Разговор:Република Српска/Архива 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

Знаменитости

Мислим да је била боља она верзија када су биле слике знаменитости РС у првом поглављу него опет наново враћање на неке ликове попут Милошевића, Караџића, Младића и сл. Ако друге Википедије злонамјерно инсистирају на тим сликама и темама, не морамо и ми копирати. И питам се зашто нема политичара на темама других држава у првом плану него се упорно инсистира на томе у теми РС. Ја склоним Караџићеву слику а онда поставе Милошевићеву. Хм --Zlatno krilo (разговор) 01:33, 29. мај 2014. (CEST)

Не вјерујем да је ријеч о некаквој злонамјерности. Прије ће бити да је то у вези са првим поднасловом чланка, а он је везан (као што му и име каже) за историју. Самим тим, „ликови“ које си ти набројао су већ одавно историјске личности овог ентитета. Поздрав!--CarRadovan (разговор) 01:59, 29. мај 2014. (CEST)

ОК, ако смета Слобо, уклонићемо га, мада није у питању његов портрет, већ слика потписивања Дејтонског споразума на којој се види и он као један од потписника. Слика панораме града Дејтона нема никакве везе са чланком о РС и то не долази у обзир. Не би било лоше да се стави нека ратна слика бораца ВРС (ако је нађемо), али слика ознаке припадности ВРС није адекватна за овај чланак. У дијелу чланка о историји РС свакако треба да буде карта са ратним границама РС, не знам шта ти ту смета.--Слободни умјетник 09:34, 29. мај 2014. (CEST)

Де људи мало се уозбиљите! Мислим на Саунда и Крило. РС су створили њени борци, нису је створиле никакве ознаке, па ни ознака припадности ВРС. Значи та ознака треба да стоји у чланку ВРС, али у овом чланку не треба јер нема директне везе са њим, а не зато што се мени не свиђа (далеко било). Панорама града Дејтона поготово нема везе са овим чланком. Ратна карта РС је итекако директно повезана са текстом у дијелу о историји. Зашто вам она смета? Знате ли колико је бораца из Илијаша, Вогошће, Рајловца, Петровца, Дрвара, Гламоча, Грахова, Купреса, са Озрена итд. узидало своје животе у темеље РС? То је све територија на којој су Срби били већина стотинама година и нису је они окупирали ни отели, већ је њима отета.--Слободни умјетник 06:35, 30. мај 2014. (CEST)

Možda bi ti trebalo da se uozbiljiš malo, da ponekad saslušaš druge i uvažiš drugačije mišljenje, jednostavno, nije ovo tvoj lični sajt da radiš šta hoćeš. Prvo razmisli o sebi, ne znam zašto ti smeta grb Vojske Republike Srpske? Stvarno mi je onako delovalo OK i kolega Zlatno krilo je imao dobre namere, vidim da si dodao sliku manastira Tvrdoš i to je sasvim u redu. Nije mi do svađe i rasprave, samo pokušaj malo da uvažiš i druge ljude, nisi sam ovde.--Soundwaweserb (разговор) 16:50, 30. мај 2014. (CEST)

Стварно требао би бити мало мање саможив и егоцентрик око ових питања, тема РС је превелика и препосјећена тема да би је ти приватизовао и да би она била само одраз твоје визије шта и како треба. Припази молим те и на ријечник, можеш рећи не слажем се са твојом сугестијом и ја ћу ипак вратити на старо али никако употребљавати ријечи "нема шансе да буде тако и сл" тему не можеш приватизовати и могао би и ти некада прије промјене да се консултујеш овдје па онда мијењаш а не обрнуто прво мијењаш па онда држиш реферат. То је одраз високог непоштовања према колеги са Википедије који има другачију визују --Zlatno krilo (разговор) 20:02, 30. мај 2014. (CEST)

Привредни субјекти

Предлажем да се овај дио текста о "важнијим привредним субјектима" уклони. Не видим разлог да се било која фирма рекламира у овом чланку, а поготово не овако без јасног критеријума. Тренутно се наводи нпр. термоелектрана у Станарима као један од тих субјеката (иако још није ни почела са радом), а о термоелектрани Гацко (која ради већ деценијама) нема ни ријечи. Видио сам на википедији (како нашој, тако и на странима) сјајне чланке о разним државама и покрајинама, али нигдје у њима нисам нашао да се сваком важнијем предузећу посвећују пасуси. Пошто Саунд тренутно вриједно ради добар посао на овом чланку и вјерујем да му ускоро не гине кандидатура за добар, мислим да је боље да на овај недостатак укажем прије расправе, како би лакше прошао, што нам је ваљда свима циљ.--Слободни умјетник (разговор) 00:59, 29. јануар 2015. (CET)

U pravu si, trebalo bi ukloniti sve vezano za firme. Nisam hteo da diram i da odmah sklonim, ali u svakom slučaju bih to uradio. Slobodno ukloni ti sve što ne valja i vezano za reklamiranje firmi.--Soundwaweserb (разговор) 01:06, 29. јануар 2015. (CET)

Оставићемо овако пар дана, па ако се нико не буде успротивио, онда ћемо уконити.--Слободни умјетник (разговор) 01:09, 29. јануар 2015. (CET)

OK, tako sam i ja mislio.--Soundwaweserb (разговор) 01:09, 29. јануар 2015. (CET)

Кандидат за добар чланак на расправи

Шта да вам кажем.. Тренутно не видим ни један крупан разлог да га не прогласимо добрим, што не значи да га неко други неће видјети. Знам да није савршен, али ми дјелује ОК, слободно критикујте, не штедите! Нећу се љутити ако не прође :) --Слободни умјетник (разговор) 11:50, 31. јануар 2015. (CET)

 Коментар: Треба додати још тога у чланак о историји овог ентитета за време грађанског рата у БиХ, нарочито по питању самог државног стварања током рата и после њега, као и предратну историју овог ентитета. Ово су моје мање замерке јер сматрам да треба да буде још садржаја о овом питању. --Dardaneli799 (разговор) 02:31, 1. фебруар 2015. (CET)

Шта конкретно по теби треба додати о предратној и историји РС за вријеме рата у БиХ?--Слободни умјетник (разговор) 15:52, 2. фебруар 2015. (CET)

Убацити познате истакнуте предратне политичаре Србе са подручија овога ентитета, затима друштвене раднике научне раднике и интелектуалце у засебан ред. Те детаљно описати зашто је територија Републике Српске драстично смањена и у континуитету смањивана како је рат одмицао те политички удео Срба у 1990. године у Савезу комуниста БиХ-а, као и утицај одређених странака на стварање данашњег ентитета.--Dardaneli799 (разговор) 20:33, 2. фебруар 2015. (CET)

Не бих се баш сложио да је територија смањивана у континуитету. Напротив, драстично је смањена тек након НАТО бомбардовања неколико седмица пред потписивање Дејтонског споразума. Све до тада ВРС се одлично држала на фронту. О утицају одређених странака на стварање ентитета и удјелу Срба у СКБиХ можеш и сам да додаш ако имаш нешто значајно за овај чланак, вјерујем да би ти то добро срочио. Што се тиче истакнутих личности из ранијег преиода, мислим да нема потребе да их овдје набрајамо и оптерећујемо овај чланак, то би се можда могло још мало допунити у чланку "Срби у Босни и Херцеговини", као и у чланку "Историја Републике Српске".--Слободни умјетник (разговор) 21:11, 2. фебруар 2015. (CET)

Језичке варијанте

Шта ће у уводу ове три језичке варијанте? То само затрпава текст. Нешто на хрватском или бошњачком језику се ставља само ако се другачије пише као нпр. Савјет министара и Вијеће министара... А тамо гдје је истовјетно, сувишно је. Термин „конститутивни ентитет“ не може да буде у уводу, Уставом је дефинисан „ентитет“ и тако огољено треба да буде у уводу. Опсег капацитета власти једног ентитета се објашњава у даљем тексту, његова конститутивност, државотворност, федералност, конфедералност и сл. У уводу се каже да Народна скупштина ради једно, Влада друго, а предсједник Републике да се само бира. Ваљда и он ради нешто. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:07, 1. фебруар 2015. (CET) с. р.

Жељко, колико ја видим нико нема ништа против измјена које си предложио. Могу рећи само да сам сагласан с тобом. Надам се да ћеш то сам поправити и вјерујем да би ти то урадио боље него неко други.--Слободни умјетник (разговор) 16:00, 2. фебруар 2015. (CET)

Република Српска (хрв. и бошњ. Republika Srpska) или само Српска (хрв. и бошњ. Srpska)

И мени ово боде оче. Не могу да смислим посебну језичку кутијицу за бошњачки и хрватски на страницама неких корисника, а камоли у чланку. Кад смо већ толико либерални, хоћемо ли правити језичку кутијицу и за црногорски? Једно је живети у држави која је либерална, а друго су чињенице.--Владимир Нимчевић (разговор) 20:58, 2. фебруар 2015. (CET)

Небих се сложио са тобом...мислим да треба да буде насписано како се пише, гласи РС на бошњачком и хрватском...и то не зато јер се овде радио о неком либерализму, или очигледном нонсенсу јер су све 3 језичке варијанте 98% идентичне (да сад не улазимо у лингвистичку расправу)...напросто се ради да је овај чланак (а и наравно и ми, тј. аутори који су га писали) нису одвојени од општег контекста Босне и Херцеговине/Дејтона као доминирајуће парадигме унутар које се дешава политички живот у БиХ/РС...то је парадигма 2 ентитета и 3 конститутивна народа, а онда логиком ствари произилази да све јавне ствари (а поготово РС као један од ентитета, а онда дакле и чланак на енциклопедији о њој) су део те парадигме, тј. да морају да следе логике те парадигме...а логика је --ако су народа 3 равноправна (а она и јесу бдв. не само по Дејтну него и због оне одлуке фамозног Уставног суда БиХ, створеним ван Дејтона/читај против којег се Додик брои етц.., о одлуци конститутивности сва три народа на целој територији БиХ, чиме је промењен дејтонски оквир у коме су Срби били само конст. у РС , а Хр. и Бош. у Федерацији..), онда су и језици 3 равноправна народа равноправни, и с тим у складу морају да буду наведени у уводу горе у чланку...као што је и иначе случај са таблама на службеним институцијама у БиХ...

Дакле не ради се овде о лингвистичкој расправи, који сам означио као нонсенс (јер је очигледно да је то све исто), већ о симболичком капиталу службеног језика генерисаног и дефинисаног унутар контекста дејтонског, који фунгира као темељ БиХ и Републике Српске, а који се онда одражава и рефлектује на све иституције и ствари у друштву, па тако би требало и на овај чланак, ако исти претендује да прецизно, енциклопедијски представи појам који дефинише/описује...--ANTI_PRO92 (разговор) 08:26, 3. фебруар 2015. (CET)

Дакле треба разлучити са једне стране језик као релативно неустрално средство споразумевања и са друге стране језик као симболичко стредство за обележавање јавног простора од стране групе његових говорника...и ова друга страна је овде одлучујућа...његово симболичко средство, посебно у политичком контексту РС/Дејтон мора да се рефлектује на овај чланак ако овај хоће верно да престави описивани појам...Бошњачки и хрватски су службени језици у РС и назив ентитета мора да буде и на њима...то што је то са лингвистичке стране све исто и ирелевантно, није кључно овде...--ANTI_PRO92 (разговор) 08:57, 3. фебруар 2015. (CET)

Иване, ниси у праву за табле на службеним институцијама. Натписи се пишу у три варијанте само онда када се оне међусобно разликују. Најчешће се пишу само двије варијанте, ћирилична и латинична, али овдје за тим нема потребе, јер постоји језичак латиница, а кад кликнеш на њега онда је идентично на сва три језика.--Слободни умјетник (разговор) 10:21, 3. фебруар 2015. (CET)

Табле сам узео као пример...са истом аргументацијом неморају уопште да се користе двојезичне табле (на аутопутевима, институцијама итд..)...сви знају и једно и друго писмо, који клинац се само џабе бацају паре на додатну боју и дупловеће табле...са истом аргументацијом се ради и са ћирилицом у Вуковару и тамошњим инцидентима...

Кључни појам је симболички капитал тј. семиотичко својство једног језика...дакле не може да се одвоји овај чланак од општег контекста и рефлексије/интерпертације која из тог контекста следи...--ANTI_PRO92 (разговор) 10:31, 3. фебруар 2015. (CET)

То је твоје тумачење. Нас тројица тумачимо другачије и шта ћемо сад? --Слободни умјетник (разговор) 10:34, 3. фебруар 2015. (CET)

Ова двојица још нису изнела контрааргументе на мој аргумент, јер нису ни видела пост...оставићено дискусију да тече и да се ствари дефинишу и кристализују па ћемо видети шта ће бити...стим да се ја не би сложио да је ово само, моје тумачење...ови аргументи су уставне категорије (Устав РС)...дакле констатовани су од озбиљних органа...расправа никако не сме да се персонализује, него мора чињенично да се издебатује...--ANTI_PRO92 (разговор) 10:44, 3. фебруар 2015. (CET)

У Уставу Републике Српске нема уопште српског језика, хрватског језика или бошњачког језика. Постоје неке скаламерије у виду језика српског, хрватског и бошњачког народа. Какав је то онда језик на нашој Википедији? Шта је језик српског народа? Онда у уводу треба да имамо шест варијанти, зато што се високи представник, иначе врсни математичар према којем је трећина од 17 једнака 5, умијешао и у лингвистичка питања. Апсолутно стојим на свом претходном стајалишту, други назив се обавезно пише само када је сам назив другачији нпр. Централна изборна комисија и Средишње изборно повјеренство. Све друго је неозбиљно. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:05, 5. фебруар 2015. (CET) с. р.

Simbolički karakter jezika je ovde ljučna sintagma...samo treba da stoji u uvodu RS na hrv. i boš. i to je to...da se zadovolji simbolički minimum refleksije koja proizilazi iz konteksta RS-a i BiH...ostalo ide kako ide i to je to...(nikakve dalje lingvističke rasprave)...--ANTI_PRO92 (разговор) 06:40, 6. фебруар 2015. (CET)

Језик српског, бошњачког и хрватског народа - је израз који се може посматрати и у једнини. Односно, овде је остављен простор лингвистима да пронађу компромис - да ли се ради о једном или три језика, као и назив тог/тих језика. Самим тим, та прича о „више језичких варијанти“ је беспотребна (још увјек). И ја то не бих назвао скаламеријом.--CarRadovan (разговор) 23:30, 5. фебруар 2015. (CET)

Mislim da je ta vrsta konstrukcije napravljena da se ne bi pomenuo naziv bosanski jezik jer ga tako njegovi govornici zovu, a ne bošnjački...da je korištena konstrukcija bošnjački jezik verovatno bi blo ustavnih žalbi i ostalog (pravo grupe govornika da naziva svoj jezik kako hoće...zagarantovana prava ustavom itd...)...i zato je ovo uvedeno...--ANTI_PRO92 (разговор) 06:33, 6. фебруар 2015. (CET)

Никакав компромис није остављен него се горепоменути математичар умијешао и објавио свој текст уставних амандмана, које је претходно усвојила Народна скупштина. Наметнута уставна одредба фино гласи да су службени језици (множина, њих више) те скаламерије. Али то је сада беспредметно за ову расправу, овдје никакве језичке варијанте нису потребне, штавише смијешне су. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:48, 5. фебруар 2015. (CET) с. р.

Stvarno ne vidim zašto ovoliko komplikovanje kad je stvar prosta kako je u Ustavu tako treba i navesti jer ovo je članak o RS a u njenom Ustavu tako piše a sve ostalo su tumačenja i mišljenja i ako čitaoca zanima koji je jezik Srba ili "Bošnjaka" otići ce na članak o njima i videti koji su njihovi jezici i toliko. -- Lackope (разговор) 12:46, 7. фебруар 2015. (CET)

Што је и наведено у чланку, на прикладном мјесту, наравно.--Слободни умјетник (разговор) 22:42, 7. фебруар 2015. (CET)

Спољни односи

Ако се већ наводи као значајно за РС то када се њени функционери састају са страним државницима, онда би требало навести све такве састанке, а не само Берлускони - Додик 2011. Знам да је Додик пред изборе 2014. ишао и у Москву да се слика са Путином. Било је најављивано по медијима да ће се састати 2012. састати са Шимоном Пересом. Нашао сам бар 10 новинских чланака на нету гдје се најављује тај састанак са израелским предсједником, али нисам успио наћи ни један у којем пише да је до тог састанка заиста и дошло. Зна ли неко можда да ли јесте или није? Сјећам се нпр. и да се премијер Грчке Мицотакис бар једном 1993. састао са предсједником РС Радованом Караџићем..--Слободни умјетник (разговор) 10:24, 20. новембар 2015. (CET)

Пошто видим да нико не реагује на ово што сам написао, сачекаћу евентуалну реакцију још дан-два, па ћу избрисати ту реченицу у којој се помињу Додик и Берлускони ако се тај дио текста не буде промијенио.--Слободни умјетник (разговор) 15:44, 25. новембар 2015. (CET)

Možda bi moglo da se doda još nešto uz to za Berluskonija. Dodik je imao sastanke i sa drugim predsednicima, recimo sa Josipovićem tadašnjim predsednikom Hrvatske i sveukupna regionalna politika Republike Srpske, kojoj ona svakako daje veliki doprinos u smislu stabilnosti.--Soundwaweserb (разговор) 15:58, 25. новембар 2015. (CET)

Да, Јосиповића сам и заборавио. Избрисао сам Берлусконија, јер онако сам штрчи. Ако неко хоће да врати ту реченицу, онда нека у њој бар помене ове државнике (или њихове земље) којих смо се сјетили Саунд и ја.--Слободни умјетник (разговор) 18:54, 28. новембар 2015. (CET)

Naziv dela valute

Jel fening ili pfenig??...čija imena je ispravna, Radovanova ili Obsuserova?...dajte refke ovde, pa da menjamo/ostavljamo, ali da je tačno...--ANTI_PRO92 (разговор) 00:00, 10. јануар 2016. (CET)

Овдје није ријеч о томе шта је лингвистички исправно, већ шта је званично - а званичан назив је фенинг. (лингвистички, то би био пфениг) Колико је мени познато, ми се држимо званичних назива. --Радован ⁂ 00:02, 10. јануар 2016. (CET)

Željko i Dražeta su ovde izneli dijamteralno suprotne argumente...--ANTI_PRO92 (разговор) 00:12, 10. јануар 2016. (CET)

Жељко и ја нисмо дали дијаметрално супротне ставове, него идентичне — пфениг (са референцом).--Drazetad (разговор) 09:37, 10. јануар 2016. (CET)

Staviću i na Pravopisni trg...Zlaja vvtn zna...--ANTI_PRO92 (разговор) 00:13, 10. јануар 2016. (CET)

Према Централној банци БиХ званичан назив је фенинг, а доказ је и наравно оно што пише на тим кованицама[1], [2]. На ранијим папирним новчаницама (које данас више нису у употреби) од 50 фенинга стајао је назив 50 пфенига, али тај назив више није у употреби. Дакле, званично је фенинг, ранији облик је био пфениг --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:24, 10. јануар 2016. (CET)

Па онда је и језик босански, и то је званично. Зар не пишемо овде на српском језику, где је — по Правопису — пфениг? У кутијици за БиХ стоји бошњачки језик, па ћемо онда преправити на босански. — Обсусер✉ 00:48, 10. јануар 2016. (CET)

Јесте по правопису, али за некадашњу немачку марку. На сајту Централне банке БиХ (поставио сам линк) јасно стоји фенинг. Мислим стварно нисам паметан, ваљда они знају како да зову властиту валуту. Ево сада гледам кованицу од пола марке где пише 50 фенинга, и ћирилицом и латиницом. А што се тиче имена језика, у српском језику имена језика се изводе од говорника истог, стога је и језик Словенаца словеначки, Грузина грузински (а не грузијански), Португалаца португалски (а не португалијански).... --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:04, 10. јануар 2016. (CET)

по тој логици од португалаца је португалачки, а не португалски— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.121.51.159 (разговор • доприноси)

Не, није за некадашњу немачку марку, већ је то назив за део марке, било које, а и сами у БиХ су преузели управо од немачке марке и у почетку користили на папирних 50 ПФЕНИГА. Не знају они ни како се они зову, а камоли како им се валута зове.

Не могу се имена језика увек изводити према имену народа од. говорника, ако неки народ сам тврди да прича тај и тај језик или ако је појам државе старији од имена тог народа. Онда је језик и ирачки (Ирац), шпаначки (Шпанац), турачки (Турак) или турчински (Турчин), јапаначки (Јапанац), пољачки (Пољак), украјиначки (Украјинац), холанђански (Холанђанин), па и американачки (Американац), канађански (Канађанин) итд.

Како год, на босанском језику се босански језик (или можда неки други, не знам) зове — па — босански, на српском бошњачки и ми ту не можемо ништа, на енглеском се зове Bosnian, на руском боснийский итд. На српском се тај део валуте зове пфениг и ми ту не можемо ништа, а то како га назива та земља се може додати као напомена. Зашто онда не зовемо норвешку круну кроне или како већ; преводимо имена, дакле, на српски... — Обсусер✉ 01:40, 10. јануар 2016. (CET)

Опет не разумеш. Име неког језика у српском језику се изводи од имена народа,а име народа је увек у множини, дакле не изводи се од именице Ирац у мушком роду већ од именице Ирци, па отуда ирски; турски од Турци итд. Нека имена валута која су одавно ушла у језички корпус српског језика као преведени облици, такви и остају (попут круне коју си навео, чија је била прва на овим просторима, ваљда аустроугарска, не сећам се, није ни важно). Неки мање познати облици се тракснрибују и прилагођавају нашем изговору, зимбабвеанска квача, јужноафрички ранд, саудијски ријал итд. Конвертибилна марка нема везе са немачком марком која је у изворном облику била deutsche mark. У БиХ је између осталих и српски језик званичан, а на новчаницама и на српском језику и ћириличним писмом јасно пише фенинг. И ту дискусије више нема. То је просто званичан назив тог дела валуте. Све остало може да стоји као додатак, никако као званично име. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 02:02, 10. јануар 2016. (CET)

Зашто онда није холанђански, велшански, тајланђански, швеђански, СЛОВЕНСКИ (од Словенци, ако је тако како тврдиш), шкотланђански, норвежански, новонорвежански, малтежански, луксембуржански, латињански, корнижански, гренланђански, исланђански, фиџијански, персијански, малдивљански, корзикански, мандарињански? — Обсусер✉ 02:35, 10. јануар 2016. (CET)

Конвертибилна марка има везе са немачком марком јер је од ње и настала, те узела њено име: марка, те име њеног стотог дела: пфениг, као и њен курс. Како објашњаваш да се на званичних „50 ПФЕНИГА” налазио облик пфениг, а да се после — из ко зна којих (политичких можда) разлога — променио у фенинг? Колико год да су неписмени, нису могли оволико промашити и избацити једно слово с почетка, а убацити друго пред крај. — Обсусер✉ 02:35, 10. јануар 2016. (CET)

---

Rekao bih da je CarRadovan u pravu, fening je ukorenjen naziv. Možda nije isto, ali kako bi izgledalo da glavni grad Francuske zovemo pravopisno ispravno Paris, ne, ukorenjeno je Pariz.--Soundwaweserb (разговор) 15:31, 10. јануар 2016. (CET)

Није укорењен назив него неправилан. Не одређује уредник шта је укорењено већ лингвисти. Много си неозбиљан са тим Парис. Гдје си то нашао? Правопис само зна за Париз. Нећемо измишљати непотребно. Баш да не би имали недоумице, Правопис каже да је пфениг, а не фенинг или пфенинг. То што институција БиХ напише погрешно, то заправо не мијења назив. Само га погрешно исписује из незнања. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:41, 10. јануар 2016. (CET) с. р.

Hvala Bogu ni ti ne određuješ šta je ispravno. A to ko je neozbiljan ili ozbiljan, ostavi za sebe, i ne napadaj lično druge korisnike!--Soundwaweserb (разговор) 15:44, 10. јануар 2016. (CET)

Правопис зна само за Париз. И у Правопису се наводе укорењени облици који се прихватају наспрам правилних. А нема тих облика у случају пфенига. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:46, 10. јануар 2016. (CET) с. р.

Pusti ti sad pravopis i moj primer, sledeći put pazi kako razgovaraš sa korisnicima i ne vređaj druge. Lepo sam ti rekao, ostavi za sebe ko je neozbiljan/ozbiljan. Tačka.--Soundwaweserb (разговор) 15:49, 10. јануар 2016. (CET)

Не можеш поредити Париз/Парис са пфениг/фенинг ама баш никако, осим ако не познајеш правопис. Парис је дилема око транскрипције и нема никакве везе са немачким Pfennig које се јасно транскрибује као пфениг и ту је тачка. То што је неко транскрибовао Pfennig као фенинг је из његовог чистог незнања или жеље да његов језик на јадан начин дође до нове речи — „кованице за кованицу” како сам ја то протумачио, али и угледни нумизматичари индиректно.

Хајмо онда у инфокутије ставити босански језик, и то је укорењен назив у БиХ ако се осврћемо на то шта је укорењено у БиХ и на босанском језику уместо на српском, где смо босански језик превели као бошњачки, док су га Енглези превели као Bosnian итд. — Обсусер✉ 17:46, 10. јануар 2016. (CET)

Ne možeš ni ti porediti srpsku vikipediju sa drugim jezičkim projektom. I šta sad? Ajde da usvajamo tuđa pravila? Nije suština samo blebetati i nazivati automatski korisnike neozbiljnim — ovakav si, onakav si, i to samo zbog mišljenja! Vidim ja da se otvaraju novi frontovi ovde, a to mi uopšte nije potrebno. Samo nemojte zabranjivati i drugačija mišljenja, ma bila ona ispravna ili neispravna. Hvala, doviđenja.--Soundwaweserb (разговор) 17:52, 10. јануар 2016. (CET)

Нисам никада упоредио српску Википедију с другим језичким пројектом (у лошем смислу), а камоли наводио да усвајамо туђа правила. Нисам ни називао друге кориснике неозбиљнима, а и да јесам имам на то право јер није то никаква увреда нити погрдна реч. Више је погрдно називати нечији унос смећем. Ја имам право на мишљење као и ти, фронтови се не отварају, ничија мишљења се не забрањују... Могу само да ти поручим да убудуће говориш истину (да те не увредим па кажем да изврћеш и лажеш, ако си тако осетљив).

Рекао сам да треба изабрати између босанског језика и фенинга (угледање на веб-сајтове институција БиХ и имена која се користе тамо) и бошњачког језика и пфенига (угледање тј. коришћење српског језика на српској Википедији што ми је некако логичније пуно од овог првог). Ако преводимо име језика, преводимо и име валуте с тог језика, као и остале речи тог језика на српски језик. — Обсусер✉ 22:31, 10. јануар 2016. (CET)

Само да начиним једну вероватну важну исправку овде, једну која може доста да промени смисао а онда и тон дискусије: чини ми се да је опаска о дезигнацији "неозбиљан" била уперена другом кориснику. --СлободанKovačevićбиблброKS 23:00, 10. јануар 2016. (CET)

Свима којима је нешто у вези са називом фенинг нејасно нека се обрате Централној банци БИХ и траже објашњење. А до тада у чланцима ће да стоји исто онако како стоји на сајту те институције и на свим кованицама те валуте (ако је неко уопште погледао тај линк ка сајту и слику кованице). А САНУ и Правопис кажу да се језик Бошњака зове бошњачким, тако да и ту свака дискусија престаје и постаје беспредметна. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:33, 10. јануар 2016. (CET)

САНУ каже и да је пфениг, а фенинга у Правопису нема „зглаве”. Нико не спори да се користи овде име бошњачки језик, али спорим да се користи реч на босанском језику фенинг која треба да се преведе као пфениг уз напомену шта се тамо користи како је настала кованица фенинг за кованицу у БиХ. Најбоље онда да користимо и еуро, или чак euro и fening латиницом... — Обсусер✉ 22:31, 10. јануар 2016. (CET)

Да се не понављам — одговор сам дао овдје. --Радован ⁂ 15:35, 11. јануар 2016. (CET)

Slučaj rešen na pravopisnom trgu..--ANTI_PRO92 (разговор) 03:31, 15. јануар 2016. (CET)

Ништа то није готово. Ово је само први корак у игнорисању српског правописа. Да би облик босански језик био прихватљив, јер је небитно мишљење лингвиста ако нешто пише у правном акту. --Жељко Тодоровић (разговор) 11:54, 15. јануар 2016. (CET) с. р.

Није готово, погледајте на Тргу мало боље... — Обсусер✉ 21:55, 15. јануар 2016. (CET)

Поздрав, читајући ову преписку и аргументацију корисника Obsuser, дођох до закључка, да ми Срби у Босни и Херцеговини нисмо Срби, и да ми говоримо неким језиком, босанским или бошњачким, а не српским језиком, из разлога, што он тврди да се на српском језику не каже фенинг. У Босни и Херцеговини, од укупног броја Срба, 100% говори Фенинг, од укупног броја људи који имају додира са КМ, без обзира да ли су из Црне Горе, Србије, Хрватске, БиХ, 100% говори фенинг. Дакле, народ тако каже, на валути тако пише, Централна банка, је тако назива, тако да ја не видим, било какву поенту заступања тезе о ријечи пфениг. И чисто да посјетим, новчаница од 50 конвертибилних фенинга, је повучена управо из разлога што је на њој писао неправилан назив стотог дијела КМ-а, а то је пфениг, и на свим осталим исписан правилни, прихваћени и једини могући назив, феенинг! Лијеп поздрав!--Сарајлија! (разговор) 18:52, 16. јануар 2016. (CET)

И ја сам сам користио до пре неколико година фенинг док нисам сазнао да је лингвистички неправилно. Од сада постоји само пфениг и не прихватам законе ЦББиХ као ни име на кованицама које је погрешно.

Ко је наредио штампање „50 КОНВЕРТИБИЛИНИХ ПФЕНИГА” после Рата у БиХ? Је ли исти онај који је и преправио то на фенинг и укинуо пфеинг? Мислим на особу, именом и презименом која је написала својом руком које је име валуте...  — Обсусер✉ 22:19, 16. јануар 2016. (CET)

Сарајлија, неколико питања:

• На основу чега тврдиш да је "фенинг":
• а) једино правилно, а "пфениг" неправилно?
• б) "фенинг" једино прихваћено?
• ц) "фенинг" једини могући назив (ја знам за још један, а можда и два могућа назива)?
• д) да 100 % становништва говори "фенинг"?

Молим те да своје одговоре не поткрепљујеш "аргументима" "ја тако мислим", "тако је уобичајено", "ми у кући тако говоримо", "сви у мојој улици тако говоре", "тако кажу лингвисти из ЦББиХ" и слично.

Леп поздрав,

--Sly-ah (разговор) 23:58, 16. јануар 2016. (CET)

Obsuser Овако, до 1997. године у Босни и Херцеговини је постојало више валута, а онда је наметнута само једна, данашња Конвертибилна марка. Е сад као што све мора бити у складу са законом, тако је и увођење нове валуте и формирање ЦБ БиХ урађено по закону. Па је тако у Службеног гласнику БиХ 1/97 (који постоји и на интернету), објављен Закон о Централној банци Босне и Херцеговине, гдје се у поглављу 5. Монетарна јединица, новчанице и ковани новац, а Члану 38. Монетарна јединица, став 1, јасно и децидно каже сљедеће: "Монетарна јединица Босне и Херцеговине је “Конвертибилна марка” која се дијели на стотину “Фенинга”, чији су симболи “КМ”, односно “Ф”. Конвертибилну марку издаје Централна банка и ставља у циркулацију преко своје централе и главних јединица."--Сарајлија! (разговор) 13:23, 17. јануар 2016. (CET)

Лингвиста Телебак из Бање Луке је давно рекао да је исправно само пфениг, а не пфенинг или фенинг. Просто, језичкој енциклопедији на српском омчу не може стављати једна државна институција у Босни и Херцеговини. Ми пишемо по правилном српском, и исто тако и чланке именујемо. Наше је између осталог и да укажемо да је институција поступила против језичких норми. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:07, 17. јануар 2016. (CET) с. р.

@Marko Sarajevo: То ми већ све знамо, има на Тргу о томе као и на још неколико страница. Међутим, име је погрешно. Тачка.

@Жељко Тодоровић: Можеш ли молим те унети тај податак о Телебаку из Бања Луке негде, или у чланак о РС или о ФБиХ или о БиХ, али најбоље у чланак КМ? — Обсусер✉ 19:49, 17. јануар 2016. (CET)

Распад СФРЈ

Треба додати шаблон {{Распад СФР Југославије}}. --5.43.75.78 (разговор) 19:43, 12. јун 2017. (CEST)

Proširenje odeoka *Istorija*

Ne treba ovoliki deo o istoriji da bude u glavnom članku. Prošli deo je sasvim ok. Ostalo sve treba da bude u članko o Istoriji RS, kao što jeste. --ANTI_PRO (разговор) 22:36, 10. децембар 2017. (CET)