Разговор:Немањићи/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Случајно сам пронашао да, изгледа, постоји грешка у дјелу Фајфрић Жељка, које је наведено у Спољашним везама. Навео је податак да је Драгутин удао кцерку Урошицу за Павла Шубића. Урошиц му је био син (умро млад као монах Стефан), а кцерка која се удала за Павла Субица се изгледа звала Урсула (судећи по википедији на енглеском језику).

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник ТхеМинер (разговор • доприноси) | 03:36, 5. јун 2008

Родослов династије Немањића

Имам идеју да добар део текста са овог чланка преместим у нови чланак Родослов династије Немањић. Да ли има неко нешто против?

Разлог за то је што овако испада да је родослов најзначајније о њима и по мени оптерећује главни чланак. Значи направио бих нешто слично као што је и урађено са чланком Породични грб Немањића, дакле линк испод поднаслова ка страни са родословом и пар реченица испод поднаслова.

--Ирић Игор (разговор) 21:23, 30. новембар 2008. (ЦЕТ)

Урађено.--Ирић Игор (разговор) 02:26, 8. децембар 2008. (ЦЕТ)

Додатак за владаре

Како сте могли да заборавите цара Синишу Уроша, Душановог полубрата, и његовог сина Јована Уроша, последње изданке лозе Немањића?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 79.101.249.171 (разговор • доприноси) | 16:55, 18. мај 2009

Питање

Уклонио сам шаблон, јер има доступних литература и извора. Ако то не треба, вратићу. Зоранзоки21 (разговор) 17:40, 9. март 2016. (ЦЕТ)

Можда користан материјал

Бискуп Дукљанин у свом делу, за кнеза Тихомира (955-971), наследника кнеза Часлава (927-955), каже да му је отац био православни свештеник. Са друге стране, Мавро Орбин у свом делу каже, да порекло Немањића потиче од православног свештеника Стефана из Хума. Даље каже да је поп Стефан имао сина Љубомира, Љубомир сина Уроша, Урош Десу и Деса, Стефана Немању (1166-1196). Према хрватском историчару Ивану Швеару (1775-1839), Стефан Немања је био 52. српски владар и син Деше (Деса) - великог српског жупана. Деса је био син Уроша - владара Тарнаве, Урош син Љубомира - владара Тарнаве, Љубомир син Степана (Стефана) - православног свештеника из босанског града Тухле (Тузла?). Истина, историчари су направили неке пропусте, али лако је закључити да је династија Немањић, највероватније потекла директном мушком линијом од Властимировића и да је породична лоза ишла овако: Властимир (822-853) — Будимир (853-892) — Стефан — Тихомир (955-971) — Људомир (971-1006) — Тихомир (убио га Петар Дељан) (1006-1036) или Људовид (1036-1075) — Вукан (1075-1113) — Завида (1123-1127) — Стефан Немања (1166-1196). Стефан Немања је као човек плаве крви, врло вероватно знао бар 7 — 8 имена својих предака. Касније, и када је његова династија престала да влада Србима, племство и свештенство је, из породичног и народног усменог предања и традиције, могло добро знати претке оснивача чувене и значајне династије. Ова предања су се могла одржати у народу, у наредна два века, све до времена Мавра Орбина.

Ако отклонимо грешке дукљанског бискупа да је српски кнез Тихомир, којим је (не)намерно замењен далматински кнез Бранимир (879-892), а српски кнез Часлав помешан са дукљанским кнезом Светиславом (852-864), братом дукљанског кнеза Предислава (864-879), а касније и далматинским кнезом Светиславом (876-879), долазимо до закључка да српски кнез Тихомир није био зет ниједног српског кнеза, већ да је далматински кнез Бранимир био зет српског кнеза Будимира или ипак само неког српског племића. Да је неким чудом реч о српском кнезу Тихомиру, он би био зет српског кнеза Будимира, а не Часлава, али он није наследио српског кнеза на престолу, већ су га наследили син Прибислав, братанац Петар, унук Павле, унук Захарије и братов унук, кнез Часлав итд. ... Даље знамо, да је после кнеза Тихомира, Србијом владао његов син Људомир / Љубомир, унуци Тихомир и Људовид, а потом и Вукан, деда Стефана Немање.

Ако узмемо и чињеницу у обзир, да је састављач - Геста регум Сцлаворум - био римокатолик и заступник политике папске државе у погледу Балкана, јасно нам је да су они подржавали Дукљу, коју су хтели покатоличити, а преко ње и Србију, а касније и Босну, јасно нам је шта се заправо дешава. Залагањем папске државе је пао и Цариград и Византија је подељена у више државица, којима су владари европски владари, католичког хришћанства. Пошто Дукљани нису били уистину католици, папска држава је у време Турске Османске империје, почела стварати Хрвате и хрватску историју... По њима су Дукља и дукљанска династија Војислављевић - били позитивци, а Србија и српски владари - негативци, док је Византија сматрала обрнуто (Је л ово од некуд познато?). Зато су српски кнез Вукан, деда Стефана Немање и брат му Марко, по бискупу Дукљанину били унуци зетског краља Михаила I (1051-1081) и дворјани краља Бодина, који освојише Србију од неваљалаца. Краљ Зете Михаило I Војислављевић, живео ~1015-1081 је из два брака имао 11 (словима: једанаест) синова, први брак: Бодин, Владимир, Прибислав, Мирослав, Гаврило, Сергеј и Дарије, други брак: Доброслав, Петрислав, Теодор и Нићифор. Ако је Михаило све синове добио у периоду 1040-1065 год., онда Вуканов и Марков отац није могао бити Михаилов син Петрислав, нити је могао бити владар Србије, с обзиром да је синове из другог брака добио у периоду 1055-1065 год., а сем тога, Вукан и Марко су били око 20 година старији од Петрислава, а исто толико приближно, млађи од Михаила. Не мислим сејати полуистине и песимизам, али готово сви закључци иду у прилог осуди делу некадашње папске државе, због себичних и немилосрдних политичко-верско-идеолошких интереса... Сетите се само како су сви патријарси отишли у Фиренцу 1439., сем српског, (ком је Ђурађ Бранковић запретио, ако оде, да ће наредити да га обесе) чак и руски, ког је руски кнез убио јер је осрамотио Русију...

https://www.alo.rs/vesti/politika/kako-se-branilo-srpstvo/150225/vest Маркон Падрино (разговор) 22:22, 10. новембар 2021. (ЦЕТ)