Википедија:Трг/Правописна питања

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
 Увод

Правопис је подстраница Трга на којој се расправља о правописним питањима и недоумицама.

Овај веб-сајт је издање Википедије, онлајн-енциклопедије, на српском језику. Стога, сви чланци морају да се придржавају Правописа српскога језика из 2010. или новије године.

Овде можете пронаћи основе правописа. Погледајте и најчешће правописне и језичке грешке. Обавезно транскрибујте лична имена и топониме (више информација).

Списак транскрипционих система:

Покрени расправу


« Архиве, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42

Архивирај

Имена чланака о годинама[уреди | уреди извор]

Здраво! Имамо мали проблем с именима чланака о годинама. Тренутно се косе са Правописом српског језика, јер се изоставља тачка након броја године. Такође, приметио сам да се постоје недоследности. Рецимо, чланак се зове 2000 без тачке, а категорија 2002. с тачком. Овакав приступ није интуитиван за читаоца.

Неинтуитивност се поготово одражава код чланака о једноцифреним, двоцифреним и троцифреним годинама. На пример, корисник тражи чланак о броју 12 (својеврстан број у књижевности, позитиван природан број у математици). Када у тражилицу откуца бројчано „12”, биће упућен на чланак о 12. години нове ере. Ово може да збуни читаоца и чак да га наведе на погрешан закључак да се године пишу без тачке.

Из свега овога, можда има смисла да преместимо чланке додајући тачку. Шта ви мислите? — Аца💬❤️️ 19:59, 20. октобар 2020. (CEST)

Не бих мењао статус кво, на већини Википедија се користи шема као код нас. Ми смо то практично преузели са Википедије на енглеском, али предност је практична: у чланцима се далеко више линкује ка годинама, него ка бројевима. Такође, постоје преусмерења са "ЏЏЏЏ." на "ЏЏЏЏ", тако да не видим велики проблем у тренутној ситуацији. — Ф± 23:28, 20. октобар 2020. (CEST)

Сваки пут кад видим да неко напише да је нешто што је у најужој вези са правописом овог језика преузеето са енглеске википедије, прође ме блага језа. У преводу, шта ме брига што је то правописно неисправно, кад је нешто практично — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:24, 21. октобар 2020. (CEST)

Не би био први пут да се тако нешто одлучи. — Ф± 22:31, 21. октобар 2020. (CEST)
Много тога је некада урађено погрешно па смо се касније хватали за главу. Дај да угасимо пројекат, ако је већ копија свега што се појави на Википедији на енглеском. — Lotom (разговор) 07:00, 13. новембар 2020. (CET)

Пинк (Србија), Нова спорт и остало[уреди | уреди извор]

ОК, да не ратујем даље изменама... Да ли би неко други могао да погледа овај низ промена наслова чланака о медијским кућама који је @HoneymoonAve27 начинио у току јучерашњег дана? Можда ја ту стварно нешто битно пропуштам, па нека неко други пресуди. Поменућу кориснике @Aca; @НиколаБ, јер се најчешће баве правописним питањима од активнијих уредника. — DJ0302 (разговор) 01:13, 13. новембар 2020. (CET)

Чланак Пинк сам закључао на старом наслову док се то не расправи. Исто може бити и са осталим спорним насловима ако се мијењају иако је стављена примједба и покренута расправа. — Жељко Тодоровић (разговор) 15:02, 13. новембар 2020. (CET) с. р.

 Коментар: Не знам кад је донесена одлука да се сви наслови пишу изворно. Сећам се да смо установили да се наслови музичких група, видео-игара, софтвера и компанија с англофоног подручја пишу изворником због препознатљивости. Пинк је препознатљив и у свом „ћирилизованом” облику ([1], [2], [3]) и несумњиво нема никаквог разлога за оваква премештања. Корисник који тражи Нову спорт, како год да откуца (Нова Спорт, Nova Sport, НОВА СПОРТ, Нова спорт) изаћи ће му чланак о овом каналу. Стога, премештање је непотребно. — Аца💬❤️️ 10:13, 14. новембар 2020. (CET)

Поменути колега одавно одступа од стандарда уређивања без придавања неког значаја мишљењу других колега уредника — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:04, 16. новембар 2020. (CET)

ОК, прошло је десетак дана, на истим смо становиштима, па сам ја вратио наслове чланака на претходно стање. Такође, није ми баш најјасније зашто смо почели да избацујемо скраћеницу ТВ из наслова чланака (чак и тамо где је она део званичног назива медија — нпр. Red TV). Јесмо ли негде дискутовали већ о томе? — DJ0302 (разговор) 00:06, 23. новембар 2020. (CET)

Зашто више није могуће преместити Нова (хрватски ТВ канал) на само Нова ТВ као што је некад и било? Онда би требали писати и Нова С (српски ТВ канал), Нова БХ (босански ТВ канал) и сл. KCTarantula (разговор) 12:11, 23. новембар 2020. (CET)

Назив[уреди | уреди извор]

Blue question mark icon.svg Сугестија — Дајем сугестију да се сви чланци везани за коронавирусну болест - коронавирус - Ковид-19 - COVID-19, среде на један назив. Много неправилних и правилних синонима назива могу збунити читаоце. — Црна Ружа (разговор) 13:12, 9. јануар 2021. (CET)

 Коментар: Здраво, Црна Ружо! Хвала на предлогу! Међутим, може ли се он спровести? Ситуација је мало сложенија. „Коронавирус” или „вирус корона” (атрибутивна конструкција (?!); Танасић, 2020) назив је за групу вируса који узрокују респираторне болести, а „ковид 19” (Клајн, 2020) назив је болести коју узрокује вирус SARS-CoV-2 [очекујем да се ово нормира као „сарс-ков 2”, лол]. Дакле, није реч о међузаменљивим синонимима, већ о појмовима с различитим значењем. — Аца💬❤️️ 16:30, 9. јануар 2021. (CET)

Face-smile.svg Хвала Aca: У потпуности се слажем са Вама. Ствар је мало замршена са тим терминима. Поздрав — Црна Ружа (разговор) 16:55, 9. јануар 2021. (CET)
Коронавирусна болест није исто што и коронавирус ни Ковид-19 тако да нема разлога све то стављати у исти кош. — Acaalexaca (разговор) 01:07, 10. јануар 2021. (CET)

Пљеваља[уреди | уреди извор]

Пошто није ни овај Пљевља ни ово Пљевља ни ови Пљевља а ни ове Пљевља, него ова Пљевља — ж. р., јд. — па се према томе деклинира [Пљевља, Пљевље, Пљевљи, Пљевљу, /, Пљевљом, Пљевљи] и прави придјев [пљевљански]; име је ваљда скраћени облик од манастирска пљевара, па отуда пљевља [ж. р. јд. остаје]; ако је основни облик топонима у ж. р. мн. — ове Пљевље — онда је деклинација Пљевље, Пљевљи/Пљеваља, Пљевљима, Пљевље, /, Пљевљима, Пљевљима и придјев може бити пљеваљски, али наслов чланка говори другачије (Special:Diff/23482196/23536826), може се ботовски измијењати нпр. Пљеваља→Пљевље, Пљевљима→Пљевљи, Пљевља→Пљевљу, пљеваљски→пљевљански и остали облици.

На Манастир Света Тројица#Историја наводи се Па и сам градић Пљевља, је настао на месту где је била "манастирска пљевара" (остава за житну плеву). Зато се може закључити да је неко просто измислио накардне деклинације и придјеве јер ако је то (ова) манастирска пљевара за житну пљеву (оно што се исплијеви) — једини изведени облик скраћивањем и остаје у женском роду једнине: пљева, пљевља. У противном би се главни чланак умјесто Пљевља звао Пљевље. Ако се претпостави да је ово с манастиром било давно, онда је можда мјесто непрецизно стварно звано Пљевље са е на крају па је отуда ова чудна деклинација и придјев (а придјев свеједно може бити пљевљански јер генитив за такав облик множине је и Пљевљи и Пљеваља, а пљеваљски звучи незграпно и тешко изговорљиво — као и сам генитив Пљеваља, који је сам старински па подржава претходну тврдњу за е на крају, и/или ако не старински свакако рјеђи [коцака!?]).

П2010 на 411. страници наводи да је Пљевља — „с. мн.” (средњи род множине) и то је нетачно јер не може без једнине бити множина (ако постоје ова нека средња вишебројна Пљевља морало би бити и ово неко средње једнобројно Пљевље, а топоним нема два назива тј. овај у једнини) и јер је тај топоним природно у женском роду једнине (ова нека женска једна Пљевља — као варошица, према пљевара; од пљевара се не може извести ова нека средња вишебројна Пљевља јер би онда то једно било пљевље или неко пљеваро, такође средњег рода, а не пљевара). — 5.43.83.177 (разговор) 03:08, 10. јануар 2021. (CET) [у]

Маџарска презимена и имена[уреди | уреди извор]

@MareBG:
@Soundwaweserb:
@Жељко Тодоровић:
@Acaalexaca:
@Aca:
@Lackope:
@Lotom:
@Вукан Ц:
@Jozefsu:


Тумачећи последњи Правопис српскога језика, а посебно онај део који се тиче прилагођенога писања речи из страних живих језика, увидео сам да наш Правопис јасно, изричито и недвосмислено каже да се редослед презиме па лично име у нацијама које тако пишу имена НЕ МЕЊА у нашем језику. Дакле, Мао Цедунг и Ким Џонг се пишу тако, иако су Мао и Ким презимена. Велики је проблем у нашој Википедији што као извор користи англосаксонски свет који има своја правила у која се не мешам. Али не можемо пи њима судити. Елем, Маџарска имена се пишу презиме плус лично име, а не обрнуто, и Правопис то изричито пише да се и у нашем језику то мора поштовати. Дакле, све Маџаре треба преправити тако да пише презиме па лично име. Ја бих ту, пошто је ово револуционарно, ставио као неки инфобокс (не знам како се то каже, оно кад изнад самог текста пише тиша: "ово има пуно грешака" или "ово је клица") да се стави текст са указом на извор Правописа да се у маџарскоме случају увек пише прво презиме па име и ставити пример неки типа: Пушкаш Ференц. То је једини начин, ако се придржавате Правописа, а то би требало да радите. Могу помоћи око мењања, али слабо знам око ових техникалија, можда има лакши начин. Поздрав. Ничим неизазван (разговор) 19:27, 10. фебруар 2021. (CET)

Под бројем један, не каже се маџарски већ мађарски. Мађарска имена писана у оригиналу морају да поштују норме мађарског језика, у транскрипцији на српски користе се правила српског језика. Дакле име плус презиме. Изузетак су због устаљености кинеска, корејска и вијетнамска имена, где иде прво презиме. На крају крајева и руски правопис инсистира на облику име+презиме+патроним, а то опет нема везе са српским језиком ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:10, 11. фебруар 2021. (CET)

Agreed. — Аца💬❤️️ 13:43, 11. фебруар 2021. (CET)
Колега је све објаснио. — Acaalexaca (разговор) 17:49, 11. фебруар 2021. (CET)
@Acaalexaca:
@НиколаБ:
Занимљиво је то да када сам направио чланак о Дејвиду Ерсу, дошао ми је неки лик и променио његово презиме у правописно неправилно Ејрс. И када га је један уредник опоменуо, његов одговор је био: "По овој врућини нисам сигуран ни како се зовем." И сада исти тај лик мени спочитава да ли се каже маџарски или мађарски. (Постоји нешто што се зове локализам и њега, као што видите, користим само у расправама, али не у писању чланака. И наравно да ћу писати маџарски где год је то могуће.) И исти тај лик одређује шта је устаљено у српски језик, а шта није. И исти тај лик тумачи Правопис као да је хокеј на леду. Да ли сада можда од хладноће не зна како се зове? У т. 235 Правописа српскога језика јасно пише да се "у нашем изразу редослед... по правилу не мења" (у односу на маџарски; и онда су дати примери Фејеш Кларе и Петефи Шандора). Ја ништа сам не измишљам, само цитирам туђе тезе. Ви ако имате проблем с тим тезама, ако имате већа академска звања од аутора Правописа, обратите се Матици српској. Хвала. Ничим неизазван (разговор) 21:47, 11. фебруар 2021. (CET)

Поставио си питање, добио си одговор. Већ сам рекао да и руски језик користи истоветан облик. Иначе ми је јако драго због твојих јаких меморијских капацитета, али свати да је сујета јако лоша ствар ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:17, 12. фебруар 2021. (CET)

Ево ја да поставим практично питање. Узећу за пример спортисте, Чабу Силађија, Ласла Ђереа, почившег Золтана Саба... Све људи који су рођени у Србији и својим доприносом везани за исту државу. С друге стране имаш репрезентативце Мађарске Филипа Холендера и Немању Николића који су исто рођени у Србији. И како онда мислиш то да примениш а да буде иоле смислено и у овим случајевима? У загради свакако стоји и мађарски односно изворно име на том језику коме се не мења редослед. Кад се изврши транскрипција на српски језик, логично је да се прво наводи име па презиме. — Lotom (разговор) 12:47, 12. фебруар 2021. (CET)

Укључујем се само кратко (одсутан највише због болести). Слажем се у свему што је постављено као савет за правило, али додајем своје мисли - на маргини - па зато слова умањујем да се не мисли да сам против оригиналног предлога.
Наравно да постоје основна правила, као начин писања имена и презимена (који се разликује од једног до другог језика). Али сматрам да ниједан језик па тако ни српски ни мој мађарски немају неку књигу – као речник или правопис – који је еталон (на исти стриктни начин као метар) који би дао трајну дефиницију изговора и правила писања – ма колико ми то желели, а било би одлично нарочито за нас овде на енциклопедији (претходни коментар је дотакао сложеност универзализације). То је једноставно зато јер се језик константно мења. То је жив "елемент" који се динамично развија. Нисам језичар али то може да потврди и професор славистике и свакодневица. Нико данас више не говори као пре 5-6 деценија или чак једну младу генерацију уназад. Данас је развој језика бржи него пре па чак и вештачки (значи неприродно) исфорсиран: речници и разни академски укази на свој начин доприносе томе, али неће моћи да "победе" човека са улице који ће и даље да говори "свој" језик (не говорим о аналфабетама већ свима који прођу шкослки систем). Добар пример – про/контра – форсирања је српско-хрватски, кога сви мрзе више него икада (ја сам у њему одрастао и на њему учио елем овде нећу да отворим ту рану само сам навео пример!). Након распада, нападамао хрвате како праве намерно вештачке речи да би се што више одвојили од нас. То исто раде и "наши" у истом циљу али – видимо да не успева. Два народа се неће више мрзети, нити ће се екстремно разликовати културолошки само због језика... И још нешто: писати и рећи "маџарски" уместо "мађарски" је врло необично. Никада нисам чуо тај израз, барем овде у Војводини где има највише мађара па би било логично да је у употреби. Што не значи да неће почети, као што сам рекао језик се стално мења.–—JozefsuРазговор 15:06, 13. фебруар 2021. (CET)
И морам да додам пре него што се мој коментар погрешно (негативно уместо позитивно) протумачи, нисам никога критиковао, само позивам (бољи израз је молим) да се увек па и у језичким питањима поступа по принципима логике и разума. Да се користи глава, јер перфекционизам је позитиван, али претеривање и цепидлачење не води увек циљу. Бавио сам се превођењем и имао увид у процес корекције са лекторима, није све тако једноставно и црно-бело како пишу велике књиге.–—JozefsuРазговор 15:24, 13. фебруар 2021. (CET)

Енклитика наша насушна[уреди | уреди извор]

Имамо мало већи проблем с местом енклитике у уводној реченици. Наиме, поједини софтвери уопште не приказују текст у заградама. Рецимо, претраживачи овако исписују увод чланка о Њујорку. Енклитика се, као што видите, налази на погрешном месту и текст је поприлично неразумљив. Слично се догађа и у претпрегледима страница. Нажалост, алгоритми су им такви да текст у заградама сматрају допунским материјалом и стога га не исписују. Требало би размотрити ово питање јер је видљиво широј публици и тренутно се коси с актуелним правописом и одлукама вољеног нам Одбора. Можда бисмо могли да се користимо цртом, као Википедија на руском и македонском језику, или зарезом, као у нашим писаним енциклопедијама. Шта ви мислите? — Аца💬❤️️ 22:17, 21. фебруар 2021. (CET)

И ја сам баш размишљао о овом проблему. Зарез ми делује као прихватљиво решење ΝικόλαςΜπ. (разговор) 09:11, 22. фебруар 2021. (CET)

Дефинитивно пре за зарез. Тај приказ нам прави проблем, а енклитика свакако не може иза заграде. — Lotom (разговор) 09:59, 22. фебруар 2021. (CET)

Не видим неки смисао да чланке прилагођавамо претраживачу у овом сегменту. Чланак се не чита на гуглу, тамо се види кратка информација, увод. Чланак се чита на Википедији. Сутра претраживач може одлучити да приказује и заграде или може направити другачији приказ гдје ће сам разбацати увод како му одговара. Тако да ми никада не можемо упратити претраживач. Стога је бесмислено извршити ревизију преко 600.000 чланака само зарад претраживача на којег немамо утицај и за који не знамо како ће сутра одлучити да приказује уводни дио чланка. Овдје је једини проблем што претраживач не исписује заграде и ми то не можемо ријешити. — Жељко Тодоровић (разговор) 12:32, 22. фебруар 2021. (CET) с. р.

@Жељко Тодоровић: Пази, ми не можемо да претпостављамо чита ли се чланак на гуглу или не. Свакако, одатле нам долази знатан део прегледа. Као што сам већ навео, проблем се јавља и у кратким прегледима чланака, који су део основне инсталације Медијавикиja. Дакле, проблем постоји и то је евидентно. Приметио сам да се проблем јавља и при читању екрана; ни читачи екрана не говоре текст у загради. Дакле, морали бисмо да нађемо неко решење, а нешто сумњам да ће софтвери мењати своје алгоритме. Вољени програмери не могу ни да направе верзију Медијавикија како ваља, па су ето 15. фебруара морали да откажу увођење и одгоде нове функције. Што се ревизије чланака тиче, свакако бисмо морали да је одрадимо јер се негде енклитика налази иза заграде, негде се користи цртица и црта, а недге зарез. Наравно, није нужно покретати бота да исправља све, али би добро било тежити к томе да решимо ово барем у новим чланцима. — Аца💬❤️️ 13:32, 22. фебруар 2021. (CET)

Помаже Бог. Ја само не знам шта значи зарез. Можда мислите на запету. Овде што се тиче Њујорка, погрешно је рећи Њујорк град, то је страна синтагматска конструкција. Треба рећи: Град Њујорк је највећи град... Морамо разлиговати политичку географију (реч град се односи на административну јединицу) и природну географију где се реч град односи на ужи појам. У политичкој географиј Обреновац припада Граду Београду, а у природној географији Обреновац је Обреновац. :) Тако вам Бог помогао. Поздрав. (У почетку је била Реч, и Реч је била код Бога, и Реч је била Бог. Она је у почетку била код Бога. Све је постало преко ње и без ње није постало ништа. /Јн 1, 1/) Ничим неизазван (разговор) 18:56, 23. фебруар 2021. (CET)

@Ничим неизазван: Не причамо ни о зарезу ни о Граду Њујорку, већ о енклитици. Уместо „Њујорк је град” исписује се текст „Њујорк град је”. Можда сам лоше формулисао проблем, па изгледа двосмислено. Извињавам се. — Аца💬❤️️ 00:01, 24. фебруар 2021. (CET)

Естетски ми леоше изгледа конструкција с цртом, али свакако, ако се зарез користи у нашој стручној литератури, онда га треба и овде практиковати. Подржавам у сваком случају. — Вукан ® 11:56, 24. фебруар 2021. (CET)

@Жељко Тодоровић:, @Вукан Ц:... @Aca: у праву си, твоја реченичка конструкција је мало (више) конфузна, али нема везе, битан је дијалог (или, разговор, али Срби не воле свој језик). Став већине лингвиста је јасан -- када користимо заграде речи у реченици које долазе после заграде остају исте као у "нормалној" реченици, без заграда. Међутим, када се цртама и запетама одваја реченица енклитика мора да иде после глагола. Што се мене тиче, у овим примерима као што је Град Њујорк, заграде су преопширне. Ја бих ставио само један изворни облик у заграду, онај којем почиње чланак на српскоме језику, а у доњем пасусу или поднаслову поменути и иостале облике и њихове оригинале. Што се тиче запете, молим вас, користите тај термин, најсрпскији је којега имамо. (Ту смо да се помажемо, и ја сигурно правим неке грешке /оне које нису куцачке/, али се трудим да то исправим код мене и код свих.) То је, по мени, један од задатака ове Википедије. Да описменимо народ, јер доста чита ову енциклопедију, а не да користимо варваризме. Оно што сте урадили са цепивима је незамисливо и веома ми је криво. Ако је неко доктор медицинских наука не мора да значи да је најпаметнији на свету. (Иако, са искреним одушевљењем, сам веома захвалан том човеку за сав допринос, који је велики.) Није срамота писати српским језиком. Бог вам помогао. Ничим неизазван (разговор) 19:37, 24. фебруар 2021. (CET)