Разговор:Немањићи/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Slučajno sam pronašao da, izgleda, postoji greška u djelu Fajfrić Željka, koje je navedeno u Spoljašnim vezama. Naveo je podatak da je Dragutin udao kcerku Urošicu za Pavla Šubića. Urošic mu je bio sin (umro mlad kao monah Stefan), a kcerka koja se udala za Pavla Subica se izgleda zvala Ursula (sudeći po vikipediji na engleskom jeziku).

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник TheMiner (разговор • доприноси) | 03:36, 5. јун 2008

Родослов династије Немањића

Имам идеју да добар део текста са овог чланка преместим у нови чланак Родослов династије Немањић. Да ли има неко нешто против?

Разлог за то је што овако испада да је родослов најзначајније о њима и по мени оптерећује главни чланак. Значи направио бих нешто слично као што је и урађено са чланком Породични грб Немањића, дакле линк испод поднаслова ка страни са родословом и пар реченица испод поднаслова.

--Ирић Игор (разговор) 21:23, 30. новембар 2008. (CET)

Урађено.--Ирић Игор (разговор) 02:26, 8. децембар 2008. (CET)

Dodatak za vladare

Kako ste mogli da zaboravite cara Sinišu Uroša, Dušanovog polubrata, i njegovog sina Jovana Uroša, poslednje izdanke loze Nemanjića?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 79.101.249.171 (разговор • доприноси) | 16:55, 18. мај 2009

Pitanje

Uklonio sam šablon, jer ima dostupnih literatura i izvora. Ako to ne treba, vratiću. Zoranzoki21 (разговор) 17:40, 9. март 2016. (CET)

Možda koristan materijal

Biskup Dukljanin u svom delu, za kneza Tihomira (955-971), naslednika kneza Časlava (927-955), kaže da mu je otac bio pravoslavni sveštenik. Sa druge strane, Mavro Orbin u svom delu kaže, da poreklo Nemanjića potiče od pravoslavnog sveštenika Stefana iz Huma. Dalje kaže da je pop Stefan imao sina Ljubomira, Ljubomir sina Uroša, Uroš Desu i Desa, Stefana Nemanju (1166-1196). Prema hrvatskom istoričaru Ivanu Švearu (1775-1839), Stefan Nemanja je bio 52. srpski vladar i sin Deše (Desa) - velikog srpskog župana. Desa je bio sin Uroša - vladara Tarnave, Uroš sin Ljubomira - vladara Tarnave, Ljubomir sin Stepana (Stefana) - pravoslavnog sveštenika iz bosanskog grada Tuhle (Tuzla?). Istina, istoričari su napravili neke propuste, ali lako je zaključiti da je dinastija Nemanjić, najverovatnije potekla direktnom muškom linijom od Vlastimirovića i da je porodična loza išla ovako: Vlastimir (822-853) — Budimir (853-892) — Stefan — Tihomir (955-971) — Ljudomir (971-1006) — Tihomir (ubio ga Petar Deljan) (1006-1036) ili Ljudovid (1036-1075) — Vukan (1075-1113) — Zavida (1123-1127) — Stefan Nemanja (1166-1196). Stefan Nemanja je kao čovek plave krvi, vrlo verovatno znao bar 7 — 8 imena svojih predaka. Kasnije, i kada je njegova dinastija prestala da vlada Srbima, plemstvo i sveštenstvo je, iz porodičnog i narodnog usmenog predanja i tradicije, moglo dobro znati pretke osnivača čuvene i značajne dinastije. Ova predanja su se mogla održati u narodu, u naredna dva veka, sve do vremena Mavra Orbina.

Ako otklonimo greške dukljanskog biskupa da je srpski knez Tihomir, kojim je (ne)namerno zamenjen dalmatinski knez Branimir (879-892), a srpski knez Časlav pomešan sa dukljanskim knezom Svetislavom (852-864), bratom dukljanskog kneza Predislava (864-879), a kasnije i dalmatinskim knezom Svetislavom (876-879), dolazimo do zaključka da srpski knez Tihomir nije bio zet nijednog srpskog kneza, već da je dalmatinski knez Branimir bio zet srpskog kneza Budimira ili ipak samo nekog srpskog plemića. Da je nekim čudom reč o srpskom knezu Tihomiru, on bi bio zet srpskog kneza Budimira, a ne Časlava, ali on nije nasledio srpskog kneza na prestolu, već su ga nasledili sin Pribislav, bratanac Petar, unuk Pavle, unuk Zaharije i bratov unuk, knez Časlav itd. ... Dalje znamo, da je posle kneza Tihomira, Srbijom vladao njegov sin Ljudomir / Ljubomir, unuci Tihomir i Ljudovid, a potom i Vukan, deda Stefana Nemanje.

Ako uzmemo i činjenicu u obzir, da je sastavljač - Gesta regum Sclavorum - bio rimokatolik i zastupnik politike papske države u pogledu Balkana, jasno nam je da su oni podržavali Duklju, koju su hteli pokatoličiti, a preko nje i Srbiju, a kasnije i Bosnu, jasno nam je šta se zapravo dešava. Zalaganjem papske države je pao i Carigrad i Vizantija je podeljena u više državica, kojima su vladari evropski vladari, katoličkog hrišćanstva. Pošto Dukljani nisu bili uistinu katolici, papska država je u vreme Turske Osmanske imperije, počela stvarati Hrvate i hrvatsku istoriju... Po njima su Duklja i dukljanska dinastija Vojislavljević - bili pozitivci, a Srbija i srpski vladari - negativci, dok je Vizantija smatrala obrnuto (Je l ovo od nekud poznato?). Zato su srpski knez Vukan, deda Stefana Nemanje i brat mu Marko, po biskupu Dukljaninu bili unuci zetskog kralja Mihaila I (1051-1081) i dvorjani kralja Bodina, koji osvojiše Srbiju od nevaljalaca. Kralj Zete Mihailo I Vojislavljević, živeo ~1015-1081 je iz dva braka imao 11 (slovima: jedanaest) sinova, prvi brak: Bodin, Vladimir, Pribislav, Miroslav, Gavrilo, Sergej i Darije, drugi brak: Dobroslav, Petrislav, Teodor i Nićifor. Ako je Mihailo sve sinove dobio u periodu 1040-1065 god., onda Vukanov i Markov otac nije mogao biti Mihailov sin Petrislav, niti je mogao biti vladar Srbije, s obzirom da je sinove iz drugog braka dobio u periodu 1055-1065 god., a sem toga, Vukan i Marko su bili oko 20 godina stariji od Petrislava, a isto toliko približno, mlađi od Mihaila. Ne mislim sejati poluistine i pesimizam, ali gotovo svi zaključci idu u prilog osudi delu nekadašnje papske države, zbog sebičnih i nemilosrdnih političko-versko-ideoloških interesa... Setite se samo kako su svi patrijarsi otišli u Firencu 1439., sem srpskog, (kom je Đurađ Branković zapretio, ako ode, da će narediti da ga obese) čak i ruski, kog je ruski knez ubio jer je osramotio Rusiju...

https://www.alo.rs/vesti/politika/kako-se-branilo-srpstvo/150225/vest Markon Padrino (разговор) 22:22, 10. новембар 2021. (CET)