Википедија:Трг/Правописна питања

Из Википедије, слободне енциклопедије

Добро дошли на википедијски Трг!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
IRC · Контакт

Архива

01 02 03 04 05 06 07 08 09 10
11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
31 32 33 34 35 36 37 38 39 40


архивирај страницу



Архиве Трга по одељцима погледајте на Трг/Архива.

Одељци трга
Упутства

Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Табеле
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Foreign visitors?

You can contact the
English page of our Village Pump and ask a question.


Напомена: На овој страници се расправља о језичким и правописним питањима. Википедија се одриче одговорности за нетачне закључке, те не гарантује за компетентност корисника који дају одговоре на питања и недоумице.

Могући извори информација пре него што се овде постави питање:

Садржај

fantasy graphic novel[уреди]

Је л постоји нека преведеница за овај жанр? --Владимир Нимчевић (разговор) 13:11, 9. јануар 2017. (CET)

Фантастични графички роман.  Обсусер 17:39, 22. април 2017. (CEST)

Tramar Lacel Dillard[уреди]

...transkripcija --Милићевић (разговор) 14:05, 14. јануар 2017. (CET)

Трамар Лејсел Дилард.  Обсусер 17:39, 22. април 2017. (CEST)

Недоумица око великог и малог слова[уреди]

Поздрав! Треба ми савет. Превела сам чланак о такмичењу уметичког клизања које се назива "Четири континента" (енг. верзија) али имам недоумицу око великог слова. Хтела сам да чланак именујем као "Првенство четири континента" али нисам сигурна да ли се "четири" у наслову пише великим словом. На домаћим сајтовима стоји "Првенство Четири континента" али на Еуроспорту "Шампионат четири континента". Мени је ипак некако лепше првенство од шампионата, али како да напишем оно "четири"? Хвала. --CumulusBGD (разговор) 07:52, 27. јануар 2017. (CET)

Првенство четири континента у уметничком клизању ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:37, 27. јануар 2017. (CET)

Транскрипције[уреди]

Требају ми транскрипције за врсте газела:

en:Dama gazelle (Nanger dama) —

и

en:Speke's gazelle (Gazella spekei) —

--SrpskiAnonimac (разговор) 15:41, 18. фебруар 2017. (CET)

Сахарска газела и Спикова газела --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:55, 18. фебруар 2017. (CET)

Meldungsbuch[уреди]

Треба ми транскрипција за реч „Meldungsbuch” са ове слике Хвала--Dr Milorad Dimić (разговор) 11:24, 3. март 2017. (CET)

Мелдунгсбух. --Ф± 23:11, 3. март 2017. (CET)

Малешево/Малишево/Милошево[уреди]

Како се правилно зове село у општини Гњилане:

  • Малешево
  • Малишево
  • Милошево

? --SrpskiAnonimac (разговор) 14:13, 8. март 2017. (CET)

Наравно Малишево. Одакле ти ова два назива? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:05, 8. март 2017. (CET)

У књизи „Атанасије Урошевић – Горња Морава и Изморник“ (страна 218) село је наведено као „Малешево“, исто тако ми је одг са две фејсбук странице да се село тако зове:
Па питам зато што су слични називи, а и занимало ме је прави назив за то село --SrpskiAnonimac (разговор) 16:01, 8. март 2017. (CET)

Статистички завод Србије и Статистички завод Косова воде га као Малишево --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:21, 8. март 2017. (CET)

Питање[уреди]

Јел правилно за презиме Ковачевић – Ковачевићева кућа или Ковачева кућа, Ковачева кућа је ваљда за презиме Ковач, а Ковачевићева кућа за презиме Ковачевић?

Мислим да би требало Ковачевић кућа, али нисам сигуран --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:12, 9. март 2017. (CET)
Ваљда је правилније за презиме Ковачевић Ковачевићева а за презиме Ковач Ковачева  — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.79.44.138 (разговордоприноси)

Achille Zavatta[уреди]

Kako se transkribuje ovo francusko ime? Ahil Zavata? Treba mi i transkripcija francuskog mesta Ouzouer-des-Champs. Hvala.--CumulusBGD (разговор) 07:28, 20. март 2017. (CET)

@CumulusBGD: Акиј Завата и Узуе де Шан --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:05, 2. април 2017. (CEST)

Питање[уреди]

Зар не би требали чланци Лејк Томахок (Висконсин) (Lake Tomahawk) и Лејк Томахок (Охајо) (Lake Tomahawk) да се зову Томахавк, постоји сличан чланак - Томахавк (Висконсин) (Tomahawk), или тај Томахавк (Висконсин) треба да се зове Томахок?--SrpskiAnonimac (разговор) 19:45, 2. април 2017. (CEST)

Постоји и чланак Пајпер PA-38 Томахавк (Piper PA-38 Tomahawk)--SrpskiAnonimac (разговор) 19:47, 2. април 2017. (CEST)

Не мора да значи да се сва та насеља изговарају исто, иако се исто пишу. Судећи пак по ИПА запису требало би да је Томахок. Код авиона може да остане и ово Томахавк јер је то устаљен назив код нас (томахавк је, колико се сећам из стрипова, индијанска ратна секира) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:54, 2. април 2017. (CEST)

Да томахавк је секира (Томахавк (секира)), постоји и крстарећа ракета Томахавк. Је л' треба да се чланак Томахавк (Висконсин) преименује у Томахок ако је правилно како ти кажеш, или не?--SrpskiAnonimac (разговор) 00:06, 3. април 2017. (CEST)
Што се мене тиче преименуј ΝικόλαςΜπ. (разговор) 08:29, 3. април 2017. (CEST)

Наслов ЕУ[уреди]

Молим да се Европска Унија врати на пређашњи наслов Европска унија јер је промјена извршена из потпуно бизарних разлога. Једном од уредника пало на памет да ЕУ подсјећа на државу или савез држава и стога сав назив треба писати великим словом. Правопис српскога језика у свом Рјечнику има јасну одредницу Европска унија (и ван Правописа нигдје није спорно). И ту нема простора за дискусију. Више о самом нагађању шта је ЕУ сам рекао на тамошњој СЗР, уредници не могу пресјецати професоре права ЕУ и наметати своје коначне ставове. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:20, 2. април 2017. (CEST) с. р.

ЕУ по нашем врлом колеги Жељку није савез држава? Онда је савез чега, удружење грађана, невладина организација, шта ли? Ово није тема за администраторску таблу већ за правописни трг. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 08:25, 3. април 2017. (CEST)

Ово је искључиво питање за Админ таблу. Правописни рјечник без сумње наводи само Европска унија (тако је и у пракси), и на другим админима је само да врате на пређашње стање. Коме је до форумашења нека отвара своје теме гдје год хоће. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:00, 3. април 2017. (CEST) с. р.

Правопис је објављен пре него што је на снагу ступио Устав ЕУ. Правопис јасно налаже да се имена држава, покрајина, политичко-територијалних целина у случају вишесловља пишу великим словом. Европска Унија сасвим сигурно у политичко-правном смислу није исто што и Уједињене нације. Чак се помиње и оснивање заједничке ЕУ војске, а колега би да је проглашава групом грађана --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:03, 3. април 2017. (CEST)
Према en:Treaty establishing a Constitution for Europe Устав ЕУ није ступио на снагу због противљења одређених чланица. Постоји Лисабонски споразум, али питање је да ли он има важност једног устава с обзиром да се и не зове тако. У сваком случају чини се да ЕУ по критеријуму постојања устава није оно што би захтевало велико слово У у Европска Унија. --СлободанKovačevićбиблброKS 18:44, 3. април 2017. (CEST)
На Лисабонски споразум сам и мислио, а управо њиме је ЕУ дефинисана као наднационална творевина између федерације и конфедерације по политичком уређењу. ЕУ сасвим сигурно није на нивоу Афричке уније и сличних организација пошто има све лементе државотворности − територију, симболе, јединствену политику, јединствено тржиште, заједничку валуту и централну банку --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:58, 3. април 2017. (CEST)
Мислити и цвеће брати није исто, а колико ја увиђам Лисабонски је по имену само споразум тј. није устав. Да ли је ЕУ на нивоу Афричке уније или није, да ли је наднационална творевина и/или је између федерације и конфедерације по каквом год већ уређењу, да ли или нема лементе државотворности, је нешто сасма друго, али тврдити да има устав (кад она то изгледа нема) и на основу тога изводити закључке е то је на нивоу оригиналног истраживања. Колико ја видим у самом чланку Европска унија у уводној реченици пише да је то унија, заједница, не развијајући даље ишта о томе шта би то значило. Чак у уводу чланка даље пише да је то и међународна организација, а то исто пише и у чланку Организација уједињених нација, која пак с друге стране има мало слово У и Н у свом називу. Иначе у уводу чланка Лисабонски споразум пише да је то међународни уговор, а то исто пише и за оно што зовемо Повеља Организације уједињених нација. --СлободанKovačevićбиблброKS 19:23, 3. април 2017. (CEST)
И Србија и Црна Гора су биле државна заједница по уређењу. Поредити ЕУ и УН по организационом систему је крајње бесмислено. ЕУ је основана као Европска заједница народа и временом је прерасла у оно што је данас Унију држава која почива на принципима (кон)федерализма. Лисабонским уговором је и озваничен тај процес преласка из заједнице у унију, а он је и поставио основу за доношење устава. Устав ЕУ је написан и постоји, али због неслагања неких држава чланица са појединим одредницама из истог није усвојен. Посланици у европском парламенту се бирају директно на изборима који се одржавају по критеријумима који су идентични за све чланице (да ли се на изборима бирају чланови Генералне скупштине УН-а?) The members of the European Parliament shall be elected for a term of five years by direct universal suffrage in a free and secret ballot. Члан 9 Лисабонског уговора
  • The limits of Union competences are governed by the principle of conferral. The use of Union competences is governed by the principles of subsidiarity and proportionality.
  • The Union shall develop a special relationship with neighbouring countries, aiming to establish an area of prosperity and good neighbourliness, founded on the values of the Union and characterised by close and peaceful relations based on cooperation.
  • Citizens are directly represented at Union level in the European Parliament.
  • Every citizen shall have the right to participate in the democratic life of the Union. Decisions shall be taken as openly and as closely as possible to the citizen. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:21, 3. април 2017. (CEST)
Да не би било некоме досадно што се понавља да је оригинално истраживање тврдити да на основу постојања "устава" ЕУ потребно њу сматрати ентитетом који заслужује некакво велико "У" у Европска унија, рећи ћу само ово: и Светска здравствена организација и Међународна организација рада имају неке своје уставе па немају велика слова у својим именима. Све остало што је наведено нема много смисла коментарисати ако (колико сам ја схватио) овде не разматрамо државотворност ЕУ већ постојање односно непостојање њеног устава тачније легитимност аргумента да услед постојања некаквог устава Европска унија мора у називу имати "Унија" уместо "унија". Ако причамо о државотворним лементима ЕУ, онда се ту искључујем. Не сматрам се довољно позваним да разматрам исте те лементе државотвнорности за СЗО и МОР па ни за ЕУ. --СлободанKovačevićбиблброKS 21:00, 3. април 2017. (CEST)
Да си прочитао пажљиво ишта од овога што је цитирано изнад можда би ти било и јасније па се не би бламирао са примерима попут СЗО-а и МОР-а. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:06, 3. април 2017. (CEST)
Љеба ти мојне ми ти причати о бламирању. Трабуња о некаквом уставу ЕУ, кад оно да је малко потражио само на википедији, видео би да нема љеба од батргања. Устав, ха! Не зна ни да ли је устав или споразум или међународни уговор, чак ни како се зове, а изводи вишеспратне менталне акробације са некаквим велеумним закључцима. Иди, љеба ти, играј се у песку. --СлободанKovačevićбиблброKS 21:33, 3. април 2017. (CEST)
Твоје спамовање и троловање из теме у тему постаје заиста мучно. Или одговори аргументовано на постављена питања, или ћути. Јер уколико наставиш са овом праксом бојим се да ћу бити присиљен да те на неко време удаљим одавде. Хвала на разумевању. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:55, 3. април 2017. (CEST)

──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Значи спали смо на претње. Тако то бива кад понестану аргументи. Да не буде двоумљења: са личним нивоом кренуо си ти поменувши неко бламирање. Али ај` нек ти буде - ако је до троловања. Хм, да... А што се тиче аргументације, твоја је не танка, него микронска. Кренуо си са тиме да постоји неки устав, па си на томе базирао своје даље резоновање. Кад смо установили да је устав врло упитан, ти си и даље изводио некакве закључке из легалистике као да си доказао своју поенту. А то и даље чиниш. Надам се да се нећеш много обрукати са тезом о супердржави - посматраћу те. Само један савет јер видим да ти треба у дискусији даље доле: немој схватати све превише лично. ;-) Жив ми био! --СлободанKovačevićбиблброKS 23:31, 3. април 2017. (CEST)

Па тебе човек другачије не може да приземљи док те не опомене. Једно питање. Како тумачиш ову одредбу из Лисабонског уговора ((члан 4 или 5 заборавио сам): The Union shall develop a special relationship with neighbouring countries? Да ли СЗО коју си навео као аналогију развија сличне односе са суседима и како уопште одредити суседа нечега што се базира искључиво на уговору.... --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:49, 3. април 2017. (CEST)
То је само одлика w:en:Regional organization (специфична међ. организација) о чему сам говорио у првом јављању. Како год се окрене ЕУ није држава. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:02, 4. април 2017. (CEST) с. р.
@Персона поносна на своју админ батину, зипа стварно верујем да јој је топуз врло посебан, и изузетно драгоцен ако никоме а оно барем њој, али нисам сигуран да ли је баш препоручљиво да много тим специфичним топузом витла - мислим, ако наиђе неко па се задиви њиме и онда персони показује батину своју, мор` бити понуди да јој је ували негде... вероватно од зада. Не знам мож` јој се свиди, али нисам сигуран да јој је то била првобитна интенција. Но добро, поносна персона ће већ сигурно знати боље. У сваком случају што се тиче приупитивања мене (или било кога што се тога тиче), дакле заиста сумљам да је и мало сврсисходно одговарати нањ и сличне реторичке вратоломије, посебице узимајући у обзир когнитивне способности приупитивачког лица кад је уз силне своје сазнајне капацитете пропустило да региструје просто питање упућено њему. Оно, изнад горе, везано за устав. Али ај` сад, имамо овде највероватније сусрет с особом са веома посебним потребама, тј. капацитетима резоновања на нивоу археје, чим јој и после толико опетованог образлагања и стрпљивог објашњавања и даље до центара одлучивања не допире нечије обавештење да у дискусију око тумачења некаквих одредби што правних што било којих других докумената не може улазити јер се не сматра довољно позваним а некмоли заинтересованим. Још ако је реч о постизању неких поена у некој тамо дискусији о јел`те државотворним лементима нечег супердржава-супертртмрт назови Европска унија. Па мислим уистину. Али шта сад - тако је како је. Биће ваљда боље. Мора бити. Надам се бар. Јако. Мада, не могу а да се не отмем утиску да сам негде затајио, да сам море бит негде неш` пропустио. Вероватно... Чек... А да! Oно као, зове се канда нешто ала: алтруизам. Јес` тако је, сад сам се сетио. Елем овако, нудим опцију одговарања на имплицитно питање о батини и уваљивању туђе. Од зада, или већ како. По жељи. Ипак је горепоменута-како-да-је-назовем археја покушала да се некако извини, додуше само оправдавајући се и то неспретно, за своје не добро смотрене поступке егзибиционистичке природе. Односно како се већ то стручно зове. Не знам, нисам до сада имао ту (не)срећу да бића са таквим склоностима лично упознам па нисам сигуран који је медицински исправан назив за њих. И за то. ;-) Ај, живи били па доживели. И сазнали. Можда. :-) Поздрав. И махање. Срдачан загрљај и свако добро свима, --СлободанKovačevićбиблброKS 00:19, 7. април 2017. (CEST)
Е да, @персона поносна на своју админ батину: не треба ово схватати све превише лично. Понављам се али је мислим битно. Хоћу рећи све је ово у сврху побољшања наше комуникације. Међусе. Цмокић, :-) --СлободанKovačevićбиблброKS 08:42, 7. април 2017. (CEST)

Све што је написао НиколаБ на ову тему је чисто оригинално истраживање које везе са везом нема. Чак и „фалсификује” Правопис у својој упорности. Правопис каже великим словом Имена држава и (кон)федералних и аутономних јединица, службена и скраћена (). Нити је ЕУ држава нити је нечија (кон)федерална или аутономна јединица. Она је управо збир свега тога који у праву није дефинисан. Функционише по уговорима (као друге међународне организације), али има унутрашње механизме који подсјећају на супердржаву. И Правопис је за такво нешто јасно рекао Европска унија. НиколаБ од самог почетка је све погрешно поставио. И формално овдје је ствар јасна. Противим се промјени наслова и нема консензуса, пређашње стање се мора вратити док не буде консензуза за промјену. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:38, 3. април 2017. (CEST) с. р.

Оригинално истраживање? Ја сам само цитирао делове из Лисабонског уговора у којима јасно стоји шта ЕУ јесте. Свиђало се то некоме или не ЕУ јесте супердржава и има све основне елементе државности (територију, извршну, судски и законодавну власт, јединствено тржиште, симболе), а на принципима уговора почива читаво људско друштво (на истим принципима почивала је и Државна Заједница Србије и Црне Горе, односно на истим принципима основане су и САД). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:55, 3. април 2017. (CEST)
Ма ко тебе пита шта уговор значи у твојој глави. У свијету постоји нешто што се зове „међународни уговор” са јасним правилима закључивања. Могу бити безначајни, типа између двије државе, али могу бити и значајни између стотину (Повеља ОУН). Србија и Црна Гора су имале уставни акт (повељу), а не међународни уговор, који је одређивао да СЦГ чине један субјект у међународном праву. Провала да САД имају уговор, а не Устав САД, није вриједна даљег коментарисања. Све у свему, Правопис налаже сва велика слова код два типа: 1) државе 2) конфедералне, федералне или аутономне јединице. Европска унија није ништа од тога и промашио си тему. Ово ће на крају бити као код Тверске области, силна околишна прича и на крају ја у праву. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:17, 3. април 2017. (CEST) с. р.
Прво нисам рекао да САД немају Устав већ да је претеча тог устава био сличан писани договор. А у Тверској области си ти доказао шта? Колико се сећам ти ниси тада схватао шта је у ствари рејон, па када си се у свом силном терању ината заплео у властите кучине онда си преокренуо причу како је оно што сам ја тврдио од почетка у ствари твој став. Жељко знамо се добро. ЕУ почива на принципима конфедерализма и представља специфичну државну заједницу, а ти изврћи моје речи како хоћеш и прилагођавај правопис по властитим потребама колико хоћеш. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:27, 3. април 2017. (CEST)

Сложићу се са Жељком и Слобом. Мислим да је њихова аргументација јача и да ЕУ не може бити третирана као држава, те се стога "у" пише малим словом. -- Ф± 08:11, 4. април 2017. (CEST)

Па нико и не говори да је ЕУ држава, али је такође јасно и да није обична организација на нивоу УН, СЗО, Натоа или Афричке уније. И сам правопис каже да се великим словима пишу имена званичних политичких ентитета. Такође ни покрајине немају властите уставе па се код вишеречја све пише великим словом. Жељко се овде ухватио ко пијан плота, није држава па није држава, мислим браво геније. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:12, 4. април 2017. (CEST)
Није тачно. Правопис налаже велика слова само код држава и политичких јединица у саставу држава. Разне међународне организације и други облици удруживања држава не подлијежу великом слову. Твоје тумачење о „званичном политичком ентитету” нигдје не постоји у Правопису. Покрајине немају везе са овим, то су неадминистративне јединице у саставу држава (за које је Правопис изричит). Европска унија је слична многим таквим регионалним организацијама, има типичне делегиране органе. Изузетак је нпр. избор за Европски парламент (који сам по себи није законодавни орган) гдје избор врши народ и то народ по државама, а не народ унутар ЕУ као једне изборне јединице. ЕУ нема судску власт као држава. Она има Суд који је надијељен специфичним овлашћењима (тумачење уговора, међусобне тужбе држава и сл.), као што је углавном са свим међ. организацијама, а не неки врховни жалбени суд који преиначује затворске казне и суди међе између комшија. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:11, 4. април 2017. (CEST) с. р.

Правилно Европска унија, ко не верује нека погледа страницу Канцеларије за европске интеграције Lackope (разговор) 15:47, 4. април 2017. (CEST)

Канцеларија је небитна, могло се десити да тамо ради и неки неписмењак. У овом случају, Правопис је недвосмислен. Само један уредник прави проблем са премјештајима наслова и покушава наметнути немогуће. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:14, 4. април 2017. (CEST) с. р.
не бих рекао да је служба извршне власти републике србије задужена за односе са европском унијом небитна. Lackope (разговор) 01:02, 6. април 2017. (CEST)

Аман више, вратите наслов. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:34, 9. април 2017. (CEST) с. р.

Захваљујем. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:57, 10. април 2017. (CEST) с. р.

Транскрипција[уреди]

Како се транскрибује бугарска реч „Ковачево“ на српском, јел исто тако? --SrpskiAnonimac (разговор) 18:46, 13. април 2017. (CEST)

Јесте. Радован 18:56, 13. април 2017. (CEST)

А бугарска, руска и украјинска реч „Ковачевич“ и словачка реч „Kovačovič“, јел се транскрибује као „Ковачевич“ и „Ковачович“ или обе као „Ковачевић“? --SrpskiAnonimac (разговор) 11:25, 15. април 2017. (CEST)

Ковачевич и Ковачович, o је о.  Обсусер 17:39, 22. април 2017. (CEST)

Дилема око речи инок[уреди]

Да ли се пише овако Први српски буквар инока Саве или Први српски буквар Инока Саве, пошто се у оба облика јавља у изворима. Иначе реч инок је исто што и монах, па сам у дилеми да ли се испред имена Сава пише великим словом. Хвала --Dr Milorad Dimić (разговор) 12:39, 22. април 2017. (CEST)

Ја мислим да треба велико почетно слово јер му је то саставни (неизоставан) део имена. Овде поготово мора велико. (П2010: стр. 56, т. 41гд)  Обсусер 17:39, 22. април 2017. (CEST)
Инок значи онај који живи сам, самац, појединац, пустињак, испосник, монах, калуђер, редовник, па не видим да треба бити велико слово. --Drazetad (разговор) 23:37, 28. април 2017. (CEST)
Али то му је саставни део имена. И „свети” значи који је свет, безгрешан итд. па се опет пише великим почетним словом у оваквим случајевима. Значење појма овде није никакав аргумент за велико/мало слово.  Обсусер 19:02, 29. април 2017. (CEST)
Правопис каже „свети или св. пише се малим словом кад се односи на човека (свети Марко, живот светог Саве, а великим кад означава празник, цркву или географско име ( на Светог Николу, Свети Петар на Лиму, Летовање у Светом Стефану” Речник језичких недоумица Иван Клајн. Према овоме калуђер или инок се пише малим словом, јер инок се односи на човека.--Drazetad (разговор) 22:56, 12. јун 2017. (CEST)
Као што је већ цитирано изнад, П2010 каже на стр. 56 у т. 41д следеће: „Атрибут свети уз имена светаца, као и блажени, хазрети, по правилу су саставни и неиспустиви део имена и пишу се великим почетним словом”. Онда су дати примери као што је „Свети Петар”, „Свети Сава” и др. Испод стоји напомена да само када атрибут није саставни део имена него служи за ближе одређивање, тада се пише малим почетним словом (нпр. „апостол Петар”, „фра Никола”).
Дакле, нема везе да ли се односи на човека него да ли је саставни део имена или не. Треба „Свети Марко”, „живот Светог Саве” итд. Ако је инок саставни део у одредници где после следи „Сава”, а ја мислим да јесте (као што је била и нерелигијска титула „стефан” код српских краљева), онда се пише великим почетним словом. --5.43.78.13 (разговор) 01:06, 5. јул 2017. (CEST)

ДФ/ФД Македонија[уреди]

Како се звала Македонија у саставу Демократске Федеративне Југославије: Демократска Федерална Македонија или Федерална Држава Македонија (као остале државе у ДФЈ; види: Демократска Федеративна Југославија#Административна подела)? --SrpskiAnonimac (разговор) 23:04, 28. април 2017. (CEST)

Мислим да је ипак Демократска Федерална Македонија 2 август 1944 до 8 март 1946. године. Тако барем стоји у изворима, а и на њиховој википедији --MareBG (разговор) 23:28, 28. април 2017. (CEST)

Хауи у Брдима (Флорида)[уреди]

Је ли ово нека шала? — Ранко   Нико лић   01:17, 29. април 2017. (CEST)

Ја мислим да јесте. Било је случајева и када пребаци након неколико дана намјерно остављен погрешан назив, да види хоће ли ико други исправити...  Обсусер 19:02, 29. април 2017. (CEST)

*iz* ili *sa* Uba[уреди]

Imamo malu neodumicu ovde. Pošto sam iz tog dela Srbije, uvek do sad se (bar u Valjevu) govorilo *na Ubu* i *sa Uba* (Dragan Džajić je sa Uba/ a ne iz Uba); Vanilica tvrdi da je to pogrešno i da je *iz Uba* ispravo (njemu tako kažu Ubljani da se kaže). Jel zna neko šta kaže Pravopis? Šta je ispravno? --ANTI_PRO (разговор) 18:10, 3. мај 2017. (CEST)

@Ivan VA: Ријеч је наведена у Речнику језичких недоумица (дванаесто издање) Ивана Клајна на стр. 262: „Уб: на Убу, идем на Уб, боље него у Убу итд.” – Srdjan m (разговор) 19:21, 3. мај 2017. (CEST)

Имена авиона[уреди]

Треба једном уједначити имена авиона, да буде све мало почетно слово за имена модела — нпр. Вестланд Визл и Вестланд интерсептор.

За називе серијских модела треба мало почетно слово без обзира је ли у питању властита именица (П2010: стр. 70, т. 71).

@Zmaj123:

(Категорија:Војни авиони односно Категорија:Ваздухоплови)  Обсусер 15:31, 4. мај 2017. (CEST)

Транскрипција[уреди]

Треба ми транскрипција за чланак ru:Сергий (Зверев) --SrpskiAnonimac (разговор) 17:48, 21. мај 2017. (CEST)

Транскрипција чега? Архиепископ Сергиј, световно Александар Михајлович Зверев --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:52, 21. мај 2017. (CEST)

Ов, ат, Оринџ, Манервил, Манери, бург[уреди]

Треба преместити следеће чланке и исправити везе / дорадити ВЗО:

Исто као и -bury („бери”), суфикс -burg за енглески би требало да се преноси као „берг” а не „бург” (јер је /ˈbɜː(ɹ)ɡ/ за брит. енгл. односно /ˈbɝɡ/ или /ˈbɚɡ/ за амер. енгл.); зато је правилно Оранџберг, Гетизберг итд. (треба наћи и све остале случајеве са -burg, -burg- или Burg- па исправити, осим за устаљена имена као што је Питсбург). --5.43.75.78 (разговор) 10:54, 12. јун 2017. (CEST)

Колико је мени познато све те транскрипције урађене су према званичним одредницама из правописа, а које се односе на транскрипције са енглеског језика. Тако да не треба ништа дирати. Уосталом видећемо шта ће @Sly-ah: рећи на ову тему --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:38, 12. јун 2017. (CEST)
Према тим званичним одредницама и треба оф, ет, Оранџ, Манорвил, Макнери и берг, а не овако... Али може се сачекати и коментар неког другог. Осим Sly-ah-а, и Dcirovic је овде релевантан јер је неке од ових назива он транскрибовао. --5.43.78.13 (разговор) 00:14, 5. јул 2017. (CEST)

Преместио сам по предлогу и водећи се смерницом ВП:БО.   Обсусер 05:54, 4. август 2017. (CEST)

Античка Атина[уреди]

Ἀθῆναι – Athínai или Athênai, шта је исправно? --SrpskiAnonimac (разговор) 14:10, 14. јун 2017. (CEST)

У принципу ни једно од то двоје. То је романизована верзија имена која с нама нема ама баш никакве везе. На савременом грчком тај грчки полис се назива Αρχαία Αθήνα (Археа АтинаАнтичка Атина). Грчко слово θ (тита, тета) се у српски језик преноси као Т и бесмислено је преносити га као романизовано th. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:19, 14. јун 2017. (CEST)

Транскрипција[уреди]

Да ли називи турских серија требају да буду транскрибовани на српски језик као и све друго или да буду на турском језику? Ја сам их јуче транскрибовао, али је Kachamack вратио како је било. Мени то није баш битно, али сам мислио да треба да буде на нашем, а не на неком страном језику. Примјер: Muhteşem Yüzyıl: Kösem. Мислим да назив треба да буде или транскрибован или преведен на српски. -- Vux33 (разговор) 08:05, 25. јун 2017. (CEST)

@Vux33: За оваква питања постоји правописни трг. — Ранко   Нико лић   12:16, 25. јун 2017. (CEST)

Мислим да називи остају у оригиналу у свим случајевима у којима не постоји званичан превод који ради дистрибутер. Дакле Качамак је у праву --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:33, 25. јун 2017. (CEST)

Паклене улице (вишезначна одредница)[уреди]

Шта је исправније или боље:

  1. Паклене улице се могу односити на:
  2. Паклене улице могу се односити на:
  3. Паклене улице могу бити:

сада у чланку овако стоји:

Паклене улице може да буде:

? --SrpskiAnonimac (разговор) 15:52, 4. јул 2017. (CEST)

Паклене улице је појам који може да се односи на: Радован 18:40, 4. јул 2017. (CEST)
Кад смо код тога може и овако:
  1. Појам (или Термин) Паклене улице се може односити на:
  2. Појам (или Термин) Паклене улице може се односити на:
--SrpskiAnonimac (разговор) 15:01, 6. јул 2017. (CEST)

Уопбичајно је да текст чланка, па и взо започнемо насловом. Радован 15:13, 6. јул 2017. (CEST)

Такође постоји шаблон {{смон}}.   Обсусер 17:55, 11. јул 2017. (CEST)

IPA и други записи у уводу чланака[уреди]

Корисник НиколаБ је прошле године овде написао:

  • Српски језик нема везе ни са међународном фонетском абецедом ни са енглеским језиком. Имамо своја правила које су писали људи задужени са то и сходно тим правилима се у српски преносе стране речи и изрази. Тамо где та правила не постоје може да се довија како се зна и уме. Не ради те ствари. Тачка. У противном ћу све измене тог типа третирати као вандализме. и
  • Ја ти лепо рекох, транскрипције се раде по правилима за исте, а не по изговору.

Одговорено је овде. Такође, овде а и на много других места је показао несигурност на овом пољу... Сада поново овде, након уређивања чланка Антонио ди Натале, тврди да ИПА записи немају везе са српским језиком (истом терминологијом, „немају везе”); такође пише:

  • У српском језику постоји правило једно слово један глас и без проблема се може написати оригиналан изговор било ког страног имена. Трпати неке бесмислене симболе које ретко ко да зна да прочита, не да је бесмислено него је сулудо.

Оно што бих волео да се разјасни је следеће: чињеница је да Међународни фонетски алфабет (енгл. International Phonetic Alphabet) односно IPA нема везе само са енглеским, само са француским или само са било којим појединим језиком него да је међународни, како и само име говори (енгл. international је интернационални, на српском чешће међународни — у овом случају више одговоара ово друго јер се језици везују за народе односно етничке групе а не за нације).

Дакле, IPA вреди за све језике — представља једноставно запис изговора речи или другог израза из свих светских језика. Упутио сам на лого српског Викиречника где је дат запис изговора српске речи „Викиречник” у овом систему, једну одредницу из српског Викиречника у којој је дат изговор користећи овај систем, чланак на сајту СЈА у којем пише да је у питању „стандардизовани приказ звукова у језицима широм света” и да се у српском језику „користи за транскрипцију имена из енглеског језика” итд.

С којим аргументима се онда може тврдити да српски језик „нема везе са” IPA-ом (ни са енглеским језиком)? Ово је тако неодређено речено, шта тачно значи „нема везе са” (види се да има неке везе и са српским језиком, примера ради када се у чланцима на енглеској Википедији наводе IPA записи у биографским чланцима о личностима са именима која су на српском, хрватском или другом [јужно]словенском језику — нпр. en:Josip Broz Tito)...

Ово да „имамо своја правила” и да се „сходно тим правилима у српски преносе стране речи и изрази” нема никакве везе са (не)додавањем IPA записа на српској Википедији у увод биографских чланака о личностима са именима која нису на српском, хрватском односно сродном језику који има исту гласовну структуру као и српски. Додавање записа изговора је додатна информација, која може а и не мора (у случају када постоји систематизована транскрипција за неки језик вреди потоње) директно утицати на транскрипцију самог имена и која је независна од језичке верзије Википедије.

Следеће: Није баш тачно да „Тамо где та правила не постоје може да се довија како се зна и уме.” јер у овом случају користи се управо фонетска транскрипција, дакле неки систем записа изговора, односно устаљени облик који се широко користи ако постоји. Ово пише у П2010 (стр. 250, т. 291: „држати се облика који су ушли у наш изражајни обичај”) и у чланку Гласовна транскрипција#Употреба. И бесмислено је овде помињати правило „једно слово, један глас” јер није исто „IPA: /anˈtɔnjo di naˈtale/” и „ч. антонјо ди натале” (прво је систематизован, запис са званичним симболима; друго је запис изговора с одредницом ч., коришћењем српске азбуке, и иначе се не користи за разлику од IPA-е која је већ широко распростањена на Википедији на српском).

Молио бих посебно корисника Sly-ah, ког је и НиколаБ изнад поменуо као релевантног за правописну тематику, огласи по овом питању — поготово јер је сам Sly-ah одувек и без икаквих проблема додавао IPA записе за нека енглеска и друга имена како би се читаоцу омогућило да види како се поједино име изговара (нарочито ако је изговор ’шкакљив’). За ово постоји шаблон {{IPA}} и не знам откуд ово извештачено и неаргументовано противљење уносу IPA записа — и то од некога коме унос ових записа представља ’бесмислено/сулудо трпање неких бесмислица које ретко ко зна да прочита’ (не знам да ли је НиколаБ чуо за DMG запис који се користи за речи из арапског језика, MLC запис који се користи за речи из бурманског и друге записе сличне IPA-и којима се читаоцу не пружа информација коју би ограничила језичка верзија Википедије него информација о о језику на којем је чланак написан независном изговору имена неке особе на језику из ког име те особе потиче), па би и остали корисници требало да се огласе по овом питању (нпр. Srdjan m, Dungodung и др. који познају правопис и релевантни су за ово а и за Википолитику јер је повезано) и да се одговори на питање да ли и када (не) треба или (ни)је пожељно додавати записе изговора у уводу чланка [можда да се не додају када нема посебне дилеме око изговора на изворном језику] те да се потврди демантација нетачне/неодређене изјаве да IPA нема везе са српским језиком коришћене као главни аргумент за проглашавање измена у којима се овај запис додаје за вандализам. --5.43.78.13 (разговор) 00:09, 5. јул 2017. (CEST)

Зар ти није истекла блокада? — Ранко   Нико лић   01:35, 5. јул 2017. (CEST)
Istekla ti je blokada pre 2-3 dana. Loguj se na normalni nalog. --ANTI_PRO (разговор) 03:30, 5. јул 2017. (CEST)

Никола је у потпуности у праву. А ти, Обсусер, и кад си у праву - ниси у праву.

Ето, изјаснио сам се.

Sly-ah (разговор) 12:26, 5. јул 2017. (CEST)

@Sly-ah: „И кад си у праву — ниси у праву” није аргумент него пристрасно спрдање. Барем прочитај коментар изнад и објасни онда зашто/како/када си ти додавао IPA записе.
(Пример 1 и Пример 2 у којем је Sly-ah додао шаблон IPA у чланак, а нико се није нашао да исти уклања.)   Обсусер 19:58, 9. јул 2017. (CEST)

Теби човече неке ствари једноставно је немогуће објаснити. Човек да ти црта, скицира, развлачи на слогове или чак словка, не вреди. Он кад пукне главом у зид гура ли и гура док је не разбије (главу, а не зид). Али не, он види нешто на википедији на енглеском језику и удри да то пренесе (и унесе) као правило у језик који везе нема са тим. Ми имамо транскрипције за одређене, прилагођене транскрипције, а ИПА записи се користе као помоћ за транскрипције са енглеског језика. Каква црна ИПА за транскрипције са италијанског кад су правила ту недвосмилена. За арапски постоји званична латинизација и на основу ње се транскрибују појмови, исто и за кинески, корејски, јапански..... Али он видео реч међународни у имену па удри, ево га и рокај. Хоћемо и термине са хрватског, словеначког, македонског да пишемо са ИПА записима (јер побогу и они постоје). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:00, 5. јул 2017. (CEST)

@НиколаБ: Зашто барем ниси прочитао коментар изнад? И написао сам да се ово не наводи ради транскрипције него независно од транскрипције а ради изговора који не зависи од српског језика. ИПА записи се користе као помоћ за транскрипције са енглеског језика није баш тачно; овде се не ради о транскрпцији. Нећемо за хрватски, словеначки и сл. јер су то фонетски сродни језици, како сам већ написао. Поред шаблона {{IPA}} постоји и {{Audio-IPA}} који је још кориснији јер у њега иде звучна датотека да се тај запис чује.
Понављам: Изговор имена на одређеном језику независан је од српског језика и језичке верзије Википедије, тако да је сасвим легитимно додати и ову информацију у чланак. Не додаје се ради транскрипције; то је систематизовано у правопису („ВП:Транскрипција са ? језика ” странице). IPA се неретко наводи и на руској, немачкој и другим Википедијама; не може се овде окарактерисати као вандализам — поготово не док се не изјасне и други корисници/администратори.
(Пример у којем је одвајкадашњи [и до 19. априла] админ користио шаблон Audio-IPA при прављењу чланка, а нико се није нашао да исти уклања.
(Пример 1 и Пример 2 у којем је одвајкадашњи [и тренутни] админ додао шаблон IPA у чланак, а нико се није нашао да исти уклања.)   Обсусер 19:58, 9. јул 2017. (CEST)

ИПА записи се користе код англофоних имена која се изговарају другачије од неког устаљеног облика јер као што и сам знаш у енглеском језику се једна реч може изговарати на неколико потпуно различитих начина. Уношење тих симбола у чланке на српском језику читаоцу омогућава ефикасан изговор истих баш као и објашњење староегипатских текстова на хијероглифима помоћу клинастог писма. А тек је бесмислено уношење тих истих симбола у чланке који везе с енглеским немају. А што се изговора тиче ИПА је првенствено намењена говорницима енглеског језика. И само ми реци на који начин уношење оваквих симбола у текстове (ʡħ cʎ̥˔ q͡χʼ) олакшава говорницима српског језика изговор страних речи и израза? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:34, 9. јул 2017. (CEST)

И да, цитирао си српски језички атеље где изричито пише и да се ИПА записи у српском језику користе искључиво за транскрипције са енглеског језика. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:38, 9. јул 2017. (CEST)
Зашто само енглески? ИПА може да буде корисна за све језике где изговор не прати написано на јасан начин. Дански и француски језици су супер примери, а чак и руски, са свим умекшавањима која се дају видети кроз ИПА. Не видим што је лоше да ИПА запис стоји у чланцима, пошто је то додатна информација која може некоме да користи, а не видим како може да смета. --Ф± 23:42, 9. јул 2017. (CEST)
Па не може да смета ни да се кад се стављају пиктограми хијероглифа, само је питање како то људи да прочитају. Српски језик не прати симболе међународне фонетске абецеде, а за француски и дански језик постоје и више него јасна правила за транскрипције. Океј је ставити звучну датотеку са изговором одређеног појма, али трпати којекакве симболе које 99% људи који ово чита нема идеју како да прочита ми је стварно мало превише --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:56, 10. јул 2017. (CEST)
@Dungodung: Хвала на коментару. Не знам како ће сада објаснити да није мислио да је само за енглески...
@НиколаБ: Није тачно то што си написао — ИПА записи се користе код англофоних имена која се изговарају другачије од неког устаљеног облика, а уопште није тачно да је тек бесмислено уношење тих истих симбола у чланке који везе с енглеским немају. А што се изговора тиче ИПА је првенствено намењена говорницима енглеског језика. IPA записи се користе и код неанглофоних имена, заправо користе се код свих имена; ако си мислио само на српску Википедију помињући ово да се другачије изговарају од неког устаљеног облика, слажем се да у том случају није неопходно наводити али опет се може — али се и даље апсолутно не слажем да то вреди само за англофона имена. Дакле, могу се сложити да није неопходно у чланку Антонио ди Натале јер нема никаквог одступања од уобичајене фонетике италијанског, али у другим случајевима кад изговор није уобичајен/чест мислим да баш треба навести IPA — независно од језика, било да је енглески, француски, руски или неки други. IPA није првенствено намењен говорницима енглеског језика, него свима на свету (међународни); ако имаш доказ да је ово што говорим погрешно, приложи га.
Уношење ’таквих’ симбола олакшава говорницима српског језика изговор страних речи јер нас као уреднике не интересује да ли неко зна Међународни фонетски алфабет (или да ли неко зна да је симбол за суму ∑ а за број №) него да дамо корисну информацију преко овог међународног система транскрипције који обухвата све језике, укључујући и српски.
То што сам цитирао Српски језички атеље где пише да се IPA користи за транскрипцију имена из енглеског језика (не пише „изричито” нити „искључиво”!) апсолутно нема везе са темом о којој расправљамо — зашто инсистираш на неселективној забрани навођења IPA записа у уводу чланака и проглашаваш све те измене за вандализам иако навођење IPA записа који су независни од језика па стога и језичке верзије Википедије НЕ имплицира уопште транскрипцију на језик одређене Википедије (у овом случају српски) него је просто легитимно давање корисне информације више — баш као што Dungodung рече: где изговор не прати написано на јасан начин, а то је случај и код италијанских имена јер ми транскрибујемо са ђ иако је према IPA-и овај глас /dʒ/ што је ближе нашем гласу за џ (или код јапанских имена ђ/џ, ћ/ч; руско ф/в као у примеру Уљанов [ʊˈlʲanəf] итд.)?   Обсусер 01:09, 10. јул 2017. (CEST)
Ти, ја нити ико немамо ниједан доказ да 99% људи који ово чита не разуме IPA симболе. Ја сам, примера ради, у основној са целим својим разредом морао знати писати IPA записе на неким тестовима из енглеског. Дакле, барем 30 (+ из других одељења барем 60—70) нас то отприлике релативно познаје и сада, а мислим да учење и вежбање овога уопште није реткост ни у другим школама и у Србији и Хрватској данас.
И по стоти пут: нема везе што српски не прати IPA симболе јер их и не користимо нужно за транскрипцију ако их наведемо (увек се морају користити системи у правопису / ВП:Транскрипција са). Ако мислиш да је океј ставити звучну датотеку, онда би требало бити океј и ставити запис тога изговореног у међународном систему који користи цео свет за оне који нису у стању да то чују (на мобилном из неког разлога, или ако су глувонеми).   Обсусер 01:17, 10. јул 2017. (CEST)

──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Па све се може, може се и променити пол па преко ноћи од дечака постати девојчица. Српски језик не познаје ипа знакове и не даје никаква објашњења за њихово изговарање. И писати њих у чланке је исто што и стављати хијероглифе у чланцима о исландским вулканима. У сваку биографију, или тамо где се спомињу страни термини стави се и оригиналан назив. И то је и више него довољно да би онај кога то занима пронашао и оригиналан изговор одређеног појма. Помињеш ту италијански и наводиш пример гласа ђ који се изговара као /dʒ/. Па дедер академиче објасни нама неуким а како се то изговара глас /dʒ/??? Ти човече толико идеш у детаље да се расплинеш и сваки чланак који радиш претвориш у оно „дал'сам дош'о ил'сам пош'о”. Па чак се исти називи у једном те истом језику не изговарају на исти начин (што зависи од дијалекта). Ало бре. Ти стварно правиш циркус и то буквалан циркус. Од свега. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:22, 10. јул 2017. (CEST)

Српски језик не познаје ипа знакове и не даје никаква објашњења за њихово изговарање. — Није тачно. Српски језик познаје IPA знакове (постоје чланци Међународна фонетска абецеда и Гласовна транскрипција у којима се као главни систем наводи IPA/SAMPA и где је дата комплетна преведена табела са српским еквивалентима и записима — почев од самогласника — па и за звучни тврди африкат (dʒ) за који си питао и то с напоменом да оваквих гласова у српском има пет а да се записују словима; даље, постоји шаблон {{IPA табела сугласника}} [чланци о сваком гласу су или направљени или треба да се направе и у њима је опис сваког гласа речима — колико је могуће описати тај глас словима]; даље, IPA се користи у логоу Викиречника на српском језику и одредницама српског Викиречника итд.). Дакле, српски познаје IPA знакове, а објашњења за њихово изговарање су дата или се могу дати тако што ће се направити чланци за те гласове (на руској Википедији су, колико ми се чини, детаљније обрађени ови чланци него на енглеској); а објашњења постоје и на званичном сајту Међународне фонетске асоцијације, коју САНУ колико знам никада није непризнавала — штавише помиње је у правопису и користи њене записе директно у свом систему за транскрипцију са енглеског који тренутно користимо као званични.
Смисао Међународне фонетске асоцијације и јесте пружити неутралне симболе за изговарање свих гласова које људско грло, језик, зуби и остали органи за говорење могу да произведу. Тренутно званична дефиниција како се изговара глас /dʒ/ не постоји зато што нема система за записивање изговора IPA симбола Face-smile.svg; они су задња станица за изговор, и /dʒ/ се изговара као /dʒ/ (у српском је ово најближе или одговара гласу који се записује словом џ, у неком другом језику се записује неким другим словом, у неком и не постоји — али глас као глас постоји и изговара се као /dʒ/).
Википедију не би требало да интересује да ли неко разуме IPA записе, или да ли је неко математичар па да разуме математичке/физичке/хемијске симболе у чланцима о математици/физици/хемији, или да ли неко разуме шта је Ојлеров пол и како се даје итд. Не правим циркус него хоћу да покажем да не „ударам главом” нигде него да хоћу образложење за неселективно уклањање IPA записа из неког хира (не знам који је корен, да ли лично твој или твој у односу на мене, али небитно) и да донесемо концензус да на пример нису потребни ако изговор не одступа од уобичајене фонетике појединог језика и ако је дат на Викиречнику (а ако није дат на српском Викиречнику, да може да се унесе у неколико чланака; нпр. не наводити сада у сваком чланку о будућим Закерберзима IPA /ˈzʌkɝˌbɝːg/, довољно је у оном главном чланку или неколико на неки начин главних/старијих).
ПС Само понегде зависи од ’дијалекта’ односно акцента, а када се наводи IPA користи се стандардни, књижевни, најчешћи. У јужнославенским језицима има пуно различитих дијалеката; ја на пример никада не бих рекао плȁнина (као што говори већина људи у Србији и већина екаваца) него планѝна (као што је чешће у РС и БиХ), али IPA у овом случају може да се да као /plə.ni.na/ — без знака за нагласак слога (ˈ), као што се ради и за IPA записе француских речи јер у француском нагалсак сваке речи зависи од изговорне целине (од онога шта је пре/после; слично као што се код нас предлози спајају са речју на коју се односе као проклитике, само што се ово у француском дешава са готово свим речима па зато у IPA-ма за француски нема знака ˈ. И да напоменем: признаје се комбиновање записа са знацима за акценте али онима који се користе у IPA-и (нису еквивалентни нашима): плȁнина се може у IPA алтернативно записати као /plâ.ni.na/ (иначе /ˈpla.ni.na/) а планѝна као /pla.nǐ.na/ (иначе /pla.ˈni.na/).
ППС Да би транскрибовао са енглеског, нпр. користећи ВП:Транскрипција са енглеског, готово увек мораш познавати и имати или знати створити IPA-у јер у противном не можеш транскрибовати (осим за већ дате примере у неком од транскрипционих речника); дакле, IPA уопште не може да буде страна српском језику, али наравно да она табела за енглески не вреди ни за један други језик него су дата посебна правила у правопису.
 Обсусер 02:17, 10. јул 2017. (CEST)
Никола, ниси у праву. То што 99% људи не зна квантну механику не значи да не треба да пишемо о њој. Исто тако, ИПА је алат који служи да људима што боље приближи тачан изговор неке речи и независан је од транскрипције, поготово транскрипције са нама познатих језика. Вашингтон и Њутн су устаљене транскрипције, али не видим ништа лоше у томе да стоји како се по међународној фонетској "азбуци" оне изговарају. Онај ко зна ИПА сматраће то корисним, јер ће знати да се Вашингтон не изговара баш тако (користећи фонеме типичне балканском говорном континууму), већ мало другачије. Онај ко не зна ИПА, игнорисаће то и крај. На крају крајева, научити ИПА или најосновније знакове је заправо много лакше него научити квантну механику, а управо је ИПА алат којим се недвосмислено ставља до знања како се изговара неки текст написан на ксхоса, непалском, корејском или ком већ језику. Наравно, ту има смисла дискутовати о томе где је такав запис евентуално сувишан, а где не, али мислим да у већини случајева то не може сметати. Погледај и енглеску Википедију, где код многих имена на француском и другим језицима стоји ИПА запис, управо да се читаоци не би чешали о главу како се то заиста чита. Транскрипција је корисна ствар, али није замена за оригинални изговор. --Ф± 08:41, 10. јул 2017. (CEST)
Проблем је што он мисли да IPA вреди примарно за енглески, а не схвата да је међународна односно за све језике и да овде нема говора о англоамеричком виђењу догађаја које се често индиректно потура као аргумент и разлог за оспоравање преузимања нечега корисног са енглеске или друге Википедије а услед национализма или барем покушаја национализма.  Обсусер 17:55, 11. јул 2017. (CEST)
Чини ми се да је овдје највећа препрека питање хоће ли читаоци знати прочитати IPA-запис (као што велиш „[српски језик] не даје никаква објашњења за њихово изговарање”). Би ли се та дилема ријешила кад би се направила оваква некаква страница гдје би били дати симболи и поред њих ово (Loudspeaker.svg изговор) уз описе и примјере? У шаблону за IPA-запис онда би се лијепо могла повезати та страница тако да је доступна сваком читаоцу кликом на било који IPA-запис – дакле, могло би изгледати овако: /olaɟuwɔ̃/ (запис за презиме Olajuwon). – Srdjan m (разговор) 13:12, 10. јул 2017. (CEST)
Та ’дилема’ је одавно решена у чланку Гласовна транскрипција, као што сам већ написао изнад. То што си предложио свакако да треба урадити; плус направити и подстранице као што је Помоћ:IPA за енглески, Помоћ:IPA за руски и сл., које су различите и независне од ВП:Транскрипција са енглеског, ВП:Транскрипција са руског и др. страница, и које би биле одредница унутрашње везе шаблона попут {{IPAc-en}}, {{IPA-es}} итд.  Обсусер 17:55, 11. јул 2017. (CEST)
’Дилема’ није ’одавно решена’ из простог разлога што нема ни л од линка ка страници „Гласовна транскрипција” ни у једном шаблону за IPA-запис. Нема теоретске шансе да ће се неки читалац сјетити да баш упише назив тог чланка да види објашњења. Дакле, ако планираш користити IPA-записе, мора постојати приступачна веза уз са̂м запис ка чланку у којем се симболи подробно објашњавају, јер је сасвим непромишљено очекивати да ће их свако знати прочитати или да ће неком случајности отићи баш на тај чланак. – Srdjan m (разговор) 10:22, 12. јул 2017. (CEST)
Није на нама уредницима да морамо упућивати читаоце до чланка о симболу за суму ако га користимо у математичком чланку. Корисно је да објашњења постоје, а најлакше их је линковати у шаблону {{IPA}}. За енглески ово и није потребно јер већ има на „ВП:Транскрипција са” и користи се у транскрипцијском систему Матице српске, а за остале језике смо закључили да би било од користи да се направе подстранице „Помоћ:IPA за”. Није баш да нема толике шансе, јер гласовна или фонетска транскрипција је оно што се може прво тражити ако се тражи нешто везано за запис изговора. Сад се враћамо на тему да ли је до уредника да претпостављају да неко зна или не зна нешто из математике, физике, лингвистике или географије; мислим да није, и да ако је то знање доступно на интернету или другде ми нисмо дужни да упућујемо на њега а ни да га преводимо јер референце могу да буду на било ком језику (најчешће су на енглеском, а и објашњења за IPA-у се могу наћи игром случаја баш на енглеском — на енгл. Вики и другде). Мени је рецимо пуно пуно већи проблем кад неко цитира неку књигу која није доступна на интернету и користи је као референцу у историјском чланку или негде где се наводи колико је људи убијено или где су биле границе историјске државе; тада би читалац ако жели проверити да ли је навод заиста поткрепљен референцом или не — морао или отићи у библиотеку и изнајмити ту књигу (пре тога се учланити итд.) или је чак купити ако није доступна у библиотеци, што је скоро па као и да референца није наведена (извор није или је веома тешко проверљив а можда јесте потпуно поуздан).  Обсусер 12:00, 12. јул 2017. (CEST)
„Сад се враћамо на тему да ли је до уредника да претпостављају да неко зна или не зна нешто из математике, физике, лингвистике или географије; мислим да није” – Јест, а и ради се за оно што уредници претпостављају да просјечан читалац неће знати или што захтијева објашњење. То је, на крају крајева, поента плавих (на домаћим пројектима у већини случајева црвених) линкова. „... а и објашњења за IPA-у се могу наћи игром случаја баш на енглеском — на енгл. Вики и другде” – Пратећи ту логику, може се пронаћи и IPA-запис другдје, па га стога не бисмо требали ни писати. Рачунај да сам против док се не омогући лак приступ детаљном водичу за изговор/читање симбола. – Srdjan m (разговор) 12:24, 12. јул 2017. (CEST)
Идући даље том логиком која не ради може се и сав садржај Википедије пронаћи другде, па онда никако не би морала ни постојати (разлог што не ради је што је овде циљ да то све доступно буде што више систематизовано и очишћено од свега што је нерелеватно, пристрасно итд., па навођење записа који је и другде доступан корисно баш ту — иако, примера ради, постоји на Викиречнику [већ сам горе говорио да ако постоји а нема неуобичајености, није потребно наводити]). За енглески се не може бити против по тој линији јер је за енглески дато и у правопису и свугде, а за остале — постоји што постоји, то је сасвим довољно, а да се унапредити.  Обсусер 14:47, 12. јул 2017. (CEST)
Не знам шта хоћеш да кажем – просто сам слиједио твој ток мисли; можда би требао преиспитати шта си раније рекао ако мислиш да сад та логика „не ради”. Надаље, ни ово с Правописом и енглеским исто нема смисла. Просјечни читалац нема Правопис, а и да га има, сигурно није простудирао IPA-записе. То што тренутно постоји није лако докучљиво. Дакле, нисам се намјеравао претворити у папагаја понављањем, али изглед да нема друге – против сам уношењу док се не омогући лак приступ страници с детаљним објашњењем изговора и то само у случајевима кад је изговор упитан или се знатно разликује од транскрипције на српски; у супротном, такви записи су непотребни поред транскрипције и изворно написаног имена, барем на овом пројекту. – Srdjan m (разговор) 15:11, 12. јул 2017. (CEST)
Апсолутно се слажем са Срђановим закључком --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:34, 12. јул 2017. (CEST)
Не, „не ради” твоја логика односно аргумент да оно што постоји другде не би требало да пишемо (јер и цела Википедија би у суштини требало да постоји другде, али то је у сегментима односно референцама и доступним изворима а овде се систематизује и просејава). Просечан читалац може једноставно кликнути на везу IPA и одатле тражити даље ако га интересује шта је то а не зна. Понављам, на уредницима није да се брину о знању читалаца него о тачности и корисности онога што пишу; као што је Dungodung рекао, коме је корисно прочитаће а ако неко зна шта је то — то не значи да ми не треба да то наводимо или избегавамо, то је његов лични проблем; нећемо чекати да народ научи шта је кварк па тек онда користити овај термин у разним чланцима. Просечан корисник не зна ни шта је квантна хромодинамика али то не значи да се тај термин треба избегавати све док се не напише чланак; исто тако и све везано за периодни систем, статистике се могу наводити у инфокутији које су релевантне научницима, уредника не интересује што је његов читалац можда теолог или неписмен па не зна ништа о томе.
Свако има право на став, да буде против или за, али битно је има ли икаквих аргумената за то. Ти тренутно како видим највише потенцираш то што нема помоћних страница, а о томе смо понављали већ неколико пута да није на уредницима да се брину за знање читалаца него да наводе све што је корисно или је очигледно да може да буде корисно (у следећих рецимо три или пет година могу да се напишу све те помоћне странице, а црвене везе које Dcirovic прави у чланцима као што је Лос Анђелес могу да поплаве; до тад је на читаоцу да истражује даље, а у два клика може доћи до те странице на енглеској Википедији — а, понављам опет, извори и референце не морају да буду преведени него само доступни — по могућности бесплатно и на интернету, што је овде случај).  Обсусер 16:47, 12. јул 2017. (CEST)

──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── „И кад си у праву — ниси у праву” није аргумент него пристрасно спрдање!

Ти си као поручен за пристрасно спрдање.

Sly-ah (разговор) 13:18, 10. јул 2017. (CEST)

Коментар Ти си као поручен за пристрасно спрдање. је само још један од нападачких и трол коментара с твоје стране, што си и навикао да радиш (постоји историја твојих личних напада, омаловажавања и клеветања што мене што других корисника).
Конкретно овде ниси рекао ништа релевантно за Википедију ни за тему о којој говоримо; дакле, само покушаваш да вређаш из неког несхватљивог разлога. Зашто!?  Обсусер 17:55, 11. јул 2017. (CEST)

Главни проблем код појединаца овде је тај што ово сваким даном све више и више престаје бити википедија на српском језику, а све више и више постаје варијанта википедије на енглеском језику просто преведена на српски језик. А притом се уопште не води рачуна о спецификумима српског језика (и не само српског јер ово је на жалост постао глобални тренд за велику већину језика). Српски језик има и више него довољно гласова, баш као и одговарајући акценатски систем и готово да не постоји страна реч која се не може написати управо онако како се изговара. Дајте схватите већ једном да је ово википедија на српском језику, а уношење свега и свачега у чланке (углавном у уводном делу) толико расплињује материју да чланак уместо енциклопедијског добија статистички карактер. Ако се жели појаснити изговор свих гласова у разним светским језицима, онда то треба да се уради у одговарајућим чланцима о тим језицима. Па ако некога занима како се тачно изговара било који глас у италијанском језику онда он лепо кликне на ону везу где пише јез-ита, оде на тај чланак и тамо нађе све одговарајуће податке. А не да се праве циркуси на самим споредним чланцима и да добијамо уводе као Обсусерове инфо кутије које су гломазне ко мрежа индијских железница и у којима би се и Худини запетљао. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:14, 10. јул 2017. (CEST)

Кажеш: "Српски језик има и више него довољно гласова, баш као и одговарајући акценатски систем и готово да не постоји страна реч која се не може написати управо онако како се изговара.", али то просто није тачно... Такође, није поента расплињавање или статистика, него пружање информација, а то је, на крају крајева оно чиме се бавимо. --Ф± 23:42, 10. јул 2017. (CEST)
Англоамеричко виђење догађаја на које НиколаБ алудира овде је смешно помињати, јер ми говоримо о запису изговора имена из било ког језика који је по фонетској структури различит од српског на Википедији на српском а не о британском или америчком бог зна каквом пристрасном записивању речи из српског или било ког језика иако ми знамо да читамо онако како пишемо (зато се и повлачио бесмислени ’аргумент’, ако се то тако уопште може назвати, навођења IPA-е за хрватска имена итд.; то је, дакле, показатељ неупућености у тематику или чистог инсистирања на сопственом ставу по сваку цену а из разних разлога). „Спецификације српског језика” препознају Међународну фонетску асоцијацију као и њен алфабет, чак га и користе у правопису, тако да супротна констатација уопште не стоји.
Српски језик има и више него довољно гласова, баш као и одговарајући акценатски систем и готово да не постоји страна реч која се не може написати управо онако како се изговара. — То „готово” и јесте проблем; постоји гомила гласова који не постоје у српском језику, као што је случај и са свим осталим језицима. Једини ’језик’ у којем постоје сви гласови јесте IPA, а и да постоје сви гласови у српском то не значи да не треба наводити IPA-у јер транскрипција није исто што и изговор (друго је „ч. ноар” а нешто сасвим друго IPA: /ˈnwɑːr/); о овоме је излишно дискутовати.
Дајте схватите већ једном да је ово википедија на српском језику, а уношење свега и свачега у чланке (углавном у уводном делу) толико расплињује материју да чланак уместо енциклопедијског добија статистички карактер. — Већ је речено да IPA не зависи од језика у ком се користи него за који се користи, односно не зависи од језичке верзије Википедије. Не знам како се уносом записа изговора уз или уместо звучне датотеке за тај изговор добија „статистички карактер”, а ни шта је тај карактер; енциклопедија се у једну руку и може окарактерисати као статистичка, јер хтели ми или не садржи многе статистичке податке (ту у првом месту спадају спортски чланци који су пуке табеле и статистике а о чијем бесмислу сам већ говорио, поред још неких корисника и админа). Позивање на „уношење свега и свачега” је већ генерализовање услед немања аргумената.
Не постоје „циркуси на самим споредним чланцима”; Srdjan m-ов предлог за „Помоћ:IPA” је сасвим легитиман (уосталом, то се подразумева одавно да треба направити и ове помоћне чланке поред и независно од оних „ВП:Траснкрипција са”). Такве странице и подстранице већ постоје на свим већим Википедијама — укључујући енглеску, руску, француску, немачку итд. О Обсусеровим кутијама, индијским железницама и Худинију нећу да коментаришем, то је већ огромно одлажење с теме и тотално је нерелеватно што овде што другде.
Мислим да је закључак да НиколаБ (а и други ако пожеле) не смеју неселективно брисати постојеће или будуће IPA записе, поготово ако постоји одступање од уобичајене фонетике појединог језика односно реч је о изузетку што се тиче изговора или је пак у питању по неким основама другачији изговорни склоп у изворном језику од српске транскрипције (као Dungodung-ов пример Вашингтон) па је из ових разлога наведен запис у неком систему (који не мора да буде IPA) или аудио тог изговора.
 Обсусер 17:55, 11. јул 2017. (CEST)

Корисник НиколаБ осматра да ти немаш право да намећеш нека своја, само теби знана, виђења и нахођења. Ово су озбиљне ствари и о њима треба да се створи далеко шири консензус целе заједнице. И не само заједнице. Ја и даље нисам нашао ни један лингвистички научни рад на српском језику који се озбиљније бави Међународном фонетском абецедом (изузмемо ли радове везане са транскрипције са енглеског језика). Такође је ноторна лаж да се у средњим школама на овим подручјима на часовима енглеског језика изучавала засебно ИПА абецеда. Обсусер пар редака изнад тврди да је то међународно гласовно писмо и да није директно везано ни за један језик, а онда га он учио на часовима енглеског језика? Уношење ових симбола ће имати смисла оног момента када неко направи водич за прецизан изговор свих тих симбола, а до тада ово је потпуно бесмислено. У уводу чланака који се односе на страна имена и више је него довољно да стоји варијанта оригиналног имена и веза ка одговарајућем језику, а кога занимају изговори са одређеног језика треба да чита чланак о том језику. На крају крајева довољно је видети објашњења за изговоре гласова по језицима која стоје на википедији на енглеском језику па да човек схвати да је у принципу реч о најобичнијим фонетским транскрипцијама. И још нешто, на енглеској википедији имају посебне странице везане за изговоре одређених језика, тако да ако неко заиста и жели да схвати како се изговара одређено италијанско име он оде на везу која гласи IPA for Italian и тамо прати упутства. А и кад одеш на ту страницу схватиш да су као примере изговора свих тих симбола искориштени одговарајући гласови у енглеском језику за које је и лаику јасно да у оригиналу не преносе изворни изговор. Но било како било, ја сам стриктно против уношења ИПА записа у чланке који немају везе са енглеским језиком, а и код енглеског језика само у случајевима када постоје недоумице око тачног изговора (односно транскрипције) одређеног појма. Сам тај ИПА пројекат је добро замишљен али није довршен (плус је далеко од савршеног), нешто као егзебиције са есперантом и сличним стварима. Е да, обавезно би требали писати и називе на есперанту јер ипак је то међународни језик --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:20, 11. јул 2017. (CEST)

Ништа нико не намеће, поготово не то што си рекао; сви покушавамо доћи до закључка изношењем аргумената. Тренутно се једино један корисник противи, а четири-пет (од којих два администратора, Dungodung и Dcirovic) или више је за односно практикује унос IPA-е. Ти си занемарио сва питања изнад постављена и ниси одговорио на демантације. Зар нису табеле у чланку Гласовна транскрипција и више него довољне да пруже објашњења за симболе? Зашто бисмо изузели радове везане за транскрипције са енглеског и зашто уопште мора постојати лингвистички рад на српском да би се користио шаблон {{IPA}} и повезани шаблони? Не мора за општепознате и сл. ствари да се наводи референца.
Нисам ни рекао да се изучавала засебно IPA на овим подручјима него да су се учили на часовима симболи и морао знати написати запис након што се добије нека реч (доказ да то нису тамо неки ванземаљски симболи које нико никад није видео него широко заступљени симболи). То што се учи на енглеском је зато што се тај језик учи као главни у већини школа, барем у БиХ; учити писати IPA-у за немачки, француски или други језик било би сасвим у реду.
Ако је то једина препрека (што нема приручника), није валидна јер већ постоји чланак Гласовна транскрипција (са датим називом сваког гласа; чак постоје и чланци о појединим гласовима) као и објашњења по целом интернету о IPA-и и симболима (а извори односно референце не морају да буду на српском). Не знам о каквим фонетским транскрипцијама говориш (прочитај шта је фонетска транскрипција; записивање гласова у неутрални систем је нешто друго); то је већ познато да неко оде на ту страницу: en:Help:IPA for Italian нпр. наводи примере у италијанском и одговарајуће гласове у IPA-и те одговарајуће апроксимације на енглеском, а овај исти чланак се треба пренети на српску Википедију и само дати апроксимације на српском. Апсолутно је нетачно то што си рекао да су као примере изговора свих тих симбола користили одговарајуће гласове у енглеском (погледај боље и видећеш да је то трећа колона, а у другој се дају изворне речи за сваки језик који је у наслову странице за помоћ).
Не знам да ли се ја држим нечега к’о пијан плота или ти: твој став лични да си стриктно против уношења IPA у чланке који немају везе са енглеским није битан јер је чињеница да IPA вреди за све језике и да не зависи од језика у којем се користи него за који се користи.
Очигледно је да ти имаш нешто против Међународне фонетске асоцијације и њеног алфабета (који САНУ признаје, као што сам поменуо горе, самим тим што га експлицитно користи у свом транскрипцијском систему за енглески). Не бих рекао да си ти или било ко овде стручњак толико компетентан да кажеш да је IPA пројекат добро замишљен али није довршен и да је далеко од савршеног (нешто као „добра је идеја, али могло је то и боље”); на чему засниваш ове изјаве? Ја мислим, примера ради, да је одлично замишљен и да је испунио свој циљ пружајући доследан систем за готово све највеће језике, и да уопште није далеко од савршеног; и даље се унапређује, али не мења се ништа пуно — само неке ситнице, врше се у неколико година дораде и допуне. Сад си баш претерао изваливши да је IPA „нешто као егзебиције са есперантом и сличним стварима”. Завршна реченица ти опет упућује на то да ниси заинтересован за аргументовану расправу него чисто инсистираш на свом ставу иако су га неки већ доказима оспорили. Можда би било боље превести en:International auxiliary language него подебљавати међународни језик, спрдати се и троловати.   Обсусер 09:55, 12. јул 2017. (CEST)

Сва упутства о транскрипцијама са одређених језика на српски језик, а која имамо овде, базирана су на упутствима из правописа, односно на радовима наших водећих лингвиста. Сад ти мени реци на основу чега ћеш ти направити чланак ИПА за италијански (или за било који други језик), а да то није прости превод чланка са енглеског језика? У чланку о гласовним транскрипцијама сваки од тих симбола је у изговору на српски језик означен одговарајућим словом српске азбуке што ће рећи да је скоро па идентичан ономе што стоји у чланку о транскрипцијама са тог језика. Српски лингвисти ИПА симболе признају искључиво као помоћно средство у транскрипцијама са енглеског језика, управо због недоследности код изговора енглеског језика, па се самим тим не могу примењивати јединствена правила, што код других језика није случај (углавном). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:02, 12. јул 2017. (CEST)

А шта је лоше у простом преводу чланка са енглеског језика? Језик као средство комуникације има нагласак на ономе шта се каже, а не на којем језику се (као што је и иначе битно шта се, а не ко) каже. Код других језика итекако јесте случај (пример је јапански, руски, француски, италијански, холандски, арапски, турски — па сви имају одступања, једини језици који српском одговарају по фонетској структури а да није потребно писати изговоре су бошњачки, хрватски и црногорски, редом уз изузетке чак и у овим случајевима — јер неки их сматрају и истим језиком односно полицентричним језиком БХСЦ). Означен је управо апроксимацијом коју бих и користио на „Помоћ:IPA за” страницама, а за коју се могу или наћи извори или је очигледна па су извори непотребни (немогуће је наћи извор који ће дословно рећи да за IPA /b/ одговара апроксимација српски глас б, нешто је једноставно очигледно; за спорне случајеве може се користи шаблон {{чињеница}}, а да се ово обрађивати и пуно дубље).  Обсусер 14:47, 12. јул 2017. (CEST)
У томе што је тај чланак на википедији на енглеском језику пун смерница намењених искључиво говорницима енглеског језика, а његово превођење на било који други језик у идентичном облику не може да се примењује на правила тог језика. Јер то што у објашњењу стоји да се одређени симбол изговара на начин као у одговарајућем примеру на енглеском језику не значи ништа говорнику руског, кинеског, арапског или било ког другог језика. А просто превођење и прављење аналогије са језиком на који се преводи није ништа друго до оригинално истраживање и произвољно закључивање --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:01, 12. јул 2017. (CEST)
Те смернице које се односе на енглески могу да буду избачене или прилагођене, то је тако просто; наравно да се не може преводити „наслепо” него видети шта где штима. Није оригинално истраживање ако се за глас /b/ каже да одговара гласу б у српској речи „бело”. Уосталом, може се пронаћи IPA запис за српску реч и одређени глас препознати у њему па ту реч ставити као апроксимацију или еквивалент са IPA записом као референцом. И на енглеској Википедији можеш видети да за многе IPA записе нема уопште референце, јер се подразумева да свако слушањем може створити тај запис а није у питању никаква контроверзна тема него циљ да се читаоцу пружи што више информација (нећемо се сада правити да смо неутралнија и боље референцирана Википедија од енглеске, с бољим смерницама и с више меродавних уредника који имају више искуства око (не)навођења IPA записа у уводу без референце). За све постоје смернице, али нас је максимално 30 милиона говорника српског и сродних (од чега максимално 500—1000 активних уредника) а њих око 500 милиона (са преко 100.000 активних уредника); зато и не стижемо ништа или веома слабо направити на пољу смерница и помоћних страница.
У објашњењу и не би стајало како се изговара на енглеском, него — како сам већ рекао — апроксимација са гласом у српској речи. Пример са македонским уместо српског: mk:Википедија:МФА за кинески јазик (на en:Help:IPA for Mandarin ја не видим ништа што се односи на енглески осим апроксимација с њиховим речима; доле су енглески радови са Оксфорда о фонологији кинеског, које ћемо ми сматрати релеватнима и нема разлога зашто их не користити и чекати да САНУ рецимо обради фонологију кинеског јер резултати морају бити исти — не зависе од језика на којем се пишу него о језику за који се пишу). Узети у обзир да слабо која Википедија има обухваћено много ових страница, већином имају само свом језику релевантне и за свој језик — ми немамо ни за свој (Помоћ:IPA за српски језик), а било би корисно и једноставно то направити; ово је на енглеској стављено под Помоћ:IPA за српскохрватски језик као полицентрични јер су правила иста, само нагласак код неких речи другачији али сами гласови су исти.
Дакле, не треба уклањати IPA поготово за изузетке од уобичајене транскрипције и поготово не неселективно (чим се види да је неко, поготово Обсусер, одмах брисати). Два администратора друга нису против IPA записа (један их често сам наводи) тако да се не могу те измене окарактерисати као вандализам ма колико неко хтео да то уради.
ПС Успут сам уочио грешку у логу српског Викиречника (вишејезична слободна енциклопедија). Не знам још ко га је дизајнирао али видећу, јер намеравам ускладити логое сестринских пројеката Википедије са онима на енглеској Википедији — само их превести; пример је Викицитат где је већ замењен лого али није баш центриран, али то све иде преко Фабрикатора. Вести, Изворник, Књиге и Речник су још остали.  Обсусер 16:47, 12. јул 2017. (CEST)
Ја не знам шта теби није јасно у одредници да википедија треба да следи изворе и да је оригинално истраживање уредника забрањено? Како није оригинално истраживање ако ти искључиво на основу свог слуха тврдиш да један глас на једном језику звучи на начин како га ти чујеш на српском језику. Примери које си навео у вези са транскрпцијама на македонски језик, а који се налазе на .мк вики, су стварно неозбиљни и представљају дословно мишљење уредника тог чланка о том питању (без икакве консултације са лингвистичком струком). Институт за кинески језик је тај који је направио пинјин, односно латиничну верзију мандаринског кинеског, док је начин преношења тих гласова у српски језик озваничен у правопису нашег језика. И нема ту места за дискусије типа ја мислим да ово звучи овако или онако. И на крају се све своди на то да се ИПА симболи користе као помоћно средство за прављење транскрбоване писане форме неког страног језика у случајевима када не постоје званична правила за транскрипције са неких језика. И нема ту шта да мислиш ти, ја или било ко трећи. Онда када САНУ буде званично издао на пример ИПА записе за гласове српског језика тада се може и направити тај чланак, а до тада је реч о оригиналном истраживању и прављењу произвољних закључака --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:11, 12. јул 2017. (CEST)
Није зато што мој слух није ванземаљски него исти као и код осталих људи. По том би онда неко могао доћи и писати неким другим писмом и рећи да он види ћирилицу; зато постоји заједница Википедије која ће то окарактерисати као бесмисао; подразумева се да видимо исто и чујемо исто, па не мораш бити научник да чујеш да је /p/ глас који ми представљамо словом п (в. Безвучни двоуснени плозив). А и рекао сам да се могу наћи IPA записи за српске речи па их онда користити као референце за одређени глас (за који ће бити друга референца). Опет: нема ово везе са транскрипцијом ни са самим Кинезима; IPA окупља независно најстручније фонетичаре и фонологе да одређују који гласови постоје у којим језицима, а аутор тог чланка је админ и бирократа на македонској Вики и навео је референцу. Како ће правити транскрибоване писане форме ако немају званична правила за транскрипцију? Не праве их него једноставно олакшавају људима да сазнају како се на изворном језику независно од језика у којем се наводи запис изговара нека реч. Ми не морамо да чекамо САНУ да да табелу IPA симбола за гласове српског или енглеског; САНУ је једна организација, IPA друга, а Оксфорд трећа, и све три су једнако релевантне свака на свом пољу — САНУ за стандардизацију српског, IPA за записивање изговора гласова из српског (који не зависне ни од САНУ ни од једне организације него од слуха људи [стручњака, фонетичара и фонолога, који су завршили школу за то] и говорника језика који се могу срести на улици, у селу и другде а које ови слушају) и других језика, а Оксфорд нам може послужити као референца за те IPA симболе односно гласове што за српски (или српскохрватски), што за кинески — зато што Оксфорд не може записивати гласове ни на енглеском језику ни како их чују Енглези него како их чују људи који имају исто уво као и ми.  Обсусер 18:17, 12. јул 2017. (CEST)
Према Википедија:Навођење извора: „Навођење извора у самом тексту неопходно је за сваки материјал који је споран или је врло вероватно да може постати споран, као и цитати, било где у главном именском простору. Ипак, најбоље би било кад би се за сваку информацију на Википедији могао додати извор у самом тексту и таква пракса код уредника има веома велику подршку. Свака информација без инлајн референце може бити неочекивано доведена у питање и постати спорна, или чак и уклоњена.” — Ово значи да извор није потребан за сваку информацију, али би било најбоље да постоји; ако ја ставим да је /p/ глас п ти чак то не смеш ни обрисати једино ставити ту шаблон {{чињеница}} (в. Википедија:Навођење_извора#Dealing_with_unsourced_material, није преведено али има Гугл транслејт: све док није бесмислено, не сме се уклањати а може се оспорити тачност или тражити извор — и то не из пристрасних разлога или разлога ометања него ако је стварно реч о нечему упитном што нема референцу; овде ништа не може бити штетно, шкакљиво итд. него корисно а понегде можда нетачно, и то ако не буде референце а неко стави погрешна слова; не знам зашто уопште о овоме расправљамо, ти би све изворе да се ставе а знамо да Википедија тако не функционише и да има много озбиљнијих навода који су „општепознати” али нема валидне референце за њих а ипак су у чланцима).   Обсусер 18:28, 12. јул 2017. (CEST)
Шта све ти причаш ти ни сам ниси свесан шта у ствари хоћеш. Чуј лик је админ и бирократа на македонској вики и одмах је релевантан научник. Навео је референцу, коју? Табелу са приказима гласова исписану на енглеском језику. Ајд њих и да разумем јер вероватно и немају никаква званична правила за транскрипције са кинеског па се довијају како знају. Док су на пример у енглеском чланку IPA for Mandarin као референце наведени научни радови објављени на Оксфорду и Кембриџу (а који се односе на прилагођавање кинеског језика говорницима енглеског). И бесмислено је даље дискутовати о овоме. Већ смо рекли да ови симболи могу да се користе када постоје недоумице око одређених транскрипција или када не постоје правила за транскрипције па се исте морају радити на основу изговора. Стављати такве симболе у чланке Антонио ди Натале или Симон Веј као што си ти радио је апсолутно непотребно и бесмислено. Нереференцирани текстови спорног садржаја могу и морају да се уклањају. Ако теби то звучи као п некоме може да звучи као б, а некоме као нешто између б и п. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:34, 12. јул 2017. (CEST)
Водимо нормалну дискусију. Није зато одмах научник, али не би требало да крши смернице Википедије ако је админ и бирократа. Навео је пинјин табелу и mk:Македонска транскрипција на кинескиот јазик (где је референца из њиховог правописа). Уопште нису исписани на енглеском него је у питању пинјин табела; имају званична правила, референца у у чланку. The Phonology of Standard Chinese, Standard Chinese (Beijing) и The Sounds of Chinese уопште се не односе на прилагођавање кинеског енглеском него су независни од језика на којем су написани. Када не постоје правила не раде се у ствари преко изговора него прво шта је устаљено и уобичајено, а ако овога нема онда преко изговора (или комбиновано); и опет: нема везе (не)навођење са транскрипцијом. Можда и није непотребно јер на Викиречнику немамо те одреднице за та имена, а ти си их обрисао и с Википедије. Ово није спорни садржај осим ако га неко по сваку цену без иједног аргумента хтедне оспорити; /p/ не може никоме звучати као б, једино ако нема здрав слушни апарат или нема читанку из српског.  Обсусер 18:51, 12. јул 2017. (CEST)

Никола, ИПА нема никакве везе са транскрипцијом и независан је од ње и због тога у општем случају има смисла да стоји у чланцима. Типичан пример је Дип перпл, где је транскрипцијом видно извитоперен изговор, услед чињенице да српски језик нема самогласник "шва". Ту је врло природно да стоји ИПА запис да би онај ко зна да га тумачи могао да разазна да оригинални изговор ипак није Дип перпл, већ нешто друго. --Ф± 22:42, 13. јул 2017. (CEST)

Транскрипција[уреди]

Треба ми транскрипција за чланак pl:Stare Serby --SrpskiAnonimac (разговор) 15:09, 8. јул 2017. (CEST)

и за ове:

--SrpskiAnonimac (разговор) 14:21, 10. јул 2017. (CEST)

Anglo-Welsh Cup[уреди]

Молим вас за правилан превод овог спортског такмичења:

Anglo-Welsh Cup

 — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎Петар Бућан (разговордоприноси) 20:57, 16. јул 2017.

Англо-велшки куп.  Обсусер 00:20, 18. јул 2017. (CEST)

Јапанских топ 100 водопада[уреди]

Ово "топ" ми не делује баш у духу српског језика. Јел имате неке предлоге како да ово назовемо? Нај, врхунски? Нпр. 100 врхунских јапанских водопада?--Ђорђе Стакић (р) 10:29, 2. август 2017. (CEST)

Такве конструкције обично добијамо када се махинално и дословно преводи (углавном са енглеског) без да се и покуша разумети текст на ком се ради. Преименовао сам га на Списак 100 највиших јапанских водопада --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:31, 2. август 2017. (CEST)
То су јапански спискови 100 нечега, као и {{100 знаменитих планина у Јапану}}. Треба одредити једну форму и користити је свугде ако има више од два-три.  Обсусер 15:46, 2. август 2017. (CEST)
Садашњи наслов јесте бољи, мада нисам видео да је то рангирање по висини, зато је могуће боље да уместо "највиших" ставимо "знаменитих". Погодно је да постоји нека унификована форма да би се мање лутало. Хвала на коментарима. --Ђорђе Стакић (р) 13:30, 3. август 2017. (CEST)
Преместио сам на 100 знаменитих водопада у Јапану.   Обсусер 19:22, 3. август 2017. (CEST)

Хокејашки[уреди]

Partizan-hokej-grb.png

Мислим да би употреба овог придева требало да се сведе на минимум. Пошто није фудбалерска лопта није ни хокејашка палица него хокејска палица; пошто није атлетичарски савез не би требало да буде ни хокејашки него хокејски; пошто није тенисерски меч, не би требало ни да је хокејашка него хокејска утакмица итд. — кад већ постоји придев хокејски тј. могуће га је творити (а може и само хокеј као придев; нпр. хокеј савез).

Може се приметити да многи избегавају овај придев (и хокејашки а и хокејски), па је Савез хокеја на леду Србије и Хокеј федерација на Македонија. Не знам шта тачно значи рус. хоккейная (мислим да значи хокејски [који се везује за хокеј] а не хокејашки [који се везује за хокејаша] јер хокејаш је рус. хоккеист). Боље је бокс меч него боксерски меч, мада негде баш мора да иде према играчу а не спорту (одбојкашки: и за лопта, и за меч итд.; иначе би било одбојчки, што не може). Македонци препоручују мкд. хокејски иако у правопису наводе и мкд. хокеарски.

Питање је сада за главне чланке као што је Национална хокејашка лига, да ли да се преместе на Национална хокејска лига (јер да је фудбал или рукомет, била би Национална фудбалска/рукометна а не Национална фудбалерска/рукометашка лига)... Ако је званични назив неког савеза са хокејашки, ту не мора да се мења. Како год, барем вреди преусмерења, и ова црвена веза а и за друге случајеве са хокејашки. Волео бих чути нарочито мишљење НиколеБ јер пише о хокеју (на леду) а и познаје правопис.   Обсусер 08:25, 7. август 2017. (CEST)

Имамо ми и спортове попут кошарке и одбојке у којима се користе кошаркашка лопта и одбојкашка лопта и где се играју кошаркашке и одбојкашке утакмице. Могло би и пливање да се среди па да се пливачки митинг преименује у пливањски митинг. НХЛ се у српским медијима назива Националном хокејашком лигом откад ја знам за себе, тј откад пратим тај спорт, а термин хокејска углавном су користили у хрватском језику. И какве везе има како изговарају Руси, македонци или било ко трећи било који појам? Код националних савеза који се баве хокејом на леду име је у форми прдева у ситуацијама када је савез задужен за све видове хокеја (инлајн, са ролерима, на трави, подводни итд). Једнако тако транскрипција Montreal Canadiens на Монтреал Канадјенси је по мом мишљењу погрешна јер фали слово и између д и ј --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:40, 7. август 2017. (CEST)
Објаснио ти је Sly-ah, а и ја на СЗР. То је невалидна аналогија; немогуће је творити за кошарку и одбојку (кошарчки, одбојчки) па зато ту иде према спорташу, а могуће је за фудбал, атлетику и рукомет па зато не иде фудбалерска утакмица или рукометашка лопта итд. Немој се спрдати, знаш да не може пливањски а да може и да треба хокејски или хокеј. Имаш ли извор да су користили у хрватском језику? Има везе јер су то сродни језици и треба гледати наставке, а нису њихови правописи за бацити (наравно да се не примењују, али могу да буду понекад од користи). Може слово и а и не мора, можда је чак и боље са и према енглеском.   Обсусер 07:53, 8. август 2017. (CEST)

Лого Partizan-hokej-grb.png се користи на 37 страница, а поштена употреба... По правилима сме да буде само у једном чланку, оном главном. А доказ да је неисправно хокејашки је и то што су ово недавно променили у логоу, а што сам већ помињао (за „који се односи на хокеј [а не хокејаша]” може хокејски или хокеј као придев, а да ли је хокејашки устаљено са овим значењем не може нико тврдити без референце).  Обсусер 22:45, 8. август 2017. (CEST)

Немам намере да се расправљам са тобом, поготово не о стварима о којима појма немаш. Сваки логотип или грб односи се на одређену организацију и увек се помиње у контексту ње саме. И тако се ради на свим википедијама. Донедавно ти је једна табла важила као референца, сада то није случај са грбом. Немој да се правиш паметан и просипаш своје мудрости и где им је место и где им није место. Стрпљење појединих админа према теби је одавно изгубљено, а и моје је при крају. А да се не лажемо, овде опстајеш још увек углавном захваљујући мени. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:41, 9. август 2017. (CEST)
Можда ја немам појма, али Шипка има (у правописном речнику на стр. 1246 стоји хокејски према хокеј и хокејашки према хокејаш; погледати целу одредницу и тачку 5.1.3 о творби придева од именица на -еј).
Наравно, али релевантно је поменути да су променили из хокејашки клуб у хокеј клуб у свом логоу. Није ми табла из Доње Градине важила као референца, то је нетачно што си рекао (казао сам и инсистирао на томе да се наведе шта на њој пише, референца за то што ми напишемо шта пише на табли је слика табле; није табла референца за стварни број убијених). На грбу више не стоји хокејашки, зато си контрадикторан.
Како није место правописним „мудростима” на правописном Тргу? Какве везе има стрпљење админа са овиме? Админи треба да се укључе у дискусије и дају коментар, те да решавају сваки сукоб за себе а не да ’нагомилавају’/’акумулирају’ нешто (као Milicevic01 што је радио) и у глави оцењују/рангирају неког корисника по томе колико је досадан, напоран итд. — па кад им лично прекипи да траже разлог за блокаду, а свако има право на говор. Ја сам давно рекао да ћу опстајати без увлачења икоме или нећу опстајати, а ако нешто скривим треба да будем блокиран; шта сам овде скривио?
И имаш ли иједан експлицитан доказ да је укорењено хокејашки, јер немаш аргумената пошто је очигледно да је исправније хокејски (што ти је и Sly-ah рекао, уз референцу стручњака за правопис) и једино се можеш позивати на укорењеност али ни у којем случају тврдити да је хокејски неисправно (осим ако даш референцу, доказ)...   Обсусер 02:04, 9. август 2017. (CEST)

Као неко ко хокеј прати више од 10 година нећу да дозволим да опет правите циркус од википедије као кад сте Карлинг преименовали у Керлинг и ако се и сам савез зове Карлинг савез Србије. Немој да је пало теби на памет или било коме другом да НХЛ. тј. Националну хокејашку лигу да назове Национална хокејска или како год вама падне на памет. Немојте да правите спрдњу од ове википедије и од овог прелепог спорта. Дозволио сам многе ствари и нисам се мешао е ево је црвена линија испод које не прелазим.--Марко Станојевић (разговор) 00:56, 9. август 2017. (CEST)

Ништа ја ту више не бих додавао --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:39, 9. август 2017. (CEST)
Као неко ко никад не прати хокеј али има правописни речник Шипке у којем стоји да се од именица на -еј могу творити придеви са -ски уз преношење ј, морам да питам како неко може рећи нећу да дозволим да опет правите циркус од википедије као кад сте Карлинг преименовали у Керлинг и ако се и сам савез зове Карлинг савез Србије?
  • Прво какав циркус када постоји референца и када је дискусија у току да не би било циркуса, блокирања корисника и премештања без консензуса?
  • Друго, какве везе има како се зове керлинг савез Србије (Карлинг савез Србије или Керлинг савез Србије или Курлиншки савез Србије) са тим како је исправно писати назив спорта (сад НиколаБ рече Сваки логотип или грб односи се на одређену организацију и увек се помиње у контексту ње саме, а ја бих додао да осим за лого/грб то вреди и за називе организација)?
  • Треће, не приличе једном администратору наређења типа Немој да је пало теби на памет или било коме другом или Дозволио сам многе ствари и нисам се мешао е ево је црвена линија испод које не прелазим. Зашто постоји тастатура и зашто разговарамо? Да се договоримо и видимо шта је исправно, а не да неко некоме наређује оно што он мисли. Мишљење се износи а не намеће. И не може админ ни било који други корисник да дозвољава нешто или не дозвољава по свом нахођењу, нити да се уздиже говорећи како се није мешао (а имплицира се онда да као да се јесте мешао, онда би он као забранио нешто итд.).
  • Четврто, пошто кажеш Као неко ко хокеј прати више од 10 година нећу да дозволим, те овог прелепог спорта и ево је црвена линија испод које не прелазим, очигледно је да ти пратиш хокеј и да си пристрасан што се тиче питања укорењености те да те више занима сам спорт од правописа (односно да се може претпоставити да ћеш инсистирати на доказима за укорењеност а не правилну/могућу творбу, јер људи су склони задржавању навика и ’истога’ што се много где и спречава онлајн нпр. сталним мењањем изгледа сајтова итд.). Требало би да свако остане неутралан, и да прихвати ако се испостави да није укорењено и/или да је боље хокеј/хокејски него хокејашки итд.
 Обсусер 02:04, 9. август 2017. (CEST)
Да ли ти разумеш да се национална хокејашка лига зове 100 година и сад ти хоћеш не знам из ког разлога да мењаш. Од толико правописних недоумица које постоје на википедији ти си нашао да мењаш нешто што је укорењено читав век. Шта је разлог? Понављам ово нећете да мењате па макар то рекао и ваш непогрешиви Клајн. ПС. Овде не коментаришем као администратор већ као неко ко не дозвољава да причаш нешто о чему се не разумеш и брани своје ставове. Не мораш одмах да пуцаш на то администратор.--Марко Станојевић (разговор) 02:17, 9. август 2017. (CEST)
Имаш ли документ који потврђује то што кажеш за 100 година (или 50, небитно)? Не знам на која толико бројна нерешена правописна питања мислиш. Разлог је, пошто баш питаш, то што сам случајно пишући чланак Град у рушевинама ставио интуитивно „победио у хокејашкој утакмици” и прочитао то поново неколико пута па се запитао зашто није „победио у хокеј[ској] утакмици”; у међувремену сам сазнао и да Шипка наводи хокејски за хокеј и ето. Не можеш ти нити ико да забрани да се нешто мења ако се уставнови да то треба да се мења; битно је да се води нормалан разговор међу уредницима, а тога има веома мало (углавном онај коме нешто није по вољи или је пристрасан по питању било чега, или чак кад види корисничко име онога ко му говори то што му није по вољи, одмах крене са контрирањем по сваку цену злоупотребљавајући логику коју му је бог дао). Не можеш ти ни као корисник Википедије ни као корисник Википедије с админ овлашћењима не дозвољавати некоме да „прича нешто о чему се не разуме и брани своје ставове” (ја разумем врло добро да је чешће хокејашки, али не треба потурати ни тврдити без доказа да је сигурно у питању укорењеност нити да се препоручује нити да је једино исправно). Још ниједан аргумент/доказ није дат за хокејашки осим хипотезе укорењености.   Обсусер 03:19, 9. август 2017. (CEST)

@Sly-ah: Можеш ли, молим те, консултовати Клајна да не расправљамо безвезе уз невалидне констатације стране која је пристрасна за хокејашки? Требало би му експлицитно написати (мада и сам би то испитао) да се узме у обзир укорењеност као и имена клубова у Србији односно коментатори утакмица (да ли их већина користи хокејашки и колико је то релевантно с обзиром да Шипка даје јасне две одреднице који придев за коју именицу треба да се користи).   Обсусер 02:04, 9. август 2017. (CEST)

Језик треба да прати говорнике, а не да се стриктон држи норми као црква у Средњем веку својих догми. То што је неко ко је лингвистички стручњак превидео неке ствари у које се не разуме не значи и да га слепо треба следити. Типичан пример је управо карлинг где се посегнуло за најобичнијом транскрипцијом енглеског назива тог спорта, без да се пита за мишљење оне који се тиме и баве. Ако се организација која се бави тим спортом у Србији одлучила за назив карлинг, какве везе има енглески назив са истим. Зашто онда није и футбол и волејбол и слично. Хокеј на овим просторима игра се скоро колико и фудбал, а сасвим сигурно је старији од ватерпола и у сваком од писаних докумената (и у свакодневном говору) користе се термини хокејашка утакмица и хокејашки пак. Сви клубови и национални савез користе термин придевски облик хокејашки већ готово сто година и апсолутно је бесмислено и покретати ово питање без консултација са онима који се тиме баве. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:08, 9. август 2017. (CEST)

апсолутно је бесмислено и покретати ово питање без консултација са онима који се тиме баве.

Запањен сам, стварно.

А јеси ли се ти, Никола, можда запитао да ли би о језичким питањима "они који се тиме баве" требало прво да консултује "оне којима је то посао и који то знају" (мислим, лингвисте)? По теби, Клајн би требало прво да консултује полуписмене новинаре или четвртписмене секретаре спортских клубова, који од образовања имају осам разреда основне и евентуално велики одмор (или купљену диплому аутомеханичара у Широком Бријегу)?

Sly-ah (разговор) 16:53, 9. август 2017. (CEST)

Наравно да не али зашто су онда накарадне транскрипције фудбал и ватерполо опстале као изузеци, а то се не односи на хокеј који се појавио на овим просторима истовремено кад и ова два? Само зато што је аутор тог дела речника био упознат са прва два спорта, а са трећим није. И то већ није одговорно са његове стране. Овде се не ради о тамо неком безвезном острву за које чујемо сваких 15 година већ о једном спорту који је био доста популаран и важио за елитистички у бившој држави. И ако се најача хокејашка лига на свету овде претходних сто година звала Националном хокејашком лигом, а клубови основани пре 60, 70 и више година у свом имену имају придев хокејашки мени није јасно шта је то ако није устаљеност термина. Иначе фудбал се код нас појавио под именом ногомет, а када би сад неко поново одлучио да га врати на то име, или на облик футбол колико би то било реално? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:56, 9. август 2017. (CEST)

Зашто ти упорно провблачиш накарадну идеју о томе да неко, ако жели правописно и граматички уређивати чланак о неком спорту, мора познавати тај спорт? И зашто упорно тврдиш да је нешто укорењено када сам ти лепо рекао да ми нисмо овлаштени ни меродавни да о томе одлучујемо? Ако сад направите изузетак, отворићете Пандорину кутију и можете се поздравити са Правописом. Јер, онда ће свако будала моћи да дође на Википедију и да каже да је онако како он каже јер је туо укорењено већ хиљадама година и није га брига шта кажу лингвисти који не познају тај спорт. Кажем ти да грешиш )не само ти) и да ће вам се та бандоглавост и тврдоглавост кад тад обити о главу (и као уредницима и као администраторима).

А ти, Марко, снизи мало реторику. Ниси уопште овлаштен да неког спречаваш да ради на Википедији, уколико ради по правописним правилима. Даље, ниси уопште меродаван да подвлачиш црвену црту и да проглашаваш саараднике који раде по правилима "да праве циркус од Википедије". Дужан си да ову Википедију уређујеш по правилима прописанима у Правопису српског језика и да се као администратор постараш да сви доприносе у том маниру. Не знам коме су твоје претње биле упућене, али те опомињем да се тако не можеш понашати.

Sly-ah (разговор) 17:02, 9. август 2017. (CEST)

То није тврдоглавост већ објективност. И ваљда неко ко неке ствари мало детаљније прати има право да да своје мишљење о некој теми. Дакле, у „Великом илустрованом лексикону спортова”, а који је објављен уз подршку Матице српске и Катедре за друштвено-хуманистичке науке Факултета за спорт и физичко васпитање, између осталог под одредницом за хокеј на леду стоји:
...hokej na ledu kao igra stigao je prvo u varošicu Bečej u Bačkoj, 1934. godine, a 1938. osnovan je i Beogradski hokejaški klub, zatim se osnivaju i hokejaški klubovi u Novom Sadu i Subotici... Iz starijih arhiva u vezi sa opisom hokejaške igre, kaže se da se prvobitni hokej igrao na... Kapiten hokejaške ekipe ima oznaku „C“... Hokejaška palica je od drveta ili od neke plastike...
Идентичан придев користи се и код осталих видова хокејашког спорта. А што се укорењености тиче довољно је рећи да је Београдски хокејашки клуб (званично име) основан још 1938. године. Ни на једном једином месту, ни у једном писаном извору ја нисам наишао на придев хокејски (који чак и прилично рогобатно звучи). Зар то није довољан доказ укорењености самог придевског облика јер колико год граматички тај продев био исправан са завршетком на -ски он се једноставно не користи. И апсолутно је бесмислено говорити о променама тог типа јер језиком говоре живи људи и он је ту због људи и мења се са њима. Јасно је мени да је Правопис светиња, али ипак није догма (и чак се и у њему налазе неке поприлично кардиналне грешке и пропусти) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:39, 10. август 2017. (CEST)
Даље. Простим уношењем придевског облика хокејски на Гугл (или било који други претраживач) не добија се ни један погодак везан за српски језик, а највећи део претраге даје резултате за словеначки језик (чак и кад се куца ћирилицом), и има пар погодака за хрватски језик. Ни један за српски. А потпуно другачија ситуација је гуглањем придева хокејашки. На крају крајева у утакмицама играју живи људи, па ако имамо утакмицу у којој се састају два тима са по 6 хокејаша на леду логично је да је реч о хокејашкој утакмици. Јер свака утакмица у којој играју хокејаши јесте хокејашка, а спорт није нужно хокеј (спорт може бити и бенди, шинри, харлинг) па самим тим утакмица бендија не може бити хокејска ни по ком основу. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:58, 10. август 2017. (CEST)
Код тебе је онда неки други Гугл, можда севернокорејски. Што двапут рече, да не кажем двапут нешто друго, да нема ниједног поготка/резултата за српски? 1, 2, 3, 4, 5, 6 итд.
Такође, није истина да је највише резултата за словеначки; највише је за македонски (који је врло сродан српском и не може се никако занемарити његов правопис и аналогија).
https://www.google.com/search?q=хокејашки даје 3.140 резултата, а https://www.google.com/search?q=хокејски даје 1780 резултата (57%).
Твоја логика: Ако имамо утакмицу у којој се састају два тима са по 11 фудбалера на трави логично је да је реч о фудбалерској утакмици. Не бих рекао, утакмица се веже за спорт и описује придевом за именицу спорта а не спортисте. Играју и живи фудбалери, па није сокер утакмица фудбалерска него је сокер (а харлинг утакмица је харлинг утакмица, као што је и хокеј утакмица хокеј утакмица [или хокејска утакмица]). Често је боље само хокеј уместо хокејски (Национална хокеј лига, хокеј меч); сами англицизми, а некоме мука јер мисли да је он крив што је тако...  Обсусер 06:18, 10. август 2017. (CEST)
Јел ти мене зајебаваш мало? Наводиш за примере српскојезичне варијанте руских сајтова које углавном пишу изворни говорници руског језика и где сам милион пута наишао на погрешне преводе (често Београд нехотично напишу као Белград и уопштено имају сијасет граматичких и правописних грешака). Затим си као доказ навео сајт који продаје хокејашку опрему, а који је машински преведен на тарзански српски. И као кључни доказ претраге за продев хокејски увалиш нам властите измене које су направио на википедији када си придев хокејашки изменио са хокејски. Заболе ме брига како пишу Руси, Словенци, поготово ме заболе брига шта о томе мисле Македонци који немају ни један хокејашки клуб нити репрезентацију. Ја наведем енциклопедију као доказ, а он пукне властиту измену на википедији и рекламни сајт са седиштем у Сједињеним Државама. Скоро сто година спортски новинари на овим просторима најјачу хокејашку лигу на свету зову Националном хокејашком лигом и да ти није пало на памет да мењаш име том чланку. Нећу више уопште да дискутујем о томе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:19, 10. август 2017. (CEST)
Сајтове сам навео као доказ да има Гугл резултата, а не као кључни доказ да је правилно. Заборавио си случајно документ са Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Такође, текстови на vostok.rs и rusijadanas.vdmgroup.net колико ја видим нису уопште правописно нетачни, немају скоро никаквих грешака. rs.sputniknews.com је веома професионално урађен веб-сајт, а главни уредници су Срби (Љубинка Милинчић, Урош Бобић) и текстови им уопште немају сијасет граматичких и правописних грешака. Не знам коју си енциклопедију навео као доказ за укорењеност (то што си ти или други уредници на Википедији писали хокејашки није доказ, ако на Википедију мислиш)...
Не мораш повишавати тон, наравно да нећу да мењам називе ових чланака, али хоћу да покушам наћи решење за контрадикторност Шипке и врло могућу укорењеност придева за другу именицу.  Обсусер 15:41, 10. август 2017. (CEST)

Ја сам своје рекао и нећу више да трошим време на глупости. Замолио бих вас последњи пут да не дирате укорењени назив, или ако и даље инсистирате да почнемо да мењамо и фудбал као што је горе Никола написао да се и ја не понављам.--Марко Станојевић (разговор) 22:16, 9. август 2017. (CEST)

И ја сам своје рекао и нећу виште трошити време на глупости као што је разговор с тобом. И немаш никаква права да одлучујеш да ли је нешто укорењено или не. Ни ти, ни ја, ни било ко други. И последњи пут те упозоравам да не разговараш токо са мном, јер ћу тражити да те уклоне са администраторске позиције. Јеси ли ме разумео?

Sly-ah (разговор) 23:06, 9. август 2017. (CEST)

Твоје је право да тражиш то, тако да се нећу љутити ако то желиш. Седам година уређујем википедију од тога 4 нисам био администратор па неће да ми падне круна са главе ако не будем више Face-wink.svg--Марко Станојевић (разговор) 23:19, 9. август 2017. (CEST)

@НиколаБ и Марко Станојевић: А зашто бисмо мењали фудбал у футбол или одбојка у волејбол (правилна транскрипција је волибол, као и Мари)? Опет бежите ка невалидним аргументима и скрећете пажњу. Нико није помињао да се спорт хокеј прекрсти у хоки него да се користи исправан придев са суфиксом -ски јер нема разлога да се не користи а камоли забрањује као што је НиколаБ вратио измене на чланцима.

Шта не ваља са Национална хокеј лига? Зашто је ХК Партизан променио лого и заменио „хокејашки” ћирилицом са „хокеј” латиницом? Зашто постоји Хокеј федерација на Македонија а не Хокеарска федерација на Македонија или Хокејска федерација на Македонија? Очигледно је, дакле, да има и неких проблема са придевом хокејски (некоме звучи неприродно итд.) али сигурно има већих проблема са придевом хокејашки кад се користи тамо где не треба; ја бих зато рекао да је најбоље користити хокеј и као придев.

Сјаши више са македонским језиком и глупим аналогијама. Чуди ме само како се ниси позвао на хрватски чланак о НХЛ-у? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:19, 10. август 2017. (CEST)
Нису то баш глупе аналогије; македонски правописни речник као прву одредницу за хокеј наводи хокеарски (према спортисти) а не хокеј или хокејски (наводи „хокеарски и хокејски”), а федерација им је ипак хокеј федерација. Како немају ниједан клуб ако имају ту федерацију? Бесмислено је одлазити у крајност с нечијим настојањем да повеже нешто корисно и релевантно, правећи од тог настојања спрдњу.   Обсусер 15:47, 10. август 2017. (CEST)

@Sly-ah: Или ћемо ипак сад за инат тражити да буде хоки? Face-smile-big.svg

Него хајде ти, поново те молим, питај Клајна (можда си сакупио још нека питања па све успут). Живо нас интересује његово објашњење (можда ће бити препорука да се више употребљава хокеј и хокејски — да постане обичније, а да је и хокејашки исправно јер се дуго користи; али опет је питање Национална хокејска лига јер је нико не зна под тим називом, а хокејска утакмица и остало је мањи проблем).   Обсусер 06:18, 10. август 2017. (CEST)

Oво је из новог НИН-а:

„Primećujem“, piše mi čitalac Ivan Vučković, „da mnogi ljudi kažu ’orginal’ i ’orginalan’ umesto pravilnog original, originalan.“ I jednog biv- šeg ministra kulture, kaže, čuo je da tako izgovara. Kako objasniti tu čestu grešku?

Izostavljanje nenaglašenog „i“ inače je svojstveno bosanskim govorima. Kao da mi i danas zvoni u ušima, sa one nekadašnje savezne televizije, prilog iz Sarajeva gde neki funkcioner govori: „Drug iz Zav’dov’ća nema neke vel’ke kval’f’kac’je, al’ se dokazao radom u organ’ma Saveza komun’sta, gdje već god’nama...“ i tako dalje. Malo je vero- vatno, ipak, da je taj dijalekatski izgovor mogao da pređe Drinu. Možda je samo malo podstakao urođenu govornu lenjost svih nas. Mogla je delovati i analogija sa rečima na org- (organ, organizam, organizovati...), ali ona nema nikakvog opravdanja, jer sve te reči, pa čak i orgije i orgu- lje, potiču iz grčkog, dok original i originalan dolaze od latinskog origo originis – poreklo, izvor, početak. Zlatko Delić iz Banjaluke javlja mi da se na Vikipedi- ji na srpskom jeziku razvila živa rasprava oko prideva od reči hokej. Navodno, „lingvisti kažu da je pridev od reči hokej – hokejski, ali u stvarnosti skoro svi kažu ho- kejaški klub, hokejaška utakmica itd. Ko je ovde u pravu?“ U pravu su obe strane, ili nijedna. Jezik gradi prideve od imenica u skladu sa svojim tvorbenim mogućnostima, a to ovde nije problem, jer sve što ima veze s hokejom ima veze i sa hokejašima, i obrnuto. Ako uzmemo samo sportove s loptom, videćemo da se za fudbal, rukomet, tenis, stoni te- nis pridev izvodi iz imena sporta (fudbalski, rukometni itd.) a za košarku i odbojku od imena igrača: košarkaški, odbojkaški.

To me podseća na jednu davnu anegdotu koju valjda još samo ja pamtim. Kad je izašao prvi Pravopis dveju Ma- tica, 1960. godine, u njegovom rečniku našle su se reči košarač i košarački. Odjednom se među sportskim no- vinarima proneo glas: jeste l’ čuli? Odsad nije pravilno reći „košarkaš“ nego „košarač“! Sledećih nekoliko dana u „Politici“ i „Borbi“ pojavile su se rečenice kao: „Naš najbolji košarač, Radivoj Korać...“ „Sutra košarački derbi na Kalemegdanu...“, „Košaračica Ljubica Otašević postaje glumica...“ Onda su se prenuli autori Pravopisa i objasnili da je košarač zanatlija koji plete košare, korpar, da je unet kao i sve reči koje sadrže č ili ć, dok za košarkaša nije bilo potrebe da se unosi.

--Sly-ah (разговор) 13:05, 30. новембар 2017. (CET)

енгл. Vienna[уреди]

Вијена или Вајена, шта је правилно?--SrpskiAnonimac (разговор) 19:14, 9. август 2017. (CEST)

Ако мислиш на градове у САД, ствари стоје овако: Vienna у Илиноису и Јужној Дакоти је Вајена, АЛИ, New Vienna у Ајови и Охају је Њу Вијена!

Sly-ah (разговор) 19:33, 9. август 2017. (CEST)

@Sly-ah: ај провери да ли су добро написани чланци (Вајена, Вијена), да није неки случајно погрешно написан --SrpskiAnonimac (разговор) 19:40, 9. август 2017. (CEST)
@Sly-ah: а зашто је онда Vienna у Вирџинији - Вијена, зашто није Вајена као у Јужној Дакоти или Илиноису? Како то да енгл. реч Vienna може да буде и Вијена и Вајена, зар не би требало да буде или Вијена или Вајена? --SrpskiAnonimac (разговор) 21:22, 9. август 2017. (CEST)

Нема потребе разбијати главу о томе зашто се неко лично име или географски појам изгопвара на више различитих начина. То је напросто тако, а на нама је да констатујемо чињенично стање и да радимо транскрипције у складу с њим. Мислим да су наслови чланака које си навео проверени.

Sly-ah (разговор) 23:06, 9. август 2017. (CEST)

@Sly-ah: ако су већина чланака о насељеним местима у Сједињеним Државама написани као Вајена (Vienna), онда тако треба да буду написани и чланци: Вијена (Вирџинија), Вијена Бенд (Луизијана), Вијена Сентер (Охајо), Њу Вијена (вишезначна одредница), а да Вијена (...) буде преусмерење за те све чланке .. иначе ја сам знао за назив Вијена (Vienna), а за Вајена не--SrpskiAnonimac (разговор) 23:53, 9. август 2017. (CEST)

Различито се изговара за различита места од чега зависи транскрипција. Негде је /vi.ˈɛn.ə/ (Вијена), негде /vaɪ.ˈɛn.ə/ или /vaɪ.ˈæn.ə/ (Вајена), а негде чак /vaɪ.iː.ˈnə/ (Вајина).

Пошто pronouncekiwi.com даје изговоре на британском енглеском и илиноиску Вајену они изговарају сви као /vi.ˈɛnə/, а и иначе знамо да амерички енглески увек тежи ка /aɪ/ тамо где је то природно [већином им., као и код нас што је именица] (нпр. privacy, dynasty) а не изврће као британски са /aɪ/ тамо где је неприродно/неизговорљиво [већином прид., није као и код нас] (нпр. cervical, urinal), могло би се претпоставити да је већина тих америчких места тренутно правилно транскрибована са ај.   Обсусер 06:18, 10. август 2017. (CEST)

@Obsuser: па је л' треба да се чланци: Вијена (Вирџинија), Вијена Бенд (Луизијана), Вијена Сентер (Охајо) и Њу Вијена (вишезначна одредница) преименују у Вајена, ако је правилно са ај? --SrpskiAnonimac (разговор) 17:52, 11. август 2017. (CEST)
Ти не читаш што је горе написано. Наслови чланака су проверени, негде је Вајена, негде је Вијена (што би реко Мута Николић: Па то је нормално) и за сада не треба ништа дирати.
Sly-ah (разговор) 18:09, 11. август 2017. (CEST)
@SrpskiAnonimac: Кад си навалио, ако можеш пронађи за сваку Vienna-у један или више изговора. Пример за Вијена (Вирџинија): /vi.ˈɛn.ə/, 0:02 → може се сматрати колико толико поузданим извором, па не треба премештати. У суштини, да би се ишта преместило за сваки пример се мора наћи понаособ довољно доказа да се не изговара тако него другачије. Такође, може се уз два-три извора додати IPA у енглеске чланке где је нема (а нема за већину Vienna) па ће исправити можда изворни говорници ако виде да је погрешно а ми сазнати шта је исправно.
ПС pronouncekiwi.com и сл. сајтови су непоуздани за баш оваква питања (питања разлике у начину изговора једног слова у зависности од локације места); најпоузданији су сами људи из тог места.  Обсусер 18:28, 11. август 2017. (CEST)

Александар Зверев[уреди]

Корисник Обсусер је преместио ову страницу на Александер Цвереф, и заиста покушавам да схватим о чему се ту ради? Овај тенисер је Рус пореклом, у српском језику је укорењено Зверев. Презиме његовог рођеног брата је Зверев, ту долазимо до парадокса да два рођена брата имају различита презимена! Волео бих да погледа ово @Sly-ah:, али и администратори који прате спорт на Википедији, вероватно су чули за овог тенисера @Марко Станојевић:, @НиколаБ:. Није ми никаква намера да изазивам сукобе, већ да разговором се реши ово питање. Не могу да верујем шта је тај човек урадио, да ли је Википедија на српском језику озбиљан пројекат?--Soundwaweserb (разговор) 07:51, 16. август 2017. (CEST)

хахахах ја не верујем шта се ради. Шта је следеће?--Марко Станојевић (разговор) 12:05, 16. август 2017. (CEST)
Вратио сам на пријашње стање и онемогућио даље преусмјеравање чланка. — Ранко   Нико лић   14:03, 16. август 2017. (CEST)

Обсусер по обичају има те неке своје бубице само њему знане. Па тако за холандског бициклисту који везе нема са Француском име транскрибује као француско јер је ето тако закључио. А онда сам себе демантује када особу која сама за себе каже да је Рус крсти по правилима за немачки језик. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:12, 16. август 2017. (CEST)


Тенисер сам изговара своје презиме као Зверев: https://www.youtube.com/watch?v=m7GPJ28EDHU&t=1m3s. Да није овако, а јесте иако је Немац (рођен у Немачкој и немачки тенисер) руског порекла — као што је нпр. Роб Нинкович Американац (рођен у САД и амерички спортиста) српског порекла — заиста би било Цвереф (и Александер уместо Александар).

Грешка је што нисам потражио још један извор осим https://forvo.com/word/alexander_zverev/ — а нисам јер овај сајт је поприлично поуздан, пише одакле је нека стварна особа која је изговорила неко име, а у овом случају је неки Немац изговорио /ˌalɛˈksandɐ ˈtsfɛʁɛf/ плус то стоји на енглеској Вики (што ћу ускоро исправити) и зато је дошло до премештања на погрешан назив (две нетачне информације које је требало да буду тачне).

@Soundwaweserb: Није, како се види, само у српском укорењено Зверев него и иначе односно он сам изговара по руски а не по немачки. Шта сам то ја урадио и зашто *[не толико] погрешно премештање из добре намере чини Википедију на српском неозбиљним пројектом када се све да исправити?

@Марко Станојевић: То је неозбиљан и сувишан коментар.

@НиколаБ: Можда нема он али има његово презиме, а закључио сам тако на основу доказа; па и овде, како је Soundwaweserb закључио, презиме (а у овом случају и особа) има везе са другом државом у којој није рођен[а] нити за њу наступа — а транскрибује се према пореклу. Дакле, не демантујем се уопште — погледај објашњење горе изнад пингова.

ПС Многи, ако не и већина, [озбиљни] немачки медији и по мом сви Немци свеједно изговарају германизирано:

што значи да није толика грешка.   Обсусер 01:52, 17. август 2017. (CEST)

Имена као што је Александар никада не транскрибујемо већ их просто оставимо у нашем облику, нема Александр, Аљаксандр, Алигзандр, Олександр исл сви су Александар јер је реч о једном те истом имену у различитим фонологијама А ти Обсусеру убудуће нас поштеди својих лингвистичких револуција. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 09:53, 17. август 2017. (CEST)

Имаш ли извор за то? Ја мислим да се немачко Alexander ипак транскрибује као Александер а не Александар, барем тако стоји на Википедија:Транскрипција са немачког језика и логично је (нпр. аустријски председник Александер Фан дер Белен, 1), а за остале језике као што је руски такође је логично — да не буде Александр због тешког изговорног склопа, за Олександ(а)р не знам јер можда је ово друго име (као и Дарја што је друго име а ти си вратио на Дарија водећи се сопственим закључком о могућој етимологији која код личних имена нема никакве везе јер се транскрибује име као име) итд. Каквих „лингвистичких револуција”?  Обсусер 16:38, 17. август 2017. (CEST)

Постојна[уреди]

Људи из словеначког града Постојна се зову Постојничани?? --MareBG (разговор) 14:58, 17. август 2017. (CEST)

Ја бих пре рекао да су Постојнчани јер основа је постојн- (да је којим случајем Постојница, онда би били Постојничани), али нисам сигуран — најбоље питати оног ко ту живи.   Обсусер 09:00, 18. август 2017. (CEST)

Питање[уреди]

Како се зову спортисти Бурундија? --Drazetad (разговор) 22:00, 17. август 2017. (CEST)

Бурундски, евентуално бурундијски (као што је и боље етиопски у односу на етиопијски, аустралски у односу на аустралијски итд.).
На commons:Template:CountryAdjective/sr се налазе придеви за мање-више све земље.   Обсусер 08:58, 18. август 2017. (CEST)

Велико или мало слово[уреди]

Имам једно питање. У реченици На листи за крагујевачки срез било је чак четири кандидата са ове листе. Интересује ме да ли се крагујевачки пише малим или велики словом. Знам да се присвојни придеви изведени од властитих именица суфиксима -ски, -шки, -чки и пишу малим словом, али да ли то важи и кад је назив среза као у овој реченици.--Марко Станојевић (разговор) 16:27, 27. август 2017. (CEST)

Ја мислим да не важи, јер срез је данас отприлике као округ а имена округа односно било које властите синтагме тј. вишечлана властита имена пишу се великим почетним словом (градови, постојеће државе и сл. све велика почетна слова вишечланог назива осим везника и приједлога; а битке су изузетак, оне иду малим почетним словом јер нису у питању неки званични називи него конструкције „битка за”, „битка у” итд.). /релев. П2010: стр. 55; стр. 61, т. 55гкотари?/ Обсусер 19:30, 27. август 2017. (CEST)
Хвала.--Марко Станојевић (разговор) 18:57, 28. август 2017. (CEST)

Транскрипција[уреди]

Треба ми транскрипција за чланак ro:Arbănași, Buzău
--SrpskiAnonimac (разговор) 22:19, 30. август 2017. (CEST)

Арбанаши, Бузау. Zoranzoki21 (разговор) 22:22, 30. август 2017. (CEST)

@Zoranzoki21: и за ову општину: ro:Comuna Beceni, Buzău
--SrpskiAnonimac (разговор) 15:07, 10. октобар 2017. (CEST)

@SrpskiAnonimac: Бечени, Бузау. Zoranzoki21 (разговор) 15:13, 10. октобар 2017. (CEST)

Ensign[уреди]

Како превести енглеску ријеч Ensign?  — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Ранко Николић (разговордоприноси) 31. август 2017. у 12:56

Мислим да нема директног превода, осим војно-поморска застава. Можда може и [национални] павиљон, према fr:Pavillon (marine) односно es:Pabellón nacional.   Обсусер 02:39, 1. септембар 2017. (CEST)
У том случају, како превести ове називе Battle ensign, Naval Ensign и Civil ensign?
Можда борбена застава, поморска застава и цивилна застава. @CarRadovan: би требало да зна боље...   Обсусер 10:33, 2. септембар 2017. (CEST)

?[уреди]

Зашто се чланци НАТО бомбардовање СРЈ и НАТО пропаганда и агресија на СРЈ не зову НАТО бомбардовање Југославије, односно НАТО пропаганда и агресија на Југославију, као што се чланак Распад Југославије тако зове, а не Распад СФРЈ? --MilanKovacevic (разговор) 01:22, 5. септембар 2017. (CEST)

Можда зато што се ту ишло на специфичан назив државе односно јер је агресија на Југославију у односу на СРЈ шири и неконкретан појам, а распад Југославије док је под овим насловом [треба да] говори о свим Југославијама (с тим да се под Југославија иначе мисли на СФР од. ФНР а не краљевину или СР итд.).
Може се предложити преименовање, али на СЗР појединог чланка. Такође, ово није правописно питање...   Обсусер 17:18, 5. септембар 2017. (CEST)

@MilanKovacevic: — Мислим да си у праву и да треба преименовати чланке! Радован 17:43, 5. септембар 2017. (CEST)

Превод са италијанског[уреди]

Надимак италијанског бициклисте Камуса (Francesco Camusso): cichin, il camoscio di cumiana. Кумијана је мјесто у коме је рођен. Може ли неко да ми преведе надимке? -- Vux33 (разговор) 16:56, 20. септембар 2017. (CEST)

@Vux33: Транскриције се постављају на правописном тргу, овај трг је тематски неодређен и могуће је да није на списку надгледања наших „правописаца”. — Ранко   Нико лић   14:00, 20. септембар 2017. (CEST)
@Vux33: Можда „Чикин, Дивокоза [од/из] Кумијане” (или тр.: „Чикин, ил Камошо ди Кумијана”). Уместо дивокоза, Гугл транслејт преводи и као suede и buckskin, али ја мислим да је пре дивокоза него ове врсте коже јер се у чланцима по интернету говори о неком пењању а дивокозе се пењу а с кожама не видим смисао, хах. Може се оставити у оригиналу, а овакве расправе треба водити на правописном тргу односно страници за разговор чланка.   Обсусер 01:49, 25. септембар 2017. (CEST)

Аеродром мира[уреди]

Је л' се мира пише великим или малим словом? --MilanKovacevic (разговор) 19:04, 22. септембар 2017. (CEST)

Малим наравно --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:06, 23. септембар 2017. (CEST)
Осим ако је властито име Мира а не генитив именице мир.   Обсусер 08:53, 30. септембар 2017. (CEST)
aerodrom nosi naziv po leskovackom naselju Čifluk Mira i nema veze sa imenicom mir, tako da onaj ko je premestao stranicu i ignorisao postojeci izvor prvo je trebao da proveri odakle taj naziv. Lackope (разговор) 23:34, 11. октобар 2017. (CEST)

А онај који је насловио страницу са Аеродром Мира прво је требало да провери на веб страници аеродрома како се пише његов назив, а такође и да завири у Правопис и да провери како се пишу називи установа. Дакле, правилно је Аеродром "Мира", а не Аеродром Мира, како је наш самозвани правописац помислио и због чега је и настала цела ова збрка.

--Sly-ah (разговор) 08:31, 12. октобар 2017. (CEST)

@Sly-ah: Замало, ал’ ти опет не призна грешку и покуша пребацити одговорност на другог — у оном истом иритантном саможивом тону при одговарању и са истом формулом (да не кажем нешто горе, медицински) званом ирационално контрирање.
Зато погледај називе чланака о аеродромима и о, рецимо, основним школама; да ли је исто, није, јер наводници нису потребни у једним а у другим случајевима јесу. Али данас је изгледа најбитније бити институционализован и збринут у складу са законом, па црпи оне слабије институционализоване и самозване (и индивидуално и ’групњачки’) — у стилу државе и других монополских угледних установа.   Обсусер 16:04, 12. октобар 2017. (CEST)
Обојица да сте се зауставили истог момента --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:32, 12. октобар 2017. (CEST)

Добродошли[уреди]

Ако може, нека неко промени на главној страни на Википодацима „Добродошли на Википодатке” у „Добро дошли на Википодатке” — како је правилно и како је и овде на главној страни.

Такође, треба променити нпр. „са 37,031,584 ставки” у „са 37.031.584 ставке” — ако је могуће (тачке уместо зареза и омогућити функцију за облике множине).   Обсусер 08:53, 30. септембар 2017. (CEST)

Софтверско надувавање[уреди]

Да ли зна стручнији/бољи превод за software bloat? --Miljan Simonović (разговор) 11:09, 18. октобар 2017. (CEST)

Превод[уреди]

Треба ми превод:

--SrpskiAnonimac (разговор) 23:24, 22. октобар 2017. (CEST)

Па ваљда Чешки Хрвати. — Ранко   Нико лић   19:26, 26. октобар 2017. (CEST)
Мислим да је он тражио превод целог чланка хехе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:38, 26. октобар 2017. (CEST)

Ма не ... у Шаблон:Словенска племена на Викип. на рус. јез. у делу за чешка племена поред чешки Хрвати у загради стоји (Чёрные хорваты (Црни Хрвати) и Хорватцы (?))--SrpskiAnonimac (разговор) 19:52, 26. октобар 2017. (CEST)

Оба назива тамо имају функцију синонима и преусмеравају на чланак Чешки Хрвати. Питаћемо колегу @Владимир Нимчевић: има ли он какав инфо о овоме --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:06, 26. октобар 2017. (CEST)

Ја се извињавам што нисам у пристојно време одговорио на питање које ми је постављено крајем прошлог месеца. Између Црних Хрвата из времена сеобе Словена на југ и чешких односно моравских Хрвата тешко да има директне везе. Хрвати са простора Чешке су се овде доселили у време продора Турака на Балкан. Временом су бохемизирани. Позната ми је судбина свих огранака Хрвата изван матице (Хрватске), укључујући и Молишане. О хрватској дијаспори је укратко писао Ладислав Хека у уводном делу своје књиге о Далматинима у слободним краљевским градовима Суботици и Сегедину. Мој савет свима онима који се баве раним средњим веком: ово је раздобље толико сиромашно писаним изворима да је улога историјске науке у његово расветљавање минимална. Овде ни археологија не помаже. Тако да, уместо повлачења паралела између данашњих и овдашњих Хрвата, најбоље је писати о изворима где се Хрвати помињу.--Владимир Нимчевић (разговор) 20:50, 6. новембар 2017. (CET)

?[уреди]

пример 1 (као што је у чланку Потоци):

  • Потоци, краћи водотоци, једнина: поток

пример 2 (по примеру из чланка Села):

  • Поток, множина су потоци, краћи водоток

Јел има нека правила на Викип. на срп. језику како треба да стоји или може како било? --SrpskiAnonimac (разговор) 15:34, 26. октобар 2017. (CEST)

У једнини свакако јер је реч о општим појмовима. А ове вишезначне одреднице са називима у множини у ствари немају конкретно везу са селима или потоцима већ са насељеним местима таквог имена --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:41, 26. октобар 2017. (CEST)

Име кошаркашице[уреди]

Појавила се дилема око иемна кошаркашице Tамика Кечингс. Ја сам према неком сазнању о кошаркашици и линковима који пишу чланке о ово кошаркашици написао да овај чланак. А истовремено је други уређивач написао са Качингс. Ако има неко мало упућенијих да пресуди. --Bobik (разговор) 14:43, 21. новембар 2017. (CET)

@Обсусер: Право име је Tamika Devonne Catchings Smith --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:52, 21. новембар 2017. (CET)
Ја мислим да је како треба.   Обсусер 16:38, 21. новембар 2017. (CET)
У чланку стоји Качингс а наслов је Кечингс, нека се аутор одлучи --MareBG (разговор) 16:40, 21. новембар 2017. (CET)

Почетак реченице бројем[уреди]

Молио би неког ко има Правопис српског језика да погледа да ли и даље важи правило да реченица не почиње бројем. Хвала--Drazetad (разговор) 13:23, 1. децембар 2017. (CET)

Наравно да важи --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:24, 1. децембар 2017. (CET)
Да ли то зна жири за такмичење, јер су текстови о кошакашицама пуни таквих реченица, а жири даје четворке и петице.--Drazetad (разговор) 18:07, 1. децембар 2017. (CET)
То треба питати њих --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:11, 1. децембар 2017. (CET)

рум. Moldova Nouă[уреди]

Је л' исправно Нова Молдова или Нова Молдава?--SrpskiAnonimac (разговор) 14:38, 9. децембар 2017. (CET)

Називи софтвера[уреди]

Транскрибују ли се називи софтвера/сервиса/платформи или се остављају у оригиналу? Питам јер има Autluk ekspres, Мајкрософт пауерпојнт, Microsoft Exchange, Microsoft Office FrontPage, Windows Communication Foundation, .NET Framework и тако даље. Важи и за називе програмских/скриптних језика – C Sharp, Вижуал бејсик, Objective-C, PHP, Пајтон и тако даље. – Srdjan m (разговор) 15:00, 25. децембар 2017. (CET)

Мислим да се транскрибују нпр: Виндоус уместо Windows или Линукс уместо Linux. -Александар Живковић () 15:12, 25. децембар 2017. (CET)

Пут за Ејвонли или Авонли[уреди]

Потребна ми је помоћ заједнице у вези наслова једне серије зато што постоји спор. Чланак "Пут за Ејвонли" сам написала 2. фебруара 2007. али је нешто касније од стране члана Sly-ah преименован у Пут за Авонли. У почетку се нисам слагала са тим јер је серија годинама позната под првим називом. У преводима књигама Луси Мод Монгомери стоји Ејвонли, у географским атласима стоји исто, али у тренуцима кад је чланак преименован нисам желела претерано да се бавим тиме јер сам имала обавеза у приватном животу па сам прихватила преусмерење и временом на чланак заборавила. Чланак је још једном преименован од стране Пинкија на Евонли па опет враћена од стране корисника Sly-ah на Авонли. На страници за разговор постоји одређена дискусија где су изнети разлози за враћање на Авонли па ко жели може да прочита више о томе тамо. Јуче сам претраживала по старим написаним чланцима и кад сам наишла на чланак ипак ми је засметало што је на крају званично преименован у Авонли. Чланак сам опет преименовала у Ејвонли али је Слаја у року од пола сата опет вратио на Авонли. Пошто ово може да потраје неко време и да тврдоглаво враћамо и преимењујемо наслов, тражим помоћ заједнице да решимо спор и да се након донешене одлуке чланак закључа.

Ејвонли је назив који не само што је заживео у говору, већ су и друга места истог назива тако транскрибована. Пример: Ејвон. Постоји и Ејвон козметика, Шекспир је рођен у Ејвону и сматрам да би ипак требало ставити назив Пут за Ејвонли, назив по који сви памте серију била она граматички правилна или не. Зато молим заједницу да каже своје мишљење а ја бих, ако могу отворила опцију гласања.--CumulusBGD (разговор) 10:05, 1. јануар 2018. (CET)

Будући да немам времена ни воље да понављам што сам већ рекао, молим корисницу да пажљиво (али пажљиво) прочита страницу за разговор чланка.

Хвала.

И још само пар напомена: 1. Преименовао сам чланак на основу аргумената. 2. Серија јест у Србији преведена као Пут у Ејвонли, али је то погрешно (као што је наведено на СЗР. 3. Ејвонли НИЈЕ назив који је заживео у говору (моје мишљење против твога). И све да је заживео, ти ниси овлашћена да то процењујеш (као што нисам ни ја). 4. Ејвон није "друго место истог назива", већ друго место различитог назива. 5. Avonlea из серије је измишљено место (чини ми се у Канади), тако да потезање географских атласа као аргумента није баш мудро. 6. О Ејвон козметици и Шекспировом Ејвону писао сам на наведеној СЗР. 7. На СЗР за разговор сам навео и линк ка Јутуб-клипу где оригинални говорник енглеског каже Авонли. 8. И још неколико референци:

0:07  https://www.youtube.com/watch?v=lZIZEzlwDW0
https://www.youtube.com/watch?v=f4yZAEpbFUs

http://www.answers.com/Q/What_is_Anne_of_Avonlea_about?#slide=1 (овде наводи да се изговара као A (apple), as NE KAO Avon козметика).

Надам се да је ово довољно.

И још једно питање: Уколико се договоримо око правилне транскрипције, зашто тражиш да се чланак закључа?

--Sly-ah (разговор) 12:14, 1. јануар 2018. (CET)

Ако се први глас изговара као А у apple зашто онда није Евонли (имамо корпорацију Apple Inc. која је код нас транскрибована као Епл)? И шта би са оном причом о званичном називу преко дистрибутера? А с обзиром да је серија код нас емитована пре више од 20 година под старим називом не знам да ли то по аутоматизму постаје изузетак?--ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:50, 1. јануар 2018. (CET)

Глас /æ/ се по Правопису преноси као "а", сем у укорењеним изузецима, а о тим изузецима одлучују лингвисти. Реч Епл спада управу у ту групу.

Та прича је и дан данас актуелна, али, ако се не варам, актуелна је и Клајнова сугестија да се дистрибутерски називи могу мењати, уколико та промена није велика, а тиче се транскрипције (тај допис сам неколико пута цитирао овде на Википедији, али мрзи ме да га сад тражим) (види чланке Индијана Џоунс и последњи крсташки поход и Манк).

И на крају, о изузецима и укорењености (као што је речено) одлучују само лингвисти и то на основу учесталости појаве неког имена (популарности) и дужине временског периода у ком се то име појављује.

--Sly-ah (разговор) 19:11, 1. јануар 2018. (CET)

Хвала на појашњењима --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:45, 1. јануар 2018. (CET)
Jедноставно не слажем се са овим мишљењем. Ако су се преводиоци књига и серије одлучили за Ејвонли (а то нису људи са улице већ рачунам људи са дипломом...ок, барем они који су се бавили преводом књига) и то је тако заживело међу љубитељима серије сматрам да је то назив који треба да буде. Да ли је потребно сад да се бавим скенирањем страница објављених романа код нас? У сваком издању стоји Ејвонли. Да се разумемо то није једно издање, већ више издања различитих преводилаца.

А тражим да се чланак закључа зато што ћемо обоје тврдоглаво да преимењујемо како то желимо. Ја знам да своје мишљење нећеш променити, али сматрам да моје мишљење, као аутора чланка, не треба занемарити. --CumulusBGD (разговор) 08:09, 2. јануар 2018. (CET)

Додатак: Мислим да се не можеш позвати на јутјуб линкове јер водитељ није меродаван извор. И у нашој држави неки људи изговарају Кикинду као Кекенда па јој то опет није назив. Шалу на страну, разумем шта хоћеш да кажеш али неке ствари једноставно не можеш на силу. Језик је жива ствар.--CumulusBGD (разговор) 08:28, 2. јануар 2018. (CET)

И опет смо обрнули круг преименовања чланка. Што се тиче изговора, на коме инсистираш да говорници енглеског језика кажу А, истом логиком могу инсистирати да говорници јапанског изговарају џ као ђ па сте опет хтели очи да ми ископате због КОЂИКИЈА. Слика књиге на чланку (кођики) је намерно постављена како би се приказао апсурдност неких одлука на википедији. Ја само пратим изворе. Не измишљам топлу воду. И то је све.
Заиста не видим разлику између Ејвонлија (Avonlea) и Шекспировој Ејвона (Avon). Једина је разлика у оно "ли" на крају (lea). Дакле, ако мењате Ејвонли у Авонли онда можете и сва остале места на коме живе становници енглеског говорног подручја. Све је то енглески језик. Немојте правити изузетке.--CumulusBGD (разговор) 11:42, 2. јануар 2018. (CET)
Баш то „lea” на крају мијења изговор овог „Avon” на почетку. Тако је и Avondale у средишњој Аризони Авондејл (ˈævənˌdeɪl), а не Ејвондејл. – Srdjan m (разговор) 12:39, 2. јануар 2018. (CET)

Прочитај пажљиво (али ПАЖЉИВО) шта сам написао на страници за разговор чланка о изговору и транскрипцији појма Avon (који није увек исти и мења се у зависности од тога где се то место налази и какав је изговор у мериторним речницима изговора). Ти очигледно нећеш да схватиш да су изговори различити. У енглеском језику ништа није сигурно, поготову код изговора речи, што се односи и на лична и географска имена.

Ти не можеш (и не смеш) инсистирати ни на чему по питању транскрипције, јер је изговор и транскрипција , нпр. тих јапанских фонема које помињеш прецизно дефинисан важећим Правописом српског језика. И слажем се са твојом констатацијом "да је све то енглески језик", што значи да ништа није сигурно нити једнозначно.

У једном од оних клипова (који за тебе нису меродавни, што је твој проблем), у трејлеру за серију, један дечачић у једном инсерту [[1]] изговара Avonlea (на тачно 1.59) као /ˌæv.ənˈliː/ (са нагласком на задњем слогу, успут), што би требало бити сасвим довољно да се констатује да је правилна транскрипција Авонли.

Ти то, наравно, ниси проверила и даље се упорно држиш неких аналогија (при томе користећи примере из јапанског језика, што је бесмислено), а ако ти се не допадне оно што чујеш на клиповима, онда једноставно кажеш да они нису меродавни и да се ти с тим не слажеш.

Ти уопште ниси прочитала моју аргументацију у горњим постовима, ниси проверавала у клиповима ни на веб-страницама где је све лепо објашњено, јер то не одговора твом већ окошталом ставу да је Ејвонли и никако другачије. Е, видиш, јесте другачије и с тим треба да се помириш.

--Sly-ah (разговор) 15:41, 2. јануар 2018. (CET)

А ово [[2]] и ово [[3]] су ти докази да на српском говорном подручју није "увек и свугде Ејвонли", како си ти устврдила. Сем ако не потегнеш свој кључни аргумент да Јутуб клипови нису меродавни.

--Sly-ah (разговор) 15:48, 2. јануар 2018. (CET)


Не разумем како можеш у једном тренутку да одређујеш транскрипцију по књигама а у другом по слуху. У стилу "Ето онај дечачић у клипу је рекао тако". Постоје многа места која у почетку нису транскрибована на правилан начин али су ушла у језик и као таква се и данас користе. Ово је чувена, чувена серија која је обележила многа детињства и која је остала запамћена под тим називом. Она ће се и следећих неколико деценија ословљавати са Ејвонли. Грубо исправљање криве Дрине само изазива подсмех као и код чувеног чланка Ал Пачино са преусмерењем на Паћино. Иако ће претрагом доћи до Пачина, сви који дођу до тог чланка само могу да се насмеју. А у последњем новогодишњем ТВ водичу и даље пише главна улога Ал Паћино. Да ли смо нешто променили инсистирањем на правилнијим облицима? Нисмо.

Толико времена смо потрошили на ово у стилу "То мора бити тако, то је правилно" да би човек помислио да је Википедија на српском језику оличење правилног писања. А тужна истина је да је велики проценат текста у самим чланцима неписмен. Значи људи који су преводили из Пчелице, нису били у праву. Људи који су преводили из Стубова културе, нису били у праву. Људи који су писали чланак о Луси Ен Монтгомери из Политикиног Забавника, нису у праву. Сваки новинар и критичар који је писао о књизи и серији такође није у праву. Испаде да се само једно мишљење важи. Оно најгласније. И ТВ Бора. Што се тиче РТНС они су користили Авонли 2 епизоде па вратили на стари назив (пише у страници за разговор) И даље сам за то да чланак остане у оригиналу како је створен. Пут за Ејвонли. Због књига и оргиналног превода.--CumulusBGD (разговор) 16:48, 2. јануар 2018. (CET)

Наравно, кад понестане аргумената /тачније "аргумената"), онда се иде ултимативно: И даље сам за то да чланак остане у оригиналу како је створен ... због књига и оригиналног превода. Е, видиш, ја сам да наслов буде онако како је правилно. Због Википедије на српском језику, због тачности података и због читалаца.

А ако се смејеш Пачину, не смејеш се ти Википедији. Смејеш се Правопису српског језика и лингвистима Прћићу и Клајну, а не мени или ономе ко је тако насловио чланак.

Слажем се да Википедија на српском није оличење правилног писања. Али што се тиче транскрипције, свакако јесте. И нека тако остане.

Успут, у чланку (који ће, наравно, бити насловљен као Пут за Авонли), свакако би требало навести да се на српским ТВ-станицама серија приказује под неправилним насловом Пут за Ејвонли. Такође, постоји и преусмерење за оне "смејаче", који ће чланак потражити под Пут за Ејвонли. Па кад дођу до чланка Пут за Авонли, нека се смеју до миле воље.

--Sly-ah (разговор) 17:31, 2. јануар 2018. (CET)

Транскрипција[уреди]

Молим за транскрипцију имена француског фудбалера Tiémoué Bakayoko, у нашем тексту транскрибовано као Тимуе Бакајоко, што мислим да је погрешно. Хвала. --Drazetad (разговор) 19:39, 1. јануар 2018. (CET)

Мислим да би име требало да је Тијемуе. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:43, 1. јануар 2018. (CET)

Транскрипција италијанских насеља[уреди]

--Милићевић (разговор) 14:56, 12. јануар 2018. (CET)

Yes check.svg Урађено --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:31, 12. јануар 2018. (CET)

Фудбалски клубови[уреди]

Јел се ови фудбалски клубови:

транскрибују као ФК Интер?

--SrpskiAnonimac (разговор) 17:59, 12. јануар 2018. (CET)

А како другачије? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:04, 12. јануар 2018. (CET)

Звездани ратови или Ратови звезда[уреди]

Проблем дефинисања назива овог серијала виси већ десет година. На страни за разговор готово сваког филма покренуто је питање српског назива, али ни на једној од њих није решено, па мислим да би овде било и место, а и време, да се реши. Дакле, засад постоје три могућности:

  1. Star Wars: Последњи џедаји — најгори могући, пошто представља мешање српског и енглеског, али и онај који се користи у биоскопима
  2. Звездани ратови: Последњи џедаји
  3. Ратови звезда: Последњи џедаји

Последња два су суштински иста, али би требало одабрати један за званичан, а други за преусмерење. Проблем је што се овај први, шарени енглеско-српски наслов користи у биоскопима као званичан превод, а најгора је могућа опција, по мени. Ја сам највише за наслов Ратови звезда. Молио бих све да се изјасне поводом овога. --Miljan Simonović (разговор) 09:38, 18. јануар 2018. (CET)

Ја их памтим као Ратове звезда, ако то ишта значи ΝικόλαςΜπ. (разговор) 10:11, 18. јануар 2018. (CET)

Ратови звезда --Drazetad (разговор) 10:13, 18. јануар 2018. (CET)
Исто Lackope (разговор) 10:50, 18. јануар 2018. (CET)

Транскрипција[уреди]

Имамо текстове у којима се енглеско Horace транскрибује као Хорис и Хорас. Шта је исправно.--Drazetad (разговор) 21:46, 21. јануар 2018. (CET)

Пре ће у трку да уђу Хорас и Хорес, не знам одакле „и”; мада је, по угледу на ове случајеве, правилније Хорас. --Miljan Simonović (разговор) 22:23, 21. јануар 2018. (CET)

Називи појединих савезних држава Њемачке[уреди]

Да ли се у називима њемачких савезних држава Баден-Виртемберг, Мекленбург-Западна Померанија, Сјеверна Рајна-Вестфалија, Рајна-Палатинат, Саксонија-Анхалт и Шлезвиг-Холштајн користи исправан интерпункцијски знак (цртица [-]) или би правилније било да се користи црта [—]? — Ранко   Нико лић   05:19, 22. јануар 2018. (CET)

Нас су учили да цртица спаја, а црта раздваја. А како је овде реч о јединственом имену онда би требало да је цртица. Шлезвиг-Холштајн, Хабјановић-Ђуровиђ итд. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 10:10, 22. јануар 2018. (CET)

П2010, т. 101 каже да се „транскрибована имена пишу с цртицом само ако је значење везе збирно (цртица има значење „и”): Шлезвиг-Холштајн, Алзас-Лорена.” Тако да се све своди на ову Николину народну и верујем да су сва ова имена исправно написана. --Miljan Simonović (разговор) 10:20, 22. јануар 2018. (CET)
И ја сам истог мишљења--ЗаЗаМа шта кажеш!? 11:40, 22. јануар 2018. (CET)
P.S. Mislim da se ova duža crta upotrebljava na primer za relacije. Kao na primer Pruga Beograd—Bar ЗаЗаМа шта кажеш!? 12:52, 22. јануар 2018. (CET)
Ово свакако, пошто овде — има значење од до --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:13, 22. јануар 2018. (CET)

Pharrell Lanscilo Williams[уреди]

...транскрипција --Милићевић (разговор) 23:18, 24. јануар 2018. (CET)

Фарел Лансилоу Вилијамс? --Miljan Simonović (разговор) 23:28, 24. јануар 2018. (CET)
Лансило.

--Sly-ah (разговор) 12:51, 25. јануар 2018. (CET)

Olle Laessker[уреди]

Дали се име овог шведског атлетичара транскрибује ка Оле Лесшер, Оле Ласкер , Оле Лескер или некако другачије. Хвала --Drazetad (разговор) 10:39, 28. јануар 2018. (CET)

Оле Лесшер --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:43, 28. јануар 2018. (CET)

Заправо, Лешер.

--Sly-ah (разговор) 15:10, 28. јануар 2018. (CET)

Reč sa hrvatskog[уреди]

Jel zna neko kako se *prevodi* na srpski sa hrvatskog reč -ploha-. Umetnički je izraz. Nikako ne mogu da nađem. Ima članak na sh.wiki. Kad pretražujem na sh.wiki ovako izađe -ravan-. Al to na guglu nigde na izlazi kao umetnički termin. Ostali rečnici (hrvatsko-srpski razlikovni rječink) su takođe nedorečeni. Jel ima neko da zna? --ANTI_PRO (разговор) 06:17, 5. фебруар 2018. (CET)

Површ Радован 08:23, 5. фебруар 2018. (CET)
Jesi siguran da je -površ-? Tako sam i ja video na razlikovnom rečniku na hrvatskom vikirečniku. Al kad guglaš -površ likovni rečnik- npr, slabo se pojavljuje taj pojam kao strukovni likovni/umetnički. Dok kad kucaš -ploha- su se baš pojavljuje krš priloga gde se govori da je to likovni pojam. --ANTI_PRO (разговор) 18:43, 5. фебруар 2018. (CET)

Плоха је раван. У мом крају се та реч чак користила за свако бетонирано игралиште где се играо рукомет, кошарка итд. Раван сасвим сигурно --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:49, 5. фебруар 2018. (CET)

Nisam stručna ali videh ovaj sajt i u njemu su nabrojani likovni elementi među kojima stoji i ravan, tako da je Nikola upravu.--ЗаЗаМа шта кажеш!? 23:10, 5. фебруар 2018. (CET)

Не журите (са закључцима „сасвим сигурно” и „управу”)! Овде су у ствари постављена два питања: 1) Шта је плоха? и 2) Како ту „хрватску ријеч превести на српски”, али у смислу ликовне умјетности?
  1. У геометрији плоха је засигурно површ. И свака раван јесте површ, али свака површ није раван... Тако да неки локални назив за раван терен јесте само донекле исправан (оно што је навео Никола). Међутим, плоха је дводимензионална површ било које фигуре - видјети овде. И
  2. Како превести? Одговор је - а зашто „преводити”? Ликовним умјетницима (бар оним западно од Дрине), а које ми сврставамо у говорнике српског језика, засигурно није страна ријеч плоха (без обзира гдје је ријеч настала или ко „фаворизује” тај израз). Лично, не видим разлог за „преводом”. Радован 00:14, 6. фебруар 2018. (CET)

Stvari sam pokrenuo, jer pišem tekst vezan za jedan Bakićev spomenik. Dakle, ploha u smislu vajarstva. Reč sam jedino nalazio u hrvatskom kontekstu. U srpskom (bar ovo kritika koje sam čitao) nisam na nju naleteo. Lično mi je bila strana kao reč. Nikad je u životu do sad nisam čuo. Evo ovde se upotrebljava, poslednji red velikog pasusa. Promenio sam nakon Zazine reference, koja izgleda kredibilno (u ravan). Ukoliko se reč doista koristi i u srpskom umetničkoj terminologiji/nije isključivo vezana za hrvatski, svakako može da ostane, nemam ništa proti.v Samo nisam siguran da je tako. --ANTI_PRO (разговор) 03:47, 6. фебруар 2018. (CET)

P.s. Radovane sajt koji si linkovao upravo o tome govori. Na sajtovima na hrvatskom se upotrebljava. Na srpskom nisam video. Govorimo o terminu u kontekstu vajarstva/skulptorstva/kiparstva. --ANTI_PRO (разговор) 03:50, 6. фебруар 2018. (CET)

Плоха у ликовној уметности је раван или површина. Ево овде [4] --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:05, 6. фебруар 2018. (CET)

Jelena Noura "Gigi" Hadid[уреди]

...transkripcija, američka manekenka palestinskog porekla --Милићевић (разговор) 10:14, 7. фебруар 2018. (CET)

Гугл каже само Ђиђи Хадид, а овде имаш једноминутно понављање њеног имена. --Miljan Simonović (разговор) 10:18, 7. фебруар 2018. (CET)
Rad sam da čujem Slaju + pogledaj komentare u videu --Милићевић (разговор) 10:23, 7. фебруар 2018. (CET)

Јелена Нура Џиџи Хадид [[5]]. У овом клипу је водитељка од крви и меса све лепо објаснила, а горенаведени "докази" су компјутерски генерисани изговори, који су углавном нетачни.

--Sly-ah (разговор) 07:15, 14. фебруар 2018. (CET)

Ирина Валерьевна Шайхлисламова[уреди]

...transkripcija --Милићевић (разговор) 10:12, 23. фебруар 2018. (CET)

Ирина Валерјевна Шајхлисламова. --Miljan Simonović (разговор) 10:38, 23. фебруар 2018. (CET)

Валеријевна ? Отац је Валериј. --Mile (разговор) 10:47, 23. фебруар 2018. (CET)

Валериј је од Валерий, слично као Анатолий, где има додатно и, а у њеном презимену нема. --Miljan Simonović (разговор) 11:33, 23. фебруар 2018. (CET)

Ja počinjem da mislim da sam je pogrešno imenovao i da ona nije Šajk već Šejk? --Милићевић (разговор) 12:13, 23. фебруар 2018. (CET)

Ирина Валерјевна Шајхлисламова. А за скраћено презиме како хоћете, руски облик је Шејк, енглески Шајк. Мада мислим да је и код нас позната као Ирина Шајк (не чуди ме што је променила енглески облик јер је у изворном подсећало на шејк као пиће хехе) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:51, 23. фебруар 2018. (CET)

Zar nije Šejk za englesko Shayk? Otkud Šajk ovde, ne odgovara...   Обсусер 20:46, 15. април 2018. (CEST)

Категорије[уреди]

Категорије из категорије "Категорија:Бивше крагујевачке општине" треба преименовати као што је урађено са категоријом "Категорија:Градска општина Аеродром‎" из исте категорије...све категорије из категорије "Категорија:Општине Београда" имају у наслову назив "Градска општина", па требају и ове

Ове категорије треба преименовати да у наслову имају назив "Градска општина":

--SrpskiAnonimac (разговор) 16:06, 24. фебруар 2018. (CET)

Писање кинеских имена[уреди]

Нисам сигуран да је на Википедији на српском постигнут икакав договор о начину писања кинеских имена и презимена. У Правопису нема ништа о томе, али се из примера може закључити да се прво иде са именом, па онда са презименом. Видим да је Ћировић променио Си Чу у Џу Си, што је и реду што се тиче транскрипције, али мислим да ипак треба Си Џу, сходно примерима из Правописа.

Sly-ah (разговор) 14:03, 10. март 2018. (CET)

Ја колико сам приметио и сами Кинези инсистирају на писању прво презимена па имена. А и код нас је свугде тако што се тиче њихових имена (с тим што ми једва да уочимо разлику између имена и презимена па нам свеједно хехе). Исто је и за корејска имена. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:59, 10. март 2018. (CET)

Уклети Холанђанин[уреди]

Како се транскрибује Холанђанин Hugo de Vries? Наишао сам на прегршт облика његовог презимена: (Хуго де) Фриз/Фрис, Вриз/Врис, Вриес/Вријес/Врије итд. --Der fliegende nicht angemeldeter Benutzer:178.220.49.29 (разговор) 19:37, 15. април 2018. (CEST)

Правилно је Хуго де Фриз. --Ookuninusi (разговор) 19:42, 15. април 2018. (CEST)

Ипак је правилно Хуго де Врис --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:46, 15. април 2018. (CEST)

Интернационални или међународни мајстор?[уреди]

Преводећи чланке о шахистима на једном месту сам звање International master превео као Интернационални мајстор. Међутим, то ми је преправљено у међународни мајстор.

Познајем доста шахиста, и знам да ниједан од њих који има то звање не каже за себе да је међународни мајстор већ интернационални или интермајстор. То је термин који се користи у Србији код шахиста за то звање, како у говору тако и у литератури.

Питање је шта да користим: интернационални мајстор или међународни мајстор? Ренато Петровић (разговор) 21:37, 15. април 2018. (CEST)

Користи интернационални мајстор, то је правилније :) Ookuninusi (разговор) 2:19, 17. април 2018. (CEST)

Спомен-обележје[уреди]

Постоји више чланака где је ово написано као Спомен обележје (постоје и два или више где је с цртицом). Мислим да треба с цртицом односно да треба ове остале којих је више преместити.   Обсусер 02:14, 18. април 2018. (CEST)

П2010 каже да треба с цртицом. --Miljan Simonović (разговор) 06:49, 18. април 2018. (CEST)