Алекса Симић

С Википедије, слободне енциклопедије
Алекса Симић
Aleksa Simić.jpg
Алекса Симић, слика Анастаса Јовановића
Лични подаци
Датум рођења(1800-03-18)18. март 1800.
Место рођењаБољевци, Аустроугарска
Датум смрти17. фебруар 1872.(1872-02-17) (71 год.)
Место смртиБеоград, Кнежевина Србија
НародностСрбин
РелигијаПравославац
Политичка каријера
Политичка
странка
Нестраначка личност
6. октобар 1843 — 11. октобар 1844.
МонархАлександар Карађорђевић
ПретходникАврам Петронијевић
НаследникАврам Петронијевић
26. март 1853 — 6. октобар 1855.
МонархАлександар Карађорђевић
ПретходникИлија Гарашанин
НаследникАлекса Јанковић
28. септембар 1856. — 1. јул 1857.
МонархАлександар Карађорђевић
ПретходникСтефан Марковић в.д
НаследникСтефан Марковић

Алекса Симић (Бољевци, 18. март 1800Београд, 17. фебруар 1872) био је српски политичар. Симић је био један од значајнијих уставобранитеља.

Биографија[уреди | уреди извор]

Литографија Анастаса Јовановића 1857.

У Србију је дошао из Срема 1819. године. Запослио се као писар у канцеларији кнеза Милоша Обреновића. Направио је политичку каријеру као министap унутрашњих дела.

Алекса је 1835. године постао министар за финансије Кнежевине Србије. Исте године са братом Стојаном је обновио манастир Наупару.[1] Године 1842. он је дипломатски агент Србије у Цариграду. Као првак уставобранитељске струје био је 1843—1844. кнежевски представник и министар унутрашњих дела, 1849—1852. министар правде и просвете, 1852—1853. министар унутрашњих дела. У доба дубоке кризе уставобранитељског режима 1853-1855. био је поново кнежевски представник и министар иностраних дела. После слома режима, као и већина његових првака, није имао више никакву политичку улогу.

Његов брат је био Стојан Симић.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1867. године

Литература[уреди | уреди извор]

  • Текст др Јована Милићевића, доцент, Београд у ЕнциклопедијиЈугославије ЈЛЗ Загреб 1968. том 7. стр 195.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]