Разговор:Вук Караџић (ТВ серија)/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ш'о је сад ово половично (мало латинице, мало ћирилице)? --geologicharka пиши ми 13:16, 22. септембар 2008. (CEST)

Текст пребачен на разговор док се не среди

Vuk Stefanović Karadžić je jugoslovenska televizijska serija iz 1987. Serija prati život i rad Vuka Karadžića, kao i srpsku nacionalnu i kulturnu revoluciju tokom 19. veka. Serija je bazirana na istinitim dogadjajima koje vec znamo ,a i ima necega sto je bilo dugo sakrivano od ociju javnosti u vezi sa Vukovim zivotom i tajnom zivotu i desavanjima u zivotu knjaza Milosa.Serija pocinje sa desavanjima malo pre nego sto se Vuk rodio odnosno serija prati Vukov zivot od rodjenja do smrti.Izmedju te dve granice zivota(rodjenje i smrt) Vuk ce uraditi dosta dobrih dela koja ce nama u buducnosti dosta znaciti.Istovremeno serija prati i Vukov privatni zivot ,njega ,njegovu zenu koju je inace upoznao i zavoleo u Becu i sa kojim je imao dosta dece od kojih su preziveli samo Mina i Dimitrije.U seriji imamo priliku da sagledamo Vukovo opismenjavanje u potpunosti od dana kad Vuk krece u skolu i kad krece da uci slova sve do dana kada ce izvrsiti reformu naseg pisma.U medju vremenu Vuk ce krenuti da sakuplja reci za njegov prvi recnik od 26000 reci na koje ce jos kasnije dodati 20000 reci kao i uraditi prevod Novog Zaveta. Za vreme njegovog zivota Srbijom je vladao knjaz Milos iako je Srbija bila pod Turskom vlascu.Vuk je uspeo da malo opismeni Milosa koji je inace bio ne pismen kao vecina naroda u to doba. U seriji mozemo da vidimo nacin na koji je narod tada ziveo i koliko je bilo gladnih i bolesnih medju kojima je bio i Vuk jer je imao bolesnu levu nogu koja se okostala i nije mogao da je koristi i zato je imao stulu i stap koji su je zamenjivali. U Vukovo vreme vladala je epidemija raznih bolesti pa su deca umurala odmah po rodjenju ili su umirala zbog ne dovoljne higijene ,ali zbog ne dovoljne higijene su umurali i stariji ljudi. Vuk je vecinu zivota proveo u Becu na univerzitetima gde je usavrsavao svoje znanje i u Srbiji gde je sakupljao reci za recni i razne narodne umotvorine i sa knjazom Milosom kome je Vuk bio pisar. Vuk je svoje knjige stampao neko vreme u Srbiji ,ali zbog problema sa knjazom Milosem morao je da stampa u Austriji ali mu je i tamo opet neko vreme bilo zabranjeno da stampa knjige. Svojim dugim i plodnim radom stiče brojne prijatelje, pa i pomoć u Rusiji, gde je dobio stalnu penziju 1826. godine. U porodici mu je ostala živa samo kćerka Mina Karadžić. Kao godina Vukove pobede uzima se 1847. jer su te godina objavljena na narodnom jeziku dela Đure Daničića „Rat za srpski jezik“, „Pesme“ Branka Radičevića, Njegošev „Gorski vijenac“ i Vukov prevod Novog zaveta, ali Vukov jezik je priznat za zvanični književni jezik tek 1868. četiri godine, nakon njegove smrti. Vuk je umro u Beču. Posmrtni ostaci preneseni su u Beograd 1897. godine i sa velikim počastima sahranjeni u porti Saborne crkve, pored Dositeja Obradovića.I tako se zavrsava zivot jednog srpskog velikana ali i zavrsava se jedna od najboljih Jugoslovenskih serija.Ali koliko zivi i nas jezik srpski zivece i Vuk!--Награисаловићкажи/лажи 13:20, 22. септембар 2008. (CEST)