Разговор:Слава/Архива 1
Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Ако се домаћинство пресели далеко, уз очеву дозволу, син може да прославља славу у свом дому; обично, међутим, докле год је жив патријарх породице, његови синови прослављају под његовим кровом.
Hm, a zasto je ovo sporno? -- Bojan Razgovor 10:37, 22. септембар 2007. (CEST)
Крсна слава
Зар не би требало спојити чланке "Слава" и "Крсна слава"??? —Ранко (разговор) 09:36, 9. јун 2008. (CEST)
- Ovo sad i ja upravo gledam... Staviću samo naljepnicu pošto nemam sad volje da to preuređujem... --Дарко Максимовић (разг.) 11:01, 5. децембар 2008. (CET)
Хм,а да име основног чланка буде Крсна слава или само слава. Црни Бомбардер!!! (†) 15:20, 5. децембар 2008. (CET)
Може и једно и друго, пошто сам их ономад спојио (кад сам рекао да немам воље за то :) ). Моје скромно мишљење је да је свеједно, премда је видно да су и на другим вики ставили само "Слава", а ни код нас то тешко да је двосмислено. --Дарко Максимовић (разг.) 01:24, 12. децембар 2008. (CET)
nije dobro
Ovaj clanak o krsnoj slavi je veoma banalan i neadekvatan.
- То баш и није аргумент.--Методичар � 13:37, 14. јануар 2009. (CET)
Наслеђе славе
О томе да син може да слави уз дозволу оца,ако се одсели далеко,или заснује своју породицу,говори се у књизи Српски народни календар,за 2003,издавач Нова демократија Крагујевца,у Крагујевцу 2003.године. --213.137.111.180 (разговор)ненад
Од када Нова демократија прописује црквена правила. Слава се не слави нигде друго док је отац жив осим у његовој кући, а после његове смрти, славу преузима најстарији син. Једино у случају кад је отац веома стар и болестан може за живота пренети славу на најстаријег сина. Иначе наведени разлог из књиге није тачан, јер једна породица славу слави у кући главе породице без обзира да ли синови живе далеко у другом граду или земљи. Тако је бар било до последњих 20 година од када се нагло повечао број верника и појавиле се разне личне варијанте примене строго прописаних црквених правила. У тексту треба навести да се датуми слава наведених у тексту односе на нови календар. Исто треба у тексту променити назив патријарх (праотац) породице за главу (старешину) породице, пошто се назив патријарх односи на највише звање у правосланој цркви и постоји само један у свакој од девет постојећих паријапшија и није га примерено употребљавати у породици јер испада колико породица толико патријарха.--Drazetad (разговор) 19:52, 25. август 2009. (CEST)
Po crkvenom zakonu, a od 1985 zvanicno se sa dozvoljava i cak zahtjeva od ozenjenog sina koji vise ne zivi u isoj kuci kao njegov otac da slavi slavu cak iako je otac ziv. Krsna slava stiti porodicu, a ako sin osnuje svoju porodicu zenidbom treba da slavi svoju slavu da bi i njegova mlada porodica bila zasticena od zla. "Sobald der Sohn seine Familie verlässt um seinen eigenen Haushalt zu gründen, ist er verpflichtet seinen Heiligen weiter zu ehren und das obwohl sein Vater und seine Mutter die Tradition der Slava weiter in ihrem Haushalt feiern. Es ist falsch, dass der Vater seinem Sohn die Slava übergibt oder dass, das der Sohn erst nach dem Tod seines Vaters diese Tradition übernimmt. Aus diesem Grund, hat die Synode der Serbisch- Orthodoxen Kirche im Jahre 1985 die Entscheidung getroffen, dass Kinder die aus dem Elternhaus ausziehen und einen eigenen Haushalt gründen den Segen der Kirche haben um die Slava zu feiern." izvor: http://www.spc-stuttgart.de/108/Pocetna_strana/Informacije.html 109.193.244.45 (разговор) 22:58, 20. децембар 2010. (CET)
Где стоји икона ?
Аутор каже: "Све то би иначе требало да се налази на столу, окренуто према икони славе, која би према црквеним правилима требала бити окренута према истоку." Да ли је ово кардинална грешка или несмотрена омашка? Зар све иконе којима се молимо не стоје на истоку (источном зиду), окренуте западу, да бисмо ми верници који се молимо били окренути истоку? Аутор даље каже: "... а сто је за ту прилику окренут према икони,односно према истоку." Ово је у супротности са претходно наведном реченицом. А шта значи - сто окренут према истоку? Која страна стола? Овде су ствари толико запетљане да се не усуђујем било шта да исправљам. Надам се да ће се наћи неко ко је компетентнији од мене да исправи ову заврзламу. Софроније (разговор) 09:11, 16. јул 2010. (CEST)
Kada se kaze ikona okrenuta prema istoku to znaci da se ikona kaci na zidu istocne strane kuce. Sto okrenut prema ikoni odnosi se da se sto nalazi ispred ikone (okrenut prema = gleda licem prema), a sto okrenut prema istoku vjerovatno znaci da je sto u pravoj koja povezuje istok i ikonu. Logicno.
Тимок
На почетку чланка пише да се у бугарској слави слава у деловима око Тимока,како кад Тимок не протиче кроѕ Бугарску? Lackope (разговор) 00:49, 7. јануар 2015. (CET)lackope
Slava
Овај обичај се највише повезује са Србима, који сматрају славу једном од специфичности своје културе, иако славе постоје и у Македонији[1], деловима Бугарске[2], као и међу неким Хрватима, православним Албанцима, Румунима, Грцима и Русима, мада је обичај практично ишчезао у прошлом веку.
То може бити због тога што су ти православци (који славе Славу) у Румунији, Грчкој, Македонији итд итд пореклом Срби. Све у свему Слава је у тим земљама повезана са именданом па тако нема никакве везе са српском Славом.
- По мом мишљењу, ову би реченицу требало потпуно обрисати из чланка да би се добио квалитетан чланак, јер (1) као што је написао непотписани члан, постоји сумња да се у наведеним земљама слава прославља од стране српске мањине, те да није својствена наведеним народима, а (2) није наведен извор за овакво тврђење, и тешко је то потврдити, посебно што (3) такво тврђење изненађује пошто се слава сматра претежно српским обичајем, па може бити предмет полемике, и чак и ако је тачно, будући да је без извора и дискутабилно, нема места у чланку. Ако се администтратори слажу, било би добро обрисати. Nikolastaverna (разговор) 12:42, 22. фебруар 2018. (CET)
- Члан Корисник:Srbbolusic додао је: Племе Мијаци у Македонији славе "крсно име", у спомен дана када су им се преци покрстили. Са друге стране Бугари немају овај породични празник, као ни православни Грци и Македонци.[1], што је у контрадикцији са тврдњом Славу такође празнују данашњи Македонци[3] која стоји у уводу.
Посна или мрсна слава
Написао сам комплетно објашњење везано за ова правила које сам прочитао у одговору представника СПЦ на питања вјерника поводом ове теме. Ако треба референца могу је приложити па би неко стручнији могао да је убаци. Надам се да ће ово многим породицама помоћи како да правилно прославе своје крсно име. линк--Aryanprince (разговор) 01:16, 20. децембар 2015. (CET)
прерађивање
Реорганизовао сам садржај овог чланка, да би био прегледнији, додао неке рефернце, и променио тон појединих (наредбодавних) делова текста да би постали објективнији. Мислим да је чланак зрео за скидање ознаке прерађивање, па ако се слажете, скините ту ознаку.Nikolastaverna (разговор) 10:38, 22. фебруар 2018. (CET)
- ^ "Застава", Нови Сад 1878. године