Разговор:Милоје Петровић
Српски војвода Милоје Петровић Трнавац (1760-1810) се помиње у неким изворима, а неки од њих су: Путовање по новој Србији Сретена L. П. Поповића и Чегарски бол Селомира Марковића.
У делу Јасеница Боривоја M. Дробњаковића, за место Трнаву о старинама у месту каже: Доселио се Чала - Стојко са оцем Миливојем. У том делу је уписан и родослов Чала - Стојковог рода и родоначелника породица у Трнави, који беху Стојкови потомци мушком линијом...
У Јасеници Б. Дробњаковића је родослов уписан овако... Миливој је имао Чола - Стојка, а Чола - Стојко три сина, Ивана, Јована и Лазара. Испод Ивана Стојковог пише да је имао седам синова. Јован Стојков је имао три сина, Недељка - за њега се каже да је имао шест синова, Павла - за њега се каже да је имао синове, Илију, Гаврила и Николу, и Петра - за њега се каже да је имао синове, Радована и Милутина. За Лазара Стојковог се каже да је имао синове, Јована и Милована, да је Јован Лазарев имао синове, Луку, Благоја, Радована и Милована (Био је поп, отац судије Срећка Поповића Трнавца и брата му Саве Поповића, породично усмено и месно усмено предање каже да су се њихови преци презивали Петровић.), док је Милован Лазарев имао сина Михаила. Све ово пише на овој страници - https://www.scribd.com/doc/306131803/Borivoje-M-Drobnjakovi%C4%87-Jasenica.
Морам исправити поједине грешке у овом родослову, које је писац дела ненамерно посејао...
Јован Чола - Стојков за ког дело каже да је имао синове, Недељка, Павла и Петра, имао је од неког сина неког унука Радована или Радисава (Имао је више унука, а попис из 1863. год. само може потврдити чињенице...), а тај и супруга му Јелена су имали сина Петра Јеленића, председника M. З. Трнаве (Каже Жика Марковић у књизи Школе Живота (1986.)) Петар Јеленић је имао сина Милутина (био учитељ школе у Трнави, од 1881. год., био учитељ 10-12 год.), Милутин је имао Светозара, а Светозар Радована и Милутина (Милутин Јеленић (1894-1943)).
Лазар Чола - Стојков за ког дело каже да је имао синове, Јована и Милована, да је Јован Лазарев имао синове, Луку, Благоја, Радована и Милована (Био је поп, отац судије Срећка Поповића Трнавца и брата му Саве Поповића, породично усмено и месно усмено предање каже да су се њихови преци презивали Петровић.), док је Милован Лазарев имао сина Михаила. То не може бити баш све тако... Миливој Петровић и његов син Чола - Стојко су се у Трнаву доселили у периоду 1737 - 1739 године, од Сјенице, а пореклом беху из Лопата, Лијева Ријека, Црна Гора, мало после Стојана од Суводола. Стојкови синови морали су бити рођени ~1725-~1735 год., а нека је Миливој ~1739. год. био стар ~65 год., а Стојко ~40, јер је отац судије Срећка Поповића Трнавца (1780-1859), поп Милован, био рођен најкасније 1760. године. Судија Срећко Поповић Трнавац, према харачком тефтеру Трнаве из 1830., беше рођен 1780. године, а брат му Сава, 1792. године, Савов најстарији син, Милоје, живео је од 1812. до 1860. год. Све ово, поред тефтера и пописа иде у прилог томе да је Лазар Стојков имао синове, Јована, Луку, Благоја, Милоја (Милоје Петровић Трнавац, а не Милован, није имао два сина истог имена...), Милована, Радована и Михаила, а не како је Б. Дробњаковић погрешно записао...
Кад сам се бавио прикупљањем грађе за стварање странице Милоје Петровић Трнавац, доспео сам и до ове интернет странице - https://forum. крстарица.цом/тхреадс/битка-на-цегру.407545/ са форума крстарице. Форумаш Бастиани на истој каже: Стевану Синђелићу на Чегру није хтео да прискочи у помоћ један од српских команданата (Милоје Петровић Трнавац (~1760-1810)) који је то требало да уради, због неких размирица између њих. На жалост, не могу да се сетим о коме је реч, али ћу наћи јер имам ту књигу "Путовање по Новој Србији", Сретен Л. Поповић. Тај српски командант је, касније пред смрт (умро чини ми се око 1830) признао да је згрешио на Чегру и да је Синђелића намерно оставио на цедилу.
Мислим да је тај који је умро ~1830. и то признао пред смрт, био његов брат поп Милован, отац судије Срећка Поповића Трнавца, који је само изјавио да му је брат Милоје једном пред смрт рекао да се каје за свој грех... На неколико места неки форумаши рекоше за Милоја да беше поп (помињу као извор ове тврдње да беше поп, књигу Чегарски бол Селомира Марковића). Лично сам јако убеђен, са резервом, да је војвода Милоје Петровић Трнавац био рођени брат попа Милована Петровића и стриц Срећка Поповића Трнавца.
У сваком случају, долазимо до закључка да је Срећку Поповићу Трнавцу Милоје Петровић Трнавац био рођени стриц. Томе у прилог иде и то да се поп Милованов унук, Савин син, такође звао Милоје, а у породицама су се имена понављала. У сваком случају, многи чувени људи су у својим породицама већ имали неке чувене људе. Сетимо се, на пример, породице политичара Алексе Симића (1800-1872), тога да је сликарка Милена Павловић Барили (1909-1945) била потомак вожда Карађорђа, да је политичар Милан Стојадиновић (1888-1961) био потомак Т. Вучића Перишића (1788-1859) итд.
Било како било, Милоје Петровић Трнавац је због својих грешака изгубио главу по налогу вожда Карађорђа, а Срећко Поповић Трнавац је умро од исцрпљености и понижења, по налогу кнеза Милоша, јер се истом замерио.