Разговор:Вук Караџић (ТВ серија)/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ш'о је сад ово половично (мало латинице, мало ћирилице)? --геологицхарка пиши ми 13:16, 22. септембар 2008. (ЦЕСТ)

Текст пребачен на разговор док се не среди

Вук Стефановић Караџић је југословенска телевизијска серија из 1987. Серија прати живот и рад Вука Караџића, као и српску националну и културну револуцију током 19. века. Серија је базирана на истинитим догадјајима које вец знамо ,а и има нецега сто је било дуго сакривано од оцију јавности у вези са Вуковим зивотом и тајном зивоту и десавањима у зивоту књаза Милоса.Серија поциње са десавањима мало пре него сто се Вук родио односно серија прати Вуков зивот од родјења до смрти.Измедју те две границе зивота(родјење и смрт) Вук це урадити доста добрих дела која це нама у будуцности доста знацити.Истовремено серија прати и Вуков приватни зивот ,њега ,његову зену коју је инаце упознао и заволео у Бецу и са којим је имао доста деце од којих су презивели само Мина и Димитрије.У серији имамо прилику да сагледамо Вуково описмењавање у потпуности од дана кад Вук креце у сколу и кад креце да уци слова све до дана када це изврсити реформу насег писма.У медју времену Вук це кренути да сакупља реци за његов први рецник од 26000 реци на које це јос касније додати 20000 реци као и урадити превод Новог Завета. За време његовог зивота Србијом је владао књаз Милос иако је Србија била под Турском власцу.Вук је успео да мало описмени Милоса који је инаце био не писмен као вецина народа у то доба. У серији моземо да видимо нацин на који је народ тада зивео и колико је било гладних и болесних медју којима је био и Вук јер је имао болесну леву ногу која се окостала и није могао да је користи и зато је имао стулу и стап који су је замењивали. У Вуково време владала је епидемија разних болести па су деца умурала одмах по родјењу или су умирала због не довољне хигијене ,али због не довољне хигијене су умурали и старији људи. Вук је вецину зивота провео у Бецу на универзитетима где је усаврсавао своје знање и у Србији где је сакупљао реци за рецни и разне народне умотворине и са књазом Милосом коме је Вук био писар. Вук је своје књиге стампао неко време у Србији ,али због проблема са књазом Милосем морао је да стампа у Аустрији али му је и тамо опет неко време било забрањено да стампа књиге. Својим дугим и плодним радом стиче бројне пријатеље, па и помоћ у Русији, где је добио сталну пензију 1826. године. У породици му је остала жива само кћерка Мина Караџић. Као година Вукове победе узима се 1847. јер су те година објављена на народном језику дела Ђуре Даничића „Рат за српски језик“, „Песме“ Бранка Радичевића, Његошев „Горски вијенац“ и Вуков превод Новог завета, али Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868. четири године, након његове смрти. Вук је умро у Бечу. Посмртни остаци пренесени су у Београд 1897. године и са великим почастима сахрањени у порти Саборне цркве, поред Доситеја Обрадовића.I тако се заврсава зивот једног српског великана али и заврсава се једна од најбољих Југословенских серија.Али колико зиви и нас језик српски зивеце и Вук!--Награисаловићкажи/лажи 13:20, 22. септембар 2008. (ЦЕСТ)