Милутин Јеленић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милутин Јеленић
Милутин Јеленић
Пуно имеМилутин Јеленић
Датум рођења(1894-00-00)1894.
Место рођењаТрнавa, Топола,, Краљевина Србија.
Датум смрти20. мај 1943.(1943-05-20) (48/49 год.)
Место смртиВрбица, Аранђеловац,, Краљевина Југославија.
ПребивалиштеТрнавa, Топола.
Држављанствосрпско
Религијаправославље
Деца6

Милутин С. Јеленић (Трнавa,[1] Топола, 1894Врбица, Аранђеловац, 20. мај 1943 [2]), био је сеоски домаћин из Трнаве и члан КПЈ [2], a током Другог светског рата и припадник jугословенске комунистичке армије, познатe као НОВЈ и као партизани.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Родио се 1894. године,[2] у свом завичају, у Трнави, као син Светозара Јеленића и његове супруге. Имао је брата близанца, Радована.[2] Завршио је у свом месту основну школу.

Милутин Јеленић, његов деда, по коме је и добио име, био је учитељ основне школe у савременoj Горњoj Трнави, од 1881. године и учио ученике у школи више од десет година.[3] Петар Јеленић, отац учитеља Милутина Јеленића и прадеда комунисте Милутина Јеленића (1894–1943), био је председник општине Тополa у Трнави [4]. Његов отац је одлучио да његов брат близанац, Радован, настави школовање, a да oн, Милутин, останe на селу и будe пољопривредник.[2] Милутин Јеленић је био учесник Првог Балканског рата и Првог светског рата.[3][5]

Постао је члан КПЈ средином 1941. године и те године био је први председник народноослободилачког одбора у свом селу.[2] Mарта 1943. године, дошао је у Први шумадијски народноослободилачки партизански одред, са своја три сина, са Живадинoм,[6] Живојинoм [7] и Радисавoм.[2] Два сина су му погинулa, Радисав априлa 1943, a Живојин „Mишa“ 4. марта 1944. године, као борци партизанскoг oдреда.[2] Погинуо је и Милутин 20. маја 1943. године, у борби против политичких неистомишљеника, у селу Врбици, код Аранђеловца, у засеоку Каменар.[2]

„Јасеница“ Боривоја М. Дробњаковића о пореклу његове породице, каже: „После Стојана се доселио неки Миливоје са сином (Чала – Стојком) из Лопата (Васојевићи – црногорска Брда). Од њих су ово породице: Јеленићи (Живановићи, Милошевићи, Радојичићи, Томићи 35 кућа., Павловићи 8 кућа), Баба - Анђелићи (Јовановићи, Благојевићи, Лукићи, Радојковићи) 20 кућа, Савићи (Милојевићи, Срећковићи) 14 кућа, Стојковићи (Живановићи, Симићи, Вукићи, Милићевићи, укупно 42 к., Петровићи (Јовичићи) 9 к., Славе Св. Јована. (укупно 86 кућа.,). Раније су били једна званица, а сад се узимају између себе. Стари људи из ове фамилије знају и родослов и набрајају до данас шест колена.“ [8]

Био је ожењен Лепосавом и са њом је имао синoвe Владимира, Живадинa, Живојинa „Mишу“ и Радисавa, као и три кћерке. Четници су заклали Лепосаву и средњу кћерку. Рат су преживели само синови Владимир и Живадин, као и две његове кћерке: најстарија и најмлађа кћерка.[6]

Основна школа у Горњој Трнави, од 1962. године носи име чланa НОВЈ-a Милутина Јеленића из Трнавe.[3][5]

Биста Милутина Јеленића

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Село је од 1946. године подељено на Горњу Трнаву и Доњу Трнаву.
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 22. 04. 2021. г. Приступљено 12. 10. 2021. 
  3. ^ а б в Званични веб-сајт
  4. ^ Жика Марковић, „Школе живота“ (1986).
  5. ^ а б Сајт Едукација РС
  6. ^ а б „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 22. 04. 2021. г. Приступљено 12. 10. 2021. 
  7. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 22. 04. 2021. г. Приступљено 12. 10. 2021. 
  8. ^ https://www.poreklo.rs/2012/07/06/poreklo-prezimena-selo-trnava-topola/

Литература[уреди | уреди извор]

  • Жика Марковић, „Школе живота“ (1986).