Разговор:Ислам/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
--Slavko 11:20, 30 јул 2005 (CEST)Свака част аутору или ауторима.
Хмм да ли је ова измена вандализам??? --Јованвб 18:11, 18. фебруар 2006. (CET)
- Молио бих непознатог корисника 84.114.168.251 да да изворе за промену података. У међувремену ће бити враћено на старо. --Горан Анђелковић 18:23, 18. фебруар 2006. (CET)
Доживео откровење у пећини
Не постоји сведочење да је Мухамед добио откровење то он сам за себе сведочи. По учењу Православне Цркве после педесетнице нема саопштавања нових истина људимљ од стране Бога. Због тог се ни секте не могу признати јер се њихове вође представљају као да им је дато откровење од Бога. --Србски витез 21:48, 25. мај 2007. (CEST)
- Учење Српске Православне Цркве (осим у смислу прикладног изношења навода који су саставни део истог) није претерано релевантно за ову енциклопедију, јер је ово световна енциклопедија, и не бави се догмама у смислу њиховог некритичког преношења (без разлике) у нешто што претендује да буде збирка чињеница. --Кале ◄ info ► 22:06, 25. мај 2007. (CEST)
POV
Ja ovde ne vidim nekakav veliki POV. -- Bojan Razgovor 10:03, 4. јун 2007. (ЦЕСТ)
А шта је тачно оспорено? -- Bojan Razgovor 10:10, 4. јун 2007. (ЦЕСТ)
Ни ја. Овај чланак је толико неутралан да личи на школску лекцију... --Мадуиxа
кажи 10:20, 4. јун 2007. (ЦЕСТ)
Декаденција Ислам
УВОД
У нашем народу када кажемо да је неко декадентан мисли се на човека који не поштује културно-моралне норме или неко ко се не понаша у складу са традиционалним.Пример за то су људи који очигледно I намерно крше неку норму... Било то понашање,говор,држање,облачење,бонтон. Реч декаденција по Википедији означава слабљење друштва због његовог моралног слабљења.
1. ПРОПАСТ АБАСИДСКОГ ЦАРСТВА
Ако ишта можемо упоредити са запањујућом брзином којом су синови Арабљанске пустиње у првом исламском столећу освојили највећи део цивилизованог света,то је брзо пропадање доминације њихових потомака између средине трећег и средине четвртог исламског столећа.
Око год. 820. већа власт била је концентрисана у рукама једног човека,багдадског калифа.Међутим,до год. 920 моћ његовог наследника је толико опала да се једва осећала и у самом главном граду. До год. 1258. тај град је лежао у рушевинама.Његовим падом нестало је заувек арапске хегемоније.
Барбарски (у овом случају монголски или татарски) напади,допринели си коначној пропасти.
Много важнији били су унутрашњи разлози који су допринели до распадања Калифа.
Многа прва освајања била су само номинална. Неслагања између Арапа и Неарапа,између арапских муслимана и неомуслимана између муслимана и зимија,увек су била јасно и оштро обележена.Међу самим Арабљанима још је постојао укорењен осећај подвојености између севера и југа.
Народ у Ирану је увек на памети имао своју стару националну славу и никада се потпуно није помирио са новим режимом.
Бербери су нејасно изражавали племенске осећаје и свест о разликама својом спремношћу прихватања неког месије да их ослободи од абасидског јарма.
С опадањем арапског националног живота нестало је арапске отпорности и морала.
Положај наследника постајао је све слабији због њихових бескрајних свађа о праву наследства,које никада није било дефинитивно законом уредјено.
1.1 ЕКОНОМСКИ ФАКТОРИ
Наметање великих пореза и успостављење влада у провинцијама ради користи владајуце класе негативно је утицало на земљорадњу и у индустрији.
Унутар држава настајале су државице,чији су господари непрестано пљачкали своје кметове.
Губитак радне снаге због сталних крвних освета утицао је тако да је многа обрадива земља остајала пуста.
Ширење епидемије-куге,малих богиња,маларија и других врста грозница-пред којима је цовек остајао беспомоцан,десетковале су становништво на огромним просторима.Пропадање националне економије наравно имало је за резултат слабљење интелектуалног развоја I угушивање стваралачке мисли.
2.КРИЗА I ПРОМЕНЕ У ОСМАНСКОМ СИСТЕМУ-17. I 18. ВЕК
Вековима се османски систем владања заснивао на планској рационализацији регионалних политичких,културних I историјских тековина претходних времена.
Кључни чинилац пропадања османске моћи било је слабљење централизоване државе.
Пошто су робовске елите успоставиле потпуну контролу над владом,а верски званичници учврстили своје положаје у државном управном апарату,почели су више да се брину о сопственим интересима него о дугорочним интересима султана и државе.
Европска привреда је преузимала водећу улогу у међународној трговини.Крајем 16. и током 17. века сигурност и напредак Османсог царства били су угрожавани и све већим порастом становништва,великим повећањем броја незапослених и демобилисаних војника као и оних који нису били на државном платном списку. Државна благајна покушала је да смањи издатке за војску,сто је довело до даљих отпуштања војника из унутрашњости,који су се потом одавали разбијништву.
Како би ојачала, да стационира сталне одбрамбене трупе,али су оне нашле заједничке економске интересе са локалним групацијама,које су своје положаје користиле за остваривање личне користи.
Ти немири,познати под називом побуне џелала ,одају утисак хаотичности,али су имале дубок политички смисао.
Док је централизована државна власт слабила и провинцијски званичници и угледници настојали су да увећају своју моћ,муслимански поданици из Анадолије такође су водили борбу за остваривање привилегија резервисаних за политичку снагу.
Све слабија власт централизоване државе допринела је и катастрофалном низу војних пораза.
Француски цар Наполеон је 1798. освојио Египат.Ти порази јасно су наговештавали да је Османско царство у војном и трговачком погледу заостајало за својим европским конкурентима и да је био угрожен његов територијални интегритет,па и сам опстанак.
3.КРАЈ МАМЕЛУЧКЕ ВЛАДАВИНЕ
3.1 ЕКОНОМСКА КРИЗА
Тешко економско стање у држави још више је отежавала себична политика султана. Забранио је уношење мирођија из Индије.У току његове владавине још је једна од периодичних куга харала Египтом и суседним земљама.Избацио је из државне службе у погледу одевања.
Изнуђивања се нису ограничавала само на немуслимане. У недостатку регуларног пореског система,једини начин на који су ови султани могли доћи до већих новчаних свота за своје ратне подвиге,раскошне дворове и за монументалне грађевине био је путем изнуђивања од поданика и државних службеника који су се обогатили на рачун широких маса.
3.2 ОДНОСИ С ДРУГИМ ДРЖАВАМА
Пред крај владавине њихивог првог султана почела су се назирати авет монголског нападача Тимура.Током цитавог овог периода Сирију су раздирали немири које су изазвали локални гувернери,а неке од њх подстрекивали су Монголи.
-Мишљење једног од научника о декаденцији у исламу-
У свом другом делу излагања.проф. Исмет Хаџифејзовић је говорио о сврсисходности Курана тј. универзалности куранске мисли као и исламске науке односно његовог успона па све до декаденције исте.
Разлози декаденције науке у исламским земљама се могу наћи пре свега у више фактора,а то су: расколи унутар исламске заједнице,политичко неслагање,подела на више праваца,затим монголска инвазија која је имала фаталне последице за тадашњи развој науке,посебно освајањем Кордобе и осталих шпанских муслиманских центара на западу у којим су уништене библиотеке од непроцењивог значаја за општи свељудски и цивилизацијски развој.
ЛИТЕРАТУРА
-Филип Хити,ИСТОРИЈА АРАПА,>Веселин Маслеша<,Сарајево,1967.
-Дзон L. Еспозито,ОКСФОРДСКА ИСТОРИЈА ИСЛАМА,Тхе Оxфорд хисторy оф ислам,2000 бy Оxфорд Университy Пресс,Инц,Неw Yорк,Н.Y. У.С.А; Цлио,2002
Мухамед а.с.
Шта значи "а.с." и да ли је неопходно наводити код сваког помињања Мухамеда? --BraneJ (spik) 13:47, 12. мај 2008. (CEST)
- То је ваљда ово, и свакако му, бар по мени, нема места у једној световној енциклопедији --Кале ↙info/talk↗ 13:54, 12. мај 2008. (CEST)
Чудна реч
Овде имамо чудну реч-мешанца: „тасаwwуф“.1 Ко зна да погледа. 項 Михајло [ talk ] 09:06, 9. септембар 2008. (CEST)
- Samo latinizovana verzija arapskog تصوف. --ФилиП × 11:25, 9. септембар 2008. (CEST)
Да је било латинизовано, не би имало ћирилична слова. А мени с Арапским к`о медведу да си дао виолину. 項 Михајло [ talk ] 11:30, 9. септембар 2008. (CEST)
Tesavuf
http://bs.wikipedia.org/wiki/Sufizam — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 92.36.208.209 (разговор • доприноси) | 25. фебруар 2009. у 20:11
Спољашње везе
Овде би требали да стоје линкови о исламу уопшт. Оставио сам 3 линка:
Уклонио сам следеће: Slike svih džamija iz BiH, Mesihat IZ-e Sandzakа, Radio "Refref" IZuS, Izdavacka ustanova IZuS, Dzamija u Subotici. И ове 3 што сам оставио нисам сигуран да ли требају да остају. Ако може исламска заједница у Србији да стоји што не би стојала Исламска заједница у Туркменистану... Значи овде би требали да стоје линкови ка чланцима или сајтовима о исламу уопште, а не о исламу у Србији или БиХ... --Јован Вуковић (р) 03:13, 30. јануар 2011. (CET)
Садржај чланка
Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 08:36, 17. октобар 2013. (CEST)
Премештање
Мислим да би требало преместити овај чланак на Православље. (3×3 па није 10) — Обсусер✉ 05:03, 18. јул 2018. (CEST)