage u Dubrovniku u septembru bile praktično nepostojeće.[4] Grad je branila samo jedna lokalno regrutovana jedinica koja je brojala manje od 1.500 muškaraca bez tenkova i teške artiljerije. Takođe, nije bilo nikakvih plaćenika na hrvatskoj strani[2].

Tokom opsade Dubrovnika 1991, dok je JNA granatirala grad, zvanične informacije su glasile da je Dubrovnik samo blokiran i da se ne vrši nikakvo bombardiranje niti razaranje grada. Kada su informacije o granatiranju Dubrovnika procurele u srpsko-crnogorsku javnost, predstavnici vojske su saopštili da "crni dim ne potiče od razaranja grada već od paljenja guma".[5] Radio-televizija Srbije je prikazivala slike Dubrovnika sa stubovima dima objašnjavajući kako lokalno stanovništvo pali automobilske gume da bi simulirali ratna razaranja grada.[6][7]

  1. ^ Svjedok: Strugar je lagao da 30. 000 ustaša napada Boku
  2. ^ а б Reckoning: The 1991 Siege of Dubrovnik and the Consequences of the “War for Peace”
  3. ^ Attack on Dubrovnik: 30 000 Ustasa marsira na Crnu Goru ("Rat za mir" documentary)
  4. ^ Annex XI.A : The battle of Dubrovnik. United Nations Commission of Experts (28 December 1994). University of the West of England. Accessed 7 September 2009.
  5. ^ Rat za mir
  6. ^ „Serbian Media is One-Man Show”. 
  7. ^ „ICTY Serbian TV accuses Croats of burning tyres in Dubrovnik siege”. 

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 07:39, 17. октобар 2013. (CEST)[одговори]

sh:Antiratni protesti u Beogradu 1991.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Блокада_Дубровника/Архива_1&oldid=26445751”