Википедија:Трг/Правописна питања

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Увод

Правопис је подстраница Трга на којој се расправља о правописним питањима и недоумицама.

Овај веб-сајт је издање Википедије, онлајн-енциклопедије, на српском језику. Стога, сви чланци морају да се придржавају Правописа српскога језика из 2010. или новије године.

Овде можете пронаћи основе правописа. Погледајте и најчешће правописне и језичке грешке. Обавезно транскрибујте лична имена и топониме (више информација).

Списак транскрипционих система:

Покрените расправу


« Архиве, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42

Архивирајте

Везано за или у вези са[уреди | уреди извор]

Ово питање је сигурно питано много пута пре, али да ли би овде (на српској Википедији) требало да се користи А везано за Б (Списак личности везаних за Први светски рат) или А у вези са Б (Википедија:Правила у вези са гласањем) када А није буквално везано за Б? Да ли би се овакве грешке могле на неки начин аутоматски исправљати? KockaAdmiralac (разговор) 21:21, 24. март 2019. (CET)

 Коментар: мислим да су оба облика прихватљива. Важно је напоменути да је везан(о) за конгруентна реч — тј. придев, те је погрешно писати реченице типа Предлажемо да се састанак везано за потписивање годишњег уговора… Што се тиче речи у вези с(а), она се увек пише са предлогом с(а) и именицом у инструменталу, а не само са именицом у генитиву (не: у вези упита, него: у вези са упитом). Лепи снови. — Александар () 22:56, 24. март 2019. (CET)

Свакако, боље је популаризовати облик у вези с(а) (неким/нечим). — Александар () 23:03, 24. март 2019. (CET)
Ја мислим да може обоје, а да је форсирање овог другог нешто налик пуританству односно измишљању нечег непостојећег.   Обсусер 19:27, 4. април 2019. (CEST)

Fiamengo ili Fjamengo. Hrvatsko-italijansko prezime[уреди | уреди извор]

Jel može neko da mi kaže je li je u srpskom Fiamengo ili Fjamengo? Pokojni Zlaja mi je pisao da se to u srpski transkribuje, a ja sam prihvatio jer je veći znalac. Ali, pre par dana kad sam čačkao nešto ovaj članak, mi je palo na pamet da je u svim publikacijama na srpskom/odnosno tadašnjem srpskohrvatskom (a to se lako da proveriti na COBISS-u), čovek u jezik usvojen i pisan -ne-fonetskim- (prez)imenom. Dakle, kao Fiamengo. Zlajino -Fjamengo- jer prvi put da se to primenjuje na nj. prezime. Zar nije onda logično da bude -Fiamengo-? Al, sa druge strane, pošto je Zlaja bio ekspert za transkripciju, ne bih tako olako odbacio njegovu sud. Nisam pametan. Jer zna neko? @Maduixa: možda ti? --ANTI_PRO (разговор) 20:58, 9. април 2019. (CEST)

Странка > партија[уреди | уреди извор]

Занима ме мишљење заједнице о употреби термина „странка” и „партија” на нашој Википедији у политичком контексту. Питање покрећем на правописном тргу, јер се не односи само на чланак политичка партија, него и на називе категорије и политичких организација које нису са српског говорног подручја. Моје је мишљење да предност треба дати изразу „странка”, јер је ријеч српског поријекла и према Речнику српског језика Матице српске има и одређеније значење од израза „партија”:

странка ж (дат. -нци; ген. ми. странака) 1. политичка организација с одређеним програмом о економским и друштвеним односима, партија: демократска ~, радикална ~. 2. в. страна (8). 3. онај који се обраћа некоме (обично у каквој установи) са каквом молбом или захтевом: примање странака од 7 до 11. 4. правн. особа која води или против које се води спор пpeд cyдoм.

— 1251. стр.

партија ж фр. 1. а. пол. политичка организација, странка с одређеним друштвеним, економским и дp. прогpaмoм: социјалдемократска ~, либерална ~. б. удружење, савез људи окупљених заједничким интересом или гледиштем: војничка ~. 2. а. група људи као скуп издвојен из веће целине. — Прва партија болесника је отпуштена. б. извесна количина, дeo нечега већег, комплетнијег, контигент. — Свака партија приспелих књига је одмах распродата. в. дeo који чини посебну целину у оквиру каквог комплетнијег дела, документа и дp., одломак, деоница, пасус, ставак: буџетска ~, соло ~. 3. друштвена игра играна oд почетка дo краја: ~ карата, ~ шаха. 4. (уз одредбу добра, сјајна и сл.) разг. особа пожељна, пробитачна за брак, Прилика. — Богата и лепа, била је добра партија за сваког мушкарца.

— 900. стр.

Израз „партија” је наведен и у Лексикону страних речи и израза Милана Вујаклије и ту се под двије одреднице као значење наводи „странка” (за коју нема објашњења у Лексикону, јер је српска ријеч):

партија (фр. partie, енг. party, итал. partita, нем. Partei, лат. partiri поделити) 1. странка, група људи истог мишљења, нарочито у политичком смислу, који се удружују да би могли да представљају што јачи фронт према онима што не мисле као они; 2. странка, противна страна, противничка страна, више лица или једно, лице у правном спору са другима, парничар; 3. део, нпр. једне слике и др.; 4. известан број или извесна количина, нпр. неке робе; 5. друштво; 6. забава, једно путовање или шетња ради забаве; 7. једна цела игра (нпр. били јара, шаха, санса и др.); 8. женидба, удаја (добра или слаба партија); 9. куз. ноте исписане, из композиције, за један глас; 10. став у рачуну, рачун; држати некоме партију бити присталица, држати уз некога.

— 673. стр.

Наравно, стране политичке странке чији су називи устаљени у српском језику не би биле подложне промјенама (пр. Нацистича партија), али мишљења сам да се у називима чланака савремних политичких странака треба користити израз „странка” (пр. турска Странка правде и развоја, а не Партија правде и развоја или британска Конзервативна странка, а не Конзервативна партија). Промјене се не односе на данашње нити историјске политичке странке са простора данашње Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске. — Ранко   Нико лић   00:14, 19. април 2019. (CEST)

 Коментар: Лепо си образложио и навео дефиниције. Слажем се. — Александар () 21:52, 19. април 2019. (CEST)

High-leg delta[уреди | уреди извор]

[1] Da li neko ima ideju kako prevesti ovaj naziv članka? --Kolega2357 (разговор) 07:44, 21. април 2019. (CEST)

Питања[уреди | уреди извор]

Да ли неко зна како превести? Ако не да ли транскриптовати на Директ-ту--видео? Такође, у чему је разлика између Comics и Comic strips? Ја бих оба превео као стрипови, али на енглеском постоји нека разлика, па не знам да ли и на српском. Хвала унапред! — ВЛАДА да? 10:52, 28. април 2019. (CEST)

Вишезначна одредница[уреди | уреди извор]

Пошто нам је језик такав какав је, посебан на свој начин, шта чинити у случајевима када се неки појам налази у другачијој вишезначној одредници, нпр. Јазу (вишезначна одредница) је на српском и на енглеском језику другачија (Iazu / Yazoo)? Такође постоји дилема коју ми је и Саунд поменуо, преусмерење Yazoo сам очистио од погрешних веза, и предлажем да буде преусмерење на Јазу. — SimplyFreddie (разговор) 17:16, 1. мај 2019. (CEST)

Нинџе корњаче[уреди | уреди извор]

Нинџа корњаче: Нова мутација (тренутно је тако) или Нинџе корњаче: Нова мутација? --Ђорђе Стакић (р) 17:49, 3. мај 2019. (CEST)

Цео живот их гледам и одувек су Нинџа корњаче. --Miljan Simonović (разговор) 12:43, 7. мај 2019. (CEST)
Не мислим на то, него шта је граматички исправно. --Ђорђе Стакић (р) 07:31, 11. мај 2019. (CEST)
Знам, али мислим да овде има већу улогу како је званично преведено, а све синхронизације кажу Нинџа корњаче. --Miljan Simonović (разговор) 09:39, 11. мај 2019. (CEST)

++ Само што у оваквим случајевима није лоше да постоји напомена због чега, шта и како. --Lotom (разговор) 12:43, 11. мај 2019. (CEST)

Певачи/це[уреди | уреди извор]

Имамо мали проблем што се тиче повезивања чланака.

Категорија:Амерички певачи је повезана са en:Category:American singers, што је на први поглед логично. Али, Категорија:Америчке певачице је повезана са en:Category:American female singers тако да en:Category:American male singers остаје неповезана. Ово је један од примера оваквих веза, сигурно их има више. Требало би да смислимо како да решимо ово јер код нас овако разврстано певачице спадају у мушке певаче, а требало би их родно раздвојити. Мој предлог је да се направи категорија која би се звала, у овом примеру, Амерички певачи(це) или нешто слично томе, а друго решење је да се категорија Америчке певачице обрише и чланци убаце са америчким певачима. — SimplyFreddie (разговор) 14:53, 18. мај 2019. (CEST)

Или би главна категорија могла бити „Амерички певачи и певачице”, са поткатегоријама „Амерички певачи” и „Америчке певачице”. Главна категорија би, наравно, требала бити празна и садржавати само поткатегорије.— WR 15:50, 18. мај 2019. (CEST)
Слажем се са Викивиндом. — Жиле () 15:59, 18. мај 2019. (CEST)

Мени је апсолутно бесмислено раздвајати категорије у биографијама по полу. Јер ако имамо певачице и певаче, глумце и глумице итд, онда би требали имати и политичаре и политичарке, физичаре и физичарке итд. Ја сам да се то ставља у једну категорију --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:23, 18. мај 2019. (CEST)

Па ако су у конкретном примјеру категорије раздвојене на 40 википедија, не видим зашто би то било погрешно код нас. Али опет од тих 40, само њих 20 је подијелило категорије на начин на који је викиванд предложио, што је по мени најбоље рјешење, јер није у реду да категорије за пјевачице стоје као поткатегорије у категоријама за пјеваче. -- Vux33 (разговор) 00:05, 19. мај 2019. (CEST)

Помало ми је смешно ово претеривање у борби за равноправност полова. Званичан назив занимања је физичар, математичар, певач, пекар,... тако да категорије треба да носе тај назив, који треба посматрати као родно неутрални, устаљени и формални, а не као сексистички и дискриминишући. Да не причам о томе да за нека занимања у српском језику не постоје женски облици и да су стручњаци против тренда креирања вештачких облика речи које нису у духу српског језика... Фредијев предлог је неодржив за већину категорија, а и сама помисао на постојање категорија попут, рецимо, „Амерички психолози и психолошкиње” је бесмислена. --Miljan Simonović (разговор) 18:59, 19. мај 2019. (CEST)
Пер Миљан --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:56, 19. мај 2019. (CEST)

Писање речи Art Nouveau, Art Deco[уреди | уреди извор]

Почели смо дискусију на Разговор:Сецесија и на сугестију едитора настављамо је овде. Art Deco и Art Nouveau, француски термини на српској Википедији имају различито писање исте речи. Арт се пише са Т у Арт деко, али је у Ар нуво написана без Т. Иста реч која значи исту ствар у оба контекста (уметност), нама се генерално чини да је Арт опште прихваћено. Друга тема је писање назива регионалних варијанти. На пример Бечка сецесија, Југендштил, Стил Либерти. Да ли би почетно слово требало увек да се пише велико зато што је то назив?Sourcerery (разговор) 20:03, 22. мај 2019. (CEST)

Ар деко и ар нуво су правилни облици. Имена стилова и културних епоха пишу се малим словом, осим ако нису на почетку реченице; бечка сецеција, југендштил, стил либерти итд. Узео си о лепој теми да пишеш. Само настави. --Mr. Vols (разговор) 21:55, 22. мај 2019. (CEST)

Горњолужичкосрпске (немачке, чешке) публикације[уреди | уреди извор]

1. Наслови чланака:

  • Časopis Maćicy Serbskeje (горњолужичкосрпски): или „Часопис мачици сербскеје” или „Часопис Матице лужичкосрпске”?
  • Sorbisches Kulturlexikon (немачки): или „Сорбишес културлексикон” или „Лужичкосрпска културна енциклопедија” (није преведена на српски)?
  • Serbski biografiski słownik (горњолужичкосрпски): или „Сербски биографиски словник” или „Лужичкосрпски биографски речник” (није преведен на српски)?
  • Česko-lužický věstník (чешки): или „Ческо-лужицки вестник” или „Чешко-лужички гласник”?

2. У тексту чланка пишемо „Česko-lužický věstník” или „Česko-lužický věstník” или Česko-lužický věstník? Ништа не разумем, где су правила? --Slavic frontier (разговор) 07:45, 25. мај 2019. (CEST)

Rassemblement national[уреди | уреди извор]

Француска странка Национални фронт је у јуну 2018. године промијенила назив из Front national у Rassemblement national. Ја сам чланак преименовао у Национални савез, јер је неко (да не тражим сада по историји ко и када) у уводу чланка ставио да је то садашњи назив странке, али превод ријечи rassemblement на сајту onlinerecnik.com не наводи „савез” као могући превод, него имамо „гомила”, „збор”, „окуп”, „сабирање” итд.[1] У нашим медијима се јавља назив Национално окупљање, али тај назив ми је некако неприродан, па ме занима шта заједница мисли који би се назив требао користити? — Ранко   Нико лић   22:45, 29. мај 2019. (CEST)

Назив национални сабор делује сасвим океј (а сабор и окупљање су синоними) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:39, 11. јун 2019. (CEST)

 Коментар: Слажем се с Николом да се може искористити појам „Национални сабор”. — Жиле () 20:51, 11. јун 2019. (CEST)

Референце

  1. ^ „Rassemblement prevod | Francusko - Srpski rečnik i prevodilac teksta”. onlinerecnik.com. Приступљено 29. 5. 2019. 

Лига Европе[уреди | уреди извор]

Зашто су сви чланци везани за Лигу Европе написани са малим словом л? Ако је УЕФА Лига шампиона, онда би требало и УЕФА Лига Европе, али у читавој категорији је мало слово л. Био сам убеђен да треба велико л, али сада сам у дилеми, шта кажу остали? — SimplyFreddie (разговор) 13:15, 11. јун 2019. (CEST)

Транскрипција[уреди | уреди извор]

Како се транскрибује име неколко италијанских насеља. La Roscia. Код нас је Ла Розча. Мислим да је погрешно и да треба Ла Роша јер пре4двокалско sci се транскирбује као ш. Да ли грешим? Хвала --Drazetad (разговор) 20:25, 12. јун 2019. (CEST)

Википедија:Транскрипција са италијанског језика#Опис система потврђује твоје мишљење. --Miljan Simonović (разговор) 20:41, 12. јун 2019. (CEST)

Апсолутна висина[уреди | уреди извор]

Није ли боље овај чланак насловити „Надморском висином” будући да је то учесталији појам? Тренутно се ту налази преусмерење, па ако се може некако преместити чланак на ту локацију. — Жиле () 01:10, 14. јун 2019. (CEST)

Мислим да није боље јер иако се у свакодневном говору, па и у уџбеницима, више среће термин надморска висина (и ја га лично користим), ипак је израз апсолутна висина са аспекта науке исправнији --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:20, 15. јун 2019. (CEST)

Придевски облик код Абхазије[уреди | уреди извор]

Да ли би исправније било написати апхаски уместо абхаски? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:25, 15. јун 2019. (CEST)

Мислим да треба да остане Б јер бисмо и саму област прекрстили у Апхазија што је свакако неисправно. — SimplyFreddie (разговор) 23:10, 17. јун 2019. (CEST)

Превод[уреди | уреди извор]

Треба ми превод за en:soluble RNA, ранији назив за транспортну РНК (en:transfer RNA) --SrpskiAnonimac (разговор) 01:25, 30. јун 2019. (CEST)

Можда Растворљива (солубилна) РНК? — Жиле () 10:25, 30. јун 2019. (CEST)

Lav Jašin[уреди | уреди извор]

Ima li neko odgovor na ovo pitanje?

@Uspjeh je ključ života: moje iskustvo je da ćeš pre dobiti odgovor na ova pitanja ako ih postaviš na pravopisnom trgu. --ANTI_PRO (разговор) 00:12, 4. јул 2019. (CEST)

@Uspjeh je ključ života: Мислим да је Лав, јер Руси Лава Толстоја, Лава Троцког и остале лавове зову Лев. Поздрав, Марина Симић (разговор) 00:29, 4. јул 2019. (CEST)

У оригиналу је Љев, у српском је руска верзија имена Лев устаљена као Лав (а посебно када је реч о Јашину). Слично као и код имена Александр које ми преносимо као Александар --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:37, 5. јул 2019. (CEST)

Молба[уреди | уреди извор]

Молио би за транскрипцију имена ове румунске атлетичарке Ileana Silai. Хвала --Drazetad (разговор) 12:17, 10. јул 2019. (CEST)

@Drazetad: Према систему транскрибовања са румунског, требало би Иљана Силај. Срдачан поздрав. — Жиле () 13:30, 10. јул 2019. (CEST)

Шаблон:Округ Јута (Јута)[уреди | уреди извор]

Ако неко може да преименује чланке Santaquin и Lehi у Шаблон:Округ Јута (Јута) --SrpskiAnonimac (разговор) 16:50, 10. јул 2019. (CEST)

 Урађено — чланци преименовани и шаблон ажуриран — Жиле () 18:25, 10. јул 2019. (CEST)

Садржај параметара у инфокутији, велико почетно слово[уреди | уреди извор]

Мислим да је смешно сматрати ћелије табела као такве да све што се нађе у њима мора да буде реченица. Дакле, садржај у десној колони инфокутија за лево наведене параметре, одувек се већ пише и треба да се пише малим почетним словом, осим ако је властити назив сам по себи. Пример је инфокутија за музичаре где жанрови треба да се пишу малим почетним словом, нема разлога за „Поп-фолк, турбо-фолк”, треба „поп-фолк, турбо-фолк”, само пример.

Недавно разилажење је на чланку о биографијама војних личности, нпр. Живојин Мишић, где неки хоће да истерају своје без расправе па се упуштају у рат изменама и терају другог да их прати, а само да би њихова измена остала последња. То није начин уређивања.

Оставио сам поруку на СЗР неких чланака да треба мало, али мислим да треба централизована расправа овде да се зна за иначе. И не може се ово поредити са енгл. Вики јер они користе у инфокутијама велико почетно слово углавном, јер имају могућност ’капитализовања’ и кад треба и кад не треба, нпр. при транскрипцији односно преузимању назива песама (код српских иду некад на латиницу и свака реч велико почетно слово).   Обсусер 12:24, 18. јул 2019. (CEST)

Слажем се. Почетак реченице (ако баш треба тако да се посматра) јесте параметар који је наведен са леве стране и он почиње великим словом. Нема потребе писати занимање, жанрове, инструменте и сличне ствари великим словом. --Miljan Simonović (разговор) 13:10, 18. јул 2019. (CEST)
Слажем се, али мислим да не треба силом уједначавати те параметре, корисници могу сами закључити када је велико а када мало слово. Ако се у шаблону подеси да одређени параметар иде увијек малим словом то може довести до различитих проблема због немогућности да предвидимо шта све може писати у шаблонима на позицијама тих параметара. Ја сам прије пар мјесеци имао проблем јер нисам могао у шаблону ставити линк ка одређеном одјељку у чланку због тог форсирања малог слова.— WR 14:21, 18. јул 2019. (CEST)
И био сам сигуран да је тако. А у инфокутије као сажетак чланка не иду никакве референце или напомене; то је у чланку. Ако негде има проблем може се додати {{replace}} на инфокутију да се коригује, али то указује на неправилно коришћење инфокутије и треба поправити сам садржај параметра.   Обсусер 14:34, 18. јул 2019. (CEST)
Требало би писати малим почетним словом, осим код властитих имена. Али, не треба сад масовно исправљати тако ситне, скоро и неважне, ствари. Онде где је то могуће, могло би у шаблону ставити да се тест аутоматски прикаже малим словом без обзира како је унето у коду. — Жиле () 16:24, 18. јул 2019. (CEST)
Ето, слажу се сви. То је и  урађено.   Обсусер 17:24, 18. јул 2019. (CEST)

Због чега су линкови са чинова укинути? По тој логици онда у инфокутији не би требало да буде ни један линк ка другој страници Википедије. Рецимо, ако је неки Јапанац био војсковођа највишег чина, писало би да је био генсуји (не знам ккао би се изговорило на српском), а у загради иза фелдмаршал. Али требало би ставити линк на реч генсију како би људи које занима шта је то могли већ с почетка, из инфокутије, да оду на страницу, а не да траже у тексту реч генсуји и кликну на њу како би на посебној страници за тај чин видели нешто више о њему. Андрејевић (разговор) 15:15, 18. јул 2019. (CEST)

Датум рођења и опште ствари као што су називи жанрова којима уметници припадају и сл. не треба да се линкују. Кога интересује чланак о томе то ће и да тражи, а ово су биографски чланци.   Обсусер 17:24, 18. јул 2019. (CEST)
Ко овде спомиње датуме рођења и жандоре. Биографски податак за војсковође је и њихов чин, који треба бити линкован за оне које то занима. Шта ћеш рећи за Геринга? Он је био рајхсмаршал и једини је носио тај чин. Како неко года занима нешто о том чину да нађе тај члана? Да тражи у тексту? Инфокутија је оно шт људи прво виде и одатле је најлакше отићи на лнковане чланке уместо тражити по тексту линковану реч истог. --Андрејевић (разговор) 19:50, 18. јул 2019. (CEST)
Кога занимају подаци и значење неких чинова, тражиће чланак о томе. Кога занима који чин је имао тај и тај, доћи ће на његову биографију.   Обсусер 00:03, 19. јул 2019. (CEST)
По тој логици ни Кнежевина Србија, Краљевина Србија, Краљевина СХС и Краљевина Југославија не треба да буду линковане. Кога занима отићиће на странице о њима или ће линковане речи пронаћи у тексту биографије. --Андрејевић (разговор) 10:56, 19. јул 2019. (CEST)
Али то су државе, оне треба да се линкују, није општи појам као што је жанр, чин, занимање и сл.   Обсусер 11:51, 19. јул 2019. (CEST)

Војни чинови сами по себи нису баш толико свеопште познати да нема потребе да се линкују. Поготово не онима који баш и не прате војничку терминологију. Не контам у чему је проблем да се линкују ти појмови и у инфокутији --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:24, 19. јул 2019. (CEST)

Сад сте ме баш подсетили да код нас, у нашој војној терминологији и историји војвода никад није био племић, већ војни командант. А одна настаје проблем, јер смо имали три војводе, да тако кажем. Војвода у српским устанцима, бојни војвода и четничко звање војводе. Зато, да неко не би помислио на четничког војводу треба линковати ка страници о чину бојни војвода (фелдмаршал) (видео сам да код некихх четника у биографији пише да су имали војни чин војвода, а не четничко звање, што је огромна грешка и прави велику забуну). --Андрејевић (разговор) 12:33, 19. јул 2019. (CEST)
Приоритетније је да буде мало почетно слово и да се не линкују општепознати чинови. Да би се линковали само случајеви које Андрејевић наводи, ставити {{replace| пре инфокутије а после |наведени_чин|[[одредишни_линк_за_чин|наведени_чин]]}} (поновити ако је више чинова) — и и други проблем решен.   Обсусер 14:49, 19. јул 2019. (CEST)
Ето. --Андрејевић (разговор) 15:38, 19. јул 2019. (CEST)

Транскрипција са француског језика[уреди | уреди извор]

Како се транскрибује име Fred Lenoir? Мислим да треба Фред Леноар, али нисам сигуран због правила али крајње D често (а увек у -nd, -rd) немо ∅ (фр. Rimbaud, Godard, Edmond — Рембо, Годар, Едмон). Хвала унапред. LazarShy (разговор) 07:49, 23. јул 2019. (CEST)

Мислим да у овом случају мора бити Фред, јер у овом случају нема сугласника пре слова Д. Ево, проверавам чак и на преводиоцу, изговара Фред Реноар. --Андрејевић (разговор) 08:07, 23. јул 2019. (CEST)

 Коментар: Мислим да је једино исправно Фред Ланоар. Правило о нестанку гласа „д” овде се не практикује јер је на изговор овог имена утицао изговор истог на енглеском језику. Иако се са француског не врши фонетска транскрипција ваља погледати IPA запис — fʁɛd lənwaʁ. Приметимо да се у њему појављује глас „д”, за разлику од поменутих примера ʁɛ̃.bo, ɡɔ.daʁ и ɛd.mɔ̃. Иначе француско „en” обично се преноси као ан. Тако да је зато Фред Ланоар. Срдачан поздрав! — Жиле () 12:40, 23. јул 2019. (CEST)

Креанга[уреди | уреди извор]

Данашњи изабрани чланак на насловној страни о румунском писцу који се зове Ion Creangă на српској Википедији се зове Јон Кренге. Ако погледамо правила транскрипције са румунског језика, видећемо да се "еа" транскрибује као "еа" (не као "е") док се "ă" транскрибује као "а" (а не као "е"). Дакле правилно је Јон Креанга, не Кренге. Alexzr88 (разговор) 20:24, 19. септембар 2019. (CEST)

@Alexzr88: Хвала на информацији, то је ријешено. Аутор тог чланка сам ја, не знам којим током размишљања сам дошла до закључка да се презива Кренге. — Марина Симић (разговор) 23:25, 19. септембар 2019. (CEST)

Преусмерења[уреди | уреди извор]

Јел треба да постоје преусмерења Умјетна интелигенција/Уметна интелигенција, Умјетно језеро/Уметно језеро, Умјетни сателит, за чланке Вештачка интелигенција, Вештачко језеро, Вештачки сателит?

вештачки/вјештачки је српска реч, а умјетни (не уметни, већ умјетни) – хрватска...мислим да на sr.wiki треба да постоје само преусмерења вештачки/вјештачки, док hr.wiki користи само умјетни, а sh.wiki и вештачки/вјештачки и умјетни --SrpskiAnonimac (разговор) 00:18, 29. септембар 2019. (CEST)

По ком закључку си дошао да је „умјетни” хрватска ријеч? У осталом шта су то хрватске ријечи? Рјечник српског језика наводи сљедеће:

умјетан, -тна, -о (јек.; ретко ек. уметан) 1. који не настаје, који се не врши природним путем, вештачки: ~ гнојиво, ~ дисање, ~ свила. 2. (одр.) који се односи на уметност, уметнички: ~ реализација.

— 1367. стр.
— Ранко   Нико лић   00:51, 29. септембар 2019. (CEST)
Мислим да није битно да ли је српска или хрватска реч, свако преусмерење које није погрешно је корисно. --Ф± 11:34, 29. септембар 2019. (CEST)

ФК[уреди | уреди извор]

Видим да је код нас постала пракса да се код назива чланака клубова додаје ФК на почетак, да ли због медијског утицаја или нечег другог, не знам. То је у реду за клубове који имају речи „фудбалски клуб” у свом званичном имену, а такође и за оне који се зову исто као и град у којем се налазе па се додаје ради разликовања. Али да ли је заиста потребно стављати га код клубова који га немају у званичном имену и за оне који су као такви препознатљиви? Ако се каже ПСВ Ајндховен зна се да је то фудбалски клуб. Иначе, на том примеру само ми и Белоруси смо додали ФК на почетак, а мислим да их има још много. По томе би онда логично било да се ФК Хамбургер преименује у Хамбургер СВ и сл. Какво је мишљење заједнице по овом питању, да ли уклањати ФК тамо где је вишак? — SimplyFreddie (разговор) 09:16, 4. октобар 2019. (CEST)

У принципу, ретки су клубови који имају то ФК у свом називу, то је само одредбеница, исто као и назив места у ком се налазе. [Типа: (ФК) „Будућност“ (Добановци, Поповац, Ариље, Конарево...)] Међутим, ја сам за то да се остави, управо из тог разлога. У неким другим језицима се другачије интерпретира, али има исто значење. Подржавам уклањање у случају да не постоји нити једно спортско друштво, клуб, или тим који користи то име. Међутим, пракса је да велика спортска друштва имају одвојене мушке и женске тимове, па из тог разлога треба да постоји неки префикс. Али треба установити неки модел по ком ћемо да се водимо. Ја гледам да то склањам у случајевима где би било дуплирање [Уместо ФК ТСЦ → ТСЦ Бачка Топола, ФК ЧСК → ЧСК Пивара (Челарево), ФК БСК (Борча, Батајница, Боговина, Бујановац...) без ФК и тако даље.] Овде је мало специфичнији проблем, пошто се, кроз папире ФСС-а, Борча води као БСК Београд, а познато је да је некада постојао југословенски БСК. Иначе, медији ове сезоне често потенцирају ТСК за Бачку Тополу, али званично је ТСЦ. ТСК је клуб из Темерина.
Међутим, опет се јавља проблем како водити женске тимове. У сваком случају, ја кроз текст, а посебно инфокутију то увек склањам, јер је сувишно. Логично је да у инфокутију за фудбалера неће ићи одбојкашка каријера, на пример. Пошто неки комбинују фудбал и футсал, за ово друго није проблем да стоји КМФ испред, уколико се наводи. --Lotom (разговор) 09:36, 4. октобар 2019. (CEST)
@Lotom: Ја сам првенствено мислио на стране тимове, али и ово што си ти навео тера на размишљање. — SimplyFreddie (разговор) 09:45, 4. октобар 2019. (CEST)
@SimplyFreddie: Капирам ја тебе, али је проблем свеобухватнији. Ако решавамо парцијално, можемо да дођемо у проблем касније, па да поново све треба да мењамо. Догађало се да постоје два клуба са истим именом, из истог града, само што им је префикс другачији. Типа, један је ФК, а други СК. Ја тренутно немам конкретну идеју како ово разврстати. Било би пожељно да се укључи још неко, са конкретним предлогом. --Lotom (разговор) 09:52, 4. октобар 2019. (CEST)

Овде треба заиста приступити опрезно, пошто ја стварно не знам шта радити. У случају ПСВ је негде јасно, да то ФК у наслову је апсолутно непотребно. Овде има и један специфичан моменат, тако рецимо, нико од корисника не тражи у претрази са тим ФК јер рецимо сви прво махинално укуцају у претрагу Црвена звезда или Динамо Загреб. Дакле без тих ФК или ГНК се углавном тражи, примери су и за друге клубове као што је Партизан, додуше у том случају има више клубова у више спортова па је ФК сасвим логичан испред. Не знам заиста шта радити, али у сваком случају за многе клубове су потребна преусмерења, што више то боље.--Soundwaweserb (разговор) 13:48, 7. октобар 2019. (CEST)

А можда да се иде са праксом да се у заграду ставља одговарајући спорт. Нпр Црвена звезда (фудбалски клуб), Раднички Ниш (фудбалски клуб), Виртус Болоња (кошаркашки клуб), Младост Загреб (ватерполо клуб) ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:26, 7. октобар 2019. (CEST)

@НиколаБ: Тако Руси стављају и мени се чини да би то било одлично решење. — SimplyFreddie (разговор) 23:30, 7. октобар 2019. (CEST)
И мени то делује као океј решење. Написао сам баш доста чланака о хокејашким клубовима и баш ми некако безвезе изгледа кад видим категорију са 100 чланака којо почињу са ХК. А то ХК не мора примарно да значи хокејашки клуб. Овако би наслови били много прецизнији ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:34, 7. октобар 2019. (CEST)
Сад размишљам о овоме нешто, то би онда повукло и масовно прављење вишезначних одредница и потребу за сређивањем викивеза, а то може представљати проблем. Лако би било да нема много чланака, овако је већ мало проблематична ситуација. — SimplyFreddie (разговор) 23:40, 7. октобар 2019. (CEST)
То у неку руку није лоше решење, али опет вуче неке проблеме. Прво што је предугачак наслов, а друго што то треба масовно изменити. Ботовски би могао да се уради део тога, али опет ће имати посла. Притом још увек нисмо начисто и треба да извагамо предности и мане. Мислим да треба још мало да размислимо шта би било најприхватљивије решење. И даље је питање шта радити са женским фудбалским клубовима. И да ли је ово питање које се тиче само фудбалских клубова, или као што је Никола поменуо хокеј, може бити одбојка, кошарка, односно било који други спорт. Треба сагледати ширу слику, по којој бисмо установили неки модел за даље. --Lotom (разговор) 09:35, 8. октобар 2019. (CEST)
То би требало да се односи на све клубове јер реално скраћенице ФК, РК, ОК, ПК, ВК и слично тешко да се могу схватити без да прочиташ чланак. А и често су ти акроними вишезначни, нпр, РК може бити и рукометни, рагби, рвачки клуб, ОК може значити и одбојкашки клуб, али и омладински клуб итд. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:10, 8. октобар 2019. (CEST)
Ево један пример взо чланка са ru.wiki ru:Партизан (футбольный клуб) --SrpskiAnonimac (разговор) 18:12, 10. октобар 2019. (CEST)

Транслејт[уреди | уреди извор]

Пошто је корисник Obsuser трајно блокиран, исти избегава блок и доприноси. Има доста добрих измена, али наставља стару праксу да све ради на своју руку. Поред тога, исто ради на на Транслејту, због чега је ово питање постављено у правопису. Да решимо ово једном, да ли сте за то да се приказује верзија на српском језику, или да се држимо његовог става да је једноставније терати све по енглеском? --Lotom (разговор) 13:27, 11. октобар 2019. (CEST)

Нема разлога да не буде на српском језику. --MareBG (разговор) 13:44, 11. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Ако већ пише Приказ за мобилне уређаје, онда се слажем да би требало да пише и Приказ за стоне рачунаре, иако ми је то екстремно накарадан израз и губи се смисао иза тога. Не може се баш сваки појам везан за ИТ превести дословно, ријеч десктоп се користи и код нас (рачунар је десктоп, а не стони). — Марина Симић (разговор) 14:06, 11. октобар 2019. (CEST)

Код нас се користи реч стони и правилније га је тако назвати ако причамо о српском језику. --MareBG (разговор) 14:23, 11. октобар 2019. (CEST)
Ја то нисам чула, декотоп пише и у књигама из информатике. Толико англицизама у српском језику (и осталих -изама), не видим проблем са десктопом. — Марина Симић (разговор) 15:44, 11. октобар 2019. (CEST)
Аца је објаснио зашто је правилније. --MareBG (разговор) 16:03, 11. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Проблем код десктопа јесте то што је широка реч. Десктоп може да значи и радна површина и уопште (стони) рачунар. Приказ за стоне рачунаре је недвосмислен и прецизан појам и слаже се са приказом за мобилне уређаје. — Жиле () 15:00, 11. октобар 2019. (CEST)

Да се допуним. Велике терминологије попут Гуглове и Мајкрософтове такође користе овај термин (Гугл, Мајкрософт). Микрокњига такође. — Жиле () 16:58, 11. октобар 2019. (CEST)

Те терминологије су преводили појединци и нису званичне. Ако мислите да знате боље превести од Десктоп енглеско оригинално Desktop које милијардама говорника енглеског не смета деценијама и које је потпуно правилно, онда 👏. И није нико објаснио промену, зато сам је и вратио док се консензус не постигне (прва верзија етаблираног преводиоца на Транслејтвикију Михајла мењана је без образложења а како се испоставило она је остала као исправна до дан-данас и тренутно је у употреби, први пут мењана од исто тако етаблираног Ранчера али непромишљено у Обично [а свашта може да буде обично па је ревертовано], а онда у ове сад бесмислице са изразом као из романа дугим километар од неетаблираног извесног BadDog-а који је недавно почео чачкати све преводе и који је пријављен тамо и који даје невалидан аргумент и логичку грешку успоредбе са некориштеним термином који је неко измислио; а онда Зоранзоки тврди да треба питати заједницу и ревертује а првобитна верзија коју ја подржавам стајала трипут дуже континуирано, и то тенкс ту томе што нико није био или ја нисам имао времена да пратим Транслејтвики па да је поништим и пре).
И лаптоп не мора да буде стони рачунар него у крилу, што му и име говори, као и још неки који су десктоп а нису стони. Зато је тренутни превод добар а тренутни приказани лош, а аодејтовање иде у бечевима и кад се изврши врати се у добар. (Користим мак. таст. па не могу писати два слова а не могу добити другу; зато тако пишем...) --5.43.99.155 (разговор) 16:06, 16. октобар 2019. (CEST)
Баш је и мени пало на памет да онда лаптоп треба превести као крилни рачунар по тој логици. Стварно не видим проблем да стоји десктоп као на милион других сајтова. — Марина Симић (разговор) 18:13, 16. октобар 2019. (CEST)

Писање музичких група, технолошких компанија, рачунарских програма и видео-игара[уреди | уреди извор]

Годинама се јављају недоумице око одабира оригинала или транскрипције у насловима чланака. На савет Твртка Прћића, обратио сам се Одбору за стандардизацију српског језика око овог питања. Јуче сам добио одговор, па сам желео да поделим исти са вама. На овом линку налази се одговор Одбора. Што се музичких група тиче, препоручује се избегавање транскрипције кад се појављује неизоставни члан „the” (Rage Against the Machines) и где је назив бенда акроними (U2, R.E.M, AC/DC). У већини других случајева примењује се транскрипција. Називи компанија се такође у већини случајева могу транскрибовати. Што се рачунарских програма и игрица тиче, и ту се може применити транскрипција (Виндоус, Мозила, Симс, Мајнкрафт), док би се вишечлани називи остављали у оригиналу (AutoHotkey, The Elder Scrolls: Legends). Требало би усладити и стандардизовати наслове. — Жиле () 13:49, 17. октобар 2019. (CEST)

Било би добро да се овај одговор као препорука и саветодавно мишљење пребаци на неку од одговарајућих страница везаних за правописна правила ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:24, 17. октобар 2019. (CEST)

Сезоне[уреди | уреди извор]

До скоро је била пракса да се за сезоне серија у заграду након имена серије ставља (сезона 1) нпр. Синђелићи (сезона 1), али је недавно @Srdjan m: на дискорду упитао зашто је то тако, и неколико нас се једногласно сложило да то треба променити у (1. сезона) нпр. Синђелићи (1. сезона). Звучније је и више приличи српском језику, а ово сезона 1 је вероватно преузето од енглеског season 1. Неколико википедијанаца је кренуло то да премешта на основу расправе, након чега сам кориснику @HoneymoonAve27: објаснио о чему се ради јер је тог дана правио чланке о сезонама неких емисија. Одговорио ми је: „Не разумем зашто би се то мењало кад су све сезоне серија (Сенке над Балканом (сезона 2)) написане тако. Такође, зашто ико то мења без постављања питања на Тргу.” Након тога, кренуо је да враћа на старо (тј. на сезона 1). Иако се велики број корисника на дискорду сложио да треба да стоји (1. сезона), покрећем овде расправу о томе како би одлука заједнице била званична. — ВЛАДА да? 22:06, 2. новембар 2019. (CET)

А кога сте обавестили овде да сте постигли договор на Дискорду? Иначе се слажем са договором, облик "сезона 1" ионако није исправан ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:41, 2. новембар 2019. (CET)

@НиколаБ: То је стилска грешка која је кренула да се практикује и због досадашњих чланака о сезонама и због ен.вики (са које су преведени многи чланци о овој теми). То је логично да је неисправно, али пошто се један корисник противи отворио сам овде званичну расправу како би видео шта заједница мисли и како би дошло до договора. Иначе, хвала на слагању са договором.Face-grin.svgВЛАДА да? 09:49, 3. новембар 2019. (CET)
Слажем се са променом, која ће више одговарати духу српског језика, али слажем се и са потребом да овакве ствари морају да се договоре на Тргу, невезано за дискусију на Дискорду. --Ф± 10:42, 3. новембар 2019. (CET)

 Коментар: Наравно да је боље да стоји редни уместо основног броја, подржавам промену. — SimplyFreddie (разговор) 20:14, 5. новембар 2019. (CET)

 Коментар: Наравно да подржавам сваку добру промену, невезану за Дискорд. Наравно да се на основу сваког договора на Дискорд званично исти износи на Википедију, нико то не спори. --Zoranzoki21 (разговор) 20:24, 9. новембар 2019. (CET)

 Коментар: Делује да је консензус постигнут овде. Требало би сада ускладити наслове на правилну верзију. За сваке будуће промене устаљених ствари, требало би договор постићи на Википедији, а не на дискорд севреру. — Жиле () 19:17, 23. новембар 2019. (CET)

Бивши називи за Славјаносербск / Словјаносербск[уреди | уреди извор]

Који је исправан руски и украјински бивши назив за Славјаносербск / Словјаносербск:

рус. ПодгорноеПодгорное или Подгорноје?

укр. ПідгірнеПидгирне или Пидгирнје?

--SrpskiAnonimac (разговор) 17:49, 28. новембар 2019. (CET)

без ј. Lackope (разговор) 19:57, 28. новембар 2019. (CET)

У руском са ј,у украјинском без --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:55, 28. новембар 2019. (CET)

Соломонова или Соломонска[уреди | уреди извор]

Пре неколико година један од колега је променио име једне пацифичке острвске државе из облика Соломонска Острва у Соломонова Острва. Образложење је било да су острва добила име по древном јудејском краљу Соломону, па отуда и име Соломонова. У географској литератури, коју ја поседујем, ни у једном облику нисам наишао на облик Соломонова. На крају крајева постоји нешто што се зове „соломонско решење”, док облик „соломоново решење” нисам сигуран да је заступљен.

Изворни назив на енглеском гласи Solomon Islands, дакле није Solomon’s Islands. Имамо и сличне примере попут Маршалских острва, Коморских острва... Занима ме шта мисли остатак заједнице

А можемо просто и да користимо скраћени назив — Соломони. Иначе све јужнословенске википедије користе облик Соломонска --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:41, 9. децембар 2019. (CET)

Мислим да је исправно Соломонска. Ако Влада Србије преговара са Соломоским острвима онда ни код нас на википедији не би требало бити другачије Примери [2] и [3]--Drazetad (разговор) 21:41, 9. децембар 2019. (CET)
Мени нема смисла да буду Соломонова. Ваљда се користе устаљена имена, по тој некој логици бисмо онда Холандију и ми звали Низоземска јер би то био директан превод. Ако у литератури пише Соломонска, нема смисла да ми ту филозофирамо о поријеклу имена. — Марина Симић (разговор) 15:05, 10. децембар 2019. (CET)

Ивановская[уреди | уреди извор]

Који је исправан назив за руско женско презиме ИвановскаяИвановскаја или Ивановска? --SrpskiAnonimac (разговор) 16:09, 2. јануар 2020. (CET)

Према транскрипционом систему са руског језика, варијанта за женске особе -ая преноси се само као А. Дакле, исправно би било „Ивановска”. — Жиле () 16:55, 2. јануар 2020. (CET)
Раније се ишло на облик са ЈА на крају да би било што ближе изворном изговору, али се сада већ препоручује облик без ЈА на крају код женских презимена. Са друге стране, код имена географских објеката (насеља и слично) требало би ићи у целовиту транскрипцију --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:51, 2. јануар 2020. (CET)

Slijedi ili sljedi[уреди | уреди извор]

Jel se na ijekavici kaže *slijedi* ili *sljedi*? Kao u rečenci: Ovo sljedi iz podatka u Ferhad-pašinoj vakufnami, gdje Ferhad-paša određuje jednog službenika džamije da ide svaki dan... Jel ovde treba *sljedi* ili *slijedi*?

Ovo što pišu po forumima kad izguglam ništa ne kapiram. --ANTI_PRO (разговор) 12:49, 12. јануар 2020. (CET)

Требало би да је „слиједи”. — Марина Симић (разговор) 15:32, 12. јануар 2020. (CET)
исто као марина. Lackope (разговор) 16:30, 12. јануар 2020. (CET)

Kuran ili Kur'an?[уреди | уреди извор]

Koji je na srpskom standardu ispravan? Kuran ili, kao na bs.wiki, Kur'an? Potonji oblik sam nailazio i u knjigama pre 90ih, dakle na *srpskohrvatskom*, tako da nije očigledno kao što izgleda. Ili možda matičin Pravopis priznaje oba oblika kao ispravna? Zna li ko? --ANTI_PRO (разговор) 15:27, 12. јануар 2020. (CET)

Правопис познаје Куран. Додавање апострофа у неке ријечи арапског поријекла прије је неки покушај да се арапски изговор пренесе у писање што не иде баш тако офрље. У живом говору се може бити креативан па Куран изговарати како пожелиш, писање је већ уређеније. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:16, 12. јануар 2020. (CET) с. р.
Слажем се са Жељком. У П2010 наводи се само Куран и Коран, без апострофа. — Жиле () 16:22, 12. јануар 2020. (CET)
као што су рекли жељко и аца, први облик је устаљен у српском језику. Lackope (разговор) 16:30, 12. јануар 2020. (CET)

Корејска имена[уреди | уреди извор]

Пошто видим да су имена овог и овог чланка промењена са великим последњим почетним словом и без цртице, а овај чланак је написан као на енвики, са цртицом и последњим почетним словом малим, да ли постоји неко правило за писање корејских имена? @BokicaK: @НиколаБ: на основу чега сте ви променили називе? Било би добро да се нађе неко правило, јер се превођењем чланака са ковики такође добијају шарени резултати, а било би добро да сва имена буду на исти начин написана. — SimplyFreddie (разговор) 11:56, 31. јануар 2020. (CET)

Као прво и основно, немамо званична правила за транскрипцију са корејског језика, тако да нам преостаје само ИПА запис са романизоване верзије. Рекли су да ће у скорије време бити обрађен и тај језик, баш као и вијетнамски и још неки егзотичнији. Ја сам причао са неким људима који познају корејски језик и сви су ми рекли да нема основа за постојање те цртице јер је реч о јединственом имену. Значи њихова имена нису у форми Ана Марија, где се лично име састоји од два имена, већ је некадашњи ген.сек. УН-а Бан (презиме) Кимун (лично име). Дакле његово лично име је Кимун, а цртица у енглеском начину записивања истог у ствари служи за раздвајање два слога, зато наставак иза цртице иде малим словом. То се са нашим правописом апсолутно не слаже ни у каквом облику. Поента је да како немамо званична правила за тај језик, а како се корејски подудара са кинеским у лексичком смислу преко 60%, ми би требало да се држимо правила везаних за кинсеки и пишемо спојено, као једно име, јер то и јесте јединствено име. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:46, 31. јануар 2020. (CET)

Хвала на објашњењу, водићу се том логиком да пишем спојено, мада ме мало збуњују бугарска, руска и украјинска Вики где би се по њиховом требало писати све одвојено.
Такође, претпостављам да се исти принцип примењује и на тајванска имена? — SimplyFreddie (разговор) 13:05, 31. јануар 2020. (CET)
На Русе се нипошто не обазири када су транскрипције у питању јер код њих су потпуно другачија правила. Нама је лингвистички много ближи украјински, али ни то није поуздано. На Тајвану су Кинези и користи се класична транскрипција са кинеског, баш као и за кинеска имена шором Азије ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:12, 1. фебруар 2020. (CET)

Ime slikara[уреди | уреди извор]

Zna li neko kako je na srpskom ime ovog slikara: Jakob Peter Gowy je na engleskom. Jel ima neko neku našu enciklopediju klasične umetnosti gde se može naći njegovo ime na srpskom, pošto čisto sumnjam da je puka transkripcija sa flamanskog? --ANTI_PRO (разговор) 23:54, 4. фебруар 2020. (CET)

@Ivan VA: Најпре, оно што могу да приметим јесте да име сликара варира (Jacob, Jacomo, Jacques; Peter, Peeter, Pedro; Gowi, Gouwi, Gauwi, Gouwy). Будући да немамо установљени транскрипциони модел за фламански језик, требало би следити транскрипциони систем холандског. У складу с тим, правилна и примарна транскрипција је Јакоб Петер Гови (у уводу се може навести и облик Јакоб Петер Гауви као на ен.вики). Остали облици (Јакомо, Жак; Педро) могу да се помену у напомени. Наравно, било би сјајно наћи неку српску литературу којом би се ово потврдило, јер Гугл не даје ниједан резултат. — Жиле () 00:31, 5. фебруар 2020. (CET)
Pa to. Jer je možda kod nas, pošto je reč o slikaru od pre 400 godina, drugačije obrađen kao što je slučaj sa krš drugih strani umetnika čije se ime ustalilo ovde u 20 veku ili ranije, a nije pravilno transkribovano. Al ako niko nema literaturu, onda ću transkripciju koju si napisao :) Hvala ti. --ANTI_PRO (разговор) 00:36, 5. фебруар 2020. (CET)
@ ANTI_PRO Могуће да књига Јелице Новаковић Лопушине (Холандска књиженост и култура или тако нешто) помиње тог сликара. Мени је требала једном и свашта је имало, још од нпр. 10. века. — Boleyn 01:13, 4. мај 2020. (CEST)

Правописне недоузмице[уреди | уреди извор]

Корисник @Vux33: ми предложи да поведем расправу око појединих израза на Википедији који су да се тако изразим само "србизовани". Да би се видело ко је у праву. Предложио сам му да уместо "вебсајт" или "сајт" пише "страница", а он пише да је "вебсајт" или "сајт" уобичајеније од "страница". Такође је предложио да поведем расправу око израза "референца". Па ако може да се предложи замена израза "референца", мој предлог би био "извор" или "изворник" за списак референци. Марко Краљевић (разговор) 22:51, 12. фебруар 2020. (CET)

Термини „веб-сајт” и „референца” су и више него устаљени у српском језику и користе се знатно више него било која „србизована” алтернатива. „Веб-страница” би био одговарајућа српска верзија (или недајбоже „мрежно место”), али није толико широко распрострањена, нити је много „српскија” од тренутно коришћене. Што се тиче термина „извор”, он је много шири и вишезначнији од појма „референце”, тако да то нису две потпуно исте ствари. Све у свему, нисам за мењање тренутног стања из претходно наведених разлога. --Миљан Симоновић (разговор) 23:13, 12. фебруар 2020. (CET)
Англицизам „веб-сајт” као такав усталио се у српском језику. Важно је истаћи да веб-сајт и веб-страница нису једно те исто и не би требало мешати. Веб-сајт је скуп повезаних веб-страница. Стога, замена веб-сајта веб-страницом је погрешна. Алтернативно се може употребити термин „веб-локација”, али се ређе користи. Не препоручујем ни коришћење „интернет презентације” и сличних преводилачких подухвата. Идеалан српски превод овог појма је мрежно место/место на мрежи, али се није одомаћио и ретко се користи у терминологијама. Што се „референци” тиче, премда се израз одомаћио на Википедији, не свиђа ми се. „Извори” је у сваком погледу боље име за одељак (иако је шири термин), али се ређе користи. Срдачан поздрав. — Жиле () 23:38, 12. фебруар 2020. (CET)

Транскрипција са руског језика[уреди | уреди извор]

Како се транскрибује руско презиме БердяевБердјајев, Берђајев или Берџајев? --SrpskiAnonimac (разговор) 22:59, 13. фебруар 2020. (CET)

Бердјајев ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:07, 13. фебруар 2020. (CET)

НиколаБ, из овог чланка треба да се обришу сва преусмерења, сем преусмерења Николај Александрович Бердјајев --SrpskiAnonimac (разговор) 23:34, 13. фебруар 2020. (CET)
Ево да се укључим у тему. Нема потребе да се бришу преусмерења, чак и она која представљају погрешну транскрипцију. Корисна су, јер ће читалац и кад унесе погрешан облик бити преусмерен на исправан. Не сметају, не једу ресурсе. Срдачан поздрав. — Жиле () 23:55, 13. фебруар 2020. (CET)

У руском језику нема гласа ђ,колико год да је слово д умекшано. Нема ни гласа ћ. А као џ преносимо двоглас дж. Е на почетку слога се преноси као ЈЕ. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:58, 14. фебруар 2020. (CET)

НиколаБ, како се транскрибује белоруско презиме Быкаў, треба ми за чланак Васиљ Биков? --SrpskiAnonimac (разговор) 00:52, 17. фебруар 2020. (CET)

SrpskiAnonimac Васіль Уладзіміравіч Быкаў — Васиљ Владимиравич Бикав. Али пошто је руски ионако званични језик у Белорусији нема потребе ни да га транскрибујеш са белоруског. Иначе у белоруском језику се неакцентовани глас О увек записује као А, баш како се и изговара у руском --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:48, 18. фебруар 2020. (CET)

Ередивисије[уреди | уреди извор]

Овај чланак је неправилно транскрибован, треба да се зове Ередивизи, али пошто ми то мало ружно звучи размишљао сам о класичном именовању лига у нашем језику као Прва лига Холандије у фудбалу, али ту постоји проблем јер се њихова ДРУГА лига у преводу зове Прва дивизија (Eerste Divisie). Можда најбоље решење нуди Гугл који каже Ередивизија. Шта заједница каже Ередивизи, Ередивизија, Прва лига Холандије у фудбалу или нешто четврто? — SimplyFreddie (разговор) 18:10, 14. фебруар 2020. (CET)

Ја углавном од коментатора чујем Ередивизија. Али немам неко прихватљиво решење да предложим. --Lotom (разговор) 19:53, 14. фебруар 2020. (CET)

 Коментар: Колико видим, термин „Ередивизија” у вестима помиње се 56 пута ([4]), док се термин „Ередивизи” уопште не наводи ([5]). Премда ми чудно звучи, ако се водимо критеријумом препознатљивости, најбоље би било да се чланак зове Ередивизија. С друге стране, ако желимо да наслов буде доследан насловима из серије сличних фудбалских чланака, могли бисмо да користимо фразу „Прва лига Холандије у фудбалу”, али тако идемо против критеријума сажетости и препознатљивости. — Жиле () 22:03, 14. фебруар 2020. (CET)

Toponyms of the Aosta Valley[уреди | уреди извор]

Hello, I'm sorry to write in English, unfortunately I can't speak Serbian, but I can speak fluent Russian and I have some notions of Croatian, so that I can manage to understand it. I am native to the Aosta Valley, so that yesterday I've started to proofread the articles on this wiki:sr concerning this region. The main error I could find, is that all the toponyms in the Aosta Valley are in French only: both French and Italian languages are official (as states the Statut spécial - Title VI, Art. 38, which is a law of the Italian Republic, though all toponyms are in French, as definitely decided after WW2 and reflect their historical form, except for Aosta / Aoste, the regional capital. As a consequence, some of the 74 articles of the Aostan municipalities have to be renamed, since the transcription in cyrillic was made based on the Italian pronunciation, and not on the only French official one. The correct pronunciation of these toponyms can be found here. I've already added this list of Aosta Valley's municipalities: all these articles already exist, but their title is wrong spelled and I cannot change it, since I'm new on the Serbian Wikipedia, and I am not allowed to rename the articles. In addition to that, I've found this page and it scares me a bit ;) since it contains a lot of small (very small) villages (I think they are wikipedically irrelevant) but all of them are wrong spelled, which is worse... I think that this may be a Titanic work... I was told by user Dcirovic, that this matter was discussed and it was decided by a formal vote that all toponyms should be entered. Anyway, I would suggest you to start from the municipalities pages, which are the most important, are you OK with that? I've already proofread the first column of this list, but I would like to have your OK before continuing editing all the remaining ones, and someone may help renaming the concerned articles. Thanks a lot for your help, especially to @Dcirovic: who linked me to this discussion page. --Temoncik 84 (разговор) 15:28, 20. март 2020. (CET)

Хрватски фудбалски клубови[уреди | уреди извор]

Хрватски фудбалски клубови су једини изузетак од неког правила и једнобразности писања назива фудбалских клубова са префиксом ФК. Тако имамо ГНК Динамо Загреб, ХНК Ријека, ХНК Хајдук Сплит итд. Мене занима зашто? Ако ћемо да се држимо неког стандарда, зар онда не би требало сви фудбалски клубови да почињу са префиксом ФК? У супротном, треба преименовати и друге клубове, на примјер АЦ Милан, АС Рома, СС Лацио, СЛ Бенфика итд. -- Vux33 (разговор) 14:04, 25. март 2020. (CET)

Осим клубова, више је примјера у којима се хрватски називи остављају у оригиналу, а само се преслове на ћирилицу (или остану на латиници). Ја сам их најчешће налазио у политичким темама. — Ранко   Нико лић   18:53, 25. март 2020. (CET)
Мислим да није први пут да се покреће ова тема, али свакако јесте с разлогом. Е сада, ја немам превише воље да се тиме бавим у овом тренутку. Међутим, код хрватских клубова је донекле специфична ситуација и зато што сам назив има смисла и на српском језику. Ногомет је реч која и у српском има исто значење, само се ретко користи, за разлику од рукомета. С друге стране, то је само питање регистрације, али се у званичном називу свакако налази само име, без одредбенице. Ја то видим као једини разлог због ког овде правимо уступке, у односу на остале државе. И нису само клубови из Хрватске, већ и дела БИХ, односно Словеније. Било да је реч о преводу, или транскрипцији назива неког спортског друштва из иностранства, а ван бивше СФРЈ, скраћеница у већини случајева неће бити иста као у оригиналу. Али ово свакако треба да средимо на неки начин. --Lotom (разговор) 19:06, 25. март 2020. (CET)

Мислим да се својевремено предлагало да се код именовања спортских клубова потпуно укину ове скраћенице из наслова. ФК може бити и фудбалски клуб, и футсал клуб, и флорбол клуб и слично. Мислим да би много боља опција била описна са заградом: Реал Мадрид (фудбалски клуб), Реал мадрид (кошаркашки клуб) итд. Исто тако и код хрватских клубова би требало избацити ствари које немају везе са српским језиком: Динамо Загреб (фудбалски клуб)... званично Градски фудбалски клуб Динамо Загреб (хрв. ГНК Динамо Загреб). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:29, 25. март 2020. (CET)

Тако је, ја сам то предлагао, и даље сам при томе. Наравно ја сам за то да се ФК обрише тамо где може и где је очигледно да је клуб фудбалски и да не постоји ниједан други или случајеви када клуб у свом имену нема „фудбалски клуб” већ неку другу одредницу (Фејенорд, ПСВ Ајндховен). — SimplyFreddie (разговор) 11:21, 26. март 2020. (CET)
Онда би било добро сачекати још који дан да видимо да ли ће бити још предлога и каквих, па да ставимо на гласање. --Lotom (разговор) 12:09, 26. март 2020. (CET)
За спортске клубове треба следити пример како је на Википедији на руском језику, ево један пример чланка који је вишезначна одредница: ru:Партизан (футбольный клуб) --SrpskiAnonimac (разговор) 00:58, 10. јун 2020. (CEST)

Роанок колонија[уреди | уреди извор]

Роанок или Роаноук? — HoneymoonAve27 (разговор) 00:57, 4. мај 2020. (CEST)

Роаноук --Ф± 07:46, 4. мај 2020. (CEST)

Било би пожељно да напишеш и оригинални назив и језик из ког потиче --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:20, 4. мај 2020. (CEST)

Лејди Гага[уреди | уреди извор]

Видим да је раније писано о томе да ли је Леди или Лејди, али се није дошло до решења па сада питам који је облик исправнији. — HoneymoonAve27 (разговор) 12:47, 5. мај 2020. (CEST)

Руска и украјинска имена[уреди | уреди извор]

Како се пишу руска и украјинска имена на српском:

  • рус. Анжелина, укр. АнжелінаАнжелина или Анђелина
  • рус. Анжелика, укр. АнжелікаАнжелика или Анђелика

? --SrpskiAnonimac (разговор) 21:33, 9. јун 2020. (CEST)

На врху ове странице се налазе прилично детаљна правила за транскрипцију и пренос са руског и украјинског језика. Треба само погледати. Анжелина и Анжелика наравно --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:41, 9. јун 2020. (CEST)

ФК Манчестер Сити[уреди | уреди извор]

На страници за разговор чланка покренута је расправа за преименовање у „ФК Манчестер сити”. Реч је о правописном и транскрипционом питању, те би некога можда ово занимало. — Жиле () 01:25, 13. јун 2020. (CEST)

Чешки градови[уреди | уреди извор]

Приметио сам да код назива чланака о чешким градовима постоји шароликост по питању транскрипције слова ř. У неким чланцима оно је пренесено као "р" (Требич) док је другде "рж" (Хавиржов). Било би добро да се то усагласи. --Alexzr88 (разговор) 20:42, 13. јун 2020. (CEST)

Не разумем зашто је било тешко прочитати упутство које се тиче транскрипције са чешког језика, а налази се на врху ове странице. А које каже:

  • Ř (почетно, уз сугласник) — транс. р (чеш. Řevnice, Břeclav — Ревњица, Брецлав)
  • Ř (крајње, интервокалско) — транс. рж (чеш. Jaroměř, Javořice — Јаромјерж, Јаворжица) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:55, 13. јун 2020. (CEST)

Категорије за ФК[уреди | уреди извор]

После доста размишљања одлучио сам да предложим да се категорије за фудбалере фудбалских клубова преименују из генитива. Пример: Фудбалери Арсенала → Фудбалери ФК Арсенал итд. Овако бисмо избегли доста дискутабилних промена по падежима вишечланих имена (на пример: Категорија:Фудбалери Динама Загреб сигурно не треба да се зове овако, а ни правописни стручњаци нису сигурни како би се име овог типа мењало по падежима). Лакше ће бити и за убацивање категорија у чланак, а не да размишљамо да л’ беше Динама Загреб или Динама из Загреба или нешто треће. Такође Vux33 је већ почео да прави овакве категорије за тренере што делује разумљиво. На овај начин би се категорије могле прочитати променом скраћенице по падежима (у горе наведеном примеру Фудбалери ФК Арсенал би била скраћена верзија од Фудбалери фудбалског клуба Арсенал). Једини проблем који видим овде је масовно мењање категорија, које би се чак и ботовима преоптеретило. Срдачан поздрав. — SimplyFreddie (разговор) 01:50, 18. јун 2020. (CEST)

Нема смисла додавати фудбалери ФК. Подразумијева се да је у питању фудбалски клуб кад испред стоји фудбалери. Ту у суштини не долази до великих недоумица, свака погрешна категорија може да се промијени ботом. Ја сам Бојану својевремено говорио да исправи и за Динамо Загреб и за Хајдук Сплит. Треба Фудбалери Динамо Загреба или Фудбалери Динама из Загреба. То би могао Никола стручније да погледа и да се исправи. Није за промјену проблем то што треба доста да се исправља, већ то што није потребно и не би дјеловало лијепо. За тренере је другачије јер се мора нагласити ФК, КК и слично, да би се разликовале категорије. -- Vux33 (разговор) 07:14, 18. јун 2020. (CEST)

Управо то, наглашено је да су фудбалери у питању и нема потребе да стоји ФК. Ја једино могу да предложим да се реч замени речју играчи, па да онда иза ставимо ФК. Тако бисмо могли да решимо и остале спортове. Мислим да би се категорисањем играчи / тренери решио тај проблем, а можда нам олакша категорисање и за женске спортове (клубове). Сагласан сам са тиме да треба да извучемо из генитива, јер већ имамо превелико шаренило. --Lotom (разговор) 07:58, 18. јун 2020. (CEST)
О том мењању у „играчи” сам и ја размишљао, али онда губимо доследност имена категорија у односу на Категорија:Фудбалери на Светском првенству 2018. и других овог типа. Онда би и то можда требало променити у Играчи на Светском првенству у фудбалу 2018. Стварно нисам сигуран шта је најпаметније, оба начина имају своје видљиве предности и мане. — SimplyFreddie (разговор) 11:19, 18. јун 2020. (CEST)

Слажем се да су нам категорије потпуно несређене, има ту свега и свачега и неопходна је озбиљнија ангажованост да се све то среди. Што се фудбалера тиче, непотребно је иза речи фудбалер користити скраћеницу за фудбалски клуб, јер се из имена занимања подразумева на шта се односи име клуба. Овај тренутни облик Фудбалери Динамо Загреба је стварно незграпан, а могли би да га решимо везником (Фудбалери Динама из Загреба, Фудбалери Динама из Панчева, Фудбалери Динама из Кијева), цртом (Фудбалери − Динамо Загреб, Фудбалери − Динамо Кијев) или заградом (Фудбалери Динама (Загреб)). Код црте би се можда створила забуна јер би неки користили цртицу, неки средњу црту, а мало ко дугачку црту. Заграда опет делује мало незграпно. Тако да мени некако овај предлог са везником делује најприхватљивије и ту се слажем са Вуком.

И кад смо се већ дотакли ове теме мислим да би требали да решимо и питање око именовања чланака о спортским клубовима. Мени заиста безвезе делује да сваки наслов о неком спортском клубу започиње акронимима ФК, КК, ОК, ВК, БК.... Ја бих ту ишао са Динамо Кијев (фудбалски клуб), Динамо Кијев (кошаркашки клуб), док би акрониме оставио као изузетке код оних најпознатијих, типа ФК Црвена звезда, КК Партизан, ФК Реал Мадрид, ФК Арсенал исл. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:35, 18. јун 2020. (CEST)

Против сам да се термин фудбалер, кошаркаш, замени обликом играчи јер категорије правимо на основу занимања личности. Фудбалер или кошаркаш су називи занимања особа које се баве фудбалом или кошарком, термин играч није занимањеи може да се односи на хиљаду различитих ствари --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:38, 18. јун 2020. (CEST)

Термин „ФК” је непотребан ако је у питању фудбалер, то је ваљда јасно. Колеге су се већ изјасниле како би требало решити проблем у виду Динама и томе слично. Као што је рекао Никола, много већи проблем представљају сама имена спортских клубова (ФК, КК, ОК итд). Требало би изнети ту замисао на Трг што пре, јер овако стварно нема смисла. — Вукан ® 19. јун 2020. (CEST)

Све стоји, с тим што би у овом контексту било јасно на шта се термин играч односи. Добро је све док се не категоришу као „ријалити играчи”. Мени је прихватљиво да се уметне предлог из, то дефинитивно решава овај проблем. --Lotom (разговор) 20:34, 19. јун 2020. (CEST)

Star Wars[уреди | уреди извор]

Званични назив серијала је тешко установити, с обзиром да је стање шаролико. HBO Go је пре неколико дана избацио прва три филма као „Звездани ратови” (остатак серијала ће ускоро бити доступан), а тако је емитован и на РТС-у 2008. године (линк). С друге стране, на сајту имају „Ратови звезда: Ратови клонова”, „Соло: Star Wars прича” и сл. Оригинална књига је 1978. издата под називом „Звездани ратови”.

Предност облика „Звездани ратови” је у његовој исправности. Још је Зоран Живковић у „Енциклопедији научне фантастике” писао: „… Није, наиме, посреди никаква сторија у којој звезде ратују, већ се придевом „star” (не именицом) одређује поприште окршаја у филму: дакле, Звездани ратови”. Већ смо раније исправљали погрешне наслове и транскрипције (в. Округ Оринџ). „Ратови звезда” су пак у великој предности по учесталости у језику, а том називу се даје предност и због мешања са серијом „Звездане стазе”.

Дистрибутери су у последња три филма оставили оригиналан назив. Сложићемо се да то није најбоље решење, али колику слободу имамо? Да ли је „Соло: Star Wars прича” — „Соло: Прича Звезданих ратова / Ратова звезда” или „Соло: Прича из Звезданих ратова / Ратова звезда”? Друго ми много боље звучи.

Пошто мислим да облик „Звездани ратови” има мале шансе за прођу, иако је коректнији, предлажем да се, у складу са садашњом праксом, стари филмови закључно са „Епизодом VI – Повратак џедаја” именују као „Звездани ратови” (како је првобитно приказивано у биоскопима, сагласно наслову књиге), а од епизоде VII па наовамо као „Ратови звезда” ум. дистрибутерског „Star Wars”. Ако нисте за недоследност, предлажем облик „Звездани ратови”. – Ранчер (разговор) 18:22, 19. јул 2020. (CEST)

Као што сам пре нешто више од две године поменуо овде на тргу, проблем именовања тих чланака постоји већ дуже време и на странама за разговор је покушано решавање, међутим безуспешно, тако да је на тргу прилично брзо „решен проблем”, додуше углавном на основу сећања и на основу преференција уредника. Тада нисмо имали овако детаљно образложење проблема, тако да мислим да се сада опет можемо позабавити овим проблемом. Ја дефинитивно нисам за мешање, пошто у оригиналу сви ти филмови имају један исти назив, тако да би требало да и ми одлучимо који би био погоднији и исправнији и њега ставимо за наслов чланка.
РТС их емитује као Звездане ратове, а на сајту су Ратови звезда. Што се тиче HBO Go-а, ни он није униформан: користи како облик Звездани ратови (за филмове), тако и облик Ратови звезда (за анимиране филмове). Нисам паметан... Ако ништа друго, Енциклопедија научне фантастике је и више него релевантно дело и може послужити као референца за именовање. --Миљан Симоновић (разговор) 18:46, 19. јул 2020. (CEST)

И даље их памтим као Ратове звезда, али сам сада, након детаљног објашњења колеге Ранчера за облик Звездани ратови (енглеско-српска комбинација свакако не долази у обзир). Раније су страни забавни програми имали једног званичног дистрибутера који је одређивао преводе и наслове дела (па отуда Голи у седлу за Easy Rider), данас то није случај и телевизије садржаје откупљују директно од произвођача и преводе их у зависности од креативности преводилаца. Тако да нам је преостало да се сналазимо и као главне наслове користиме оне логичније и са већим бројем погодака на Гуглу. У овом случају Звездани ратови су логичан закључак, док број погодака не фаворизује драстично ни један од облика. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:26, 19. јул 2020. (CEST)