Википедија:Трг/Правописна питања

С Википедије, слободне енциклопедије
 Увод

Правопис је подстраница Трга на којој се расправља о правописним питањима и недоумицама.

Овај веб-сајт је издање Википедије, онлајн-енциклопедије, на српском језику. Стога, сви чланци морају да се придржавају Правописа српскога језика из 2010. или новије године.

Овде можете пронаћи основе правописа. Погледајте и најчешће правописне и језичке недоумице. Обавезно транскрибујте лична имена и топониме (више информација).

Списак транскрипционих система:

Покрени расправу


« Архиве, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42

Архивирај

Имена чланака о годинама[уреди | уреди извор]

Здраво! Имамо мали проблем с именима чланака о годинама. Тренутно се косе са Правописом српског језика, јер се изоставља тачка након броја године. Такође, приметио сам да се постоје недоследности. Рецимо, чланак се зове 2000 без тачке, а категорија 2002. с тачком. Овакав приступ није интуитиван за читаоца.

Неинтуитивност се поготово одражава код чланака о једноцифреним, двоцифреним и троцифреним годинама. На пример, корисник тражи чланак о броју 12 (својеврстан број у књижевности, позитиван природан број у математици). Када у тражилицу откуца бројчано „12”, биће упућен на чланак о 12. години нове ере. Ово може да збуни читаоца и чак да га наведе на погрешан закључак да се године пишу без тачке.

Из свега овога, можда има смисла да преместимо чланке додајући тачку. Шта ви мислите? — Аца💬❤️️ 19:59, 20. октобар 2020. (CEST)[одговори]

Не бих мењао статус кво, на већини Википедија се користи шема као код нас. Ми смо то практично преузели са Википедије на енглеском, али предност је практична: у чланцима се далеко више линкује ка годинама, него ка бројевима. Такође, постоје преусмерења са "ЏЏЏЏ." на "ЏЏЏЏ", тако да не видим велики проблем у тренутној ситуацији. — Ф± 23:28, 20. октобар 2020. (CEST)[одговори]

Сваки пут кад видим да неко напише да је нешто што је у најужој вези са правописом овог језика преузеето са енглеске википедије, прође ме блага језа. У преводу, шта ме брига што је то правописно неисправно, кад је нешто практично — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:24, 21. октобар 2020. (CEST)[одговори]

Не би био први пут да се тако нешто одлучи. — Ф± 22:31, 21. октобар 2020. (CEST)[одговори]
Много тога је некада урађено погрешно па смо се касније хватали за главу. Дај да угасимо пројекат, ако је већ копија свега што се појави на Википедији на енглеском. — Lotom (разговор) 07:00, 13. новембар 2020. (CET)[одговори]

Пинк (Србија), Нова спорт и остало[уреди | уреди извор]

ОК, да не ратујем даље изменама... Да ли би неко други могао да погледа овај низ промена наслова чланака о медијским кућама који је @HoneymoonAve27 начинио у току јучерашњег дана? Можда ја ту стварно нешто битно пропуштам, па нека неко други пресуди. Поменућу кориснике @Aca; @НиколаБ, јер се најчешће баве правописним питањима од активнијих уредника. — DJ0302 (разговор) 01:13, 13. новембар 2020. (CET)[одговори]

Чланак Пинк сам закључао на старом наслову док се то не расправи. Исто може бити и са осталим спорним насловима ако се мијењају иако је стављена примједба и покренута расправа. — Жељко Тодоровић (разговор) 15:02, 13. новембар 2020. (CET) с. р.[одговори]

 Коментар: Не знам кад је донесена одлука да се сви наслови пишу изворно. Сећам се да смо установили да се наслови музичких група, видео-игара, софтвера и компанија с англофоног подручја пишу изворником због препознатљивости. Пинк је препознатљив и у свом „ћирилизованом” облику ([1], [2], [3]) и несумњиво нема никаквог разлога за оваква премештања. Корисник који тражи Нову спорт, како год да откуца (Нова Спорт, Nova Sport, НОВА СПОРТ, Нова спорт) изаћи ће му чланак о овом каналу. Стога, премештање је непотребно. — Аца💬❤️️ 10:13, 14. новембар 2020. (CET)[одговори]

Поменути колега одавно одступа од стандарда уређивања без придавања неког значаја мишљењу других колега уредника — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:04, 16. новембар 2020. (CET)[одговори]

ОК, прошло је десетак дана, на истим смо становиштима, па сам ја вратио наслове чланака на претходно стање. Такође, није ми баш најјасније зашто смо почели да избацујемо скраћеницу ТВ из наслова чланака (чак и тамо где је она део званичног назива медија — нпр. Red TV). Јесмо ли негде дискутовали већ о томе? — DJ0302 (разговор) 00:06, 23. новембар 2020. (CET)[одговори]

Зашто више није могуће преместити Нова (хрватски ТВ канал) на само Нова ТВ као што је некад и било? Онда би требали писати и Нова С (српски ТВ канал), Нова БХ (босански ТВ канал) и сл. KCTarantula (разговор) 12:11, 23. новембар 2020. (CET)[одговори]

Назив[уреди | уреди извор]

Blue question mark icon.svg Сугестија — Дајем сугестију да се сви чланци везани за коронавирусну болест - коронавирус - Ковид-19 - COVID-19, среде на један назив. Много неправилних и правилних синонима назива могу збунити читаоце. — Црна Ружа (разговор) 13:12, 9. јануар 2021. (CET)[одговори]

 Коментар: Здраво, Црна Ружо! Хвала на предлогу! Међутим, може ли се он спровести? Ситуација је мало сложенија. „Коронавирус” или „вирус корона” (атрибутивна конструкција (?!); Танасић, 2020) назив је за групу вируса који узрокују респираторне болести, а „ковид 19” (Клајн, 2020) назив је болести коју узрокује вирус SARS-CoV-2 [очекујем да се ово нормира као „сарс-ков 2”, лол]. Дакле, није реч о међузаменљивим синонимима, већ о појмовима с различитим значењем. — Аца💬❤️️ 16:30, 9. јануар 2021. (CET)[одговори]

Face-smile.svg Хвала Aca: У потпуности се слажем са Вама. Ствар је мало замршена са тим терминима. Поздрав — Црна Ружа (разговор) 16:55, 9. јануар 2021. (CET)[одговори]
Коронавирусна болест није исто што и коронавирус ни Ковид-19 тако да нема разлога све то стављати у исти кош. — Acaalexaca (разговор) 01:07, 10. јануар 2021. (CET)[одговори]

Пљеваља[уреди | уреди извор]

Пошто није ни овај Пљевља ни ово Пљевља ни ови Пљевља а ни ове Пљевља, него ова Пљевља — ж. р., јд. — па се према томе деклинира [Пљевља, Пљевље, Пљевљи, Пљевљу, /, Пљевљом, Пљевљи] и прави придјев [пљевљански]; име је ваљда скраћени облик од манастирска пљевара, па отуда пљевља [ж. р. јд. остаје]; ако је основни облик топонима у ж. р. мн. — ове Пљевље — онда је деклинација Пљевље, Пљевљи/Пљеваља, Пљевљима, Пљевље, /, Пљевљима, Пљевљима и придјев може бити пљеваљски, али наслов чланка говори другачије (Special:Diff/23482196/23536826), може се ботовски измијењати нпр. Пљеваља→Пљевље, Пљевљима→Пљевљи, Пљевља→Пљевљу, пљеваљски→пљевљански и остали облици.

На Манастир Света Тројица#Историја наводи се Па и сам градић Пљевља, је настао на месту где је била "манастирска пљевара" (остава за житну плеву). Зато се може закључити да је неко просто измислио накардне деклинације и придјеве јер ако је то (ова) манастирска пљевара за житну пљеву (оно што се исплијеви) — једини изведени облик скраћивањем и остаје у женском роду једнине: пљева, пљевља. У противном би се главни чланак умјесто Пљевља звао Пљевље. Ако се претпостави да је ово с манастиром било давно, онда је можда мјесто непрецизно стварно звано Пљевље са е на крају па је отуда ова чудна деклинација и придјев (а придјев свеједно може бити пљевљански јер генитив за такав облик множине је и Пљевљи и Пљеваља, а пљеваљски звучи незграпно и тешко изговорљиво — као и сам генитив Пљеваља, који је сам старински па подржава претходну тврдњу за е на крају, и/или ако не старински свакако рјеђи [коцака!?]).

П2010 на 411. страници наводи да је Пљевља — „с. мн.” (средњи род множине) и то је нетачно јер не може без једнине бити множина (ако постоје ова нека средња вишебројна Пљевља морало би бити и ово неко средње једнобројно Пљевље, а топоним нема два назива тј. овај у једнини) и јер је тај топоним природно у женском роду једнине (ова нека женска једна Пљевља — као варошица, према пљевара; од пљевара се не може извести ова нека средња вишебројна Пљевља јер би онда то једно било пљевље или неко пљеваро, такође средњег рода, а не пљевара). — 5.43.83.177 (разговор) 03:08, 10. јануар 2021. (CET) [у][одговори]

Пљевља се одувек мењала као именица средњег реда множине. Именице без једнине постоје, као што су маказе, панталоне, итд.
https://www.opismenise.com/nedoumice/pljevlja-ili-pljevlje/ Ђидо (разговор) 08:52, 6. јануар 2022. (CET)[одговори]

Маџарска презимена и имена[уреди | уреди извор]

@MareBG:
@Soundwaweserb:
@Жељко Тодоровић:
@Acaalexaca:
@Aca:
@Lackope:
@Lotom:
@Вукан Ц:
@Jozefsu:


Тумачећи последњи Правопис српскога језика, а посебно онај део који се тиче прилагођенога писања речи из страних живих језика, увидео сам да наш Правопис јасно, изричито и недвосмислено каже да се редослед презиме па лично име у нацијама које тако пишу имена НЕ МЕЊА у нашем језику. Дакле, Мао Цедунг и Ким Џонг се пишу тако, иако су Мао и Ким презимена. Велики је проблем у нашој Википедији што као извор користи англосаксонски свет који има своја правила у која се не мешам. Али не можемо пи њима судити. Елем, Маџарска имена се пишу презиме плус лично име, а не обрнуто, и Правопис то изричито пише да се и у нашем језику то мора поштовати. Дакле, све Маџаре треба преправити тако да пише презиме па лично име. Ја бих ту, пошто је ово револуционарно, ставио као неки инфобокс (не знам како се то каже, оно кад изнад самог текста пише тиша: "ово има пуно грешака" или "ово је клица") да се стави текст са указом на извор Правописа да се у маџарскоме случају увек пише прво презиме па име и ставити пример неки типа: Пушкаш Ференц. То је једини начин, ако се придржавате Правописа, а то би требало да радите. Могу помоћи око мењања, али слабо знам око ових техникалија, можда има лакши начин. Поздрав. Ничим неизазван (разговор) 19:27, 10. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Под бројем један, не каже се маџарски већ мађарски. Мађарска имена писана у оригиналу морају да поштују норме мађарског језика, у транскрипцији на српски користе се правила српског језика. Дакле име плус презиме. Изузетак су због устаљености кинеска, корејска и вијетнамска имена, где иде прво презиме. На крају крајева и руски правопис инсистира на облику име+презиме+патроним, а то опет нема везе са српским језиком ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:10, 11. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Agreed. — Аца💬❤️️ 13:43, 11. фебруар 2021. (CET)[одговори]
Колега је све објаснио. — Acaalexaca (разговор) 17:49, 11. фебруар 2021. (CET)[одговори]
@Acaalexaca:
@НиколаБ:
Занимљиво је то да када сам направио чланак о Дејвиду Ерсу, дошао ми је неки лик и променио његово презиме у правописно неправилно Ејрс. И када га је један уредник опоменуо, његов одговор је био: "По овој врућини нисам сигуран ни како се зовем." И сада исти тај лик мени спочитава да ли се каже маџарски или мађарски. (Постоји нешто што се зове локализам и њега, као што видите, користим само у расправама, али не у писању чланака. И наравно да ћу писати маџарски где год је то могуће.) И исти тај лик одређује шта је устаљено у српски језик, а шта није. И исти тај лик тумачи Правопис као да је хокеј на леду. Да ли сада можда од хладноће не зна како се зове? У т. 235 Правописа српскога језика јасно пише да се "у нашем изразу редослед... по правилу не мења" (у односу на маџарски; и онда су дати примери Фејеш Кларе и Петефи Шандора). Ја ништа сам не измишљам, само цитирам туђе тезе. Ви ако имате проблем с тим тезама, ако имате већа академска звања од аутора Правописа, обратите се Матици српској. Хвала. Ничим неизазван (разговор) 21:47, 11. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Поставио си питање, добио си одговор. Већ сам рекао да и руски језик користи истоветан облик. Иначе ми је јако драго због твојих јаких меморијских капацитета, али свати да је сујета јако лоша ствар ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:17, 12. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Ево ја да поставим практично питање. Узећу за пример спортисте, Чабу Силађија, Ласла Ђереа, почившег Золтана Саба... Све људи који су рођени у Србији и својим доприносом везани за исту државу. С друге стране имаш репрезентативце Мађарске Филипа Холендера и Немању Николића који су исто рођени у Србији. И како онда мислиш то да примениш а да буде иоле смислено и у овим случајевима? У загради свакако стоји и мађарски односно изворно име на том језику коме се не мења редослед. Кад се изврши транскрипција на српски језик, логично је да се прво наводи име па презиме. — Lotom (разговор) 12:47, 12. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Укључујем се само кратко (одсутан највише због болести). Слажем се у свему што је постављено као савет за правило, али додајем своје мисли - на маргини - па зато слова умањујем да се не мисли да сам против оригиналног предлога.
Наравно да постоје основна правила, као начин писања имена и презимена (који се разликује од једног до другог језика). Али сматрам да ниједан језик па тако ни српски ни мој мађарски немају неку књигу – као речник или правопис – који је еталон (на исти стриктни начин као метар) који би дао трајну дефиницију изговора и правила писања – ма колико ми то желели, а било би одлично нарочито за нас овде на енциклопедији (претходни коментар је дотакао сложеност универзализације). То је једноставно зато јер се језик константно мења. То је жив "елемент" који се динамично развија. Нисам језичар али то може да потврди и професор славистике и свакодневица. Нико данас више не говори као пре 5-6 деценија или чак једну младу генерацију уназад. Данас је развој језика бржи него пре па чак и вештачки (значи неприродно) исфорсиран: речници и разни академски укази на свој начин доприносе томе, али неће моћи да "победе" човека са улице који ће и даље да говори "свој" језик (не говорим о аналфабетама већ свима који прођу шкослки систем). Добар пример – про/контра – форсирања је српско-хрватски, кога сви мрзе више него икада (ја сам у њему одрастао и на њему учио елем овде нећу да отворим ту рану само сам навео пример!). Након распада, нападамао хрвате како праве намерно вештачке речи да би се што више одвојили од нас. То исто раде и "наши" у истом циљу али – видимо да не успева. Два народа се неће више мрзети, нити ће се екстремно разликовати културолошки само због језика... И још нешто: писати и рећи "маџарски" уместо "мађарски" је врло необично. Никада нисам чуо тај израз, барем овде у Војводини где има највише мађара па би било логично да је у употреби. Што не значи да неће почети, као што сам рекао језик се стално мења.–—JozefsuРазговор 15:06, 13. фебруар 2021. (CET)[одговори]
И морам да додам пре него што се мој коментар погрешно (негативно уместо позитивно) протумачи, нисам никога критиковао, само позивам (бољи израз је молим) да се увек па и у језичким питањима поступа по принципима логике и разума. Да се користи глава, јер перфекционизам је позитиван, али претеривање и цепидлачење не води увек циљу. Бавио сам се превођењем и имао увид у процес корекције са лекторима, није све тако једноставно и црно-бело како пишу велике књиге.–—JozefsuРазговор 15:24, 13. фебруар 2021. (CET)[одговори]
@Jozefsu:, @НиколаБ:, је л сте сигурни? Ја као изразити хришћанин не смем да вређам Маџаре, ако сте на то мислили. Иако смо се цепали кроз повест, имам велико поштовање према њима јер су Србима дали право да проповедају веру нашу хришћанску, што Османлије нису. Бог вам помогао. Ничим неизазван (разговор) 18:07, 3. март 2021. (CET)[одговори]
@Ничим неизазван: Ма какви увреда, што се мене тиче! Неспоразум тотални :D Пробаћу да будем јаснији, код нас - понекад - хрвати кажу маджари, и мислим да локална стара српска литература то користи, значи мени делује архаизам, или ме само субјективно ишчуђава, то је све. Никаква увреда. И мађари су србе понекад звали раци, што је некима била увреда, иако значи расцијани, што је архаизам неки, немам појма... Могуће да је мађари производ српскохрватког периода, било је ту свакојаког мешања, у праву си. Ја питам старе буњевце који седе на клупи јел разумете мађарски? а они одговарају на чистом мађарском "ми диванимо буњевачки" XD –37.35.13.210 (разговор) 14:04, 4. март 2021. (CET) --- То сам био ја, их био сам случајно излогован на другом компу. У потпуности се слажем са иницејлним предлогом, остало је само прича, овако између нас корисника. (Лечим се на корону, неки болови па сам скроз разбијен за икакву нормалну дискусију.)—JozefsuРазговор 14:27, 4. март 2021. (CET)[одговори]

Енклитика наша насушна[уреди | уреди извор]

Имамо мало већи проблем с местом енклитике у уводној реченици. Наиме, поједини софтвери уопште не приказују текст у заградама. Рецимо, претраживачи овако исписују увод чланка о Њујорку. Енклитика се, као што видите, налази на погрешном месту и текст је поприлично неразумљив. Слично се догађа и у претпрегледима страница. Нажалост, алгоритми су им такви да текст у заградама сматрају допунским материјалом и стога га не исписују. Требало би размотрити ово питање јер је видљиво широј публици и тренутно се коси с актуелним правописом и одлукама вољеног нам Одбора. Можда бисмо могли да се користимо цртом, као Википедија на руском и македонском језику, или зарезом, као у нашим писаним енциклопедијама. Шта ви мислите? — Аца💬❤️️ 22:17, 21. фебруар 2021. (CET)[одговори]

И ја сам баш размишљао о овом проблему. Зарез ми делује као прихватљиво решење ΝικόλαςΜπ. (разговор) 09:11, 22. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Дефинитивно пре за зарез. Тај приказ нам прави проблем, а енклитика свакако не може иза заграде. — Lotom (разговор) 09:59, 22. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Не видим неки смисао да чланке прилагођавамо претраживачу у овом сегменту. Чланак се не чита на гуглу, тамо се види кратка информација, увод. Чланак се чита на Википедији. Сутра претраживач може одлучити да приказује и заграде или може направити другачији приказ гдје ће сам разбацати увод како му одговара. Тако да ми никада не можемо упратити претраживач. Стога је бесмислено извршити ревизију преко 600.000 чланака само зарад претраживача на којег немамо утицај и за који не знамо како ће сутра одлучити да приказује уводни дио чланка. Овдје је једини проблем што претраживач не исписује заграде и ми то не можемо ријешити. — Жељко Тодоровић (разговор) 12:32, 22. фебруар 2021. (CET) с. р.[одговори]

@Жељко Тодоровић: Пази, ми не можемо да претпостављамо чита ли се чланак на гуглу или не. Свакако, одатле нам долази знатан део прегледа. Као што сам већ навео, проблем се јавља и у кратким прегледима чланака, који су део основне инсталације Медијавикиja. Дакле, проблем постоји и то је евидентно. Приметио сам да се проблем јавља и при читању екрана; ни читачи екрана не говоре текст у загради. Дакле, морали бисмо да нађемо неко решење, а нешто сумњам да ће софтвери мењати своје алгоритме. Вољени програмери не могу ни да направе верзију Медијавикија како ваља, па су ето 15. фебруара морали да откажу увођење и одгоде нове функције. Што се ревизије чланака тиче, свакако бисмо морали да је одрадимо јер се негде енклитика налази иза заграде, негде се користи цртица и црта, а недге зарез. Наравно, није нужно покретати бота да исправља све, али би добро било тежити к томе да решимо ово барем у новим чланцима. — Аца💬❤️️ 13:32, 22. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Помаже Бог. Ја само не знам шта значи зарез. Можда мислите на запету. Овде што се тиче Њујорка, погрешно је рећи Њујорк град, то је страна синтагматска конструкција. Треба рећи: Град Њујорк је највећи град... Морамо разлиговати политичку географију (реч град се односи на административну јединицу) и природну географију где се реч град односи на ужи појам. У политичкој географиј Обреновац припада Граду Београду, а у природној географији Обреновац је Обреновац. :) Тако вам Бог помогао. Поздрав. (У почетку је била Реч, и Реч је била код Бога, и Реч је била Бог. Она је у почетку била код Бога. Све је постало преко ње и без ње није постало ништа. /Јн 1, 1/) Ничим неизазван (разговор) 18:56, 23. фебруар 2021. (CET)[одговори]

@Ничим неизазван: Не причамо ни о зарезу ни о Граду Њујорку, већ о енклитици. Уместо „Њујорк је град” исписује се текст „Њујорк град је”. Можда сам лоше формулисао проблем, па изгледа двосмислено. Извињавам се. — Аца💬❤️️ 00:01, 24. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Естетски ми леоше изгледа конструкција с цртом, али свакако, ако се зарез користи у нашој стручној литератури, онда га треба и овде практиковати. Подржавам у сваком случају. — Вукан ® 11:56, 24. фебруар 2021. (CET)[одговори]

@Жељко Тодоровић:, @Вукан Ц:... @Aca: у праву си, твоја реченичка конструкција је мало (више) конфузна, али нема везе, битан је дијалог (или, разговор, али Срби не воле свој језик). Став већине лингвиста је јасан -- када користимо заграде речи у реченици које долазе после заграде остају исте као у "нормалној" реченици, без заграда. Међутим, када се цртама и запетама одваја реченица енклитика мора да иде после глагола. Што се мене тиче, у овим примерима као што је Град Њујорк, заграде су преопширне. Ја бих ставио само један изворни облик у заграду, онај којем почиње чланак на српскоме језику, а у доњем пасусу или поднаслову поменути и иостале облике и њихове оригинале. Што се тиче запете, молим вас, користите тај термин, најсрпскији је којега имамо. (Ту смо да се помажемо, и ја сигурно правим неке грешке /оне које нису куцачке/, али се трудим да то исправим код мене и код свих.) То је, по мени, један од задатака ове Википедије. Да описменимо народ, јер доста чита ову енциклопедију, а не да користимо варваризме. Оно што сте урадили са цепивима је незамисливо и веома ми је криво. Ако је неко доктор медицинских наука не мора да значи да је најпаметнији на свету. (Иако, са искреним одушевљењем, сам веома захвалан том човеку за сав допринос, који је велики.) Није срамота писати српским језиком. Бог вам помогао. Ничим неизазван (разговор) 19:37, 24. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Иако малкице лично преферирам црту, нека буде запета (или зарез) јер су је уредници овде подржали, а она се употребљава и у енциклопедијама на српском. Укључићу ово у неку од будућих смерница за уводе чланака. — Аца💬❤️️ 12:33, 3. март 2021. (CET)[одговори]

Извињавам се што се раније нисам укључио. Можеш ли навести примере где се запета употребљава у оваквим ситуацијама у енциклопедијама? Lackope (разговор) 17:06, 3. март 2021. (CET)[одговори]
@SimplyFreddie:, @Жељко Тодоровић:, @Lackope:, @Вукан Ц:, @Aca: и @Lotom:,Шта мислите, да ли после заграде не би требало да вршимо инверзију, већ само после апозиције односно одвајање запетама? Мени то звучи као најреалније, а тако би требало да се пише јер се заграде не рачунају у текст? Ничим неизазван (разговор) 08:02, 10. март 2021. (CET)[одговори]
Па у Правопису и нема јасно дефинисано да инверзија треба одмах после заграде. Генерално, против сам предлога који је изнео покретач расправе, естетски није задовољавајуће. Lackope (разговор) 16:31, 15. март 2021. (CET)[одговори]

Wikipedia-e[уреди | уреди извор]

Масовно премештање корисника Жељка Тодоровића је у најмању руку смешно и нелегално. Ако је неко мислио да спрда Википедију овим, на добром је путу, пошто сам ја огорчен. Али и много других корисника ми се јавило, да ово нема смисла шта се ради. Пример странице Историја Wikipedia-е, говори више од свих речи. Пре него што се неко позове на правила и разне друге ствари, нека се прво позове на здрав разум, нека врати сва она премештања јер ово апсолутно нема никаквог смисла.— Soundwaweserb (разговор) 12:51, 1. март 2021. (CET)[одговори]

Ово се није смело мењати без договора заједнице или барем пре обавештења на Тргу. Добро знам за онај договор око оригиналних имена музичких група, али нешто се не сећам да се о овоме писало. Пројекат тренутно изгледа као да га воде правописни талибани. — MareBG (разговор) 12:54, 1. март 2021. (CET)[одговори]
Констатација Ако је неко мислио да спрда Википедију овим, на добром је путу противна је смерници ВП:ПДН. Уверен сам да Жељко није имао намеру да „спрда Википедију”. Даље, не допада ми се ово ословљавање уредника „правописним талибанима”. Реално, много недоумица је решено овде или на серверу на Дискорду. Свакако, вратио сам све ове „Wikipedia-е” на старо. Као што сам Жељку писао у разговору, поменућу и овде да су се облици „Википедија”, „Викимедија” и „Медијавики” као такви усталили (јављају се у званичном преводу Медијавикија на српски језик) и нема апсолутно никакве потребе писати их изворно. — Аца💬❤️️ 14:15, 1. март 2021. (CET)[одговори]

Ја само радим по ономе што је изгласано. Укинута је одређена транскрипција у чланцима и нигдје „Википедија” (што јесте транскрипција) није наведена као изузетак нити је иједан уредник или више њих овлашћено да „здраворазумски” прави изузетке. Ми да се којим случајем зовемо „фејсбук” онда би пристрасно рекли да је то изузетак. Имате списак уредника који су гласали и изгласали такву одлуку (међу њима нисам ја), тако да је на њима што су се одлучили на квазихрватске облике Facebook-овом, Instagram-у, Wikipedia-ини и сл. Не разумијем идеју да неком виком пристрасно и љубоморно заштитимо своју транскрипцију Википедија, а све остале пустимо низ воду. — Жељко Тодоровић (разговор) 15:48, 1. март 2021. (CET) с. р.[одговори]

@Жељко Тодоровић: Претпостављам да је то ово гласање. Како то да 9 (словима девет) уредника може да одлучи око оваквих питања. Гласање се може поништити, свакако треба неко од админа да покрене да се то врати како је било раније. Ставити ван снаге ово правило док се не разреши ситуација и замолио би да се не предузимају масовне акције. Администратори могу да ставе ван снаге правила, поготово она која нису у складу са плебисцитарном вољом заједнице. Све се може лепо решити.— Soundwaweserb (разговор) 16:08, 1. март 2021. (CET)[одговори]
Мени није проблем застати са премјештањем/исправљањем уколико би неко покренуо гласање о поништењу одлуке о писању изворном графијом. Али та одлука је на снази и људи су прије мене истумбали десетине/стотине наслова руководећи се том накарадном одлуком. Плус, по евентуалном поништењу требало би озбиљно приступити новој расправи о неком минималном ограничењу транскрипције руководећи се правописом и „здравим разумом”, а не доносити одлуке из доколице. — Жељко Тодоровић (разговор) 16:26, 1. март 2021. (CET) с. р.[одговори]
Ово се сврстава међу оне случајеве који никад неће бити решени, или се то неће десити у скорије време. У сваком случају, ове накарадне облике не би требало уводити било где, посебно што са друге стране имамо преведен већи део интерфејса. Пошто смо, чини ми се, сви видели да ни то правило искључивања транскрипције није много тога доброг донело, хајде да видимо да ли имамо консензус око тога да се одлука стави ад акта. Па да видимо шта ћемо даље. Нема потребе да правимо ратове изменама и раздор међу заједницом због неких крајње дискутабилних одлука које притом доносе штету пројекту. Имамо правило које је усвојено и ту админи ништа не могу, ако је таква била воља заједнице. А ако се одлучимо на комбиновање транскрипције и писања у оригиналу, што опет сигурно неће да се допадне великом делу заједнице, мораћемо и саме разлоге добро да образложимо. — Lotom (разговор) 16:53, 1. март 2021. (CET)[одговори]

Прво,ова премештања на облик Wikipedia, су вандалско понашање и класична провокација да би се истерао неки свој инат. Друго, то гласање,или боље речено тај договор, је покренут да би се избегле вишечлане накарадне транскрипције типа Њу кидс он да блок и слично,које изгледају комично написане ћирилицом. Буквално као да енглески језик пишемо Вуковом праксом ћириличним писмом. И то би требало да се односи на све појмове (имена софтвера, мизичких синглова и албума, филмова, компанија и слично) који нису толико одомаћени и познати у српском језику. Појмови који су као туђице ушли у наш језик и одомаћили се, нема потребе да се пишу у оригоналном облику. Из савремене поп културе такви појмови свакако јесу Википедија, Фејсбук, Мајкрософт, Јутјуб итд. Америчка певачица може без проблема да се напише на српаком језику као Мадона, баш као и британска група Битлси, али је свакако бесмислено писати песму Like a Virgin у облику Лајк а вирџин, односно House of Rising Sun као Хаус оф рајзинг сан. Укратко, Жељко по обичају спинује када жели нешто да докаже. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:53, 1. март 2021. (CET)[одговори]

Ти Никола говориш као да је све то што си написао усвојено. Не, то све што си написао је одбачено и усвојена је апсолутно нетранскрибовање. Нисам ја Инстаграм пребацио на Instagram, Фејсбук на Facebook, Мајкрософт на Microsoft. Ја сам у складу са одлуком наставио тамо гдје су други почели и на ред је дошла Википедија и бројни други појмови што се да видјети у мојим измјенама. Није донесена одлука да се транскрипција не врши нпр. код вишечланих назива са три и више чланова него је донесена да се никако не врши (ни код једног члана). Умјесто да се уведе минимум нетранскрибовања уведен је максимум и то нисам ја урадио. Лотом је правилно констатовао, та одлука је усвојена и она се не отклања бурном реакцијом већ њеним поништењем. То има моју подршку ако се већ анкетирамо зарад консензуса. Ја не знам како неко замишља да на Википедији на српском језику не може бити ријеч која се налази у Правопису српског језика. — Жељко Тодоровић (разговор) 18:17, 1. март 2021. (CET) с. р.[одговори]

За ово правило први пут чујем и никако се не могу сложити са њим. Генерално, Жељко је у праву, човек је само следио поменуто правило. Мени се чини, без љутње, да се колега Аца мало уживео у улози некога ко би уводио нове стандарде у српском језику. Прво, покреће гласање да се престане са транскрипцијом, да би потом говорио шта може а шта не да се транскрибује. Значи, како су се већ изјасниле неке колеге, правило ставити ван снаге. Lackope (разговор) 19:10, 1. март 2021. (CET)[одговори]

Ако се не варам, у то време смо имали знатан број чланака о видео играма и музичким албумима који нису имали званичан српски превод, те је транскрибовање њихових назива изгледало јако лоше, и да смо по угледу на википедију на руском језику покушали да решимо тај проблем. Не знам откуд се сад само на том списку нашао термин Википедија. Шта је следеће, да неко пребаци и именицу фудбал у оригинал. Правило је добро, али га треба прецизирати ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:29, 1. март 2021. (CET)[одговори]

Ако правило није прецизирано, онда сигурно не може бити добро. Lackope (разговор) 21:38, 1. март 2021. (CET)[одговори]

Нисмо ми усвојили правило да се нпр. сложена вишечлана имена не транскрибују па да поред тог критеријума још нешто прецизирамо. Укинута је скроз транскрипција, шта се ту има прецизирати и шта је ту добро? Друга ствар, ми никада нисмо имали проблем са транскрипцијом страних пјесама јер то нико није ни транскрибовао. Тако да писати како се у неку причу о укидању транскрипције ушло јер се није знало како транскрибовати пјесме уопште нема смисла. Проблем транскрипције пјесама никада није постојао јер се то никада није ни радило. Игрице и сличне ствари нису никакав разлог да се скроз укида транскрипција и њима прилагођава сав остали садржај, ово је општа а не гејминг енциклопедија. — Жељко Тодоровић (разговор) 21:58, 1. март 2021. (CET) с. р.[одговори]

Скоро је и @SimplyFreddie:, ако се добро сећам, пријавио проблем промене кроз падеже, али је за то пронађен компромис да се самом реченичном конструкцијом заобиђу овакви случајеви. Међутим, то је некада неизводљиво или непрактично јер текст учини гломазним. Увек се поставља питање који су се називи као такви одомаћили у српском језику пошто је уплив разних термина на годишњем нивоу велики. Тако да би требало у самим чланцима на неки начин требало обележити односно нагласити зашто транскрипција јесте или није извршена као у осталим случајевима, јер чак и ми који смо дуже присутни на пројекту понекад изгубимо из вида неке од ових радних страница. Све иде иде у прилог томе да транскрипцију за сада треба ограничити на делимичну, како би се избегли сви бесмислени облици. Овако се вртимо укруг. — Lotom (разговор) 22:04, 1. март 2021. (CET)[одговори]

Као што рекох, спиновање наше насушно. Где стоји на том фамозном гласању да се укидају све транскрипције? У првој реченици пише: Идеја је била да се имена софтвера, компанија, музичких група и видео-игара пишу искључиво изворном графијом. Где овде Жељко ископа Википедију сам Бог зна, а посебно ми није јасно ово за укидање свих транскрипција. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:49, 1. март 2021. (CET)[одговори]

  1. Ако је неко мислио да спрда Википедију овим, на добром је путу, исто сам ово помислио и сам. А за ово "правописни талибани" сам се слатко насмејао. Прво, не сумњам злу намеру господина @Жељко Тодоровић:. Међутим, ди он греши? Он, као и већина омладине на Википедији, сматра ортографију као егзатну науку -- 1 плус 1 је 2. То није случај скоро ни са једном хуманистичком науком. Да, ако се учили у средњој школи ко је Огист Конт -- ако нисте, има времена -- он је то мислио и није био у потпуности у праву. Неегзактнос природних наука можемо тумачити и кроз пример СНС и СРС. Имали смо странку СРС која је освајала око 20-ак насто на изборима, а када се поделила на СНС и СРС почела је да узима преко 50. Супротно математици. Дакле, сам правопис односно ортографија је флексибилна, и доста се мора прилагођавати исто. Ево вам још један пример, омладино моја. Знате ли да у нашој матичној држави, Србији, постоји оптирлике Закон о застави који прописује да се свако лице има казнити које истичи ДРЖАВНУ заставу (ону с грбом) уместо народне (ону без грба). Дакле, свако од вас ко има истакнуту државну заставу негде на видноме пољу -- може платити пет сома динара. Али, који ће вам полицијски службеник писати казну за то? Он има права, али то се у праксу не дешава. (Да не причам које је хуљење, по Закону, да се простре пешкир у облику ДРЖАВНЕ заставе и да се бришу неки делови тела (нпр. доња леђа) с њим. То је све кажњиво у теорији, али у пракси и не баш. (Једино ако не спалите заставу, али то је друга прича.) Дакле то је Тодоровићева грешка. Немојмо га на колац набијати, већ хајде да разговарамо о овоме.
  2. Изворни облик требеа писати, баш како је то лепо господин @НиколаБ:. приметио: Њу кидс он да блок, Лајк а Виџин итд. Тада видимо да је неукусно бацати то у ћириличко писмо. Међутим, облици као Дафт панк, Њујорк тајмс итд. савршено упадају у наш језик. И треба их писати нашом ортографијом. Мислим да сам упоредио добро овај случај са Ајхманом и парадоксом зла што би рекла Хана Арент. (Пошто има доста људи који не капирају метафоре, наравно да не мислим да је наша Википедија нацистичка нити да сте ви нацисти, него само у пренесеном значењу лепше да објасним.) Овде можете прочитате моју дискусију са господином Тодоровићем. Рецимо @Pinki: не схвата да се Озна и Удба пишу овако као "нормалне" речи, али у некој црвеној параноји мисли да га ја бушим зато што је он комуниста, а ја нисам. Нек погледа Правопис, разумем за омладину да прави неке грешке у размушљању, али он као старији човек би требало да зна. Човек као да не схвата да је то тоталитаристичко државно уређење сахрањено 1990. године и да се никада више неће вратити, да је на сметлишту историје. Али није то проблем, проблем је својеглавост јер неће да послуша човека који се бави ортографијом. Исто ме буши са изворима. Људи, онлајн извор је исто извор. Не постоји разлика између писане речи и изгворене. Аудио-визуелни садржаји су такође извори, али постоји него, по моме суду, проблематично правило где они нису извори. А да питам ја шта су? По томе, Информер је бољи извор него ТВ Храм, рецимо.
  3. И @Lackope: је у праву. Сви ми волимо @Aca:, иако нам понекад иде на живце. (Иако ми мало-мало прети неким бановањем и неким правилима из архиве која су поприлично флексибилна. Чим желим да се Ацо јави, поменем да на Википедији нЕмА дОбРе ВоЉе, и ето га са везом ка правилима. Ха-ха-ха!!!) Али свакако поштујем тај ентузијазам код младих и зато ће ова Википедија живети, али и он упада у ту игру буквалнисања, што сам горе описао. И Ајхман је само радио свој посао. Он је спроводио легалне (али не и легитимне) законе. Хана Арент је констатовала да он уопште није зао приватно, али је спроводио зле законе.
  4. Тако је Никола Б., игрице немају званичан превод на српски језик и оне би доиста требало ићи увек у изворноме облику! Исто тако, и књиге које нису преведене на српски, увек се пишу изворно да би онај који званично преводи имао широк спектар. Можда је неки наслов идиом. Замислите да је Вики постојала раније Џек не би био сигурно Трбосјек, већ Рипер. Међутим, тада није било мас-медија да искваре превремено облик и онда је неко сео и смислио невероватан превод. Неки наслови, као што знате, нису баш буквално написани. Волкинг дед би превели као Ходајући мртваци, али они су сада перфектно преведни као Окружени мртвима. Замислимо да је неко правио страницу на Вики о стрипу чим је изашао, а пре него што је преведен на српски. Како би га превео?
  5. Закључак: Немојмо ловити господина Тодоровића као вештицу. С друге стране, он и остали треба да схвате да питање ортографије не треба схватати буквалистички. Увек сам вам на располагању што се тиче тога јер се тиме и доиста бавим. Хајдемо да разговарамо пре него што направимо џумбус из кога не можемо да се извучемо. Тако вам Бог помогао. Ничим неизазван (разговор) 03:25, 2. март 2021. (CET)[одговори]
Да се разумемо не мислим да је корисник Жељко Тодоровић имао лошу намеру само да је ова идеја лоша, иако могу да разумем на конту чега је променио. Један је од најактивнијих корисника који редовно патролира и прегледа чланке што дође најбитније, најтеже и најзахтевније на пројекту. Извињавам се што сам променио тему, како год било не слажем се са овом одлуком. — MareBG (разговор) 12:15, 2. март 2021. (CET)[одговори]
Изгласано правило је у случају назива група на страним језицима пројекту донело само добро и ту не би требало ништа дирати тј. требало би оставити изворни облик као обавезан, да не бисмо губили месеце и године на премештања, расправе и прецизно мерење Тхе Одомаћености (стварно имамо паметнија посла од тога). Прво, тешко је мерити одомаћеност таквих назива, посебно када говоримо о саставима чија је популарност на овим просторима мања, а неспорно прелазе праг значаја. Друго, ако се у доминантној већини извора на српском језику (заправо, најчешће у свим) назив неке групе појављује нетранскрибован, онда ту нема ни О од одомаћености транскрибованог облика. Одомаћеност транскрипције неког назива може да мери само онај ко се са њим среће довољно често. Треће, верујем да не морам да објашавам колико су бесмислене ситуације када имамо српску групу из нпр. Крагујевца која свој назив, који је на страном језику, пише у извором облику, а онда ми дођемо овде и транскрибујемо га јер ето тако. Напаствовање и језика и здравог разума. Наравно, неопходно је увести обавезу видљивог истицања транскрибованог облика у уводу чланка и прављења преусмерења.
За друге ситуације може да се дискутује. Ја бих увек гласао за то да останемо на облицима Википедија, Инстаграм, Твитер итд. Међутим, везано и за друге теме, ред би био да почнемо озбиљније да схватамо и прихватамо гласања заједнице. Нико никоме не брани да се укључи у гласање и мало је безвезе оспоравање резултата зато што се ето неко није сетио да гласа или му је промакло. Википедија јесте живи пројекат и уређује се консензусом заједнице, али није добро да одлуке о овако крупним питањима мењамо на сваких пар месеци, зависно од тога која струја је тада активнија. Прво, то је неозбиљно, а друго — за примену неких одлука у пракси треба доста времена и онда вечито имамо половична решења, прелазне периоде и нејасне смернице. — DJ0302 (разговор) 13:19, 2. март 2021. (CET)[одговори]

Бесмислено је да имамо усвојену одлуку, а да се колективно правимо као да је нема или да произвољно смишљамо изузетке (и то баш смо га смислили за мјесто на којем „радимо”). Ја ћу у току дана покренути Википедија:Гласање/Предлог/Поништење правила о писању изворном графијом гдје се ова расправа може наставити и резултирати гласањем. Потребно је или у потпуности спровести усвојену одлуку и свуда из текстова и наслова избацити транскрибоване облике или вратити на стање на којем је било више од 15 година. Овако је направљен само гори проблем, а прокламовани циљ је био некаква стандардизација Википедије до које очигледно не може доћи накарадним рјешењима. — Жељко Тодоровић (разговор) 15:02, 2. март 2021. (CET) с. р.[одговори]

Па добро, ти и јеси у ово мењање наслова ушао с намером да ситуацију угураш у екстрем и створиш простор за покретање иницијативе о укидању одлуке коју сматраш погрешном. Легитимна тактика, мада немају баш сви могућност да је практикују. Гласање је било довољно видљиво на пројекту и у њему је могао учествовати свако ко је био заинтересован, под истим правилима под којим се учествује у било ком другом гласању. Ја заиста не видим зашто ће гласови неких девет других људи за поништење имати већу тежину од гласова ових девет људи за усвајање. Уместо поништења целокупне одлуке, далеко је боље да пробамо да je дорадимо, изменимо и прецизирамо у оним сегментима у којим не шљака најбоље. Комплетним поништењем ћемо изгубити и оне позитивне ефекте које је имала. Притом, до кознакадашњег усвајања неке нове прецизније одлуке створиће се нови вакуум — постојаће решење које има висок степен одокативности, слободног тумачења, језичке накарадности и против кога је незанемарљив део заједнице, па нас чека пакао са ратом изменама.
Стање које је било на снази 15 година је било једна бушна кесетина и опстајало је пуком инерцијом. Од 100 насумично изабраних уредника и посетилаца, 96 не би знало да одговори шта се по том некадашњем стању транскрибује, а шта не. Да не помињем на шта су личили наслови и садржај чланака, шаблони, категорије... Сада то све изгледа неупредиво боље и јасније него раније (осим што имамо неке техничке потешкоће у реализацији, које су више везане за двојност писама и конверзију, зна вероватно Aca о чему причам). — DJ0302 (разговор) 18:07, 2. март 2021. (CET)[одговори]

Покренуо сам и званичну расправу о потпуном или дјелимичном поништењу правила о писању изворном графијом тако да се будућа дискусија о овој ствари треба наставити тамо. — Жељко Тодоровић (разговор) 20:40, 2. март 2021. (CET) с. р.[одговори]

Погибех док сам писао детаљно о примени неких постулата хуманистичких наука, што укључује ортографију, горе и опет ме нисте разумели. Људи, ортографија је флексибилна и не може бити "законски" регулисана као математика. Дакле, могу се дати само смернице, а уредници чланака сами морају имати "ћеф" кад је пригодно ићи у изворну графију, а кад у прилагођену. Ево по мени, Дафт панк и Њујорк тајмс и те како треба стављати у нашу ортографију јер савршено упадају, док Battlefield 3 треба оставити у изворној. Ничим неизазван (разговор) 23:19, 2. март 2021. (CET)[одговори]

Од расправе о транскрипцији дођосмо до поређења с Ајхманом… Нећу више овде коментарисати. У принципу се слажем са DJ0302-ом и свој став сам изнео у службеној расправи. Свако добро… — Аца💬❤️️ 12:20, 3. март 2021. (CET)[одговори]
Кад смо већ код @Aca:, могу да замислим који је фрајер у средњој школи на часовима српскога језика, кад се овде „натровао”, из проверених извора, факултетско-академског правописа и граматике. Ако нас слуша, зна матерњи језик сигурно више од својих професора! Поздрав, ускоро ускачем у расправу кад се даље мало оде у расправљању. (Ja sam за Википедију, / Bio što je Stalley MMG-iju, Pusha G.O.O.D-iju / Kendrick Lamar TDE-iju, Yelawolf Shady-iju / Bio Jay Electronica Reksoni Jay-Z-iju / MGK Diddy-iju, Cory Guny YCMB-iju) Ничим неизазван (разговор) 18:41, 3. март 2021. (CET)[одговори]

Vikipedija logo, naslovna strana.[уреди | уреди извор]

U logou Vikipedije pišete ruskom verzijom ćirilice. U natpisu "Slobodna enciklopedija" pogrešno su napisana slova d i p. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 195.122.211.182 (разговордоприноси) | 09:06, 26. март 2021.‎

Нисам ни приметио, али се слажем. Данас бар то није проблем, будући да постоји доста фонтова са српским курзивним облицима (в. Google Fonts, Типометар…). — Ранчер (разговор) 11:03, 1. април 2021. (CEST)[одговори]
@Ранчер:, ову везу (Руски облик курзивних слова (погрешан фонт) на српској википедији) је оставио неки непотписани. Ничим неизазван (разговор) 11:58, 9. мај 2021. (CEST)[одговори]

Светионик 1. Мај (Аргентина)[уреди | уреди извор]

Да ли ово велико м треба да буде мало? Видим да је чланак премештен са таквог назива на садашњи па боље да проверимо. — Ђорђе Стакић (р) 13:03, 6. мај 2021. (CEST)[одговори]

@Djordjes:, наравно. У свакоме случају триба име месеца да буде малин словом. Међутим, ови датум/празник триба пребацит у слова, без реднога броја. Дакле, Светионик Први мај триба да се зове. Ако се датум односи на неки празник или ако је то званично име светионика. Ту долази до стислке фигуре синегдоха тотум про парте. За конкретно један објекат даје се уопштено име (заједничка именица и од њи се прави властита). Сад не знам шта датум 1. 3. символише у Аргентини -- можда као и у нас, можда неки пуч, шта ја знам, -- али ово је најправославније решење. Ничим неизазван (разговор) 02:09, 7. мај 2021. (CEST)[одговори]

Родна равноправност[уреди | уреди извор]

и Госпођа министарка... Ово већ и звучи као код Нушића. Треба испратити, само се бојим да се ту Одбор суштински ништа и не пита. — Lotom (разговор) 09:32, 23. мај 2021. (CEST)[одговори]

Одбор за стандардизацију српског језика одавно је изгубио сав легитимитет, а његове препоруке више не поштују ни угледни српски лингвисти. Иако се слажем с одлуком Одбора о родно осетљивим облицима, било је јасно да ће кад-тад доћи до ове ситуације. Што се нас тиче, не морамо поштовати законе ниједне државе. Дакле, засад ништа не мењати. Ако Одбор под политичким притиском промени одлуку, онда мењати. — Аца💬❤️️ 10:51, 23. мај 2021. (CEST)[одговори]

Па ми овдашњи уредници (који смо да не кажем шта) насрћемо на српски језик и стручни одбор који га стандардизује јер је ето „одавно изгубио сав легитимитет”, а да неће држава која је сила. Нисмо ми баш позвани да се ругамо другима по питању непоштовања стандарда у језику. — Жељко Тодоровић (разговор) 17:39, 23. мај 2021. (CEST) с. р.[одговори]

Има још неко? Супер јер би требало. Како сматрати легитимним одбор чији се председник потписује малим словом и одбор који не зна написати ваљано датуме, а поврх свега одбор који није урадио ништа кад је реч о нормирању, илити „стандардизацији”, англицизама, па нам се сад у језик увлаче непотребне стране речи, али и целе конструкције које нису својствене српском стандарду. Наравно, то је само мој став. Ипак, принуђени смо слушати њихове одлуке без обзира на то имају ли смисла или не, нажалост. — Аца💬❤️️ 18:29, 27. мај 2021. (CEST)[одговори]

Иначе, ово је почело, леле. — Аца💬❤️️ 18:29, 27. мај 2021. (CEST)[одговори]

Видим на Монду, пре који минут. И сад ми овде треба да ратујемо са којекаквим појавама, само због тога што је неко решио да се спрда са читавим језиком. Можда би требало да тражимо да се пројекат угаси и да сви наставимо да пишемо на енглеском, јер нам је велики проценат чланака преведен отуда. Англицизама у језику колико хоћеш. Што се каже, ко задњи изађе нека угаси светло и затвори врата за собом. Одбор ако ово буде препустио случају може слободно да се распусти. — Lotom (разговор) 19:19, 27. мај 2021. (CEST)[одговори]

Кренули смо са испрдавањем језика. Закони било које државе немају никакву тежину када је реч о Википедији. Правопис и даље каже да су имена занимања родно неутрална и то је то. Занима ме само када ће донети закон о родно неутралним називима занимања јер ето поједине особе се сматрају родно недефинисаним. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:28, 28. мај 2021. (CEST)[одговори]

Предсједник одбора се у имејл комуникацији потписао малим словом јер сигурно не зна да се презимена пишу великим словом. Једини закључак до којег се може доћи. Стога је стручно тијело за стандардизацију српског језика убудуће Трг на Википедији. — Жељко Тодоровић (разговор) 16:28, 28. мај 2021. (CEST) с. р.[одговори]

Коликогод ми било чудно да не кажем исиљено ово истрајавање на некој родној неутралности која не постоји још у језику ипак неке ствари овде поменуте морам да адресирам јер их сматрам чистом брљотином у размишљању. Дакле, правопис се може бавити прописивањем правила писања као што му име каже али значењем речи ваљда се бави лексикологија/лексикографија. Тако да нема шта да правопис регулише и проповеда да ли су занимања родно неутрална или нису... уосталом постоји граматички род а неутрални у том смислу би био средњи. Барем најнеутралнији од тренутно постојећих ако је уопште тако нешто потребно (а ето некима је изгледа потребно). Али ово: правопис каже родно неутрална су занимања?! Ма важи. Баш ме занима шта би рекла мој "основношколски учитељ" из првог разреда која се зове Даница. — СлободанKovačevićбиблброKS 22:21, 28. мај 2021. (CEST)[одговори]

Значи да резимирамо, жена која ради на породиљском одељењу је бабица, а мушкарац који ради тај исти посао би требао бити бабац. Не разумем то мешање баба и жаба, ако су неки термини устаљени нека такви и остану (учитељица), али зашто измишљати топлу воду и правити језичке караконџуле (оториноларинголошкиња) ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:06, 29. мај 2021. (CEST)[одговори]

Караконџулисање или не разлог томе је довољно неважан за беспотребно дискутовање ако се узме у обзир колико је алат којим се служимо жива ствар: језик, јел`те, и последично енциклопедије писане њиме, су преживели и веће потресе а неће ове бапце и бабице па макар их миксали мешалицом за бетон или калемили ин витро у лабораторији и то све ђутуре у сос метнули и бабе, и жабе, и крабе, и све било џабе. Зар није овде било и Теоти(х)уакана, и разних Ајафјалајекулова, да не причамо о Ен Булин или Сент Луши, па се преживело и јоште се доприноси и википедише? Некој оториноларинголошкињи вероватно више прија тако, шта знам. Уосталом, неразумевање зашто се мења језик је секундарно у односу на то како се мења. Или то треба цртати? Можда ангажовати неког женског учитеља да се јако потруди па кад буде лепо нацртаО кредама у боји можда топла вода не буде потребна. Или ће се опет измишљати... пффф — СлободанKovačevićбиблброKS 14:42, 29. мај 2021. (CEST)[одговори]

Милош Ковачевић тврди да их нико није звао нити их је било шта питао пре изгласавања овог „закона”. — Lotom (разговор) 18:16, 2. јун 2021. (CEST)[одговори]

Постоје неке правне норме које су, благо речено, идиотске. Као такве народ не жели да их примењује. То је разлика између теорије и праксе. Нпр. по закону у Србији нико не сме да истиче и носи државну заставу (наравно, осим органа јавне управе), већ само нардону (слична је, само нема грб). Камоли да поседује пешкир са ликом државне заставе и да ставља задњицу на исту после купања. Казна је од пет сома, али -- да ли то неко поштује? Да ли неко уопште зна за то? Да ли полицијски службеници кажњавају људе за то? (Да не причам старим торенташима о законима који регулишу интелектуалну својину, ха-ха!) Слично мислим да је и са овим законом. Као ауторитарна држава, главни играчи желе да се додворе либералним страним силама на тај начин што ће, по њиховом мишљењу, доносити такве апсурдне законе као што је овај. Србија има геј премијера која је, можда, најнебитнија особа у Влади. Зато сматрам да овај закон апсолутно не треба да дотиче ову заједну. Рецимо, ја 90 насто времена користим само мушки облик, ретко кад женски. Жене феминистичке орјентације вероватно сматрају да је то злочин и нико им не брани -- нека користе како оне мисле, али, као што је доказао Лотом, иза нас стоји јака инкулзивна институција као што је Одбор, а иза њих стоји Влада која сутра може да падне. То је главна разлика. Да ремизирам: не морамо се придржавати глупих закона ко пијан плота, али морамо бити флексибилни. Узгред, судија је именица женскога рода, а судац је мушкога. Какав је апсурд правити феминитив од именице женскога рода?! Једноставно, језик је жив, не може се калупити, а на нама је да докажемо да се овакво иживљавање над језиком неће примити (или можда хоће). Поздрав за све даме, али ако неко пише адвокат Валерија Гавриловић то не мора да значи да је фашиста или мизогени скот. Ничим неизазван (разговор) 17:58, 11. август 2021. (CEST)[одговори]

@Lotom: Што се мене тиче, ако се пише о жени, онда све смернице и именице треба да буду у женском роду. Сумануто је писати „учитељица” и „чистачица” и то признавати као валидне облике, а не признавати именице типа „директорка”, „министарка” и „премијерка”. Мада судећи по овоме што сам прочитао изнад, нарочито у поруци тачно изнад, тешко да ће ико разумети о чему причам. Овај закон није спрдња већ покушај да се жене признају као једнаке у свим сферама живота, а не само у онима у којима то мушкарцима одговара. ImStevan (разговор) 20:54, 11. децембар 2021. (CET)[одговори]
Сајт РТС-а, данас. — Lotom (разговор) 13:29, 8. јануар 2022. (CET)[одговори]

Парт ту, електрик бугалу[уреди | уреди извор]

@Lotom:@Ничим неизазван:@Biblbroks:@НиколаБ:@Жељко Тодоровић:@Aca:@HoneymoonAve27: Да ли можемо поново да покренемо ову расправу? Сам одбор је рекао „да треба оставити српском језику да својим стваралачким механизмима прати промене у друштву, па и појаву већег броја социјалних фемининатива” и да ако умемо то у обзир, нама на Википедији у писању треба да се дозволи коришћење феминутива који не постоје у речнику. Не могу у речник да се убаце речи које људи не користе, а како да их користе ако је забрањена њихова употреба? Како одбор може да да себи за право да говори да нека нова реч није тачна, а проповеда развијање језика? Нису направили промене у речнику више од 10 година. Ако не развијамо језик, онда језик остаје парализован, а људи одбацују његова правила и он полако умире. Сматрам да треба напустити норму Одбора за стандардизацију српског језика и причати и писати на српском који данас користимо. У речнику нема много речи које се користе на српској википедији, а ипак стоје, јер не треба слушати неки скуп произвољних правила које је поставио одбор, него слушати српски језик.

Друга ствар је, ако већ не идемо на све, да се барем уврсте речи које постоје у речнику као феминутиви. Нпр. да ако имамо реч министарка, ту реч и користимо у инфокутији и чланку. Изледа доста ружно да се нон стоп скаче из једног рода у други иако се ради о истој речи. ImStevan (разговор) 20:05, 12. децембар 2021. (CET)[одговори]

Именовање чланака о наградама[уреди | уреди извор]

Скоро смо на ову тему нешто дискутовали @SimplyFreddie: и ја, па смо се сложили да питање покренемо и овде. Дакле, тренутно имамо четири варијанте исписа за једно те исто — музичке награде са категоријама. Ту су (као представници): Награде Брит, Награда Греми, Кју награде, Порин (награда). Ово све би требало да буде стандардизовано (не само за област музике), јер између тих (група) награда нема никакве разлике. Јасно је да је у духу српског језика да реч Награда стоји на почетку, али је рецимо дилема да ли би она у овим случајевима требало да буде у множини или у једнини. Ми смо негде при ставу да би реч требало да буде у множини тамо где постоје категорије, а у једнини тамо где их нема. Сходно томе (и здравом разуму), у чланку о некој категорији ових награда реч би била у једнини. Да ли је то ОК решење или има других предлога? Наравно, можемо да продискутујемо и о другим недоумицама везаним за ову тему, ако их неко примети. — DJ0302 (разговор) 15:27, 9. јун 2021. (CEST)[одговори]

 Коментар: Сагласан. Под утицајем енглеског језика, чест је случај инверзије редоследа именице ширег значења и личног назива награде. Је ли то оправдано? Не верујем, јер чак и Прћић спомиње тај феномен у књизи Енглески у српском. Дакле, с језичке стране, препорука је писати Награде Тони, а не Тони награде. Што се тиче односа између једнине и множине, мислим да је постојање категорија добар показатељ. Приметио сам да се често код награда које се пишу у множини јавља скраћени колоквијални назив, попут „гремији” за Награде Греми. Не бих подржао писање речи „награда” у загради. Наиме, то може збунити читаоца, нарочито кад је реч о Наградама Кју (Кју је име часописа који их додељује). — Аца💬❤️️ 16:16, 9. јун 2021. (CEST)[одговори]

Национална кошаркашка асоцијација[уреди | уреди извор]

Ovakav naslov članka o NBA ligi je potpuno neprepoznatljiv i ništa ne znači čitaocima koji govore srpski i ostale srodne jezike. Skraćenica NBA je bila sasvim dovoljna, čak je svejedno i da li je latinicom ili ćirilicom. Takođe bih skrenuo pažnju i na ime pevača Sema Kuka. U vašoj verziji on je Sam Kuk, iako verovatno nikada na srpskom jeziku čovek nije nazvan tako i oblik Sem svakako spada u ukorenjene. Tačno je da je to nadimak od Samjuel, ali to ne znači i da se može povlačiti analogija u transkripciji. Čak i Prćić za npr. Sammie navodi ekvivalent Semi, a ne Sami.

Урађено. — Aca (разговор) 19:05, 23. август 2021. (CEST)[одговори]

Српски речник новијих англицизама[уреди | уреди извор]

Изашао је Српски речник новијих англицизама с Прћићем на челу, а у издању Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Чак смо се и ми нашли у речнику, под одредницом википедист(а). ^^ — Aca (разговор) 19:05, 23. август 2021. (CEST)[одговори]

Република Српска: Мијешање политике у српски језик[уреди | уреди извор]

Бацио сам поглед на предлог закона у Србији назван „Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма” који треба бити донесен поводом неког српског јединства у идентичним текстовима и у Србији и у Републици Српској. Оно „идентично” је било присутно у медијима, међутим у предлозима закона нема те идентичности. Оно што ми је запало у очи јесте формирање званичних владиних савјета за српски језик.

  • Србија: „Влада оснива Савет за српски језик, који прати и анализира стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма, као матичног писма и даје препоруке, предлоге и стручна мишљења ради унапређења тог стања. Савет се образује на предлог министарства надлежног за послове културе, посебним актом Владе, којим се утврђују и његови задаци и састав. У Савету натполовичну већину чине представници језичке струке који се именују на предлог Одбора за стандардизацију српског језика.”
  • Република Српска: „О нормирању, његовању, унапређењу и заштити језика српског народа и ћириличког писма брине се Савјет за стандардизацију језика српског народа и ћириличког писма, у сарадњи са другим културним, научним и образовним институцијама и установама. Влада Републике Српске, на приједлог министарства надлежног за послове културе, именује Савјет, на период од четири године. Савјет броји седам чланова, од којих су најмање два члана представници Одбора за стандардизацију српског језика.”

У Републици Српској тај „идентични” предлог закона се зове „Закон о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма” и садржи катастрофалне одредбе да се формира Владин Савјет за СТАНДАРДИЗАЦИЈУ! језика који се брине о НОРМИРАЊУ! језика. Овакве небулозе нема у предлогу Србије већ се владин савјет конституише као извјештајно тијело које даје предлоге и прати стање у језичкој области (плус, назначено је да већину чланова делегира нама познати Одбор). Код Републике Српске владин савјет је тај који према називу СТАНДАРДИЗУЈЕ! језик (плус, тек два од седам чланова делегира прави и једини савјет/Одбор за стандардизацију). Ово су предлози закона који иду по хитном поступку (мислим да иду сутра) тако да ће ова глупост у Републици Српској вјероватно и проћи у овом облику. Заиста ми није јасно да је неким чиновницима у министарству просвјете Српске који су писали закон (који би требали бити колико-толико упознати са неким појмовима) пало на памет да спомињу ријечи нормирање и стандардизовање за једно политички именовано тијело од Владе, а да језичка струка није на то реаговала и захтијевала исправку закона (или мени барем то није познато). А оволико и о некој идентичности законодавства Србије и Српске поводом српског јединства. — Жељко Тодоровић (разговор) 20:53, 14. септембар 2021. (CEST) с. р.[одговори]

Велико или мало слово код писања награда[уреди | уреди извор]

Ћао. Можда је глупо питање, али да ли се у следећим реченицама пише велико или мало слово Н? Пр. 1 Она је добила награду/Награду Оскар за споредну женску улогу. Пр. 2 Он је добио награду/Награду Зоран Радмиловић. За Нобелову награду ми је јасно да иде мало, али шта када је реч награда испред? На вики сам видела различитих употреба. Још једном сори на смарању.

Ћао! Реч „награда” се пише великим почетним словом кад је саставни део назива те награде. На пример, Награда „Меша Селимовић” или Награда за животно дело. С друге стране, кад реч „награда” није саставни део назива, пише се малим почетним словом. На пример: Добитник је награде Жичка хрисовуља. Што се тиче твог првог примера, ја бих потпуно изоставио ту реч: Добила је Оскара за споредну женску улогу. Ако ју је пак нужно написати, ставити мало почетно слово: Добила је награду Оскар за споредну женску улогу. — Aca (разговор) 09:32, 5. новембар 2021. (CET)[одговори]

Устаљени српски називи неких болести, испред латинских[уреди | уреди извор]

Помаже Бог. Мислио сам да устаљени српски називи болести би требало да стоје у називу чланака и да они буду доминантније заступљени. Нпр. сива мрена, боље него катаракта латинско. Наравно, поступак у хеду чланка треба да буде: домаћи назив + страни назив + у загради изворни назив. Шта мислите? — Ничим неизазван (разговор) 02:52, 5. децембар 2021. (CET)[одговори]


 Коментар: Здраво, слажем се. Постоје чланци где на пример може да се користи српски назив на пример Упала плућа а не пнеумонија али само зато што и доктори користе такав назив. Што се тиче о чланку сива мрена ја бих оставио катаракта зато што је више познатија под тим називом (надам се да не грешим) чак и у изворима. Мислим да би о овоме требао @Intermedichbo да се изјасни. Acaalexaca (разговор) 05:16, 5. децембар 2021. (CET)[одговори]

 Коментар: Слажем се да треба примарно користити српске називе, ми лекари смо често склони да користимо устаљене медиицинске називе из свакодневне праксе, уместо српских. Међутим постоје неки медицински називи који су се усталили у српском језику, као на пример тумор, анксиозност, карцином, алергија, диплопија, миоза, инфаркт, мидријаза, едем, вакцина, офталмологија, оториноларингологија, па такве називе треба користити, као и неке називе за које нема адекватних превод у српском језику а устаљени су у свакодневној употреби, нпр рабдомиолиза, анамнеза, терапија, пнеумоторакс, дерматохалаза, анеуризма, питуитаризам, мејбомографија, киретажа, ретробулбарни блок, ларингоскопија, хипербарија, хипоксија, диспнеја.... итд.— Dr Milorad Dimić (разговор) 09:21, 5. децембар 2021. (CET)[одговори]

@Intermedichbo:, у потпуности сам сагласан! Међутим, две ставке бих нпр. ја писао на српскоме: инфаркт (срчани удар, /ако је то исто?!/) и карцином (рак, ћелије рака). Г. Димићу, не знам како је у вашим уџбеницима, сигурно постоји уз дефиницију неке болести, неки њен народни назив. Нпр. Катаракта је болест очију..., у народу је позната и као сива мрена. Ово је важно јер је ово доиста википедија на (народном, Вуковом) српском језику, а не на медицинском или стручном. Али, у потпуности сам сагласан и са г. Димићем и са побратимом @Acaalexaca:! Поздрав. — Ничим неизазван (разговор) 21:50, 5. децембар 2021. (CET)[одговори]
Против. Катаракта, менингитис и остале речи које је др Димић навео саставни су део лексике српског језика, па овај покушај њиховог прогона може се посматрати само као облик језичког пуризма, који није својствен нашем стандарду. Све те речи постоје у нашем речнику (РСЈ; 26, 120, 462, 511, 512, 519, 613, 683, 884, 887, 922, 1288, 1324. страница итд.) и не видим никакав важећи разлог за њихово избегавање. Наш језик тежи сажетости израза, па је природно да ћемо бити приклоњени једноставнијим и краћим појмовима. Како би било да сад веб-сајт прекрстимо у мрежно место, менингитис у упала можданих опни, а интернет у свемрежје? Можда да се преименујемо у Енциклопедија Знањеризница Брке Дорћолца? — Aca (разговор) 14:43, 5. децембар 2021. (CET)[одговори]
Господин Живковић поново банализује ствари — мешајући енциклопедију с болестима, говорећи да сам пуриста (конотативно: шовино-националиста), — покушавајући да ме убаци у блато, на његов терен, па да опет будем груб, и да ме опет блокира доживотно без права на приговор (закључана СзР). Научио сам поуке, и захваљујем се г. Живковићу за остављени коментар. Ја сам сељак из Србије и увек инсистиран на Вуковим народним језиком, а овако су противници (Сава Текелија) Вука говорили о нашем, прелепом народном језику: Глуп Србљин буди, говедарски говори, / Онда си Вуков Србљин. / Ако си лепше што пером написао, / Нег што је бака изрекла крезуба, / Србски то није...”. Поздрав свима, нек је хваљен Исус Христос. — Ничим неизазван (разговор) 21:50, 5. децембар 2021. (CET)[одговори]
Заиста не знам којом велеумном техником си закључио да је пуризам једнак с националшовинизмом. Мислим да овде никога не занима шта си ти; у нашем је интересовању само писање чланака и доприношење енциклопедији. И даље ми ниси пружио ниједан ваљани разлог зашто би требало форсирати оно што ти зовеш „српским називима” спрам досадашњих наслова. Од свега досад изнесеног, сматрам да је донекле једино оправдано користити се термином „рак” уместо „карцином” због економичности и учесталости употребе (према већини извора). За остало не видим оправдање. Подсетићу да се инфаркт не везује искључиво за срце (што бива у разговорном функционалном стилу), него и за остале органе (попут плућа). Можда је најбоље да преместимо у срчка „јер је ово доиста википедија на (народном, Вуковом) српском језику” [сарк.]. — Aca (разговор) 00:54, 6. децембар 2021. (CET)[одговори]
Господине Живковићу, као што сам рекао, нећете ме увести на ваш терен, односно каљугу. Само ћу Вам рећи: тај човек кога прозивате, Вук, направио је од народног наш књижевни језик. Дакле, ми говоримо народним језиком јер је он због Вука постао књижевни. Проучите мало то. Поздрав, слава живом Богу. — Ничим неизазван (разговор) 01:18, 6. децембар 2021. (CET)[одговори]

 Коментар: Један језик се развија и напредује онолико колико је способан да се прилагођава и иде у корак са временом. Туђице су саставни део сваког језика, чине га разноврснијим и богатијим. Нове ствари које улазе у једно друштво из неких других светова са собом носе и језичко богатство. Свака вербализована страна скраћеница, свака туђица прилагођена овом језику доприноси јачању језика и повећању фонда речи истог. Српски језик у XVI није баш сличан српском језику у XVIII веку, а поготово се не могу поредити са српским језиком који се говори данас, ни по лексици, а ни по фонду речи. У противном би се основни фонд од хиљаду речи користио за описивање свега новога, па би имали чупави кромпир за киви, жуту слатку мркву за банану или кутију са покретним сликама. Научни термини су саставни део сваког живог језика и треба да имају примат, посебно у енциклопедијским садржајима. То што је неки назив стар по пореклу не значи и да је исправан (инфракт, бременитост или куљавост исл.). ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:31, 5. децембар 2021. (CET)[одговори]

 Коментар: Начелно подржавам ову иницијативу. Предлажем да се у договору са доктором Димићем и другим уредницима сузи списак чланака које бисмо могли преименовати. На другима би се у уводник, уколико већ не постоји, могао додати српски народни назив. — Садкσ (ријечи су вјетар) 00:05, 6. децембар 2021. (CET)[одговори]

MTV Europe Music Awards / MTV Video Music Awards или МТВ европске музичке награде / МТВ видео музичке награде?[уреди | уреди извор]

Шта ћемо да радимо с овим чланцима? Мени делује прилично проблематично да називи ових награда остану овако, јер се у српском језику увек преводио назив. Неки се вероватно сећају и да је покојни Трећи канал директно преносио доделу још од деведесетих, а и неки одавде су добијали награду, тако да преведени облици имају озбиљну устаљеност у језику. Истина, преведена конструкција није баш у савршеном складу с нашим језичким правилима + је проблем што је оно European у једном тренутку пребачено у Europe, али ми некако непреведено решење баш делује незгодно и не видим шта њиме добијамо. Тим пре што називе награда иначе преводимо. Како би се звале категорије? MTV Video Music Award за најбољи поп спот? Без превођења уопште? Бљакси, а неће допринети ни лакшој претрази/препознатљивости. Притом, већ дуго имамо МТВ филмске награде као преведен облик. Ваља ово разрешити некако. Ја бих ризиковао с преводом (евентуално МТВ у MTV) — по цену и да скршимо неко правило, јер савршеног решења вероватно неће бити. @Aca: @НиколаБ: @SimplyFreddie: @HoneymoonAve27: @MareBG: @Жељко Тодоровић: @Ничим неизазван: и сви остали који имају идеју, наравно... — DJ0302 (разговор) 20:27, 10. децембар 2021. (CET)[одговори]

 Коментар: Поздрав. Наслове сам ставио по узору на чланке на белоруском, руском и украјинском, а и јер ми овако има највише смисла. Филмске награде је свакако потребно преместити јер је и сам назив промењен пре пар година из „MTV Movie Awards” у „MTV Movie & TV Awards”. — HoneymoonAve27 (разговор) 20:41, 10. децембар 2021. (CET)[одговори]

Мислим да би овде превод био природнији. MTV је акроним који се, претпостављам, изговара према енглеском алфабету (јер потиче од изворне енглеске властите именице). Стога, пресловљавање није баш препоручено (слично: BBC, Клајн). Стога, с правописне стране имамо ове могућности: „MTV-јеве европске музичке награде” или Ем-Ти-Вијеве европске музичке награде (вербализовано; овим поступком се умногоме нарушава препознатљивост скраћенице којој иначе тежимо). Слично важи и за другу награду: MTV-јеве видео музичке награде или Ем-Ти-Вијеве видео музичке награде [цртица се не пише након речи „видео” јер се након тога налази синтагма]. — Aca (разговор) 21:05, 10. децембар 2021. (CET)[одговори]

 Коментар: Нисам сагласан са господином Живковићем. Тешко питање пресловљавање таквих синтагми. Ово бих ја преводио. Дакле имаш две целине, ако се не варам (ја сам слаб с Ем-Ти-Вијем јер је то превише мекано за мене) — (1) Ем-Ти-Ви Јуроп и (2) музичке награде. Дакле, ја бих ишао инверзијом и рокао овако: Музичке награде Ем-Ти-Ви Европa (или „Ем-Ти-Вија Европе”, боље ово прво). Отприлике, ако је тачан мој поступак. Општи појам увек триба стављати испред посебнога. Што се тиче овога дргог, опет их дели по члановима — Ем-Ти-Ви, музички спотови (ако се не варам), награде. Значи: Награде Ем-Ти-Вија за музичке спотове. Мада, наравно, господин Живковић све најбоље зна, верујем да ће он дати баш најбољи облик јер је он велики мештар ове википедије и његова је последња. Ко се не повинује томе зна се шта →... Хвала што си ме се сетио, ево песма за Ем-Ти-Ви. Слава Богу живоме. — Ничим неизазван (разговор) 08:02, 11. децембар 2021. (CET)[одговори]

 Коментар: Пошто је акроним за Музичку телевизију исти и на српском и на енглеском не видим потребу за транскрипцијом, тако да је свеједно да ли стоји МТВ или MTV. Остатак имена награде свакако превести јер нису у питању потпуно непознати термини. МТВ европске награде (МТВ награда за најбољи музички спот, МТВ награда за најбољу поп песму исл.). ΝικόλαςΜπ. (разговор) 10:37, 11. децембар 2021. (CET)[одговори]

@НиколаБ: Видиш о томе нијесам размишљао. Као за Националну хокејашку лигу. Дакле, најбољи облик би онда био Награде МТВ за музички спот и Музичке награде МТВ Европа. — Ничим неизазван (разговор) 11:50, 11. децембар 2021. (CET)[одговори]
@НиколаБ и Ничим неизазван: Акроним за дихлор-дифенил-трихлоретан је такође ДДТ, али П наводи да се DDT деклинира искључиво као DDT-ја, DDT-ју итд. (као и Клајн) јер се усталио изговор према енглеском алфабету. Овде је, штавише, то неоспорно јер Правопис истиче да имена међународних организација, агенција и сл. које су изворно именоване на енглеском језику треба спеловати према изroвору енглеског алфабета. Друго, Ничиме, конструкције које ти предлажеш својом би синтаксом имплицирале да се награда зове MTV Europe. Међутим, овде Ем-Ти-Ви (Јуроп/Европа, ?) има службу присвојног придева. Према сличном принципу не кажемо Награда НИН, него НИН-ова награда (иако је на енглеском: NIN Award). Добро је питање да ли треба „Европа/Јуроп” сматрати делом назива самог канала. С друге стране, канал се засигурно не зове MTV Video, па је у том случају мало јаснија ситуација. — Aca (разговор) 14:17, 11. децембар 2021. (CET)[одговори]

 Коментар: Сагласан сам са Гуглом који каже Европске музичке награде МТВ-ја. Свакако треба превести на адекватан начин. — SimplyFreddie (разговор) 11:44, 11. децембар 2021. (CET)[одговори]

Могућно, али начелно треба избегавати посесивни генитив (жена Дарка ⇒ Даркова жена или, као у горњем примеру, награда НИН-а ⇒ НИН-ова награда). — Aca (разговор) 14:17, 11. децембар 2021. (CET)[одговори]

Пошто сам означен, да се и сам изјасним. Не бих ја ту ништа дирао. Ако смо укинули транскрипцију јер је неким корисницима била компликована, можемо и превод јер је компликован. А и како се вели, оригинал је више тражен на претраживачу. — Жељко Тодоровић (разговор) 15:38, 11. децембар 2021. (CET) с. р.[одговори]

@HoneymoonAve27Ничим неизазванНиколаБ и SimplyFreddie: Здраво! Мало сам истраживао о именима ових награда, прикупио сличне примере и срочио све на један лист. Погледајте ово и оставите свој коментар ако желите. — Aca (разговор) 23:12, 21. децембар 2021. (CET)[одговори]

Скорија вест која уноси додатну конфузију међу ове наше констатације... — SimplyFreddie (разговор) 10:50, 22. децембар 2021. (CET)[одговори]

Холандија и Низоземска[уреди | уреди извор]

Сви знамо да је Холандија дефинитивно распрострањеније име за ову државу у свакодневном говору, али чак и српска страница на Википедији признаје име Низоземска као синоним. Да ли би било добро да почнемо да користимо име Низоземска као пожељније име на српској Википедији, с обзиром да Холандија (држава) и Холандија (област) нису иста ствар и не би их требало мешати? Сви аргументи су добродошли, и за, и против. ImStevan (разговор) 20:48, 11. децембар 2021. (CET)[одговори]

Око тога су се водиле оштре расправе, али је на крају одлучено да остале Холандија због одлуке Одбора за стандардизацију. (в. 1, 2, 3, 4). — Aca (разговор) 21:51, 11. децембар 2021. (CET)[одговори]
@Aca: Искрено сам изненађен, с обзиром на то да изгледа да велики број корисника одбацује одлуке одбора и академија по питању језика, што се да видети у катастрофи која се десила у одељку о родној равноправности ImStevan (разговор) 11:45, 12. децембар 2021. (CET)[одговори]

Небинарност[уреди | уреди извор]

Тражећи по одељцима о правопису, нигде нисам успео да нађем неке смернице о писању о особама које се не ословљавају у мушком или женском роду, а тражећи на интернету, једино спомињање небинарних особа од стране одбора за станд. српског је чланак НВО Да се зна у ком су изнесени предлози о томе како би се оваква промена могла спровести у српском. Наравно, одбор се пЛаШи cuz non-binary scary western propaganda hurr durr. Одбор нема решење, а ово је енциклопедија која садржи и садржаће чланке о небинарним особама. Да ли би требало стандард који изгледа да постоји (коришћење имперфекта (?)) записати, установити правила и да се она поштују или да се настави са анархијским писањем како коме одговара где мора усмено свакоме да се објашњава како писати чланке? Хвала ImStevan (разговор) 10:15, 14. децембар 2021. (CET)[одговори]

Измена: Направио сам пример како мислим да би једна страница о небинарној особи требала да изгледа. Сва правила језика су испоштована, као и сва правила ове Википедије. Ако неко има другачији предлог изношења информација са потпуним избегавањем рода, молим да га и изнесу.

Линк предлога: Корисник:ImStevan/Роксен

ImStevan (разговор) 18:34, 14. децембар 2021. (CET)[одговори]

У српском језику занимању не познају род, већ су неутрална и све особе, без обзира на род и без обзира на то да ли су трансродне, треба да иду у исту категорију за тај појам. Конкретан примјер, Кончита Вурст иде у категорију Аустријски певачи без обзира на то како се осјећа и којем полу припада. Што се тиче текста, требало би ставити „аустријски је пјевач и дрег краљица, као што је на википедији на енглеском језику. Тако и за остале примјере, није на нама да одређујемо шта је ко и како се изјашњава, само писати у неутралном облику и наводити чињенице. Немамо конкретно утврђено правило што се њих тиче, али навести шта су по занимању, додати чињеницу како се изјашњавају, умјетничко или друго име ако су га промијенили и то је то. -- Vux33 (разговор) 14:56, 14. децембар 2021. (CET)[одговори]

@Vux33: To nije tema. Tema je pisanje o nebinarnim osobama. Da ne treba pisati "Ona/On je održala/održao koncert 2016." ako neko nije osoba ženskog ili muškog roda nego "Nastupa na koncertu 2016." kako bi se izbegle rodne odrednice ljudi koji ih ne koriste (npr Roksen (pevačica)), kao na način na koji je pisan veliki deo članka o Demi Lovato.
A što se tiče kategorija, slažem se. Mislim da treba sve iz odeljka "Srpske pevačice" premestiti u kategoriju "Srpski pevači".ImStevan (разговор) 15:16, 14. децембар 2021. (CET)[одговори]

Убудуће би најбоље било да се у свим биографијама пише да је реч о живом бићу. Роксен је румунско живо биће из групације Хомо сапијенса, а које се бави певањем. Овде је почео да се прави озбиљан језички циркус ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:22, 15. децембар 2021. (CET)[одговори]

@НиколаБ: Јел стварно толико тешко разумети да има људи који нису мушкарци и жене? Ако називаш мој предлог циркусом, дај озбиљан предлог ImStevan (разговор) 13:58, 15. децембар 2021. (CET)[одговори]
Ни у другим европским језицима нема „званичног” рјешења за ову новотарију (енглески, њемачки, француски, италијански, шпански). Према томе који кажу да је најбоље не дирати ништа, не измишљати нове конструкције, сасвим су у праву. Када се употребљава он (именичка нелична замјеница) пјевач (именица), не мисли се конкретно на род и пол, већ на „њих” (именице) пјеваче, писце, умјетнике, итд. Сувише буквално схватате језик, не мора све бити дефинисано по „половима” да би се људи могли споразумјевати. — Славен Косановић {разговор} 13:41, 15. децембар 2021. (CET)[одговори]
@Славен Косановић: Реч "they" у једнини је старија од речи "you" у једнини у енглеском језику. Имају решење и пишу чланке као родно неутралне кад се ради о не-бинарној особи. И ниси адресирао моје питање на то како би се писале обичне реченице. Ако је неко певач (а није мушко) да ли у целом чланку да пишемо у мушком роду? нпр "Роксен је одржао концерт", "Родио се" итд. И да ли би онда у целом чланку морали да пишемо "певач" сваки пут кад треба да користимо род? Овај певач је донирао, овај певач је наступио итд на почетку сваке реченице? ImStevan (разговор) 13:58, 15. децембар 2021. (CET)[одговори]
@ImStevan: they се на српски преводи као Он/Они и Она/Оне, зависно од рода именице. Преводи се прилагођавају језику на који се преводи. У српском, као и у неким другим европским језицима, употреба (не)личне замјенице зависи од рода именице. Они којима је енглески матерњи језик често имају проблема код учења других језика управо из тог разлога. Ево овдје мало томе: Many languages use gender-specific pronouns to refer to a variety of objects that are obviously without gender. Many of the Romance languages, for instance, refer to objects as he or she, instead of the non-specific word it. Every object, animate and inanimate, is therefore ascribed a gender. This can be difficult for English speakers learning a foreign language, like French or Spanish, because with every new vocabulary word comes a corresponding pronoun. … Interestingly, though, the English language employs the word it as a gender-neutral term to refer to inanimate objects or animate objects that are not human beings. Additionally, you can use the gender-neutral they as a singular pronoun for individuals… (итд...) У нашем случају, ако је Роксен умјетничко име, онда Он пјевач Роксен, наравно без овог пјевач, дакле Он Роксен. Мисли се на пјевача са умјетничким именом Роксен, а не конкретно на пол или не-пол особе. Чак и да је Роксен ексер, а не пјевач, у српском би опет био Он ексер Роксен (односно Он Роксен), а не Оно ексер Роксен. — Славен Косановић {разговор} 15:25, 15. децембар 2021. (CET)[одговори]
@Славен Косановић: Има смисла, али да ли је ово право решење? Ајде да узмемо за пример неки фиктиван чланак о жени која се бави епидемиологијом (актуелна тема јелте). Ми би смо установили да је она епидемиолог, и сложићеш се да је епидемиолог именица у мушком роду. Ми ћемо наставити да пишемо чланак користећи женске заменице јер пишемо о тој жени, а не мушке јер не пишемо о титули тј послу/занимању епидемиолога. Исто тако, ако пишемо о небинарној особи, зар не треба да се позивамо на њихове личне заменице при писању (или да се уопште на њих не позивамо, као у мом предлогу), а не на њихово занимање/посао/титулу? Ситуација се још компликује ако особа нема занимање или је оно непознато, на пример Дана Зин, особа позната по томе што је прва особа у САД која има пасош на ком уместо ем или еф пише икс (и та особа је бивши/а ветеран/ка). Да ли би тај чланак писали у женском роду, позивајући се на именицу "особа", мушком позивајући се на "бивши ветеран" или нешто треће? Једноставно не мислим да је ово решење, иако разумем логику иза начина који предлажеш. Иначе, ја не предлажем неке нове конструкције ван постојећих граматичких правила, што можеш и да видиш у линку моје оригиналне поруке. ImStevan (разговор) 18:29, 15. децембар 2021. (CET)[одговори]
@ImStevan: Како год и шта год да пишеш, код нас нема родно неутралног облика (не)личне замјенице која би се односила на човјека или животињу, па ни предмете. Или је мушко или је женско, што би рекли у народу. Јована је епидемиолог. Она (Ко? Јована.) је предвидјела појаву вируса све у 16… :) Јован је епидемиолог… Он (Ко? Јован) није имао појма о вирусу… :) Јована (Она) је велика лисица са дугим репом. Јован (Он) нема ни реп… :) Када се код нас у говорном језику употријеби неутрални род „Оно”, он је често у служби омаловажавања. Рецимо: „Оно” је пашче! (другим ријечима, „Оно није ни човјек ни животиња!”. Слично је, рецимо и у шпанском језику., и Шпанци имају скоро исти израз: „¡Aquello no es ni animal!” (Оно није ни животиња!), каже се за непоштеног човјека… Енглеско they се на српски преводи као Он/Они и Она/Оне… (Они столови и столице; оне крушке и јабуке, итд). Нелична замјеница у српском има род и он зависи од именице. Неодређене именице у српском језику су ријеткост и обично се ради о збирним именицама: пруће, смеће, итд… Све професије су или мушког или женског рода, најчешће мушког. Ми не можемо бити Енглези, кад нисмо Енглези. У европским језицима ово има и своје митолошке корјене. Већина појава у прадавном миту су мушке или женске, персонификације природних појава… Богови, богиње, нимфе, сатири, кентаури и сл. Рецимо бог ријеке је обично био мушкарац (извор ријеке), а сама ријека женско, или нимфа… У језику, за разлику од друштва, не можеш декретом или законом мијењати читаву историју и структуру језика. — Славен Косановић {разговор} 20:22, 15. децембар 2021. (CET)[одговори]
@Славен Косановић: Па ни не мењам, али мора да постоји начин писања о небинарним особама. Нисмо Енглези да пишемо као на енглеском, али нисмо психолози (а надам се ни трансфоби) да одређујемо другим људима њихов родни идентитет. Ја нисам ни понудио неку родно неутралну личну заменицу, већ само нудим начин писања који исте избегава кад је то потребно. Оно што сам написао је апсолутно у нормама нашег језика, без измишљања и увођења нечег новог, јер верујем да људе треба ословљавати са поштовањем, онако како они то желе. Иако овај начин писања не крши правила језика, речено ми је да покренем расправу и надам се да ћеш овај предлог и подржати, јер тренутно, што се мене тиче, чланци као што су Деми Ловато и Роксен (певачица) не би требало да постоје због погрешних информација, а боље је немати чланак него имати лош. ImStevan (разговор) 21:02, 15. децембар 2021. (CET)[одговори]

Цитат: „Убудуће би најбоље било да се у свим биографијама пише да је реч о живом бићу.” — Питање је колико би се и то одржало јер можемо поред небинарних особа добити и небинарне неособе односно небинарна нежива бића (свак се осјећа како жели). — Жељко Тодоровић (разговор) 20:50, 15. децембар 2021. (CET) с. р.[одговори]

@Жељко Тодоровић: ово је трансфобија и молим зе суздржи се од оваквих порука. :) ImStevan (разговор) 21:03, 15. децембар 2021. (CET)[одговори]

Сликовито ти објашњавам да правиш проблем гдје га нема. У спорним стварима мушки облик се узима као неутралан и не може се по дубини језика никако смислити неки неутралнији род. Код чланака код небинарних особа најлакше је ставити напомену да је искоришћен граматички неутралан облик него измишљати нови српски језик и граматику по википедији. — Жељко Тодоровић (разговор) 21:33, 15. децембар 2021. (CET) с. р.[одговори]

@Жељко Тодоровић: Ниси сликовито објашњавао него си био трансфобичан. По 50. пут, покажи ми где сам измислио нови српски у мом предлогу чланка. Тврдим да нема ама баш ништа спорно нити неки нови српски у њему. ImStevan (разговор) 22:12, 15. децембар 2021. (CET)[одговори]
Коментари колеге Тодоровића извјесно нијесу трансфобични и никакво право немаш да га етикетираш. Боље формулиши аргументе, није те лако пратити (а овдје тешко да има нисконадарених). — Садкσ (ријечи су вјетар) 22:21, 15. децембар 2021. (CET)[одговори]
@Садко: Цитат: "Питање је колико би се и то одржало јер можемо поред небинарних особа добити и небинарне неособе односно небинарна нежива бића (свак се осјећа како жели)". Ова порука извесно јесте пример трансфобије и служи се истом логиком којом "геј бракови воде до бракова са животињама", а своје аргументе сам изнео више пута. ImStevan (разговор) 23:24, 15. децембар 2021. (CET)[одговори]
@Садко: Опраштам му јер видим да је Стеван изгледа инфлуенсер и да је на Википедију дошао онако у пролазу. По интернетима већ пише да је српска википедија легло трансфобије, доста је ажуран. Када се оконча расправа било би добро да нас обавијести колико је лајкова добио. — Жељко Тодоровић (разговор) 23:12, 15. децембар 2021. (CET) с. р.[одговори]
Дакле имамо нови том интернет беспућа генерација двехиљадитих преливених на Вики, машала. До скоро смо били мизогени, сада смо само трансфобични. Ах, прљави џеносајдери, пардон, џендерсајдери. — Садкσ (ријечи су вјетар) 23:22, 15. децембар 2021. (CET)[одговори]

@ImStevan: Стеване, почео си дебату причом о неком страху од западне пропаганде, а ниси размислио о томе да Америка и англосаксонска култура, можда не представљају цијели Запад. Неки код нас су сувише опсједнути селективно одабраним примјерима англосаксонске културе, а да можда нису свјесни, под 1. Америка није читава Западна култура, и под 2. има и опречних примјера драстичне и драматичне дискриминације у тој Америци и код тих Енглеза. Није све у „ријечима и граматичким конструкцијама”. Сумњам да би Лариси и Деми било драго да виде неки текст о себи на другом језику који граматички „личи на ништа”. Можда се и варам. Иоанако се на српској Википедији користимо ограниченим рјечником српског језика од можда 1000 ријечи, па нам чланци и не изгледају нарочито занимљиви за читање, те сад треба да скрешемо и то мало „богатства” на још сувопарније конструкције, па Зевс да нас види…, а Хомер да се онесвијести…, да не говорим о нашој народној књижевности. Богатство у језичком изразу је поштовање само по себи. Мени би било драже да ме оцрне и испсују у неком тексту а да тај има стила, него да ме дигну у небеса који не умију да пишу или да ме сведу на неке сувопарне „конструкције”. У сваком случају, исту дебату можеш водити и на француској или шпанској Википедији, без конкретног језичког рјешења, јер га нема на свим оним језицима који за скоро све именице, живе и неживе, имају само мушки или женски род. Што би рекли Шпанци: O es hombre o es mujer, ¡no hay más! (Или је мушко или је женско, нема више!) Друго је питање зашто би у енциклопедији био битан пол или сексуална оријентација/неоријентација било чије биографије па да сад то буде централна окосница читавог чланка и условљава граматичке конструкције општеприхваћене у језику. — Славен Косановић {разговор} 22:35, 15. децембар 2021. (CET)[одговори]

@Славен Косановић: дебату сам тако почео због следеће изјаве Одбора:
Занимљиво је да су недавно инициране и дубље, граматичке промене у српском језику, како би се, уз мушкарце и жене, могле одговарајуће означавати и "родно небинарне" личности. Предлог је објављен на сајту НВО "Да се зна”, невладине организације специјализоване за борбу против "родне дискриминације”, иначе познате по дуготрајном судском процесу који је, због наводне дискриминације, водила против Владимира Димитријевића. У тексту се полази од кретања у енглеском језику, где се заменице за мушки род (he, him, his) или за женски (she, her, hers) сада допуњују или супституишу скованим родно неутралним заменицама (e, em, eir; или: ze, hir, hirs). За српски језик се предлаже спајање мушког и женског наставка глаголске конјугације или придевске деклинације, уз (архаичне и дијалекатске) заменице „њ” и „њин”. Тако би реченица која денотира небинарне особе, на родносензитивном језику гласила: „Ишаола је јуче до ресторана јер је биола гладана”; или: „Ишаола је да се нађе с Вањом на њином послу, па је видеола њ како црта”.
У делу јавности постоји страх да се с обавезом инклузивног дискурса у ху- манистичким и друштвеним наукама више неће моћи изрицати општи искази на једноставан начин, будући да се готово свака реченица може злонамерно тумачити као искључујућа и увредљива. На пример, онај ко каже: „Човек има две руке” можда може бити оптужен да инвалиде без руку или пак сијамске близанце с више руку не рачуна у људе. Тако би инклузиван и недискриминативан исказ можда морао да гласи: „Човек има 0–4 руке”. Неки други бисери тог текста су "Отуда толика системска подршка "џендер идеологији” (ideologia genderista) која, одвајајући сексуалност од биолошког пола и рађања, појединца чини суштински несигурним, отуђеним, дезоријентисаним, усредсређеним на сопствену сексуалност и последичне сукобе с окружењем – од породице до друштва-нације." и "Главна функција "џендерократије” (gendercrazia), по Фузару, је идеолошка – да замагли и учини невидљивим претварање пролетаријата у прекаријат (Fusaro, 2018, str. 354). Због тога "џендеристичку теорију континуирано подржавају и финансирају глобократи (globocrati) међународних финансија и денационализујућег космомеркан- тилизма” (cosmomercatismo; Fusaro, 2018, str. 290). Џендер идеологија је, наиме, идеална за "технокапитализам” (tecnocapitalismo), будући да помаже фрагментацију и растварање свих већих структура у којима би радна снага могла да организује некакав отпор капиталу – од класа до нација". Ово иначе није изјава никакве политичке странке него одбора за станд. српског језика, веровали или не.
А ако мислите да им не би било драго да виде чланке о себи написане тако, мој предлог је да се ови чланци врате у нацрт. ImStevan (разговор) 23:24, 15. децембар 2021. (CET)[одговори]

Прво и основно, ово је енциклопедија чија дужност је да прати оно што је већ установљено. Дакле нисмо научна институција која треба да се бави истраживачким радом. Друго, поделу људи као живих бића по полу је одредила биологија, а не невладине организације. Укратко, или си мушко или си женско. Како се неко осећа у својој глави је већ његова приватна ствар. Горепоменута Роксен је биолошки гледано жена и то ће и остати све док се не накљука тестостероном, односно док из свог организма хируршким путем не уклони све трагове једног или другог хормона. То је просто биологија, односно природа. А она у својој глави може да се идентификује и са кактусом и да инсистира да се тако ословљава, то апсолутно нема никакве везе са њеним биолошким родом. На крају крајева, у сваком чланку тог типа се могу унети и такви подаци као занимљивости или шта већ. Људи добијају места у енциклопедијама због онога чиме се баве, а не због своје боје коже, сексуалне или верске орјентације или чињенице да ли воле више псе или рибице. Толико од мене ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:04, 16. децембар 2021. (CET)[одговори]

@ImStevan: Добар дио нису изјаве Одбора него Италијана Дијега Фусара које су ту цитиране. Дијего Фусаро је млади италијански филозоф. Он макар има властите аргументе, а не туђе. Иначе, не слажем се са транскрипциојом (gendercrazia), требало би ђендеркрација по италијански, а не по енглески, јер ју је конструисао Италијан на италијанском језику… :) Кад Енглези пребацују туђа имена на своје онда је то као у реду. Нек уче мало друге језике. :) Италија, Француска, Шпанија, то су јаче културе које се не дају тако лако замајавати и које свакодневно воде рат против англицизације, иако то нашим људима уопште није познато, јер се код нас не преноси. Сасвим је у праву Фусаро највећим дијелом у томе што говори у вези космомеркантилизма и технокапитализма, ту се потпуно слажемо он и ја. Али те концепте, нажалост, су већ усвојили у своју агенду глобократе, ако ћемо по српски, а не глобократи, из Брисела. Неодређени или небинарни су толика мањина у свијету, да по броју представљају једно зрно пијеска и мање од зран у Сахари. Мијењати граматику читавих језика да би се као удовољило таквој мањини, је више него бесмислено. Осим тога сви небинарни говоре исто као и ми са све мушким и женским родовима именица и замјеница чак и када говоре о себи. Слушао сам их на европским ТВ програмима у неким дебатама. Друга ствар, то је сасвим неизводљиво ни у француском ни у италијанском ни у шпанском ни у српском па ни у многим другим језицима. Већ сам казао, ми на српској Википедији једва да користимо 1000 ријечи по чланцима, још нам сад недостаје и да измислимо неодређене па да нас Зевс види, а Хомер да се убандачи. Никола је сасвим у праву. — Славен Косановић {разговор} 00:15, 16. децембар 2021. (CET)[одговори]
@Славен Косановић:Знам да је цитат, само сам се запитао одакле толико шизофренисање од стране одбора.


@НиколаБ: Биологија и психологија признају родне идентитете и њих нису смислиле невладине организације. Знам, шокантно. За неког ко се позива на биологију, исту не познајеш барем у овој сфери, с обзиром да биологија нема одговор на то шта утиче на нечији родни идентитет. Светска здравствена организација је лепо све објаснила па ако ти нешто није јасно, читај. Као друго, Роксен јесте биолошки жена, али срећом, чланци се не пишу по томе шта ко има у гаћама или који су им предоминантни тестостерони, него по идентитету неке особе. Не знам зашто си уопште потегнуо ову тему, али ако мислиш да чланке треба да уређујемо по томе да ли неко има курац или вагину, покрени расправу. ImStevan (разговор) 00:35, 16. децембар 2021. (CET)[одговори]
Светска здравствена организација је дуго времена тврдила и да је хомосексуализам болест. Па? Чланке би по теби ипак тррбало да уређујемо базирано на психи и личним ставовима појединаца. Мислим ако се неко осећа као амеба ко смо ми да се томе противимо. Мислим да си промашио поенту ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:51, 16. децембар 2021. (CET)[одговори]

@ImStevan: Читава тема није била безначајна за језичаре многих западних језика (сви су се оглашавали поводом тога), па ни за наш Одбор за стандардизацију, јер је овдје било стварно очигледно да је дебата вјештачки створена и да неко троши огромне милионе да се она одржи у јавности. Одједном, ниоткуд, су се појавили ТВ програми са наводно неодређеним по читавој Европи и у исто вријеме. Како каже Фузаро, ђендеркрација технокапитализма из позадине на дјелу. Срећом, појавом Короне-19, прича је стала и дебате утихнуле. Сваком интелектуалцу на Западу је било јасно да се ради о очигледном нападу на националне културе, и они су се тако и изјаснили, које нови технокапитализам сматра препреком за прављење већег профита. Разбијањем националних култура, овдје конкретно језика, кроз вјештачко стварање неког „неодређеног мушкарца и жене,” људи се постепено претварају у безличне, неодређене роботе који ће да слушају само велике свјетске корпорације и њихове финансијере како треба да живе, раде, шта да купују и једу. Међутим, не ради се о некој завјери, већ је очигледно да је досадашњи модел глобализације показао своје слабости и не може да пружи већи профит гладним и жедним милијардерима којима никад доста. Глад данашњих милијардера за ЈОШ, није никаква завјера већ стварност која се у различитим видовима понавља кроз историју свијета. Иза наводне „заставе слободе” је неријетко „ропство” и укидање индивидуалног промишљања властитог живота. Наука већ одавно није у служби нових знања, већ у служби профита и капитала. Новац диригује шта ће се истраживати а шта не, наручују се разнолика истраживања као јела у ресторану, па и многе тезе посљедње науке треба узети с дозом резерве, нарочито код оних наука гдје се до закључака не долази искључиво математичким и експерименталним доказима, већ статистичком анализом и синтезом. Ко не вјерује, не мора, али је тако. :) — Славен Косановић {разговор} 02:22, 16. децембар 2021. (CET)[одговори]

Браво Славене. Потписујем све од прве до последње речи ΝικόλαςΜπ. (разговор) 10:49, 16. децембар 2021. (CET)[одговори]

Сава центар[уреди | уреди извор]

Мислим да би чланак Центар Сава требао да се премести на назив „Сава центар”. Иако је тренутни наслов правилан, они сами себе зову овако. Уколико би се сутра направио „Незнам центар”, он би се тако звао и на Википедији, иако облик није правилан. — HoneymoonAve27 (разговор) 13:54, 19. децембар 2021. (CET)[одговори]

@HoneymoonAve27: Слажем се, немам шта да додам. ImStevan (разговор) 01:33, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]
Premda bih mogao da iskažem svoje nezadovoljstvo činjenicom da takav naziv postoji kao zvaničan, slažem se. Treba da imenujemo stvari na projektu tako da odražavamo činjenično stanje stvari. Neptune 🕉 the Mystic 11:57, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]

Писање о небинарним особама — да окончамо ову агонију[уреди | уреди извор]

У претходном периоду смо имали велике препирке и несугласице у вези с писањем чланака о небинарним особама. Расправе би често отишле у токсичном смеру, а на чланку би избио уређивачки рат. Огорчен таквом ситуацијом, одлучио сам да у свом корисничком простору изнесем предлог како би могли (коначно) решити овај спор. Настојао сам да смернице буду складне са самом нормом српског језика, али и да не представљају језичко инжењерство. Погледајте и размотрите моје предлоге те слободно изнесите своје мишљење. Хвала! — Aca (разговор) 03:35, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]

@Aca: Подржавам предлог. Наративни презент није никаква граматичка творевина већ нешто што се често користи у језику, како у писању, тако и у говору. Сматрам да је ово најбоље решење које прати смернице САНУ. Што се тиче категорија, да ли то значи да садржај категорија као што је Категорија:Српске певачице треба преместити у Категорија:Српски певачи, или је правилно пошто је једно поткатегорија другог? ImStevan (разговор) 10:45, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]
Takođe podržavam predlog. Nije da nešto često učestvujem u radnjama na ovome delu Vikipedije, ali kao kolega jezičar s drugoga projekta jednostavno sam morao da se oglasim Face-smile.svg Još bih hteo da kažem da je situacija s aoristom i imperfektom praktički jednaka i kod nas na zapadu, odnosno aorist je češći od imperfekta, no oba oblika svakako su stilski obiležena, pa je narativni prezent idealna forma u ovakvim situacijama.
Šta se tiče Stevanova pitanja, mislim da nije potrebno. Ovde govorimo o kategoriji u množini muškoga roda jer ne bi bilo korektno da pevačicu koja se deklariše kao nebinarna osoba uvrštavamo u kategoriju ženskoga roda (muški rod ovde deluje kao tzv. neutralizator). Ne bih rekao da u globalu ima ikakvih problema sa samom kategorijom o pevačicama. Neptune 🕉 the Mystic 11:53, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]
@Neptune, the Mystic: Nisam mislio samo oko Roxen nego uopšteno, da li bi bilo bolje da se sve stavke iz kategorije pevačice prebace u kategoriju pevači u skladu sa smernicama SANU o zanimanjima u množini, isto i za kategoriju voditeljke itd. ImStevan (разговор) 12:18, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Око таквих категорија је већ било расправе након што је све то издељено на такав начин. Требало би да се све то врати под једну категорију али је све остало на томе. Пошто је посао око категоризације обиман било би пожељно постићи неки договор око поделе посла. Нису свуда могуће масовне измене. — Lotom (разговор) 13:16, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: За почетак кренимо од шаблона за родну неутралност који који је криминалан и где стоји да се особа изјашњава у облику they??? Шта то треба да значи у српском језику и да ли ми треба да прилагођавамо овај језик енглеском и његовим новотаријама? Зар није логичније да стоји да се та и та особа просто изјашњава као родно неутрална, пошто термин they у српском језику не означава апсолутно ништа. Наративни презент је океј у овом случају (као и у многим другим случајевима) али не сме бити обавезујући и не видим зашто би проблем био да се у чланку на неким местима користи и биолошки род. Измишљање нове речи која би означавала тако нешто је свакако недопустиво са наше стране. Што се тиче назива занимања, посебно у категоризацијама, ту мислим да не би требало бити ништа спорно и да за свако занимање постоји по једна категорија (певач је певач небитно ког рода,вере или којечега био). Особе добијају на енциклопедијском значају због свога рада и доприноса на разним пољима, а не због ставова личне природе. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:07, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]

@НиколаБ: Слажем се да шаблон треба променити, мислим да треба да пише да особа не користи мушке или женске личне заменице. Иначе, "they" у енглеском у једнини је старија реч од речи "you" у једнини, не знам какве новотарије спомињеш. Што се тиче самог писања, родни идентитет особе нас обавезује да пишемо у складу са истим. Сигурно не бисмо писали чланак о Дани Интернашонал у мушком роду нпр. само зато што се Дана родила у мушком телу. Родни идентитет особе није биолошка чињеница и енциклопедију треба ускладити и писати са тим на уму. Ословљавање особа у мушком или женском роду ако они нису мушкарац или жена је некоректно. Био сам пристао на ранији предлог Славена и Жељка да, како је мушки род неутралан, тако се пише, али остављање женског рода за небинарне особе које не желе да се изјашњавају истим је сулудо. О особама се пише због њихових доприноса и то нон-стоп понављаш, иако то не доприноси дискусији. Ако се водимо тиме да род није важан, можемо све биографије на енциклопедији да пребацимо у женски род. ImStevan (разговор) 15:09, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Апсолутно сам сагласан са @НиколаБ:, односно са академиком И. Клајном који је слично писао у колуимни за Нин. Ако некога не мрзи, нек потражњи ту колумну на фејсу или гуглу, све је објаснио. — Ничим неизазван (разговор) 13:38, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Свака част на решењу, одлично је. Не слажем се само са делом о шаблону јер мислим да је некако увредљиво, с обзиром да се ни за трансродне особе не лепи шаблон у фазону „ова особа је променила род”. — HoneymoonAve27 (разговор) 15:35, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]

@HoneymoonAve27: Шаблон сам ја направио првобитно и текст је гласио "ова особа не користи мушке или женске одреднице. Чланак је писан у родно неутралном, мушком роду" који је промењен за сврхе овог предлога, тако да немој му замерити :) ImStevan (разговор) 15:44, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]
Ти и даље никако да схватиш да се мушки род као родно неутралан односи искључиво на занимања особа (педијатар, психолог, спортиста, политичар). Не можеш личну именицу женског рода да ословљаваш са он (Тереза је купио бицикл, док је Петар искористила своју платну картицу за ту куповину). То једноставно није у духу језика. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:26, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]
@НиколаБ: Тереза купује бицикл тад и тад. Петар користи своју платну картицу за ту куповину. Решен проблем којег није ни било :) ImStevan (разговор) 17:35, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Пошто и ова расправа има тенденције да се одужи, ја бих се вратио на суштину. Ми као уредници овог пројекта не можемо да измишљамо термине који као такви нису усвојени у српском језику. Лингвистичка гимнастика коју ми овде можемо да изведемо ограничена је већ постојећим нормама и само у оквиру њих можемо да исконструишемо оно што би у чланку требало да пише. Мислим да шаблон на врху чланка није добро решење јер је то вид етикете, односно назнака да сам чланак има неки проблем, што овде не мора да буде случај. Једино што је прихватљиво је напомена, а да ли ће бити направљена нека универзална или ће се писати за појединачне случајеве то већ може да се одлучи и консензусом. — Lotom (разговор) 16:14, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]

Хвала на коментарима! Мислим да су Никола и Хани у праву што се тиче шаблона. Прецртао сам смерницу. Може се употребљавати напомена, као што је Лотом написао. Пала ми је на памет идеја да само ставимо коментар при врху чланка, као што је урађено овде . Ако се остали слажу, унео бих то као смерницу. @Ничим неизазван: Било би добро ставити линк до те колумне јер не можемо телепатски сазнати са чиме се слажеш. — Aca (разговор) 16:36, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]
@Aca: Слажем се са додавањем коментара на врх избора о стилу писања и увођења тога као смернице. IмSтevan разговор 15:09, 3. јануар 2022. (CET)[одговори]

Зар није речено да је и сам појам „небинарна особа” увредљив и да га не треба користити? — Жељко Тодоровић (разговор) 18:39, 2. јануар 2022. (CET) с. р.[одговори]

@Жељко Тодоровић: То нико није рекао и нико то не тврди ImStevan (разговор) 18:49, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]

овде се природна тежња српског језика ка родовном уклапању тј. коришћењу женских облика за занимања називала нво и људскоправашком пропагандом, уз ширење жестоко увредљивог и непријатељског тона према особама које заступају другачији став. ишло се до те мере да је неки модераторски баја шпартао и по чланцима уклањао у једнини наведене женске облике које овај језик већ деценијама познаје и који су стандардизовани део језика. с друге стране, у овој сада ситуацији, која је неупоредиво проблематичнија и много више идеолошко-пропагандистичко-трендсетерски конструкт у потпуном нескладу с језичком праксом, сви потрчаше да мало извитопере језик до ког им је шатро стало и нађу решење да се неко од неких других цветића у овој нашој шареној башти не нађе увређеним. одједном може и наративни презент, могу и хијероглифи, пантомима, све. само не могу женски облици назива занимања и груписање у складу с њима. баш некако тужна епизода. и контроверзна, али пре свега тужна. :-( — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.222.109.180 (разговордоприноси) |

да још поменем да сам на ово скренула пажњу још у некој овдашњој анкети о положају жена на в.п. и да се стање од тада за типа две године нимало није побољшало. и даље се о женским облицима занимања говори подругљиво међу доминантно мушким члановима, можда чак и жешће него раније, а сама пракса у чланцима је још гора него раније. али ето, да пробамо и ми се изјаснимо на неки егзотичан начин, можда нас уваже. само жене никако. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.222.109.180 (разговордоприноси) |

@178.222.109.180: Здраво! Ценим коментар који си изнела, али треба имати на уму да смо ми као Википедија на српском ограничени нормом тог језика. Нажалост, понекад женски облици занимања нису довољно интегрисани у лексику српског језика и зато морамо прибећи неутралним облицима. Такође, замолио бих ако је то могуће да се усредсредимо на само тему расправе, а то је именовање небинарних особа. Тачно је да је наративни презент испливао као добра могућност (да не кажем и једина). Имаш ли неки други предлог? — Aca (разговор) 19:25, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]

Slažem se sa korišenjem narativnog prezenta i aorista, i sviđa mi se na primer kako je rešen članak o Demi Lovato. Takođe se slažem da bi bilo pametno spojiti kategorije tako da budu u muškom, odnosno “neutralnom” obliku. Tira11 (разговор) 19:36, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]

@Tira11: Чланак о Деми је тренутно у неутралном мушком роду. Који предлог подржаваш, тај или наративни презент (нпр. Корисник:ImStevan/Роксен) јер тренутно није најјасније шта мислиш ImStevan (разговор) 19:49, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]
@ImStevan: Izvini, nisam se najbolje izrazila. Sviđa mi se rešenje sa narativnim prezentom.

за ацу: па управо је и поента у томе што је ово постављено као питање за које се пошто-пото мора наћи решење, а по овом питању на које скрећем пажњу се ишло цокулом у главу и уз пратећи гласан подсмех плус етикетирање које нико никада није спречио. зашто се небинарне особе у тексту не би водиле по последњем дефинисаном роду по ком су себе одређивале, уз напомену да се изјашњавају као небинарне? интегрисаност у језик овде није аргумент, јер управо је на тапету случај који има нулту интегрисаност у њему, али ево покушавамо да га на силу угурамо у фазону коцка у округли отвор, док истовремено избацујемо облике које српски језик, као дубоко личан, чак и фаворизује. наративни презент није за енциклопедије и то нам је ваљда свима јасно, али ако се дозволи овде треба га дозволити у било ком чланку, јер је овакво одвајање у супротности с прокламованим изједначујућим начелом небинарности. п.с. ено на википедији на енглеском рецимо нон-бајнари категорисане мајли сајрус, али чланак о њој је свеједно у женском роду. мало је глупо да сви ми своје језике прилагођавамо на основу тога на коју полну или родну ногу је неко устао то јутро. ја овде видим притисак да се нека тема наметне и угура у јавни говор. зашто да не видим, када су неки други у неким другим језички утемељенијим иницијативама видели нво и људскоправашку пропаганду?

Али Мајли Сајрус никад није јавно рекла да преферира родно неутралне заменице. У томе је ствар. Она се изјашњава као родно колебљива (џендер флуид; енгл. gender-fluid). С друге стране, лицемерно ми је да тако отворено подржавате женске облике занимања, док небинарне особе посматрате као „нво и људскоправашку пропаганду”. Занимљива пристрасност. Тврдите да „наративни презент није за енциклопедије”, али на основу чега? Ни у једној граматици коју поседујем не постоји такво тврђење. Клајн га, штавише, не назива наративним него „историјским”. Надам се да сте свесни да писање у женском или мушком роду и те како нема смисла јер се особа тако не изјашњава. — Aca (разговор) 20:45, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]
@178.222.109.180: Даћу себи право да одговорим иако није порука за мене. Род није записан у камену. Мајли Сајрус јесте небинарна али користи женске заменице и чланак је написан у складу са тим тј. сама граматика чланка не треба да се мења. Бити небинарна особа није нека 3. опција него спектар идентитета укључујући родно променљив (gender fluid) и нема једног правила о идентитету небинарних особа. "зашто се небинарне особе у тексту не би водиле по последњем дефинисаном роду по ком су себе одређивале" најједноставнији одговор коју ћу дати је зато што смо ми википедијсти а не психолози. Што се тиче женских занимања, делим твоје жаљење због мањка употребе истих свуда где се то може урадити, али ни ја нити било који други уредник не можемо то да исправимо јер википедија се води правилима и смерницама САНУ. Водила се расправа о томе пар тема изнад, па погледај. Такође, да ли можеш да се потписујеш? Хвала. ImStevan (разговор) 20:48, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]

И на крају долазимо до тога да постајемо бојно поље различитих идеологија. Кига брига шта пише у чланку, битно је да је идеологија задовољена. Залажемо се за родну равноправност, а инсистира се на категоријском раздвајању особа истог занимања базирано на полу. Сутра ће се појавити опет нека група јавних личности којима ће паст на памет нека нова категорија личности, па онда опет све изнова. И на крају ће најважнија ствар у нечијој биографији бити оно што у ствари и не би требало да буде јавно, док ће сама каријера постати споредна вест. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:14, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]

Небинарност није никакав тренд и не би требало о истом да се прича као да јесте па да "више неће бити ин" сутра. IмSтevan разговор 22:24, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]

Ја сам мислио да ми овдје расправљамо о особама које се са становишта медицине не могу у потпуности одредити, те да се стога ради о деликатном питању. — Жељко Тодоровић (разговор) 00:00, 3. јануар 2022. (CET) с. р.[одговори]

Желео бих да предлогу додам решење са хр. википедије (пример: https://hr.wikipedia.org/wiki/Demi_Lovato) а то је писање занимања у инфокутији и уводу као „певање, глума, плесање” уместо „певач, глумац, плесач”. IмSтevan разговор 00:19, 3. јануар 2022. (CET)[одговори]

Ово ми је свеједно. У начелу није погрешно писати ни „певач”, „глумац” и „плесач” јер се ти облици сматрају као неутрализатори. — Aca (разговор) 15:30, 3. јануар 2022. (CET)[одговори]
Не слажем се са овим јер мислим да се тако не могу писати сва занимања (нпр. текстописац - текстописање?). — HoneymoonAve27 (разговор) 19:43, 3. јануар 2022. (CET)[одговори]
@HoneymoonAve27: Писање текста? IмSтevan разговор 21:46, 3. јануар 2022. (CET)[одговори]

Приједлози су добри, само се мени лично не свиђа употреба наративног презента, некако ми текст дјелује безвезе и то не би требало да буде обавезујуће, али подржаћу приједлог. -- Vux33 (разговор) 12:08, 3. јануар 2022. (CET)[одговори]

@Vux33: Ако имаш неки други предлог, слободно га изнеси. Само ме интересује, ако не би било обавезно да се овако пише о особама које се не изјашњавају као мушкарци или жене...како би писао? IмSтevan разговор 14:46, 3. јануар 2022. (CET)[одговори]
Глаголски облици који не разликују род јесу: инфинитив, презент, аорист, имперфекат, футур први, императив и глаголски прилози. Инфинитивном и императивом не могу се састављати обавештајне реченице („Она објавити песму”, „Ловато, објави песму!” [лол]). Употреба футура првог могућа је, али би имплицирала да предвиђамо будуће догађаје. Реченица не може бити сачињена само од глаголских прилога. Аорист и имперфекат су стилски обележени. Из свега овога, намеће се историјски презент као (можда једино) применљиво решење. — Aca (разговор) 15:30, 3. јануар 2022. (CET)[одговори]
Најбоље би било да уместо простих глаголских времена користимо епски десетерац, како се нечије име јуначко не би укаљало. — Lotom (разговор) 22:02, 3. јануар 2022. (CET)[одговори]
Управо то ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:41, 3. јануар 2022. (CET)[одговори]

Напокон сам прочитао и чланак о Деми Ловато, који се овде наводи као пример како би чланци овог типа требало да изгледају. Изузмемо ли очајна преводилачка умећа аутора (нисам гледао ко је имао ту част) чланак је граматички гледано катаклизмичан. Мало мало па имамо "открића" типа његов албум, његова песма, његово залагање.... Класичан пример како политика има тенденцију да уништава све чега се дочепа зарад јефтиних једнократних бенефита. И тако Деметрија која не зна шта је, а зна да не може да се идентификује са женом, на српској википедији постаде ОН. И пише се како се Деми љути кад јој кажу да је жена јер она то није, па да се не би љутила и не дај боже шлогирала кад буде читала о себи на овој википедији, одлучише уредници да је крсте са ОН. И аутор чланка сав поносан на то ОН свесно избеже да напише све награде које је она добијала у каријери, а добијала их је због свога рада, а не због тога да ли је ОНА, ОН или ТО. И гле чуда, Деми је између осталих добила и награде (и то неколико) за најбољу певачицу (илити женског извођача), имала и неке номинације за најбољу глумицу (опет фамозни термин female).... Али то су свакако небитни подаци у поређењу са општенародном конструкцијом Деметрија је објавио. Али правда је правда, па макар и Петар укисалила купус, а Љубица смотао сарму. Живеле језичке караконџуле, или пак караконџули ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:41, 3. јануар 2022. (CET)[одговори]

@НиколаБ: Узет је за пример стари чланак о Деми Ловато тј. онај стил којим је тренутно написан на хр. википедији. На српској је писано "он" по ранијим препорукама администратора у претходној расправи на ову исту тему (две теме изнад). Деметрија зна шта је, ти тврдиш да не зна шта је. Не знам ни зашто омаловажаваш рад @HoneymoonAve27: кад је то био консензус чланова у расправи у којој си и ти учествовао. Ако је Петар жена, онда да, "Петар је укиселила купус" или пак, "Петар кисели купус тад и тад". Такође, молим те не пиши о Деметрији на начин који не показује нимало поштовања, једноставно није у духу енциклопедије нити није део цивилизованих расправа. IмSтevan разговор 23:42, 3. јануар 2022. (CET)[одговори]

Речник[уреди | уреди извор]

Мислим да би било добро оставити линк који води до онлајн издања српског речника у заглавље ове странице трга. IмSтevan разговор 23:36, 2. јануар 2022. (CET)[одговори]

@ImStevan: Није баш добра идеја јер би представљало кршење ауторских права, а и сам знаш колико је Википедија осетљива према том питању. — Aca (разговор) 15:33, 3. јануар 2022. (CET)[одговори]
@Aca: Зар то не би било применљиво да се сам речник налази на Википедији, а не само линк који води до њега? IмSтevan разговор 15:40, 3. јануар 2022. (CET)[одговори]
Технички је само онлајн-издање речника нека врста пиратерије. Тако ми је неко напоменуо на дискорду и отад сам престао додавати линкове до те лингвистичке литературе. — Aca (разговор) 15:44, 3. јануар 2022. (CET)[одговори]

Именовање чланка особе која је познатија по свом надимку[уреди | уреди извор]

Помаже Бог. Овијех дана ме неколико пута претили уредници вишега чина (ја сам само „обичан уредник”), а ја само радим посао уноформисања чланака по узору на много дефинисанија енглеска правила. Дакле, не вандалишем, нити ратујем изменама, само униформишем чланке, које ми западну за око, и сређујем и овако:

  • Име чланка је по устаљеном имену
  • У првој реченици иде пуно име и презиме с рођења
  • У осталим реченицама се пише устаљено име
  • У инфокутију иде за назив устаљено име, а у одељку за пуно име и надимак се пишу име при рођењу и надимци
  • У апозицију после пунога имена и презимена иду само псеудоними који се апсолутно разликују од имена (Јован Грунчић → Главата Мајмунчина, а не: Томислав → Томo; Драгослав → Драган /Николић/)
  • Рођено име људи који сада имају дијаментрално супротан псеудном, може се користити у тексту у којем се говори о раном животу аутора, све док није постао то што јесте (Јован Грунчић је рођен у Новоме Саду 1994. године. У истом граду је завршио основну школу. У том периоду се упознаје са Николом Давићем (Волвокс Носферату)).

То је то, пошто се овај одељак трга натрпава неким небитним питањима (да их не именујем, осудиће ме да сам хомофоб /само ми још то фали/, а нијесам) која су јасна као дан — то не кажем ја, него већина админа, а и академика лингвиста, — ред је мало да се бацимо на (правописна) питања која су од виталнијег значаја. Исто тако, ср.вики треба много више посла с важнијим стварима од тога — милион чланака чека за чишћење, убацивање извора, чланака без категорија или лоше категорисаних. Да не помињем чланке где су мртве датотеке или лоше постављене референце, као што је нпр. ово. Патролирања такође фали, као и нових чланака. А изгледа сам ја проблем који то све радим, а други нијесу. Поздрав, слава живоме Богу. — Ничим неизазван (разговор) 13:28, 4. јануар 2022. (CET)[одговори]

Коментари
Управо супротно, ти си тај који спороводи самовољу на пројекту и ратује на неколико чланака. — Пинки (разговор) 15:48, 4. јануар 2022. (CET)[одговори]
Emoji са подигнутом обрвом IмSтevan разговор 05:03, 6. јануар 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Трг није и не смије бити простор за препуцавање. Сва правила су веома јасно дефинисана овдје ерго нема потребе за дебатом или расправом. Није тачно нити према правилима да надимак према којем је особа препозната или према којем је именован чланак не смије бити поменут у уводнику, у оквиру апозиције или другачије. За појединачне случајеве користимо СЗР. — Садкσ (ријечи су вјетар) 16:27, 4. јануар 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Не можемо преузимати правила са Википедија на енглеском језику и слепо их убацивати овде, јер су у питању различити језици. Код нас надмици могу доћи од имена, презимена или на други начин. Припродно је да се они надмици који иду од имена наовде одмах иза имена → Иван Иво, Момчило Момо, Драгослав Драган... Зашто би те и такве надимке избацивали из увода!? — Пинки (разговор) 09:39, 5. јануар 2022. (CET)[одговори]

Оптерећују увод. Види колико Ајс Нигрутин, Ничке 3000 и Главата Мајмунчина имају псеудонима (који по правилу морају у увод). Исто тако природно је и из енглескога да Џозеф → Џо итд. За надимке који су изведени из имена имамо места за свако остало спомињање у тексту, у инфокутији (име инфокутије) и у инфокутији (надимак). Дакле, природно је да препознатљиви надимци буду свуда остало, само не у уводу текста јер ту ипак узимамо право име. Добар пример је Лека Ранковић који има два тотално различита надимка која нису блиска ни између себе ни са именом, што додатно оптерећује увод. Да не спомињем да га нико у животу није звао српски Александар, него Лека. — Ничим неизазван (разговор) 13:05, 5. јануар 2022. (CET)[одговори]
По чему оптерећују увод!? Мени је сасвим нормално да стоји Драгослав Драган Николић, Мимчило Момо Капор и слично. Ти људи које наводиш имају псеудниме и надмике који нису изведени од имена, и код њих може да стоји, познатији као па навођење надимака. Лека је ранија изведеница од имена Александар, данас се чешће користе Аца или Саша. Такође, Ранковић је тај надимак користио у каснијим годинама, јер је у предратном, ратном и поратном периоду био најпознатији као Марко. — Пинки (разговор) 13:54, 5. јануар 2022. (CET)[одговори]
Тако је, ја се зато залажем да он буде Лека Ранковић. Лепо оптерећују увод јер по правилу изискују додатне знакове интерпункције, као што су наводници и црте, а и овако је пренатрпана прва реченица тиме. Своје индивидуалне ствари не треба да намећемо другима, и мени је нормално нешто друго па то није оправдање или неки доказ. Дакле, наслов треба по имену према ком су препознати, а пуно име само у првој реченици и у инфокутији за одељак (пуно име). Може пуно име бити и када се говори о раноме животу, али то само за оне који имају псеудоним као Ничке 3000, кога је један корисник назвао „Пичке”, и за то сам опет ја опоменут, а недуго затим и блокиран заувек без права да се огласим на СзР. Али авај, ја само то радим због доследности и оптерећивања, поготово у случајевима као што је Лека Ранковић. Одличан пример, два неповезана надимка одвојена цртом у уводној реченици у којој постоје још неколико знакова интерпункције пре тачке. Друго, што се само леке тиче: прочитај Правопис т. 182а, и види како се означава Удба, Озна итд. Има овде један админ који се хвали познавањем ортографије, а само се иживљава над слабијим по чину, а не сме да се изјасни када ти кршиш те норме, а камоли неко од админа. И онда ја награбусим. — Ничим неизазван (разговор) 14:04, 5. јануар 2022. (CET)[одговори]

Гај Јулије Цезар (не Цезар Јулије); Стефан Урош I (не Урош Храпави); Стефан Душан (не Душан Силни); Стефан Урош V (не Урош Нејаки); Лазар Хребељановић ( не Цар Лазар); Вук Бранковић (деспот) (не Змај Огњени Вук); Петар I Карађорђевић (не Петар Ослободиоц или краљ Петар...); Драгољуб Михаиловић (не Дража Михаиловић и сл.); Јосип Броз Тито (не Тито Броз); Јован Јовановић Змај (не Змај Јовановић); Владислав Петковић Дис (не Дис Петковић); Светлана Ражнатовић (не Цеца Ражнатовић); Жељко Ражнатовић Аркан (не Аркан Ражнатовић); Драган Стојковић Пикси (не Пикси Стојковић); Владимир Петровић Пижон (не Пижон Петровић);
Изузеци: Карађорђе Петровић (јер је и приватно тако представљен); те листа некаквих мање/више препознатљивих музичких звијезда и звјездица... Радован 14:58, 5. јануар 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Слажем се са овим. Нпр. када бих видео чланак под називом „Драгослав Драган Николћ”, помислио бих да је ово „Драган” друго име човека, а не надимак или слично. — HoneymoonAve27 (разговор) 15:29, 5. јануар 2022. (CET)[одговори]

@HoneymoonAve27: ниси разумео, ја не кажем да чланак треба да се зове Драгослав Драган Николић, већ да у уводној реченици треба да стоји његово право име Драгослав и надимак Драган, по коме је познат и који му је постао друго име. Такође и за остале примере које сам навео у уводној реченици треба убацити пуно име и надимак. Именовање чланака може ићи и по надимцима, као у конкретном случају Драгана Николића или Моме Капора, али не трба претеривати као у случају Александра Ранковића, јер су надимак Лека користили његови пријатељи и ближи сарадници, а не читава јавност. — Пинки (разговор) 12:19, 6. јануар 2022. (CET)[одговори]
@HoneymoonAve27:, свака ти је на месту. Сам боље не бих срочио. Апсолутно сам сагласан са тобом! Све остало оптерећује увод, а горе сам написао каква је најбоља пракса која не оптерећује. Замисли Мирољубу Петровићу да ставимо „главурдан” јер „су га тако звали док је био мали.” — Ничим неизазван (разговор) 15:24, 6. јануар 2022. (CET)[одговори]

је(сте) била (је)[уреди | уреди извор]

Поздрав свима,

Хтео бих да једном за сва времена решим ову дилему унутар себе (с обзиром на то да сам преко баре 22 године) што се тиче конкретно ове чињенице коју @Ничим неизазван примењује па бих хтео да разрешим шта и како се ради.

Дакле, видим да он често пута постави уместо била је - јесте била. Оно што је он поставио као разлог измене је валидан разлог зашто мења али мене занима који је начин коректан (ако уопште и постоји коректан начин) јер нисам видео да нико други примењује такав начин изражавања и писања.

Питам из два разлога,

  1. Уколико Ничим направи такву измену, ако таква измена треба да се враћа, као патролер, да знам шта да радим или да је патролирам као исправну или да је враћам као неисправну.
  2. Питам и за своје (као и туђе) многобројне чланке да знам ако је правилно да се каже јесте била или јесте био да онда поправљам све моје чланке пошто сам ја до сада то све писао у формату била је или био је

Хвала свима на помоћи и надам се конструктивним одговорима а не изношењу личних ставова.

Боки пиши 17:12, 5. јануар 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Је је скраћени облик од јесте, може на оба начина да се употребљава и правилно је оба. Као и облик био је. Све зависи од стила аутора, односно. Као употреба речи након и после нпр. [4]Ничим неизазван (разговор) 17:14, 5. јануар 2022. (CET)[одговори]

@Ничим неизазван - Не разумем како је правилно оба. Мислиш ово је само дужи облик ? Боки пиши 17:41, 5. јануар 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Однедавно сам почео да дајем предност облику „јесте” због оваквих неграматичких случајева („Њујорк град је”, „Цеца српска је превачица”). У начелу, постоје ситуације када су могуће обе варијанте („Светлана Ражнатовић, познатија као Цеца, јесте српска певачица” и „Светлана Ражнатовић, познатија као Цеца, српска је певачица”). Додуше, сложен је овај проблем, па сам се за сваки случај обратио неким лингвистима, али нисам добио одговор. — Aca (разговор) 17:48, 5. јануар 2022. (CET)[одговори]

@Aca Да ли су онда те измене валидне ако неко, ко год да то буде, направи ту измену на неком чланку ? Боки пиши 20:34, 5. јануар 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Ово вам је скоро па филозофско питање. Face-smile.svg „Је”, „јесте” је синоним за битак, не само у смислу живог бића, већ и разноразних предмета, па и области људског сазнања. „Геологија је наука…”… „Физика јесте доста напредовала у прошлом вијеку”… „Стефан је ванземаљац…, он јесте био у свемиру… (а може и „је” у оба случаја) ” Његов одрични облик је „ни-је”, „ни-сам”, односно „није” „нисам”… Који се употребљава зависи од контекста, (па и стила, како горе рече овај „Ничеовац” Face-smile.svg) , и ни један ни други нису погрешни. — Славен Косановић {разговор} 22:03, 5. јануар 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Проблем је што испред тога је/јесте у већини случајев стоји заграда, неретко и зарез. А одбор за стандардизацију каже следеће:

4. Енклитика нe мoжe дoћи пoслe пaузe (нaрoчитo oнe кoja je у писaњу oзнaчeнa зaпeтoм, цртoм или заградом), нпр. правилно је Oвa влaдa, дрaги мoj, свaкoмe je oмoгућилa пристojaн живoт, а није правилно *Oвa влaдa, дрaги мoj, je свaкoмe oмoгућилa пристojaн живoт. Такође је правилно *Увoз луксузнe рoбe – aли и нeких сирoвинa – своди се нa минимум, а није правилно *Увoз луксузнe рoбe – aли и нeких сирoвинa – сe свoди нa минимум. Самим тим је већина измена које је НН направио граматички погрешна ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:49, 5. јануар 2022. (CET)[одговори]
Никола, Никола, Никола, полак. „Јесте” није енклитика, већ наглашени облик глагола „јесам”. — Aca (разговор) 22:53, 5. јануар 2022. (CET)[одговори]
Некада се, како каже Никола, о тим језичкостилским детаљима водило више рачуна. Колико се ја сјећам и ако се не варам, у нашим штампаним енциклопедијама „је” „био је” избјегавано је на самом почетку одреднице: Микеланђело Буонароти (р. 0000- у. 0000), италијански вајар и сликар; Хегел (р. 0000 – у. 0000), њемачки филозоф. …, итд. — Славен Косановић {разговор} 23:08, 5. јануар 2022. (CET)[одговори]
Дакле, нема потребе да кажеш је(сте) и/или је (био; био је), кад си га већ „породио” у загради годином рођења, а ако је био, „сахранио” годином смрти)… Face-smile.svgСлавен Косановић {разговор} 23:14, 5. јануар 2022. (CET)[одговори]
(1) Негативно сам изненађен примедбом на мој рад од стране уваженога админа @НиколаБ:. Пошто нема ко да ме одбрани (иако се многи залажу за „мој” начин /чак и неки админи/), морам сам. Ја се залажем за пун облик глагола бити, односно јесте који није енклитика и самим тим може доћи после паузе у свим облицима. Да се разумемо, само у случајевима када заграда или апозиција прави беспотребно мешање придева и скраћеног облика глагола бити (је). Исто тако када субјекат претходи месту глаголске синтагме био је, по правилу треба да се пише је био (Никола Тесла је био амерички научник. А не: „Никола Тесла био је амерички научник.”). Дакле, зато користим облике јесте био и јесте, уместо скраћених облика био је или је. (2) Драги @Славен Косановић:, апсолутно Вас разумем и то као човека од књиге, а посебно као човека од Духа. И мени је то некако најкомпромисније решење, да се избаци глагол, али некако и енглеска пракса, а и српска пракса на овом пројекту није таква. Шта ја знам, али увек је боље да појам иде масним словима, па запета (никако „зарез”) као у разним нашим појмовницима, нпр. Вујаклијином Лексикону. Сагласан сам са Вама. Такву праксу сам видео и на руској вики, ако се не варам. Да ли то можемо овде да применимо... Не смем ни да помислим. Face-smile.svgНичим неизазван (разговор) 15:24, 6. јануар 2022. (CET)[одговори]
@Ничим неизазван: Прије неколико година, не знам тачно, у ствари 2010. године на РТС-у је објављена репортажа о дјечаку из Ниша који је, умјесто српског, усвојио енглески као матерњи: „Нишлија а прави се Енглез”… Дакле, он се са својим малим колегама и породицом споразумијевао на енглеском: „Пошто укућани не говоре енглески, нико не зна како је Димитрије успео да савлада тајне страног језика и да га боље зна од матерњег, српског. Као и већина деце, најчешће је, као мали, време проводио уз рачунар и телевизор, па је право изненађење било када је са пет година на течном енглеском успео да преприча видео игрицу.” … „Док родитељи траже помоћ стручњака и ангажују професоре српског језика, Димитрије чита књиге на енглеском и комуницира са вршњацима из Америке”… „Стручњаци са англистике нишког Филозофског факултета кажу да су јака мотивација и таленат помогли Димитрију да преко средстава модерне комуникације усвоји енглески као матерњи, иако потиче са другог говорног подручја.” … „Да би добро разумео градиво из читанке за пети разред, Димитрију је, како каже, лакше да чита и размишља на енглеском језику. Иако разуме српски, мајка и сестра му свакодневно помажу да разјасни падеже, акценте и значење појединих наших речи.” … „Сања да ће једнога дана живети и да ће бити глумац у Холивуду, о чијим филмским студијима и продуцентима много тога већ зна.” … итд. Не сумњам да има још оваквих случајева. Проблем је када дјеца без усмјерења неког професионалног учитеља усвоје прво граматику (а и логику) неког страног језика, то се више не може олако исправити. Овдје на Википедији, корисници преводе само са енглеског језика, што је по мени велика грешка. Имате наше литературе у изобиљу у виду електронских прф и епуб књига, користите и њих, а и добрих чланака на Википедијама других језика, италијанском, шпанском, руском, њемачком… На крају, морате читати књижевност на свом језику, у супротном, ваши преводи неће личити ни на шта. — Славен Косановић {разговор} 15:57, 6. јануар 2022. (CET)[одговори]
Уважени @Славен Косановић:, кад смо код тога, послушајте на овој вези евергрин звучни-запис кад Стојан каже „ја јесам звао Жућу у пошту”, он ту не користи скраћеницу „сам”, него пун облик. Дакле пун облик може да се користи и кад се нешто наглашава. Ово је културни евергрин. — Ничим неизазван (разговор) 17:40, 6. јануар 2022. (CET)[одговори]
@Ничим неизазван: У приповедању, поезији, беседи, и уопште у књижевности, се може користити „шта год ти хоћеш”… Енциклопедије спадају у „научну литературу”. У „научној литератури” се негује један „формални језик”, ослобођен од метафора, епитета, парабола, и свеколиких језичкостилских фигура и поетских „изненађења”, на крају, и „беседничке реторике”. То уопште не значи да он аутоматски мора бити „сиромашан”, већ да preciznost, konciznost, otmena uprošćenost, ubedljivost i prirodnost (дефиниција тзв. београдског стила интелектуалних кругова с почетка прошлог века, тачније 1900. године: Речник књижевних термина, Нолит) код преношења информације стоји изнад оног „поетског” „уметничког” или „књижевно-уметничке слободе”. Некада се наука преносила у стиху: читав један религијски систем код Хомера (Илијада, Одисеја) и Хеосида (Теогонија); код Платона филозофија у дијалогу, ипак то већ вековима није случај. Можда би тако било лепше, али би сигурно било и доста погрешних разумевања онога што је у чланцима, и било би потребно стручно их тумачити, као што је случај са већ поменутим делима. Face-smile.svgСлавен Косановић {разговор} 19:59, 6. јануар 2022. (CET)[одговори]

Богенвил, Бугенвил / Ток пишин, Ток писин[уреди | уреди извор]

Скоро сам направио нову страницу Аутономна покрајина Богенвил, која је заменила стари чланак Бугенвил. Свуда где се писало о имену државе или било чему што би имало устаљено име на локалном језику ток пишину (име острва, покрајине, политичких партија), име сам транскрибовао као Богенвил, с обзиром на то да према је сајту hawaii.edu, изговор слова о чист и сличан оном из енглеске речи „boat” . Тамо где се ради о француским именима као што је Луј Антоан де Бугенвил сам користио име Бугенвил јер ипак то је француски.

Bougainville има изговор Буганвил на енглеском и француском, док Bogenvil има изговор Богенвил на ток пишину. Што се мене тиче, име чланка сам добро написао, јер тако га зову локални становници.

Ипак, одређен број медија у Србији је током извештавања вести о референдуму за независност Богенвила, име транскрибовало као Бугенвил (брза Гугл претрага ће ову тврдњу и подржати). Овај део света ипак није толико познат код нас, нити има већи број поузданих извора на српском везаних са ову покрајину. Не знам да ли се овде може применити препознатљивост, али мислим да се коришћењем правилног имена „Богенвил” може спасити правилан изговор пре даље појаве покрајине или независне државе у медијима. Занима ме ваше мишљење о транскрпицији овог имена тј. да ли се треба држати француског и енглеског или локалног језика.

Друга ствар коју сам хтео да поменем је име језика Ток писин/Ток пишин. Према правилима изговора истог, језик се зове Ток пишин, али ипак, чланак на нашој енциклопедији се зове Ток писин. Језик је релативно непознат овде, па не мислим да би преправљање на правилан изговор имало већи утицај на могућност проналажења чланка. Да ли би тај чланак требало преименовати? IмSтevan разговор 21:33, 8. јануар 2022. (CET)[одговори]

Кратки одговори данас :). /boʊɡənvɪl/ — Богенвил. Језик је ток писин. — Aca (разговор) 21:42, 8. јануар 2022. (CET)[одговори]
@Aca: a што писин? S на том језику је Sh, зар онда није пишин? IмSтevan разговор 21:51, 8. јануар 2022. (CET)[одговори]
Запис МФА (енглески): /tɒk ˈpɪsɪn/, запис МФА (ток писин): [ˌtok piˈsin]. Чак га и ХЈП наводи тако, па не би требало бити проблем. — Aca (разговор) 22:01, 8. јануар 2022. (CET)[одговори]
Разговор ван теме

 Коментар: Братијо, сигурно сте повезани на дискорду и — уместо тамо да се приватно дописујете, спамујете овде википедију о некој територијалној јединици у Папуи Новој Гвинеји значи не могу да верујем, а таман сте престали да водите косовске бојеве о правопису небинарних људи или не знам шта су већ. Ау бре, па не могу све да патролирам о каквим стварима дискутујете, а има милијарду, триста педесет милиона, седамсто шездесет иљада и 350 важнијих чланака, да би нас спамовали о Папуи Гвинеји. Имате дискорд па се мало дружите тамо, шта фали, нећу вам замерити, само молим вас да не читам више косовске бојеве о вашим правописним рахметли клајовским недоумицама. Мир Божји, Прћић се роди. — Ничим неизазван (разговор) 22:16, 8. јануар 2022. (CET)[одговори]

Мислим да ако нисте спремни да патролирате измене и дискусије о чланцима, не треба да будете патролер. IмSтevan разговор 22:25, 8. јануар 2022. (CET)[одговори]
Ја нисам ни аутоматски патролиран, а камоли патролер. Никада нећу бити нити један чин изнад тога, али — у исто време — обављам све функције које могу обављати уместо виших по чину, затварам гласања, патролирам измене, итд. итд., све да би овај пројекат био добар, а ви упорно смарате километарским правописним проблемима која су тренутно најнебитнија на пројекту. Дакле, ја само то не могу да верујем. Осипа нам се пројекат, Ацин дискорд се распада, људи му страховито одлазе, остаје сам, и уместо тамо да поставиш у одељку правопис ова смарачка питања, ти нас овде засипаш информацијама, и тиме гураш под тепих она главна, нпр. како писати надимке јер од тога зависи каквоћа изгледа нашег пројекта. Оживи мало Ацин распаднути сервер на дискорду јер му масовно одлазе људи, лакше им је да буду на ортачком „ултрадесничарском” серверу него да се смарају код Аце. Можда ћеш успети да покренеш сервер тим небитним питањима и тим небитним разговорима о покрајни на Папуи Новој Гвинеји. — Ничим неизазван (разговор) 22:31, 8. јануар 2022. (CET)[одговори]
О чему ти причаш, човече. Мислим да никога не занима у шта ти верујеш или не верујеш. Правописним недоумицама у вези са чланцима јесте место овде и то је неоспорно. Такође, не би требало подбадати и скретати с теме. Ако имаш што паметно додати у вези с темом, изволи. Ако немаш, иди „патролирај”. Нико ти не брани. — Aca (разговор) 22:35, 8. јануар 2022. (CET)[одговори]
Јесте, правописним недоумицама је овде место, али нећемо овде спамовати и водити косовске бојеве километарске о неким не битним питањима нпр. да ли ће у овом боксу за измене стојати хајпервеза или хипервеза, или кријејтив комонз или изворно на латиници. Те глупости, с којима ћемо свакако бити сагласни јер су небитне можете решити и на дискорду који је распаднут, таман да покушате мало да га подигнете. То је моја онако добронамерна препорука. Немојте злоупотребљавати овај трг да би нешто показали, упорно полемишете о небитним питањима. Добро, можда је оно о небинарности и могло овде да изађе, без обзира што је небитно, али ово о Папуи Новој Гвинији, њеним покрајинама и језиком који се говори у њеним џунглама, то стварно преотперећује овакву малу заједницу. Понављам, није ово енглеска или француска википедија где има милијарду чланова, него је нас шака која патролира, а спамују само они који ништа не раде (корисно). Зато вам кажем, немојте да набифлате правила и да их цитирате насумично, јер смара, радите нешто корисно свакако нико неће патролирати ни да ставиш да се румунски говори у тој покрајини нити каква је транскрипција са језика који још није откривен. — Ничим неизазван (разговор) 22:41, 8. јануар 2022. (CET)[одговори]
Ово није разговор о Дискорду него о Аутономној покрајини Богенвил, молим Вас држите се теме. IмSтevan разговор 22:42, 8. јануар 2022. (CET)[одговори]
Ау @ImStevan:, сад или ме тролујеш или не капираш баш добро неке ствари. Надам се да је ово прво, пошто си ме добро изнервирао, а после и насмејао. Као страница Гојко Величанстевни некад на фејсу. — Ничим неизазван (разговор) 22:50, 8. јануар 2022. (CET)[одговори]
Процене да је нешто „најнебитније” субјективне су и не доприносе току расправе. Рекао сам ти, ако желиш придонети расправи, коментариши у оквиру саме теме. Немој причати о некаквих дискордима и паушално анализирати нешто што нема саме везе са самим пројектом. Дискорд је платформа ван саме Википедије и свако је слободан бити на севреру ако жели, али не мора ако не жели (тако смо се као заједница сложили). Имај на уму да ћу враћати даљне коментаре ван теме јер ометају расправу. — Aca (разговор) 22:45, 8. јануар 2022. (CET)[одговори]
Заједница није дрва да се „слаже”. Она може само да се усаглашава. Наравно да ћеш да враћаш јер је цензура твој модус операнди. Да није тако, ти би ми оставио барем откључану СзР да могу да се браним јер си ме блокирао заувек. — Ничим неизазван (разговор) 22:50, 8. јануар 2022. (CET)[одговори]
Добар језички мит. Теби је иначе анархија „модус операнди”. — Aca (разговор) 22:57, 8. јануар 2022. (CET)[одговори]
Личиш ми на лика који је набифлао правила напамет и онда овде спамујеш са истим. Како ја анархиста када сам „ултрадесничар”, то су две искључиве ствари. Десничари су за поредак, ако нијеси знао. Само немој да ме вређаш, цензуришеш и тероришеш. А заједница тражи да не спамујеш о небитним темама овде. Имаш твој активан дискорд, па тамо удри бригу на весеље. То је моја препорука. Дакле није од виталног значаја како се презива општински оборкнез у Бангладешу или који језик се говори о прашумама Папуе Нове Гвинеје нити које средство плаћања користи племе Јаномаме у Амазону. Ову целу расправу о Гвинеји стави као ван теме, јер она то и јесте. Сад нико не види важну расправу о надимцима — Ничим неизазван (разговор) 23:03, 8. јануар 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Потпуно непримјерена дискусија, што од стране свјежег уредника Стевана, коме и најмање замјерам због неискуства на пројекту, што од стране нешто старијег уредника и администратора. Корисник Аца је школски примјер случаја инволвираног администратора и крајње непримјерено да је улази у препуцавања са корисницима, изнова и изнова, без обзира на прављење стилског отклона, док је колега НН све дубље у овим водама, на шта сам му већ указао. Википедија није форум, нити Редит, нити друштвена мрежа. Мислим да би било боље да други администратор пребаци дискусију на СЗР дате странице или је архивира. — Садкσ (ријечи су вјетар) 15:42, 9. јануар 2022. (CET)[одговори]

За ово си потпуно у праву. Нисам баш до те мере испратио сваку причу, али ако је све разјашњено и затворено могла би цела страна да се архивира. Накупило се већ. — Lotom (разговор) 22:05, 9. јануар 2022. (CET)[одговори]