Разговор:Србосјек/Архива 1
Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Ово шта сам прочитао је заиста страшно и морбидно! Бојан Манчев 17:36, 25. фебруар 2006. (CET)
- И ја сам се сав најежио кад сам прочитао чланак. Али вјерујем да је било тако, слушао сам и о горим стварима које су припадници усташа и њихови симпатизери радили у Другом свјетском рату. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:28, 25. фебруар 2006. (CET)
- To je jedan dokaz vise kako nasa "Braca" Rvati razmisljaju o nama Srbima i kako oni nas "vole"! A i dalje postoje neki nasi zemljaci koji govore da su ona nasa "Braca", te osobe onda stvarno nemaju pojma o zivotu ili nezele da zive u realnosti.
- Мада се каже да и ћутање и пасивна подршка убија, а тада је велика већина хрвата подржавала "своју лијепу", не бих се опуштао у паошализовања и оптуживања свих (самим тим и наших савременика) припадника неког народа за неки злочин. Они који знају шта је рат, знају о чему причам. --Kaster 18:01, 23. јануар 2007. (CET)
Референце и извори
Овај шаблон не може стајати и важити за читав чланак јер за више од 50% реченица нису потребни докази. Ако тражиш референце, онда иза сваке реченице за коју сматраш да није у реду постави одговарајући шаблон "тражи се извор" -- Бановић Ῥ 13:21, 16. јануар 2007. (CET)
- Пази, цео чланак се ослања на тај један извор, који је прилично непоуздан. Значи траже се извори за све што овде пише. Не знам шта ти мислиш да ме мотивише да ставим тај шаблон, али сигурно није јер хоћу да умањим злочине и геноцид над Србима од стране Усташа. Баш супротно, ја нећу да пишемо неистине или полуистине, јер на тај начин отворамо простор онима који би хтели да прикажу све што се десило као полуистину или неистину. Надам се да разумеш о чему се ради.--Паун 20:45, 16. јануар 2007. (CET)
Тражиш извор за све што је написано. Да ли ти треба извор да је постојала НДХ, или можда да је постојао логор Јасеновац, или пак да је србосјек нож, хмм, можда ти треба извор да је постојао Петар Брзица, или да су тамо неки клали Србе, ух, баш си ме збунио. Чуо сам да постоји пар књига које обрађују ове теме. Колико се сећам, баш на нашој Википедији је неко од википедијанаца прочитао једну од тих књига. Djus reci 21:43, 16. јануар 2007. (CET)
- Да ли сте читали поему „Јама“ Ивана Горана Ковачића? Не помиње се србосјек, али то ме сад подсјети кад поменусте те књиге... Ако нисте, мислим да може да се нађе текст негдје на Интернету. Потражите Гуглом. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:34, 16. јануар 2007. (CET)
[1] Djus reci 22:39, 16. јануар 2007. (CET)
- А можда бисте вољели да знате и то да је чланак о србосјеку на енглеској Википедији предложен за брисање, усљед недостатка извора. Погледајте овдје. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:02, 16. јануар 2007. (CET)
Да, да, штошта су они обрисали услед недостатака извора. Али, увек има и оно што вероватно неће обрисати [2] без обзира на изворе. Djus reci 23:13, 16. јануар 2007. (CET)
- Па треба да се брише ако нема извора, зато сам и подржао бриасање. Није неки порблем опет написати чланак кад се нађе извор. За ове глупости око неких наводних геноцида над Албанцима, наравно то треба обрисати, сад ћу гласати и ту...--Паун 00:54, 17. јануар 2007. (CET)
Пронашао сам на нету форум који се бави ножевима и њиховом идентификацијом The Bernard Levine Knife Collecting and Identification Forum. На форуму је обавезна регистрација која је бесплатна. Пошто има пуно постова, а нема претраживања да ли би неко могао да се региструје па да шњофа по форуму или да једноставно постави постојећу слику и затражи идентификацију. Поздрав, --Краљевић Марко 10:41, 31. јануар 2007. (CET)
vidim da autor prica o poluistinama a sam navodi da su samo srbe klali sa ti predmetom a na engleskoj wikipediji pise da su klali i ostale
Надам се да је сада доста извора ...
...а некима бих препоручио да се окану ћорава посла! --Kaster 01:42, 17. јануар 2007. (CET)
Ови извори које сам склонио или немају никакве везе са овим специфичним чланком, или су непоуздани.--Паун 15:38, 17. јануар 2007. (CET)
Мислим, један извор ти цитира Википедију као свој извор, а други је mirror енглеске Википедије!--Паун 15:43, 17. јануар 2007. (CET)
- Ја сам био у Јасеновцу и мени су као средњошколцу приказивали филм у коме се види и "Србосјек". Сматрали су да је то адекватно за тај узраст!?!?!?. Нико од нас није постављао питања колико има референци у вези аутентичности тог снимка. Ваљда смо веровали свему што су нам приказали и испричали. Укључујући и причу о најуспешнијем кољачу чије име нисам запамтио.
- Ако је некоме стало да набраја справе за убијање у Јасеновцу и ендехазији могао би да помене и маљ. Има и ту језивих прича. Само да се сад тим поводом не покрену авети и митови... -- JustUser JustTalk 15:55, 17. јануар 2007. (CET)
Да не мислиш на Петра Брзицу, JustUser? Не знам колико су релевантни извори но, ово се дало наћи кратком претрагом по интернету: 1 2 3. Има још. --Михајло Анђелковић 16:22, 17. јануар 2007. (CET)
Брисање чланка на енглеској википедији
Били смо свједоци да је и после жустре дискусије истоимени чланак обрисан. Да ли неко може да резимира у чему је био проблем:
- да ли је одлуку донио необјективан администратор (евентуално супротно тамошњим правилима)?
- да ли стварно недостаје извор гдје се спомиње назив "србосјек", пошто доказа, извора о клањима "обичним" ножевима и камама има на претек и да ли је проблем у називу?
- шта је релевантан извор у овом случају?
Ја сам дошао до примјерка артикла из немачког Шпигла из 1988. године, о афери Валдхајм у којој се спомиње (дакле из релевантних извора) клање "кривим ножем" типа грависо и такмичења у клању.
Како би било значи, направити чланак са називом graviso и у њему поменути да неки историчари спомињу и име србосјек за исти предмет? --Kaster 12:07, 23. јануар 2007. (CET)
- То је и мени пало напамет. Међутим, тражили би извор у којем се овај нож назива "Србосјек" (по могућству страни или хрватски извор јер српски или југословенски није довољно поуздан). У принципу би само помињање да је употребљаван у Јасеновцу за масовна убиства Срба било довољно у недостатку релевантних извора. Проблем је што ја немам ни једну књигу која се бави хладним оружјем, а на нету нисам успео да пронађем ништа конкретно о овом типу ножа (под именом Graviso). На једној изложби Војног музеја у Београду на тему рата у Хрватској видео сам нову верзију Србосјека, некакву сатару монтирану на дугачку шипку која је на сечиву имала натпис "Србосјек". Можда би Војни музеј могао да буде извор релеватних података. --Краљевић Марко 13:28, 23. јануар 2007. (CET)
- Ако српски званични извори (дакле не форуми или блогови) за неку тврдњу нису довољно поуздани за отварање неког чланка (примјер чланка "србосјек"), онда МОРАЈУ бити довољно поуздани као референца једног пасуса у чланку грависо као једно од мишљења. У супротном бих предложио мало "крупније кораке" у правцу афирмисања српске тачке гледишта на енглеској википедији. Мада ипак мислим да до тога неће доћи и да енглеска википедија располаже са довољно разумних администратора.
- Има ли добровољаца који би се прихватили овог посла? --Kaster 10:25, 26. јануар 2007. (CET)
- На мене је веома поражавајуће деловала чињеница да неки (назови) администратор прогласи да је Музеј геноцида у Јасеновцу непоуздан извор. И то зато што су Срби једна страна у "сукобу". Мени то личи као кад би Визенталов институт прогласили непоузданим зато што они заступају јеврејско гледиште у нацистичко-јеврејском сукобу. Баш бих волео да чујем мишљење тог назови администратора по питању негирања холокауста, што је на западу кривично дело. Србосјек је сликан и на филму који се приказивао у Јасеновцу, па га и Лордан Зарфрановић има у свом документарном филму. Међутим Лордан је вероватно непоуздан такође. -- JustUser JustTalk 10:58, 26. јануар 2007. (CET)
Ja bih samo da potvrdim ono što kaže Just User. I meni su kao srednjoškolki prikazivali filmove u Jasenovcu. Najupečatljivija stvar koju NIKAD neću zaboraviti je upravo ova "alatka".--Maduixa 11:10, 26. јануар 2007. (CET)
Желим да приметим да је чланак обрисан и на википедији на немачком језику. Стварно свашта. --Михајло Анђелковић (talk) 21:16, 27. јануар 2007. (CET)
- Из горе наведеног разлога не успијевамо да докажемо администраторима (енглеске и њемачке вики) да је постојао (или евентуално још постоји) предмет кога је неко звао србосјек. Сви при(знају) да је било клања ножем, камом и сл. Проблем је значи само у називу за шта нам треба неки извор и оба чланка ће бити враћена.
- Хајде да видимо који историчари спомињу тај назив и на које се изворе ослањају? Погледати по музејима? Шта је са СПЦ-ом? Да ли би тамо могли наћи помоћ поводом тога? --Kaster 02:39, 31. јануар 2007. (CET)
- Мислим да их више боде што је та алатка направљена у Њемачкој, дакле на „Западу“... по поруџбини. Иначе, велика је грешка, моје лично мишљење, што у Београду не постоји један музеј посвећен геноциду у Другом свијетском рату на овим просторима. ---Славен Косановић- {разговор} 02:50, 31. јануар 2007. (CET)
- Да. Прије пар дана сам баш тражио у њем. архивима у којој фабрици је рађен тај нож (по неким изворима, имао је угравирано "Gräwiso" у сјечиву). Нашао сам да та фирма још постоји и да је радила "извиђачке ножеве" за хитлерјугенд. На жалост, немају мејл, иначе бих се већ ангажовао у том правцу. Мада, као потомак Јасеновачких жртава имам право и да их назовем на телефон и тражим информације - можда то и урадим. --Kaster 02:58, 31. јануар 2007. (CET)
- Мислим да их више боде што је та алатка направљена у Њемачкој, дакле на „Западу“... по поруџбини. Иначе, велика је грешка, моје лично мишљење, што у Београду не постоји један музеј посвећен геноциду у Другом свијетском рату на овим просторима. ---Славен Косановић- {разговор} 02:50, 31. јануар 2007. (CET)
Jedan prozaičan komentar. Na ovoj tabli, ima jedna greška u kucanju. U pretposlednjem redu piše NeofašizaN u Hrvatskoj. Editovala sam tekst ali po svoj prilici je neki šablon koji ja ne znam ni gde je ni kako da ga promenim. Ajde, ko to zna da uradi, neka popravi.--Maduixa 09:32, 31. јануар 2007. (CET)
- Сређено. Мада иначе мислим да је тај шаблон веома лоше урађен. И стрпан је и гдје треба и гдје не треба. Везе на чланке са енглеске википедије нам не требају. --Kaster 09:37, 31. јануар 2007. (CET)
Hmm.. To sam i ja baš htela da kažem, ali s obzirom da sam još novajlija a tema je osetljiva.. Rekoh, bolje da ćutim...--Maduixa 09:44, 31. јануар 2007. (CET)
1360 Srba
1360 срба, па јели то могуће уопће физички учинити. Будимо реални, није! То је пропагандна подвала лјудима који желе зло србији. Хрватска је увијек настојала помоћи србији и ослободити их тих злих лјуди. Нема србосјека ни ићега сличног, према томе овај чланак је обична измишлјотина. поздрав из Загреба.
- Постоје бројне референце за то. Ако не постоји србосјек, шта је онда оно на слици? Зашто фирма Солинген не изда неко саопштење у коме би се тврдило да ..никада нисмо производили такве алате или оружја.. Ја бих био јако срећан када би ме неко уверио да таква такмичења нису одржавана, али сва је прилика да у изворима који о томе говоре има истине :( . Поздрав Аграму из Београда. --
Moram još samo dodati kratak komentar na rečeno. Slika ništa ne znači. Ja mogu staviti tisuću slika nekog predmeta i tvrditi suprotno. Jedna ozbiljna kompanija kao Solingen sigurno se ne će baviti komentarima na wikipedijama. Trebali biste sljediti primjer ostalih wikipedija gdje je isti članak predložen za brisanje. Eto, zbogom.
- Да ли је чланак на некој Википедији обрисан? На којој? Тренутно не видим да је ни на једној предложен за брисање. А не очекујем да компанија Солинген даје изјаве за Википедију, већ да да изјаву на било ком месту. Све немачке компаније покушавају да некако хендлују евентуалне компромитујуће детаље из нацистичке прошлости, од коришћења робовске радне снаге до производње гасова за логоре смрти. У сваком случају, непостојање такве изјаве од стране једне озбиљне компаније врло није добар знак. А ти ако те ова тема заиста интересује (и ако имаш јачи стомак), можеш да потражиш неку даљу литературу о овој теми, на пример Магнум кримен. У доба када је писана је била прилично политички неподобна, а педесет година ју је било тешко наћи, тако да је тешко да се ради о пропагандној подвали неких моћних људи. Хроничне теорије завере се успешно лече медикаментима, а Јасеновац није био удобан излетнички камп. Уколико желиш да читаш пријатне бајке сликане ведрим пастелним бојама, предлажем одељак фикције. Истина на жалост није увек пријатна за стомак. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:31, 20. фебруар 2008. (CET)
Majku mu, pa dajte računajte. 8 sati puta 60 minuta puta 3 zaklana čovjeka u minutu, plus pauze za pišanje, i dobije se ta brojka. Zar vi stvarno mislite da neko može fizički osam sati da stoji i kolje ljude? Pa ni piliće male ne možeš toliko dugo da kolješ, a kamoli žive ljude. I gdje je stalo 1360 leševa? Pa da su tijelo na tijelo bacali treba ti hala za sve to. Znam da ćete sad da obrišete ovo što sam ja nažvrljao, al razmislite malo, pa ni Živan i Čvarkov ne bi uspjeli toliko da kolju, još pazi takmičenje, znači treba ti stadion da tolike leševe Srba složiš, a prije toga oni su morali negdje da budu smješteni. U kurac i mi svemu vjerujemo! Haj ćao, pozdrav iz Mrkonjića!
Изглед "србосјека"
Мојим најновијим сазнањима је изглед Србосјека озбиљно доведен у питање. Бар наводи о "специјалној поруџбини" падају у воду, пошто се нож истовјетног облика још од 19. па до средине 20. вијека у њемачкој употребљавао као алатка у пољопривреди за отварање завезаних снопова кукуруза, пшенице и сл. (види исјечак из емисије телевизије HR од 01.10.2007. као и слику ножа у каталогу).
Наравно, овим није искључена употреба овог ножа у усташким логорима, али је навод о специјалној поруџбини датог облика ножа дефинитивно пао у воду. У недостатку других извора и доказа је то једини закључак. Коментари? --Kaster (разговор) 14:14, 28. јун 2009. (CEST)
- Hm... Na Vikipediji na engleskom su navedene reference, a slika je preuzeta odavde, sa sajta United States Holocaust Memorial Museum. Kao izvor za sliku na ovom sajtu naveden je Muzej Revolucije Narodnosti Jugoslavije. Preko Google prevodioca sam malo iščitao onaj forum za koji navodiš link, gde učesnici tvrde da je u pitanju misinterpretacija tog noža kao srbosjeka, za koji ne isključuju da postoji. Da li neko nešto zna o tom muzeju? Na netu ne mogu da pronađem ništa osim da se spominje u kontekstu „with courtesy of“. -- Loshmi (razgovor) 15:26, 28. јун 2009. (CEST)
- Да. Један тип је на свом тавану (или гдје већ) нашао такав нож и на том форуму је питао "стручњаке" шта мисле о томе да ли се о том ножу ради о србосјеку. Као што си рекао, нико није искључио могућност да су такви ножеви употребљавани и у конц-логорима али и скепсу да се ради о специјалној наруџби и дизајну за те сврхе. Могуће је чак да се ради о специјалној наруџбини адаптације тог ножа, пошто су наводно оргинални "србосјеци" оштри на врху док су ови пољопривредни на врху тупи. То о поруџбини и специјалном дизајну је мислим за сада непотрвђено и требало би брисати из текста чланка. --Kaster (разговор) 20:53, 28. јун 2009. (CEST)
О изгледу
Слика преузета из: ISBN 978-86-906329-3-0
http://www.uploadhouse.com/viewfile.php?id=5328630
Password: CrUsaders
Dodati citat
Примерак ножа - стр. 73 Nož so zaplenili partizani ujetemu ustaškemu klavcu
iz Nikola Nikolić: Taborišče smrti--Jasenovac, Založba "Borec,", 1969
https://de.wikipedia.org/wiki/GarbenmesserIvo.rilovic (разговор) 17:30, 19. август 2022. (CEST)