Википедија:Трг/Правописна питања

Википолитика

Техника

Идеје

Правопис

Новости

Помоћ

Ауторско право

Ботови

Разно

Other languages

 Увод

Правопис је подстраница Трга на којој се расправља о правописним питањима и недоумицама.

Овај веб-сајт је издање Википедије, онлајн-енциклопедије, на српском језику. Стога, сви чланци морају да се придржавају Правописа српскога језика из 2010. или новије године.

Овде можете пронаћи основе правописа. Погледајте и најчешће правописне и језичке недоумице. Обавезно транскрибујте лична имена и топониме (више информација).

Списак транскрипционих система:

• са албанског
• са арапског и персијског
• са грчког
• са енглеског
• са италијанског
• са јапанског
• са кинеског
• са класичних (старогрчки и латински)
• са мађарског
• са немачког
• са португалског
• са румунског
• са скандинавских језика
• са словенских језика
  • са пољског
  • са руског
  • са словачког
  • са чешког
• са турског
• са француског
• са холандског
• са шпанског

Покрени расправу

---

« Архиве 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46

Архивирај

Преостала не транскрибована америчка насеља

Списак, - није савршен залутало је и нешто транскрибованих насеља — Милићевић (разговор) 09:06, 23. јул 2025. (CEST)

Ја их поправљам када набасам на исте. Списак ти не ради: "Internal Server Error". — Ђидо (разговор) 16:54, 23. јул 2025. (CEST)

Istina, hoće da zeza, evo i ovaj. A i nisam ograničio pretragu na GIP — Милићевић (разговор) 22:24, 23. јул 2025. (CEST)

Ко год да помаже са овим списком, обратите пажњу на следеће:

• Увек стављамо савезну државу у загради код насеља у САД, осим за широко познате градове (као Мајами).
• Проверити шаблоне за округ, и исправити име у истим.
• Проверити статус насељеног места. Нека нису градови, нека су сада само градске четврти и изгубила статус насељеног места.

— Ђидо (разговор) 20:35, 27. јул 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Садко (ријечи су вјетар) 00:10, 5. јануар 2026. (CET)

Agender — превод

Како ову реч превести? Друге две опције су небинаран и Пол није наведен (Gender not listed) — Милићевић (разговор) 11:43, 26. јул 2025. (CEST)

@Milicevic01: agender — „ејџендер”, „без родног идентитета”. – Аца (разговор) 12:35, 26. јул 2025. (CEST)

Ово Ацино може да функционише, али зависи од контекста. Друга опција је „безродност” или „безродна особа” IмSтevan 17:30, 26. јул 2025. (CEST)

Питање гласи Ваш родни идентитет? тако да ћу ставити без родног идентитета а ако се испостави да је предугачко - ејџендер — Милићевић (разговор) 14:07, 27. јул 2025. (CEST)

Лично, ја бих избегавао ејџендер, имамо и превише англицизама. Краћа варијанта би можда била "безродни"? — Ђидо (разговор) 19:11, 27. јул 2025. (CEST)

Придев „безродан” није добро решење јер има другачију конотацију. Ћосићев Речник синонима наводи реч као синоним за „бесплодан”, „јалов” и „неродан” (азбучно). Због тих асоцијација можда би га требало избећи. Надаље, ова реч је и дошла са енглеског шпрахраума, па је сасвим логично да ће англицизам бити заступљен у пракси. — Аца (разговор) 19:28, 27. јул 2025. (CEST)

Најбоље је без родног идентитета. — C4rtsv0 (разговор) 19:34, 27. јул 2025. (CEST)

То се и мени чини с обзиром на лексику нашег језика. — Аца (разговор) 19:42, 27. јул 2025. (CEST)

безродни, безродна особа. — Ђидо (разговор) 21:00, 26. јул 2025. (CEST)

 Коментар: Да би да видим контекст односно где се појављује па би лакше одлучио — Милићевић (разговор) 19:30, 27. јул 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Ђидо (разговор) 15:01, 12. август 2025. (CEST)

Статистички региони

Мислим да би требало преименовати чланке (као и сам текст) као нпр. Шумадија и западна Србија у Шумадија и Западна Србија. Стране света се пишу малим словом када указују на страну света, а великим као део прихваћене регије. Погледајте и Јужна Европа.

Правопис такође препознаје да се стране света пишу „великим словом када се мисли не само на геогр. положај него и на групу земаља, политичку целину и сл.”

Осим тога, у званичној употреби су варијанте са великим словом. То су дефинисани називи НСТЈ територијалних јединица (1).

Ако се слажете, преправићу све овакве ставке везане за Србију, у оквиру ове моје иницијативе око тер. јединица Србије. — C4rtsv0 (разговор) 23:43, 28. јул 2025. (CEST)

Без обзира шта пише у закону, ствар је правописа, односно тачке 50. Статистички региони нису државе, нити федералне, нити аутономне јединице, нити су насељена места. Дакле, на њих се односи: "великим словом пише се само прва реч, друге само ако су саме по себи властита имена."

Остаје питање да ли је назив "Западна Србија" властито име или не, тј. да ли се део након запете односи на исти. Имамо тачку 52., која каже "Придодате географске и сл. одреднице оријентационо-информативног карактера, које нису саставни део устаљеног имена, пишу се малим почетним словом:" и наводи пример западна Србија, малим словом. Пошто не постоји територијална управна јединица "Западна Србија", онда следи да је "з" мало.

Дакле "Шумадија и западна Србија".

— Ђидо (разговор) 00:02, 29. јул 2025. (CEST)

Западна Србија, сама по себи, се не пише великим словом. Али, постоји територијална јединица, устаљеног имена, под дефинисаним називом Шумадија и Западна Србија.

Термин Шумадија и западна Србија би се односио на регију Шумадије и на западни део Србије (неодређено)

Док се Шумадија и Западна Србија односи на стриктно дефинисан регион који се нужно не поклапа са горњим термином. — C4rtsv0 (разговор) 00:13, 29. јул 2025. (CEST)

По правопису, територијалне јединице које нису државе, федералне јединице, аутономије или насељена места се пише само почетним првим словом, сва остала слова су мала, осим ако је реч сопствена именица, као Србија. — Ђидо (разговор) 01:06, 29. јул 2025. (CEST)

По мом неком мишљењу, Регион Шумадије и Западне Србије би могао да се категорише као вишечлано властито име (у контексту правописа) у којем се, иако није држава или насељено место (јер ово није строга дефиниција, већ првенствени примери (т.40)), свака реч пише великим словом. Поздрављам сличне примере типа: [властито име] и [страна света] [властито име] који би проширили контекст. Овако је тешко одредити, глумим ђавољег адвоката званичним називима.

Такође, отварам питање за округе, као Косовско-поморавски (како је дефинисано) и Косовскопоморавски (како је на ВП). Наш назив би се односио на управни округ Косовског Поморавља, али оно не би стриктно представљало исто што и Косовско-поморавски управни округ. Приметити супротност са, на пример, босанскохерцеговачка држава (држава Босна и Херцеговина) и *босанско-херцеговачка држава (држава регије Босне и регије Херцеговине). — C4rtsv0 (разговор) 01:57, 29. јул 2025. (CEST)

Правопис је прилично експлицитан у тачки 50:

"Ако су називи држава, (кон)федералних и аутономних јединица и насељених места (засебних насеобина) вишечлана имена, све речи пишу се великим словом, изузимајући помоћне речи (везнике, предлоге, чланове - ако нису на почетку); у осталим случајевима великим словом пише се само прва реч, друге само ако су саме по себи властита имена."

Не видим како то подржава твоје мишљење.

— Ђидо (разговор) 02:34, 29. јул 2025. (CEST)

Све то стоји. Да ја дајем назив, вероватно бих написао з мало. Проблем ми представља то што ми, технички/правно гледано, описујемо „непостојећи” регион/округ (за округе је питање у вези са цртицом, тј. да ли је (полу)сложеница). То су искључиво творевине државе, којима је она дала назив, који, ја мислим, ми треба да пратимо. — C4rtsv0 (разговор) 02:46, 29. јул 2025. (CEST)

Нажалост, у држави је доста полуписмених људи, и невероватан је утицај енглеског језика, где се властите именице увек пишу свим великим словима. — Ђидо (разговор) 02:52, 29. јул 2025. (CEST)

Свестан сам тога. Да ли имаш неки сличан пример где је очигледно било потребно исправити званичне називе? — C4rtsv0 (разговор) 02:53, 29. јул 2025. (CEST)

Шта је питање за округе? Имена округа се пишу великим првим словом, "управни округ" је малим словима, као што т. 50 каже. — Ђидо (разговор) 02:37, 29. јул 2025. (CEST)

@Ђидо: Питање: у чланку Лесковац (друга реченица), да ли „јужна и источна Србија” иде малим или великим словом? — ‎רוח חיים (разговор) 20:50, 12. август 2025. (CEST)

Треба да стоји „у југоисточној Србији”, без везе ка статистичком региону. — C4rtsv0 (разговор) 21:30, 12. август 2025. (CEST)

Слажем се. Статистички региони као строго дефинисане територије ништа не значе говорницма српског језика. — Ђидо (разговор) 08:55, 13. август 2025. (CEST)

@Ђидо и C4rstv0: Не бих се баш сложио, понајвише јер је Јужна и источна Србија далеко већа територија од Јужне Србије (да не говорим да сам овај чланак ја скоро направио, чак није ни постојао). Шта ћемо за Нови Пазар рећи? Да је највећи град у Рашкој области? Читаоци ће бити у фазону: „Ма немој спрдати, као да је реч о области која броји хиљаде квадратних километара”. Исто важи и за Ниш. У сваком случају, да ли иде велико слово или не? — ‎רוח חיים (разговор) 17:20, 13. август 2025. (CEST)

Додао сам везу ка „Јужна Србија” јер говори о југоисточној Србији, али можемо и ту везу макнути ако сматрате да је вишак. Није ми баш јасно шта си хтео да кажеш овде, тј. шта ти (и због чега) не ваља? Молим те, појасни.

Што се великог слова тиче, ако говоримо о статистичком региону, онда прво слово свакако иде велико. Ако није у питању статистички регион (дакле, ако није дефинисана подела), већ само описно „јужна Србија”, онда је страна света малим словом. — C4rtsv0 (разговор) 17:46, 13. август 2025. (CEST)

Твоја измена је скроз на месту, и разумем о чему причате ти и Ђидо. Али кажем да су проблем градови на истоку Србије (немамо чланак исток Србије), или на западу Србије (немамо чланак западна Србија). У конкретном примеру сам навео Нови Пазар. Морамо напоменути где се он налази (као што тренутно пише да је у Шумадији и западној Србији), не можемо оставити само да је у Рашкој области и очекивати од свих читалаца да знају да је Рашка на западу Србије (да не говорим да ху људи мисли да је НЗ град у БиХ, а камоли да знају ово). — ‎רוח חיים (разговор) 19:37, 13. август 2025. (CEST)

Не мора постојати веза ка „Исток Србије” да би читалац схватио шта значи „град у источној Србији”. Дакле, ставити само страну света, статистички регион не би требало да се користи у ту сврху. Мислим да је ово потпуно валидно решење. — C4rtsv0 (разговор) 00:25, 14. август 2025. (CEST)

Поздрав. Ниси се изјаснио у вези цртица за округе. — C4rtsv0 (разговор) 14:32, 15. август 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Садко (ријечи су вјетар) 00:10, 5. јануар 2026. (CET)

Посебно:AllEvents -> Заједнице

Ако је неко придокон нек уради описе побројаних страница на Викибази — Милићевић (разговор) 13:19, 31. јул 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Садко (ријечи су вјетар) 00:10, 5. јануар 2026. (CET)

Ментон (Француска)

Transkripcija, videti i istoriji izmena — Милићевић (разговор) 14:41, 11. август 2025. (CEST)

Нисам стручњак за француски језик, али правила правописа не подржавају тумачење анонимца. "EN" је или "ЕН" или "АН", али никада "ОН". — Ђидо (разговор) 19:08, 11. август 2025. (CEST)

@Ђидо Мислим да си у праву. Међутим када пустим google translate да изговори реч, мени звучи као мон...

Међународна фонетска азбука (International Phonetic Alphabet - IPA) је систем нотације који су крајем 19. века развили лингвисти како би обезбедили стандардизован, недвосмислен и универзалан начин за бележење звукова људског говора. Сваки симбол у IPA представља тачно један специфичан глас (фонем), чиме се избегавају забуне које проистичу из различитих правописа светских језика. Запис [mɑ̃tɔ̃] је, дакле, прецизан опис како се дата реч изговара, без обзира на то како се пише.

Рашчланимо запис [mɑ̃tɔ̃] на саставне делове:

1. [m] – Први глас
2. [ɑ̃] – Други глас (самогласник са ознаком за назализацију)
3. [t] – Трећи глас
4. [ɔ̃] – Четврти глас (самогласник са ознаком за назализацију)

Сада ћемо анализирати сваки од ова четири гласа и одредити њихов најбољи еквивалент у српском језику.

Корак по корак: Транскрипција гласова из [mɑ̃tɔ̃]

Овај процес се ослања на правила дефинисана у Правопису српскога језика у издању Матице српске, који представља највиши ауторитет за језичку норму у Србији.

Глас [m] → слово М

• Фонетски опис: Глас [m] је звучни билабијални назал. Хајде да објаснимо шта то значи:
  • Звучни: Гласне жице трепере током његове артикулације (можете осетити вибрацију ако ставите прсте на грло и изговорите "мммм").
  • Билабијални: Ствара се додиром обе усне (лат. bi - два, labia - усна).
  • Назал: Ваздушна струја приликом изговора пролази кроз нос, јер је меко непце спуштено и блокира пролаз ваздуха кроз уста.
• Поређење са српским језиком: Српски језик има потпуно идентичан глас, који бележимо ћириличким словом м. У речима као што су мајка, време, дом, изговарамо управо тај глас.
• Закључак транскрипције: Подударање је савршено. Француски глас [m] се без икакве дилеме транскрибује као српско м.

Први део наше транскрипције је: М...

Глас [ɑ̃] → група АН

Ово је најсложенији и најважнији део транскрипције, јер се овде сусрећемо са гласом који не постоји у српском фонолошком систему.

• Фонетски опис: Глас [ɑ̃] је назализовани отворени задњи нелабијализовани самогласник.
  • Отворени задњи самогласник [ɑ]: Ово је основни самогласник. Изговара се са вилицом спуштеном (отворен) и језиком повученим уназад у усној дупљи (задњи). Веома је сличан нашем гласу а, иако је српско /a/ технички централни самогласник [ä]. У пракси транскрипције, француско [ɑ] се увек преноси као српско а.
  • Назализација (тилдa ~): Дијакритички знак тилда (~) изнад самогласника означава да се он изговара као назални самогласник. То значи да је меко непце (велум) спуштено, дозвољавајући ваздуху да истовремено излази и кроз уста и кроз нос. Ово даје гласу карактеристичан "носни" или "затворен" призвук, који је фундаментална одлика француског језика.
• Проблем и решење у српском језику: Српски језик нема назалне самогласнике као посебне фонеме. Када српски говорник чује француско [ɑ̃], он га перципира као самогласник 'а' праћен неким назалним призвуком. Да би се тај звук што верније репродуковао у српском писању и говору, Правопис српскога језика прописује јасно правило:

  Француски назални самогласници се транскрибују комбинацијом одговарајућег оралног самогласника и сугласника н (или м у одређеним позицијама).

• Примена правила:
  1. Основни самогласник [ɑ] транскрибујемо као а.
  2. Назалну компоненту (~) транскрибујемо као сугласник н. Користимо 'н' јер следећи глас у речи је [t], а правило каже да се 'м' користи само испред билабијалних сугласника (п, б), док се 'н' користи у свим осталим случајевима (испред других сугласника или на крају речи).
• Закључак транскрипције: Комбинацијом ова два елемента, француски назални самогласник [ɑ̃] се транскрибује као група ан.

Други део наше транскрипције је: ...АН...

Досадашњи резултат: Ман...

Глас [t] → слово Т

• Фонетски опис: Глас [t] је безвучни алвеоларни плозив.
  • Безвучни: Гласне жице не трепере током изговора.
  • Алвеоларни: Ствара се тако што врх језика додирује алвеоларни гребен (брежуљак иза горњих зуба).
  • Плозив (или експлозив): Ваздушна струја се потпуно блокира на месту артикулације, а затим нагло ослобађа, стварајући мали "прасак".
• Поређење са српским језиком: Као и код гласа [m], српски језик има потпуно исти глас [t], који бележимо ћириличким словом т. Присутан је у речима као што су тата, лист, сета.
• Закључак транскрипције: Поклапање је поново савршено. Француски глас [t] се транскрибује као српско т.

Трећи део наше транскрипције је: ...Т...

Досадашњи резултат: Мант...

Глас [ɔ̃] → група ОН

Овде се поново сусрећемо са назалним самогласником, а приступ је аналоган оном за [ɑ̃].

• Фонетски опис: Глас [ɔ̃] је назализовани полуотворени задњи лабијализовани самогласник.
  • Полуотворени задњи лабијализовани самогласник [ɔ]: Ово је основни самогласник. Изговара се са језиком повученим уназад (задњи) и уснама заобљеним (лабијализован). Веома је сличан српском гласу о, који је технички полузатворени самогласник [o]. Упркос овој суптилној фонетској разлици у висини језика, у свим системима транскрипције француско [ɔ] се доследно преноси као српско о.
  • Назализација (~): Као и у претходном случају, тилда означава да се глас изговара пропуштањем ваздуха и кроз нос.
• Примена правила транскрипције: Поново примењујемо правило за назалне самогласнике.
  1. Основни самогласник [ɔ] транскрибујемо као о.
  2. Назалну компоненту транскрибујемо као н, јер се глас налази на самом крају речи.
• Закључак транскрипције: Француски назални самогласник [ɔ̃] се транскрибује као група он.

Четврти и последњи део наше транскрипције је: ...ОН

Када спојимо све анализиране делове, добијамо коначну транскрипцију:

[m] + [ɑ̃] + [t] + [ɔ̃]

↓ ↓ ↓ ↓

М + АН + Т + ОН

= МАНТОН

Дакле, фонетски запис [mɑ̃tɔ̃] се на српском језику пише Мантон. Ово се односи како на општи појам menton (брада), тако и на властито име, као што је град Мантон на Азурној обали. — Mmns21 (разговор) 22:02, 11. август 2025. (CEST)

Наш правопис користи упрошћену шему транскрипције, која је прилично јасна да назални самогласник се преноси са Е или А, зависно од отворености слога. Овај сажетак на нашој Википедији је директна копија задњег издатог правописа.

Поред правописне исправности, колико се ја сећам, увек је био Ментон у нашим атласима, књигама и периодици.

— Ђидо (разговор) 22:16, 11. август 2025. (CEST)

Српски језик не користи фонетску, већ прилагођену транскрипцију. Ђидо је објаснио већ и нема потребе за даљом дискусијом на ову тему — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 09:26, 12. август 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Ђидо (разговор) 23:20, 15. август 2025. (CEST)

Нови Пазар

@BuhaM и نوفاك اتشمان: Поздрав. Када смо решили да Категорија:Пазарци преместимо на Категорија:Новопазарци? — ‎רוח חיים (разговор) 21:20, 11. август 2025. (CEST)

 Коментар: @Ruach Chayim: Поздрав, Ха/Ру, па, не, ја то не знам, пошто сам ја ту само исправио неколико тзв. „копи-пејст” преименовања, и то насталих од стране @BuhaM: уреднице Бухе М., као и од стране @MareBG: администратора МареБГ (види: овде)... --نوفاك اتشمان (разговор) 21:59, 11. август 2025. (CEST)

"Новопазарци" мени изгледа као исправно формиран демоним за становнике Новог Пазара, паралелно са "Новосађани" и сл. За разлику од Новосађана, постоји и демоним "Пазарци", али овлашна претрага Интернета ми показује да је први облик много чешће коришћен. — Ђидо (разговор) 22:20, 11. август 2025. (CEST)

Аха. --نوفاك اتشمان (разговор) 22:28, 11. август 2025. (CEST)

@نوفاك اتشمان, @Ђидо, @Ruach Chayim, i stanovnici Virpazara takođe bi se mogli zvati Pazarci, ali je ispravno Novopazarci i Virpazarci. A takođe je i korektno. A takođe su u kategoriji "Pazarci" postojale kategorije "Pazarski pisci" i "Novopazarski sportisti". Ili je možda bilo "Pisci iz Pazara" i "Sportisti iz Novog Pazara" (proverih - u pitanju je ovo drugo). Što će reći - mnogi su bili mog stava, ali nisu bili sigurni da li su "Pazarci" ispravni ili nisu. Neki urednici čak nisu sigurni ni da li smeju ovo da menjaju. Ako se vodimo pravilima, bićemo dosledni i neće biti ovakvih nedoumica. — BuhaM (разговор) 09:32, 12. август 2025. (CEST)

Захваљујем на појашњењу. И мени је логичније „Новопазарци”. Хвала уредницима који су се одазвали. —‎רוח חיים (разговор) 16:24, 12. август 2025. (CEST)

ОК. --نوفاك اتشمان (разговор) 10:34, 13. август 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. نوفاك اتشمان (разговор) 10:35, 13. август 2025. (CEST)

Esztergom

„Естергом” или „Острогон”? Наслов нам каже прво, а у уводнику наводимо друго. Laslovarga шта кажеш? — ‎רוח חיים (разговор) 19:53, 12. август 2025. (CEST)

Рекао бих да треба Острогон. — C4rtsv0 (разговор) 20:18, 12. август 2025. (CEST)

Острогон, по истом принципу што имамо чланке Праг, Будимпешта, Сегедин... а не Праха, Будапешт, Сегед. — Ђидо (разговор) 18:26, 13. август 2025. (CEST)

Овај град је присутан у српској историографији поприлично дуг временски период под именом Острогон, и ту се може користити та устаљеност као норма. Код припадајуће жупаније свакакао користимо мађарски назив — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 09:39, 13. август 2025. (CEST)

Тачно... — Ђидо (разговор) 13:13, 13. август 2025. (CEST)

Некако ми је сулудо да за град користимо један назив, а за жупанију други. У том случају, не бих ја овде ништа дирао. Напоменути да се користи и назив Острогон и то је то. — ‎רוח חיים (разговор) 17:15, 13. август 2025. (CEST)

@C4rstv0, @Ruach Chayim, @Ђидо, @НиколаБ, mislim da je doslednije koristiti srpski naziv. Po tom pitanju uvek imam na umu Beč. Bez obzira kako bi se toponim pravilno transkribovao, na teritorijama Mađarske i Austrije srbi žive vekovima i imena mnogih naselja su se u našem jeziku odomaćila u svom "srpskom" obliku. Ako postoje nedoumice, uvek se možete konsultovati i sa ruskom Vikipedijom, jer smo dosta toga pokupili upravo iz tog jezika (recimo Gruzija - tu imamo i Džordžiju, a izvorno se zemlja zove Sakartvelo - upravo sam proverila). Dakle, ja sam za Ostrogon. Ovde je stvarno važna doslednost (čak i "ako grešiš, greši dosledno"). Zašto bi Ostrogon bio izuzetak? — BuhaM (разговор) 08:37, 14. август 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Ђидо (разговор) 22:07, 4. септембар 2025. (CEST)

"Введенская"

Како транскрибовати руско презиме "Введенская", тачније, ова два В? Прочитао сам ово, али нема ништа о оваквим (рјеђим) случајевима. Свести на једно В или убацити А између (као "ваведеније")? Логичнија ми је друга варијанта због очувања етимологије, али не знам постоји ли већ неко правило. — KWiki (разговор) 10:07, 14. август 2025. (CEST)

Рекао бих да се сажима у једно В — IмSтevan 10:16, 14. август 2025. (CEST)

Веденскаја, Веденска, једно в --MikyM (разговор) 10:28, 14. август 2025. (CEST)

Хвала вам. Онда би можда требало убацити овај случај и у ово упутство за транскрипцију. — KWiki (разговор) 10:45, 14. август 2025. (CEST)

Удвојени сугласници се скраћују. Веденскаја — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:52, 14. август 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Ђидо (разговор) 22:07, 4. септембар 2025. (CEST)

Џерман (празник)

Је ли исправно Џерман или Герман? — Садко (ријечи су вјетар) 17:38, 17. август 2025. (CEST)

С обзиром да име долази од грчког имена Γερμανός (специфично од патријарха Германа I Цариградског), исправно је Герман — IмSтevan 18:15, 17. август 2025. (CEST)

Герман — C4rtsv0 (разговор) 18:43, 17. август 2025. (CEST)

И ја сам првобитно био склон ка "Герман", али изгледа да извори подржавају народни назив "Џерман". — Ђидо (разговор) 20:25, 17. август 2025. (CEST)

@Sadko Чланак Герман(празник) је мало папазјанија. Постоји Свети Герман I Цариградски- цариградски патријарх и Герман (митологија) - Герман тј.Ђерман биће из старословенске митологије. Како је то народ повезао, само он зна....

Свети Герман је 25.маја по православном календару, а ово друго не може бити празник већ паганско веровање које вуче корене из словенске митологије.. — Pisanija (разговор) 19:16, 26. август 2025. (CEST)

Исто сам примјетио, да. На крају дана, чешће је и ближе Герман него Џерман, чини ми се. — Садко (ријечи су вјетар) 19:25, 26. август 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Ђидо (разговор) 22:07, 4. септембар 2025. (CEST)

Корисник:Crna Lista

Да не мења наводнике у називима образовних институција из правописом прописаних [”] у погрешне [“] (ВП:СП/НАВОДНИЦИ) — Милићевић (разговор) 00:43, 19. август 2025. (CEST)

Престаћу. Crna Lista (разговор) 10:22, 19. август 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Ђидо (разговор) 22:07, 4. септембар 2025. (CEST)

Велеучилишта у Хрватској

Како би се могло превести велеучилиште на наш? Да остављам велеучилиште или политехникум како се наводи за книнско и шибеничко велеучилиште у Образовање и спорт у чланку Шибенско-книнска жупанија? Konduras (разговор) 19:42, 24. август 2025. (CEST)

Велеучилиште је универзитет. — Pisanija (разговор) 03:08, 25. август 2025. (CEST)

Па нису баш као унивезитет него су као више/високе школе у Србији (имаш трогодишње основне, двогодишње мастер и немаш ни да упишеш нити права да уписујеш докторске студије на некон другом факултету). Konduras (разговор) 09:17, 25. август 2025. (CEST)

Универзитет је "свеучилиште". Велеучилиште је што Кондурас каже. — Ђидо (разговор) 11:20, 25. август 2025. (CEST)

пуф, тако је, свеучилиште. Ја помешао " птице"..:))

Имају veleučilišta https://hr.wikipedia.org/wiki/Veleu%C4%8Dili%C5%A1te Čovek bi rekao , DA, to su visoke/više škole, koje su novo jezikom preimenaovali , kao što su Banovinom preimenovali Baniju....Međutim ne leži vraže. imaju i visoke škole: https://hr.wikipedia.org/wiki/Visoka_%C5%A1kola

Iz teksta ispada da imaju :

-sveučilišta

-veleučilišta

-visoke škole .

Ja bih ostavio onda stavio Kninskošibeničko veleučilište... — Pisanija (разговор) 12:31, 25. август 2025. (CEST)

 Komentar: U principu hrvatski ne treba prevoditi i uopšte nama srodne jezike — Милићевић (разговор) 12:48, 25. август 2025. (CEST)

не преводимо. Само пребацујемо на београдску редакцију. — Pisanija (разговор) 14:17, 25. август 2025. (CEST)

Значи остављам велеучилишта. А шта је нпр са оним што они зову управни студиј и приједипломеске и дипломске стидије? Да ли да "преведем" на управне студије и основне и мастер студије или остављам као у оригиналу? Konduras (разговор) 09:28, 26. август 2025. (CEST)

Јел остављам приједипломеске и дипломске студије или пребацујем у основне и мастер студије (ближе нашем свакодневном говору)? Konduras (разговор) 10:06, 13. септембар 2025. (CEST)

Не знам коме је питање упућено. Стварно ми нису тек ти термини познати. Ако има адекватан назив у нашем образовном систему наравно да треба ставити како би људима било разумљиво како се код нас каже.. Ако нема ( попут тог свеучилишта ) онда пиши хрватски израз, па нек се читаоци сналазе шта би то било...

Јел то чланак о једној жупанији или о образовном систему у Хр...? — Pisanija (разговор) 21:56, 13. септембар 2025. (CEST)

Планирам да правим чланке о тим велеучилиштима, а каније можда и неке њихове факултете. А питање је упућено свима који могу да ми помогну у решавању дилеме. Konduras (разговор) 09:28, 14. септембар 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Садко (ријечи су вјетар) 00:11, 5. јануар 2026. (CET)

Џули Бенз

„Бенз” или „Бенц”? — ‎רוח חיים (разговор) 02:16, 26. август 2025. (CEST)

РТС пише Бенз. Међутим, отац јој је немачког порекла, па би онда и транскрипција требала бити Бенц. Слушајући како изговара своје презиме, нисам успео да протумачим да ли каже з или ц. Можда може неко други?

https://youtube.com/watch?v=CMCX6e3_UFk — C4rtsv0 (разговор) 02:38, 26. август 2025. (CEST)

@C4rstv0 Како не чујеш ?!? Врло јасно жена каже Хај , Ај ем Ђули БенЗ . Али добро, Ју Тјуб није извор ....:) — Pisanija (разговор) 17:43, 26. август 2025. (CEST)

Иако јој је отац немачког порекла, код нас се презиме пише Бенз, а не Бенц. Разлог је што се увек гледа језик из ког се презиме преноси. У немачком би било Бенц (као Карл Бенц), али пошто је Џули рођена у Америци и њено презиме се у енглеском изговара са з на крају, правилно је Бенз. — Боки 💬 📝 07:16, 26. август 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Ђидо (разговор) 22:07, 4. септембар 2025. (CEST)

Црква у Обилићу

Црква Мала Госпојина или Црква Рождества Пресвете Богородице? — ‎רוח חיים (разговор) 22:28, 27. август 2025. (CEST)

Мала Госпојина је народни назив за црквени празник Рођење Пресвете Богородице, и црква се сигурно не зове "Мала Госпојина". Имамо и у изворима Црква Рођења Пресвете Богородице. Такође, и сајт СПЦ каже "Рођење", не "Рождество" (што се црквенословенски језик, не српски) — Ђидо (разговор) 23:29, 27. август 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Ђидо (разговор) 22:08, 4. септембар 2025. (CEST)

Ерик Картмен

Зар није „Картман”? — ‎רוח חיים (разговор) 01:04, 29. август 2025. (CEST)

Брзом претрагом чини ми се да је Картмен у домаћим медијима, а и у самом цртаном се изговара ближе Картмен — IмSтevan 15:33, 29. август 2025. (CEST)

Иако Прћић нема "Cartman" у речнику, конзистентно преноси суфикс -man са -ман. Дакле, Картман. — Ђидо (разговор)

Аналогно горњем питању Џули Бенз, требало би онда Картмен, јер је амерички цртани и тако се изговара у оригиналу.

Шта ћу им ја кад нису имали Вука... једино не знам дал коментар има смисла, јер је Ђидо архивирао тему :) — Pisanija (разговор) 22:44, 4. септембар 2025. (CEST)

Отворена опет IмSтevan 00:08, 5. септембар 2025. (CEST)

 Коментар: Ово је опет иста расправа као и за Симпсонови / Симпсони. Име за српско тржиште је Картмен, иако (можда) неисправно IмSтevan 00:12, 5. септембар 2025. (CEST)

Симпсонови / Симпсони није било правописно питање. Тј. формирање придева од страних имена није обухваћено правописним одредбама. Овде се ради о простој транслитерацији, која је прилично јасна и недвосмислена. — Ђидо (разговор) 17:27, 5. септембар 2025. (CEST)

Па... јесте било. Постављало се питање да ли серију треба словити Симпсони или Симпсонови пошто потиче од презимена главних ликова, чија су презимена Simpson. Картман је можда правилно, али после више од 20 година емитовања, Картмен се усталило, те тако треба и да остане. Такође, презиме се у оригиналу изговара Картмен, а не Картман — IмSтevan 17:32, 5. септембар 2025. (CEST)

Правопис не прописује како се формирају колективне именице од презимена, то ради граматика. У српском се усталило да се додаје -ов- код неких страних презимена. Роман се зове "Буденброкови", не "Буденброци" (од презимена "Буденброк").

Cartman се изговара /kɑ́ːtmən/. /ə/ је шва, и није ни близу нашег гласа "е". Ми тај глас немамо, и Прћић је, за боље или горе, одлучио да је правилно преносити га оригиналним самогласником ако није наглашен, а словом "е" ако је наглашен.

— Ђидо (разговор) 17:48, 5. септембар 2025. (CEST)

Имаш клипове онлајн па послушај — IмSтevan 19:44, 5. септембар 2025. (CEST)

Неки кажу шва, неки кажу AE, што нит је А нит је Е. Прћић је потпуно конзистентан да суфикс -man се преноси као -ман. — Ђидо (разговор) 20:53, 5. септембар 2025. (CEST)

Не занима ме нарочито тема, али ми стално искаче, па ме нервира :) те не могу да не издржим да се не надовежем.

У "Прчићеву једначину" треба убацити разлику између British English i American English. Наспрам британскОГ А , углавном је америчко Е у именицама, Сад дал је овако Е или онако Е , ипак га ми и чујемо и изговарамо као Е. А Вук С.Караџић је рекао пиши као што говориш. Ако је Џули Бенз , онда је и Ерик Картмен....а и да није нећу се више оглашавати на ову тему. СП — Pisanija (разговор) 20:54, 5. септембар 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Садко (ријечи су вјетар) 00:11, 5. јануар 2026. (CET)

Милитантан

Није ли „милитант”? „Милитантан” ми звучи као придев. — ‎רוח חיים (разговор) 22:08, 3. септембар 2025. (CEST)

_милитантан_ јесте придев. — Ђидо (разговор) 21:48, 4. септембар 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Ђидо (разговор) 22:08, 4. септембар 2025. (CEST)

Брчко Дистрикт

„Брчко Дистрикт” или „Брчко дистрикт”? — ‎רוח חיים (разговор) 20:12, 4. септембар 2025. (CEST)

Како је ипак Дистрикт? И на званичним сајтовима пишу малим словом. – C4rtsv0 (разговор) 20:15, 4. септембар 2025. (CEST)

Што се тиче правописа, питање је само да ли је дистрикт аутономан или не. — Ђидо (разговор) 22:11, 4. септембар 2025. (CEST)

република, општина, дистрикт, округ..малим словима ако није назив ентитета нпр. Република Српска. Уђосмо у политичко питање. Да ли се БиХ састоји од Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине, које имају тај дистрикт као кондоминијум 2 ентитета или је се ради о посебној федералној јединици ?? Консултовати Устав БиХ, дал га пишу малим или великим словом. — Pisanija (разговор) 22:56, 4. септембар 2025. (CEST)

Ако је нешто аутономно, онда иду сва велика слова: Аутономна Покрајина Војводина, на пример. — Ђидо (разговор) 23:03, 4. септембар 2025. (CEST)

па дал је Брчко "аутономно" ?? Да не ширимо причу, како пише у званичним државним документима, тако нека буде. — Pisanija (разговор) 23:09, 4. септембар 2025. (CEST)

Дистрикт Брчко није у административном смислу једнак Федерацији БХ и Републици Српској, већ би требало да је под заједничком ингеренцијом оба ентитета, нека врста кондоминијума. Нешто слично као општине и градови. Тако да ипак мислим да треба мало слово — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:25, 5. септембар 2025. (CEST)

Нагињем овом тумачењу, плус пошто сви званични извори користе мало слово "д". — Ђидо (разговор) 17:25, 5. септембар 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Ђидо (разговор) 06:35, 9. септембар 2025. (CEST)

Јудаизам

Како бисмо покрили перспективе све три аврамске религије (већ имамо Исус у хришћанству и Исус у исламу), који би био правилан назив чланка за Исуса према јудаизму? На ен Вики су се определили за Jewish views on Jesus, јер би „Исус у јудаизму” био погрешан наслов. Како ћемо ми? — ‎רוח חיים (разговор) 01:13, 6. септембар 2025. (CEST)

Мислим да је Исус у јудаизму одговарајући назив. Konduras (разговор) 12:21, 9. септембар 2025. (CEST)

Слажем се. — Ђидо (разговор) 18:30, 9. септембар 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Садко (ријечи су вјетар) 00:12, 5. јануар 2026. (CET)

Поинт уместо Појнт

Пре три године смо се расправљали да ли је боља транслитерација ”Поинт” или ”Појнт”. Ево, коначно сам контактирао професора Прћића, и добио одмах одговор: Правилно је ”Поинт”.

Моје писмо:

From: Djido <djido.wiki@gmail.com>
Date: Mon, Sep 8, 2025 at 10:44 PM
Subject: Транскрипција енглеских топонима са ”Point" у имену
To: <tprcic@ff.uns.ac.rs>


Поштовани професоре,

Пишем као искусни уредник Википедије на српском језику, где се пре три године развила расправа о правилној транскрипцији енглеских топонима који садрже ”Point" у имену, као нпр. West Point.

У расправи су изнешене две опције:

а) Поинт: Укорењен облик у нашој литератури. Ван Википедије, практично је једини облик који се користи. Иако ч. 210. Правописа налаже пренос двогласа ”oi" са ”ој”, без изузетака, постоји и ч. 197, в. (1), која каже ”треба избегавати уношење тешких и неприродних склопова у наш изговор”, и моје мишљење да сугласнички склоп ”јнт” је тежак за изговор.

б) Појнт: Дословна примена ч. 210. Главни аргумент је да нема изузетака за ”Point" у литератури, тако да не смемо да скрећемо са правописног пута.

Наравно, б) је тачно у томе да нити ви, нити било који од лингвиста није се бавио ”Point”-ом, као самосталном речи.

Једина референца, и то посредна, преко транскрипције фразе "checkpoint", коју сам нашао у Вашој књизи ”Српски речник новијих англицизама” из 2021, где се на страни 128 наводи ”чекпоинт” као исправна транслитерација израза ”checkpoint".

У кратко, моје питање је: 

Да ли је ’поинт’ исправна транслитерација енглеске речи ’point'?

Хвала унапред,
Ђидо,
вишегодишњи уредник Википедије на српском језику.

P.S. Расправе на Википедији за референцу:

* https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Трг/Архива/Правописна_питања/43#Енглески_"Point"_/_српски_"појнт"?

* https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Гласање/Предлог/Установити_"Поинт"_као_препоручену_транслитерацију_енглеске_речи_"Point"_у_називима_градова

Одговор:

From: Tvrtko Prcic <tvrtko.prcic@gmail.com>
Date: Tue, Sep 9, 2025 at 1:17 AM
Subject: Re: Транскрипција енглеских топонима са ”Point" у имену
To: Djido <djido.wiki@gmail.com>


Postovani g. Djido,

Sami ste odgovorili na pitanje: prema sistemu, trebalo bi Pojnt; prema ustaljenoj praksi, trebalo bi ukorenjeno Point, posto je to prevladalo i potisnulo sistemski oblik.

Dakle, Point je oblik koji treba koristiti.

Srdacan pozdrav,
TP

Ако неко жели, пошаљите ми e-mail на djido.wiki@gmail.com, и ја ћу вам проследити оба e-mail-а у оригиналном облику.

— Ђидо (разговор) 18:28, 9. септембар 2025. (CEST)

Дакле и господин професор Прчић је почео да размишља као сви. Браво за господина професора Твртка ! — Боки 💬 📝 18:48, 9. септембар 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Садко (ријечи су вјетар) 00:13, 5. јануар 2026. (CET)

Бивши

Приметио сам да се реч „бивши” неретко додаје у погрешном делу. Нпр.

„Кристијан Олсон (…) бивши је шведски атлетичар чија је специјалност био троскок.”

Мислим да је то погрешно и да би морало:

„Кристијан Олсон (…) шведски је бивши атлетичар чија је специјалност био троскок.”

Јер у првом примеру звучи као да је човек умро па је и бивши шведски и бивши атлетичар. — ‎רוח חיים (разговор) 20:42, 17. септембар 2025. (CEST)

 Коментар: Језик није савршен. Колко год „звучало да је умро”, у загради одмах пре тог дела реченице пише датум рођења (без датума смрти), јасно је да ли јесте или није жив. Неприродно је шведски је бивши атлетичар. — C4rtsv0 (разговор) 20:48, 17. септембар 2025. (CEST)

Тако за све пишемо. Нпр. „ху је мађарска некадашња фирма”. Увек прво нагласимо чије је нешто, па да ли је некадашње, бивше итд. „Бивши је шведски” даје јако морбидан призвук. — ‎רוח חיים (разговор) 21:06, 17. септембар 2025. (CEST)

Није баш тачно. Ево Владе Дивац, сјајан чланак:

бивши је српски и југословенски кошаркаш — C4rtsv0 (разговор) 21:58, 17. септембар 2025. (CEST)

Чланак Владе Дивац је 2009. стекао статус сјајног. Тада су критеријуми били другачији. Исто као и нпр. чланак Пекинг.

Али небитно, кажем да је време да стандардизујемо ово. Просто сматрам да „бивши је српски” итд. звучи неприродно и помало морбидно. — ‎רוח חיים (разговор) 23:29, 17. септембар 2025. (CEST)

Видећемо шта остали мисле кад се изјасне, мени је твоја идеја мање природна, али није ни тренутан облик савршен. – C4rtsv0 (разговор) 00:09, 18. септембар 2025. (CEST)

+ и извори користе облик бивши шпански тенисер, нисам успео да нађем употребу другачијег облика. — C4rtsv0 (разговор) 00:14, 18. септембар 2025. (CEST)

За сваку особу која је завршила каријеру у нечему, треба да стоји одредница бивши (или некадашњи). ННН је некадашњи професионални вануатски каскадер. Ако је особа преминула користимо одредницу „био је”. И шта је ту спорно? — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 10:25, 18. септембар 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Садко (ријечи су вјетар) 00:14, 5. јануар 2026. (CET)

Миранда Козгроув

Да ли је Cosgrove — „Козгроув” или нешто друго? — ‎רוח חיים (разговор) 00:43, 24. септембар 2025. (CEST)

Прћић, речник енглеских личних имена, стр. 69:

Cosgrove /kozgrouv/ Козгроув — НЕ Козгров

— Ђидо (разговор) 01:35, 24. септембар 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Ђидо (разговор) 00:42, 2. октобар 2025. (CEST)

Азерски или азербејџански

Да не би извршио масовно брисање категорија без претходне консултације, да ли смо негдје као заједница одлучили који облик има предност. Рекао бих да се азерски првенствено односи на народ, етничку групу, док би се азербејџански односило на припадност држави. — Ранко Николић (разговор) 00:18, 2. октобар 2025. (CEST)

Правописни речник наводи ”азербејџански” као придев, а ни он, ни Речник Матице српске не наводе ”азерски”.

По мени, ”азербејџански” се односи на државу, ”азерски” на етничку групу, од које пола живи у Иранском Азербејџану.

— Ђидо (разговор) 00:47, 2. октобар 2025. (CEST)

Ово је нешто слично као српски и србијански, туркменски и туркменистански, узбечки и узбекистански... — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 08:35, 2. октобар 2025. (CEST)

Тако некако, али "србијански" је постао прилично пејоративни израз. А и за многе друге земље / нације немамо ту дихотомију. Нпр, немамо два придева за немачки (везано за Немачку) и немачки (везано за Немце). — Ђидо (разговор) 08:39, 2. октобар 2025. (CEST)

За оне које имамо треба и да користимо. Не бих рекао да је србијански пејоратив, али искрено не видим да га скоро ико користи у српском језику. Понављам што је већ речено, али азерски је етничка припадност, а азербејџански државна. Не би било на одмет направити списак свих ових парова негде — IмSтevan 09:56, 2. октобар 2025. (CEST)

Па, колико ја видим, то само -стани + још који. Ево чега се могу сетити:

• азерски / азербејџански
• туркменски / туркменистански
• казашки / казахстански
• узбечки / узбекистански
• таџички / таџикистански
• афгански / афганистански
• тајски / тајландски
• корејски / корејански

Имамо и хрватски / хрваћански, али тај други се сматра застарелим.

— Ђидо (разговор) 17:10, 2. октобар 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Садко (ријечи су вјетар) 00:14, 5. јануар 2026. (CET)

Важна раправа на СВП

Покренута је расправа о начину писања надимака. Оставите коментар или конструктивну критику. Лп. — Садко (ријечи су вјетар) 00:55, 10. октобар 2025. (CEST)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром.  ~~ Ђидо (разговор) 01:59, 26. новембар 2025. (CET)

Чудесни чаробњак из Оза

Зар није исправно „Чудесни Чаробњак из Оза” (све великим словом), јер је то надимак? — ‎רוח חיים (разговор) 01:43, 7. новембар 2025. (CET)

Зар није Чудесни чаробњак надимак у овом случају? Или чак да је цео наслов надимак? — IмSтevan 04:40, 7. новембар 2025. (CET)

Погледај на COBISS.SR... Код нас је роман преведен као Чаробњак из Оза, Издање Лагуне.

 ~~ Ђидо (разговор) 05:11, 7. новембар 2025. (CET)

Заправо би чланак требао и да се зове Чаробњак из Оза. Како рече @Ђидо. Не треба чланке са енглеске Википедије преводити дословно. Ипак се треба првенствено држати српске културе, традиције и писмености. — Miomir Magdevski (разговор) 19:35, 12. новембар 2025. (CET)

Преименовао...  ~~ Ђидо (разговор) 19:54, 12. новембар 2025. (CET)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром.  ~~ Ђидо (разговор) 01:59, 26. новембар 2025. (CET)

Роуз Лезли

„Лесли” или „Лезли”? — ‎רוח חיים (разговор) 00:48, 26. новембар 2025. (CET)

Зависно од изворног изговора. Прћић, Речник личних имена, с. 120:

Lesley, Leslie /lezli/ Lezli — ILI /lesli/ Lesli

Сви извори, речници, дају оба изговора као равноправне. Мени Лесли звучи боље када се изговара на српском, али не знам како особа сама изговара своје презиме.

 ~~ Ђидо (разговор) 01:58, 26. новембар 2025. (CET)

На нашој Википедији, Лесли се користи у 99% случајева. Само два чланка, Роуз Лезли и Лезли-Ен Брант. Нпр, Лесли Нилсен или топоними Лесли (вишезначна одредница). По мени, треба бити Лесли и овде, ако ништа друго, због хармонизације.  ~~ Ђидо (разговор) 02:02, 26. новембар 2025. (CET)

Преименовано у Роуз Лесли.  ~~ Ђидо (разговор) 16:56, 28. новембар 2025. (CET)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром.  ~~ Ђидо (разговор) 16:59, 28. новембар 2025. (CET)

Позориште „Бошко Буха” Београд

Ако не мислим криво, треба вратити чланак Позориште „Бошко Буха” Београд на првобитно име. Наиме, пре овог је постојао чланак Позориште Бошко Буха, без наводника, како налаже смерница. Мислим да не постоји ван овог београдског истоимено, тако да нема потребе да у имену стоји назив места (препознатљиво је и без тога). Шта мислите? — MikyM (разговор) 04:16, 28. новембар 2025. (CET)

Слажем се, и за уклањање наводника, и за избацивање ”Београд”.  ~~ Ђидо (разговор) 07:20, 28. новембар 2025. (CET)

Ja ne mogu da premesti, javlja mi svašta nešto. Ako se budete složili da premestite, neka to od admina neko odradi. — MikyM (разговор) 08:10, 28. новембар 2025. (CET)

 Урађено  ~~ Ђидо (разговор) 16:55, 28. новембар 2025. (CET)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром.  ~~ Ђидо (разговор) 16:59, 28. новембар 2025. (CET)

Рија Сихорн

Да ли би име ове глумице требало променити у "Реј", будући да се изговара /ˈreɪ ˈsiːhɔːrn/ RAY-_-SEE-horn? — Boja02 (разговор) 07:45, 28. новембар 2025. (CET)

С обзиром да је она сама објаснила зашто је Реј, а не Рија овај пут би требало занемарити транскрипцију и ићи на изговор. Свакако не би било лоше у напомени навести зашто је тако — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 09:42, 28. новембар 2025. (CET)

Премештено, и додата напомена са извором.  ~~ Ђидо (разговор) 16:43, 28. новембар 2025. (CET)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром.  ~~ Ђидо (разговор) 16:59, 28. новембар 2025. (CET)

Словачки језик и транскрипција

Покренуо сам ово питање и добио сугестију да ипак због могуће систематске грешке где је потребан већи посао, примедбу изнесем на трг. Ево је: Док сам радио бивше мађарске жупаније наишао сам на називе словачких места, градова и села, који су или погрешно транскрибовани или ја грешим. На пример Zvolen (okres) је транскрибован као ЗвоЉен и сви остали називи који садрже звољен (Zvolenská Slatina) или садрже слово Л и Њ, (например Železná Breznica), транскрибовано као ЖеЉезна БрезЊица. Колико видим у транскрипционом правилнику се јасно ставља до знања разлика:

• Ľľ — транскрибује се као Љ (свк. Ľuboreč, Topoľčani — Љубореч, Топољчани)
• LI — транскрибује се као Ли (свк. Liptov, Likava — Липтов, Ликава) такође и
• Ň, ň — транскрибује се ка Њ, њ (свк. Rudňany, Suchoň — Рудњани, Сухоњ)
• NI — транскрибује се као њи (свк. Jablonica, Topoľníki — Јаблоњица, Топољњики).

Значи у свим другим случајевима N је Н и L је Л... Погледати транскрипциони правилник. Такође сам отишао на словачку вики да проверим слова и на гугл да чујем како се изговара и све указује на систематску грешку. Шта ви мислите? — László (talk) 14:46, 4. децембар 2025. (CET)

Правопис прописује да се LE транскрибује као ЉЕ и NE као ЊЕ:

• LE — транс. ље (свк. Boleráz, Levoča — Бољераз, Љевоча)
• NI, NE (об.) као њи, ње: Јаблоњица (JABLONICA),

 ~~ Ђидо (разговор) 16:48, 4. децембар 2025. (CET)

Значи остаје како је, хвала.László (talk) 19:08, 4. децембар 2025. (CET)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром.  ~~ Ђидо (разговор) 19:25, 4. децембар 2025. (CET)

Данијел Кајмакоски

„Данијел” или „Даниел”? Мало ми је чудно да транскрибујемо имена с македонског. — ‎רוח חיים (разговор) 18:48, 6. децембар 2025. (CET)

Сигурно Даниел треба — IмSтevan 20:50, 6. децембар 2025. (CET)

По правопису, имена из македонског језика се преносе слово за слово, са заменама ѕ > дз, ќ > ћ, ѓ > ђ. Такође обратити пажњу да се избегне сливање комбинација лј и нј, које се ћешће појављују у македонском него у српском (име Билјана, не Биљана).

Дакле, Даниел Кајмакоски.

 ~~ Ђидо (разговор) 23:48, 6. децембар 2025. (CET)

Хвала обојици на оглашавању. Ђидо је преместио чланак, ствар је решена. — ‎רוח חיים (разговор) 15:36, 7. децембар 2025. (CET)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром.  ~~ Ђидо (разговор) 18:02, 7. децембар 2025. (CET)

Деда Мраз

Деда Мразова радионица и Село Деда Мраза — како хармонизовати наслове? „Радионица/Село Деда Мраза” или „Деда Мразова радионица” и „Деда Мразово село”? — ‎רוח חיים (разговор) 18:03, 16. децембар 2025. (CET)

Деда Мразово село — IмSтevan 18:47, 16. децембар 2025. (CET)

Нисам стручњак за фински, али Google Translate каже:

• Joulupukin Pajakylä => Село Деда Мраза
• Pajakylä Joulupukin => Деда Мразово село

Чланак на финском је назван првом варијантом. Иначе, "село" на финском је kylä, а Paja је радионица. Прецизније би било Село Деда Мразове радионице, али ниједна не-финска Википедија не прави ту разлику.

Мени звучи боље "Село Деда Мраза". Не мислим да се мора хармонизовати, сваки чланак може бити назван како је најбоље.  ~~ Ђидо (разговор) 19:07, 16. децембар 2025. (CET)

Исто као и горе, хвала обојици на оглашавању. Ближи сам Ђидовом ставу — можда и није потребна хармонизација. — ‎רוח חיים (разговор) 13:28, 18. децембар 2025. (CET)

Па кад бих бирао, не бих ни ја хармонизовао IмSтevan 14:40, 18. децембар 2025. (CET)

Онда је ствар решена. Сви смо се сложили за о(п)станак тренутних наслова. — ‎רוח חיים (разговор) 14:49, 18. децембар 2025. (CET)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Садко (ријечи су вјетар) 00:14, 5. јануар 2026. (CET)

Добродошли за Главну страну

Мислим да је правилно спојено, не Добро дошли. Питање је контекста. — Mbac4500 (разговор) 22:07, 21. децембар 2025. (CET)

Добродошли је придев, неко је добродошао. Поздрав, који некоме кажеш, је добро дошли. Ако се не варам — IмSтevan 22:59, 21. децембар 2025. (CET)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Садко (ријечи су вјетар) 00:14, 5. јануар 2026. (CET)

Корисник:Dajana Pajic91

Пропратити њене измене, највероватније обилато користи AI за писање чланака — Милићевић (разговор) 16:14, 27. децембар 2025. (CET)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Садко (ријечи су вјетар) 00:15, 5. јануар 2026. (CET)

Преименовање чланка и измене

Предлажем преименовање чланка из Галдепинген у Галдепиген. Изворни норвешки облик гласи Galdhøpiggen, где је други део речи -piggen (без групе ng), па транскрипција са уметнутим н у називу (-пинген) није правилна на српском језику.

Такође с обзиром да је чланак тренутно клица, позвао бих се на стилски приручник (правило број 3, ставка 1) и написао чланак од нуле знатно опширније и енциклопедијски ћириличним писмом.

Замолио бих остале уреднике да изјасне своје мишљење поводом овога. — falcon ➼ 14:44, 31. децембар 2025. (CET)

Википедија:Будите одважни — IмSтevan 15:22, 31. децембар 2025. (CET)

Поред одважности што Стеван помиње, шта каже ВП:НОРВЕШКИ? Галдхепиген? Нема основа за испуштање "х" гласа, и није ми јасно шта се ради са удвојеним GG , јер правило каже да "GE" се транскрибује "ЈЕ" (Галдхепијен?). Мислим да се овде ради ипак о малој грешци у Правопису 2010: :en:Norwegian_orthography § Consonants каже да 'ge' је увек 'ге'. Претпостављам да је аутор спојио инструкције за дански, где G много чешће представља "Ј" звук.  ~~ Ђидо (разговор) 18:34, 31. децембар 2025. (CET)

Иначе, за убудуће, боље место за правописна питања би било Википедија:Трг/Правописна питања. 🙂  ~~ Ђидо (разговор) 18:59, 31. децембар 2025. (CET)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Садко (ријечи су вјетар) 00:25, 5. јануар 2026. (CET)

Одмила

Зар се нешто што се каже с љубављу не пише „одмила” уместо „од миља”? IмSтevan 16:24, 11. јануар 2026. (CET)

Правописно је „од миља“, раздвојено.

То је устаљени израз у значењу из милоште, с наклоношћу. Облик „одмила“ није нормиран у српском језику и сматра се неправилним, иако се понекад јавља у разговорном писању.

— Боки 💬 📚 00:31, 12. јануар 2026. (CET)

Речник Матице српске, 2011, стр. 846:

одмила прил. oд милоште, из љубави, og мuљa (о тепању, обраћању некоме). -- Одмила га зову Гига.

 ~~ Ђидо (разговор) 01:33, 14. јануар 2026. (CET)

Поводом код чланка је питање? Јел' решено?  ~~ Ђидо (разговор) 17:30, 20. јануар 2026. (CET)

Практично свуда где се користи израз, није само један чланак. Није решено — IмSтevan 17:38, 20. јануар 2026. (CET)

Како није решено? "Одмила" је облик дат у Речнику Матице српске. Просто. ~~ Ђидо (разговор) 17:44, 20. јануар 2026. (CET)

Мислио сам није решено као нисам ишао по чланцима и исправљао — IмSтevan 18:00, 20. јануар 2026. (CET)

A то, да. Има око 50 чланака који користе "од миља".  ~~ Ђидо (разговор) 18:11, 20. јануар 2026. (CET)

Нек неко други то исправи ботовски. Ја ако кренем, испашће да намећем неко воук насиље над језиком — IмSтevan 18:13, 20. јануар 2026. (CET)

Каи Сенат

„Каи” или „Кај”? — ‎רוח חיים (разговор) 22:30, 13. јануар 2026. (CET)

Проф. Прћић га нема. Мени "Каи" звучи коректније.  ~~ Ђидо (разговор) 01:35, 14. јануар 2026. (CET)

У ствари, Правопис каже да се двоглас "ai" преноси као "ај". Дакле "Кај".  ~~ Ђидо (разговор) 01:45, 14. јануар 2026. (CET)

Кобра Кај, Кај Овен... —  ~~ Ђидо (разговор) 01:48, 14. јануар 2026. (CET)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром.  ~~ Ђидо (разговор) 07:31, 15. јануар 2026. (CET)

Vasileva Lake

Како се ово језеро зове на српском? — ‎רוח חיים (разговор) 22:59, 13. јануар 2026. (CET)

Село се зове Васиљево, па бих рекао Васиљевско језеро?  ~~ Ђидо (разговор) 01:42, 14. јануар 2026. (CET)

Слажем се — ако је језеро названо по селу Васиљево, онда је Васиљевско језеро најприроднији и језички најисправнији облик. — Боки 💬 📚 12:05, 14. јануар 2026. (CET)

У питању је некадашњи мајдан испуњен водом, накнадно порибљен и без званичног имена. Тако да је обилик Васиљевско језеро скроз прихватљив — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:04, 14. јануар 2026. (CET)

---

Захваљујем на помоћи. Написао сам чланак Васиљевско језеро. — ‎רוח חיים (разговор) 16:53, 20. јануар 2026. (CET)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром.  ~~ Ђидо (разговор) 17:28, 20. јануар 2026. (CET)

Дечани/е

С обзиром да уредник C4rstv0, који је преместио чланак Дечани на наслов Дечане, није активан већ дуже од месец дана, покрећем овде питање да ли је нови наслов исправан или погрешан. Уколико је исправан, потребно је преместити пратеће категорије, шаблоне и остало (што и лично могу одрадити). — ‎רוח חיים (разговор) 21:07, 25. новембар 2025. (CET)

Да додам и Новака, као заинтересовану страну. Расправе су се водиле и 2010/11 (Разговор:Дечане/Архива 1 § Први поднаслов). Изгледа да локално становништво је увек говорило Дечане, државни органи су користили Дечани у пописима и законима, C4rstv0 се позива на Републички геодетски завод. Сада видим и да су топографске карте СФРЈ имале ”Дечане”.

• Дечани:
  • Попис 1961.
  • Попис 1981.
  • Попис 1991.
  • Унмик 2006.
  • Република Србија - Закон о територијалној организацији
  • Република Косово* - Закон о административним границама општина
• Дечане:
  • Војна карта 1:25.000 из 1970. (на истој карти, манастир је означен као Високи Дечани)
  • Веб-сајт општине у систему Републике Косово*

 ~~ Ђидо (разговор) 21:57, 25. новембар 2025. (CET)

 Коментар: Ма ја то и не бирам. --نوفاك اتشمان (разговор) 12:53, 26. новембар 2025. (CET)

 Коментар: Дечане је, колико ми је познато, под старински. Већина Срба са Косова и Метохије, посебно старији, кажу Дечане. — Садко (ријечи су вјетар) 22:28, 25. новембар 2025. (CET)

Ја сматрам да се називи чланака о званичним територијалним јединицама и др.географским појмовима требају руководити официјалним називима, а не народним изговорима, без обзира и ако се ради о локалном становништву. У овом извору Службени гласник 2020. пише Дечани, али ако је Царство то изменио сигурно није безвезе урадио и верујем да има јасан аргумент. Па вратиће се Царство ускоро, не треба ништа ломити сад и одмах. Мислим да је недавно негде са Ђидом о томе расправљао.... — Pisanija (разговор) 03:04, 26. новембар 2025. (CET)

Разговор са мном је био о неком другом месту, исто тако -е/-и дихотомија. Проблем са званичним називима је што ово место има два званична назива: Пописи и закони користе Дечани, географске карте и РГЗ користе Дечане.  ~~ Ђидо (разговор) 03:19, 26. новембар 2025. (CET)

Нашао, било је речи о селу Шишаве. Иста ствар, различити званични извори наводе различита имена.  ~~ Ђидо (разговор) 03:26, 26. новембар 2025. (CET)

Питање није само од Дечанима. Има вероватно десетине, ако не и стотине насеља у Србији која имају дихотомију између закона и ГИС-а. Требамо се систематски одлучити коју варијанту сматрамо званичнијом. Ја бих рекао да закон има предност. Шта год РГЗ напише, то је подзаконски акт, дакле, испод закона.

Реф: Република Србија - Закон о територијалној организацији

 ~~ Ђидо (разговор) 17:13, 26. новембар 2025. (CET)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Садко (ријечи су вјетар) 00:02, 5. јануар 2026. (CET)

Дечани/е 2

С обзиром да уредник C4rstv0 није активан већ три месеца, а да нам овај спорни назив стоји од августа прошле године, као и да се уредник није активирао откако сам последњи пут покренуо ову тему — да ли овај чланак вратити на наслов Дечани? Ми тренутно имамо хаос на пројекту, где 99,9% чланака говори „Дечани” а 0,01% „Дечане”. Већ предуго стоји ово расуло. — ‎רוח חיים (разговор) 15:57, 19. јануар 2026. (CET)

Одговорио сам онда на Википедија:Трг/Идеје § Дечани/е, поновићу и овде:

Питање није само од Дечанима. Има вероватно десетине, ако не и стотине насеља у Србији која имају дихотомију између закона и ГИС-а. Требамо се систематски одлучити коју варијанту сматрамо званичнијом. Ја бих рекао да закон има предност. Шта год РГЗ напише, то је подзаконски акт, дакле, испод закона.

 ~~ Ђидо (разговор) 18:08, 19. јануар 2026. (CET)

Ја предлажем да неко прегледа Закон о територијалној организацији и да га сравни са нашим чланцима, и преименује чланке који се не слажу са законом.  ~~ Ђидо (разговор) 18:10, 19. јануар 2026. (CET)

Шта мислиш, да вратимо наслов Дечани? — ‎רוח חיים (разговор) 16:40, 20. јануар 2026. (CET)

Ако закон тако каже, наравно. Сачекај мало, да видимо има ли неко још да дода на тематику.  ~~ Ђидо (разговор) 17:28, 20. јануар 2026. (CET)

Па у том закону пише  : Општина:ДечанИ Насељено место: ДечанИ Катастарска општина: ДечанИ. Сагласан сам.

Не знам зашто је Царство то преименовао, не могу да се сетим шта је помињао... — Pisanija (разговор) 03:45, 21. јануар 2026. (CET)

Оригинално истраживање: Царство зна да локално становништво каже Дечане.  ~~ Ђидо (разговор) 04:20, 21. јануар 2026. (CET)

Разговор с корисником:نوفاك_اتشمان § Дечани.  ~~ Ђидо (разговор) 04:22, 21. јануар 2026. (CET)

Онда, враћамо пређашњи наслов? — ‎רוח חיים (разговор) 16:34, 21. јануар 2026. (CET)

Да.  ~~ Ђидо (разговор) 22:05, 26. јануар 2026. (CET)

Zanimljivo je da se sada zastupa zakon u odnosu na (lokalnu) prepoznatljivost. #samokažem --MikyM (разговор) 23:34, 26. јануар 2026. (CET)

Rauw Alejandro

„Рав”, „Рау”, „Ро” или нешто друго? — ‎רוח חיים (разговор) 17:18, 21. јануар 2026. (CET)

По шпанском изговору, било би ”Рау Алехандро”. Шпански језик нема дифтонге: ”а” је ”а”, "u" је ”у”, а "w" овде, како изгледа, је само за украс, и не изговара се.  ~~ Ђидо (разговор) 19:42, 21. јануар 2026. (CET)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром.  ~~ Ђидо (разговор) 21:06, 26. јануар 2026. (CET)

Гејтен Матаразо

Јесмо ли сигурни да је „Матаразо”? И ру и ук Вики кажу „Матарацо”. — ‎רוח חיים (разговор) 14:35, 26. јануар 2026. (CET)

(/ˈɡeɪtən ˌmætəˈræzoʊ/ GAY-tən MAT-ə-RAZ-oh,  ~~ Ђидо (разговор) 22:05, 26. јануар 2026. (CET)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром.  ~~ Ђидо (разговор) 18:53, 4. фебруар 2026. (CET)

Џефри Епстин

„Епстин” или „Епстајн”? Данас је ИП-овац тврдио у изменама да је „Епстајн”, па онда вратио измену на „Епстин”. — ‎רוח חיים (разговор) 14:41, 4. фебруар 2026. (CET)

Епстин. :en:Epstein § Pronunciation.  ~~ Ђидо (разговор) 18:55, 4. фебруар 2026. (CET)