Разговор:Шопи/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Извор

А како би било да се овде постави бар некакав извор података? --  Перунски  ☎ 02:33, 24. март 2010. (CET)

Једини извор података - wikipedia на енглеском!! 109.245.64.152 (разговор) 22:04, 7. децембар 2011. (CET)

Националност

Чини ми се да је завод за статистику признао Шопе као посебну националност на попису 2011: http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf (погледати страну 12). Изгледа да завод на сваком попису прогласи неку нову националност. :) ПАНОНИАН (разговор) 19:01, 30. новембар 2012. (ЦЕТ)

Нигде нису дефинисани као посебна етницка група па тако ни у попису вец као статистицка категорија. Лацкопе (разговор) 12:00, 6. јануар 2015. (ЦЕТ)лацкопе

На страни 12 овог документа јасно стоји да су дефинисани као национална припадност: http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf ПАНОНИАН (разговор) 15:14, 7. јануар 2015. (ЦЕТ)

Станко Жуљић, Српски етнос и великосрпство, Загреб, 1997

Откад цитирамо „усташке“ ауторе'? Зар није могао да се наведе бољи (угледнији) извор од Станко Жуљић, Српски етнос и великосрпство, Загреб, 1997.--Нимчевић разговор  11:49, 9. јануар 2015. (ЦЕТ)

Па наведи га, ко ти брани? ПАНОНИАН (разговор)

Лелеееее, ти си ПЕТ пута цитирао овог аутора! О.о--Нимчевић разговор  12:14, 9. јануар 2015. (ЦЕТ)

Да није жалосно било би смесно ста све ради овај корисник да би своја субјективна убедјења оправдао,позива се на хрватског аутора а добро се зна колико су они објективни када су у питању Срби, питам одакле и ова цифра 280,000?Како мозес да тврдиш да је становниство вецином сопског порекла,да ниси можда етнолог које је радио истраживања на том простору???Лацкопе (разговор) 18:48, 9. јануар 2015. (ЦЕТ)лацкопе

Није проблем што је Хрват. Знам за неке Хрвате научнике који су врло цењени код нас: Фрањо Баришић, Виктор Новак, Петар Скок. Међутим, овај не само што је сумњив, него је и тотално небитан у овој причи. Иначе, да се зна, учествовао у изради једног зборника радова који вам се неће баш свидети.

M. Брандт, Б. Човић, С. Летица, Р. Павић, З. Томац, M. Валентић, С. Жуљић, Извори великосрпске агресије. Расправе, документи, картографски прикази, Загреб 1991.

А ево шта каже о Јасоновцу и жртвама у Станко Жуљић, Српски етнос и великосрпство, Загреб, 1997, стр. 69:

Тако се нпр. најчешће говорило како је у логору Јасеновац тијеком рата изгубило живот 600 до 700 тисућа Срба и ту се бројку готово није смјело доводити у питање.131 Тек након више десетљећа смјело се о жртвама говорити отвореније.

Ратни губици Југославије у људству остали су у српској публицистици трајно спорна тема. У њој су Срби понајприје жртве, а Хрвати "кривци" тога страдања. Прорачуни што су их неовисно обавили Б. Кочевић 132 иВ. Зерјавић 133 углавном се подударају. Према подацима V. Жерјавића тијеком Другога свјетског рата на подручју Југославије укупно је погинуло, било убијено и умрло од посљедица рата 947.000 особа. Међу жртвама било је 237.000 бораца антифашистичког покрета, 501.000 жртава рата и 209.000 особа судионика у окупацијској власти, односно политичким установама што их је она утемељила...

Рашчлани ли се податак о 48.000 погинулих у свима логорима на подручју Хрватске, закључак гледе логора Јасеновац успоређен с кривотворином о 700.000 (понекад се спомиње чак и милијун) Срба побијених у том логору, показује у коликим је размјерама српска пропаганда способна занемарити здраворазумску просудбу, јер толики број жртава очевидно није био могућ - људи заправо нису ни постојали.135--Нимчевић разговор  20:25, 9. јануар 2015. (ЦЕТ)

Не би ме чудло да угледамо овде и Синишу Главашевића.--Нимчевић разговор  20:36, 9. јануар 2015. (ЦЕТ)

Наравно да има изузетака али их је већина антисрпски настројена,њему не би био проблем да цитира Старчевића ако би се то поклопило са његовим убедјењима.Инаце данас становниство сопског порекла насељава опстине Димитровград или Цариброд(сто је и прави назив јер су садашњи наметнули комунисти),Босилеград и делове опстина Бабусница,Пирот и веома мало Сурдулица и они се 90% изјашњавају као Бугари ако неко не верује слободно нека додје доле тако да је ова мапа цвијицевог соплука поприлицно тацна док ова друга,довољно је да видим да је на њој приказан као регион Пресевска долина па да ми буде непоуздана јер су тај термин измислили Сиптари али нажалост многи у Србији прихватили углавном због незнања. Лацкопе (разговор) 21:41, 9. јануар 2015. (ЦЕТ)лацкопе

Чињеница је да данас Сопи не постоје као етничка група вец је то сада регионални назив за људе који живе у опстинама које сам навео. Лацкопе (разговор) 23:34, 9. јануар 2015. (ЦЕТ)лацкопе

Имате ли вас двојица да покажете било какав извор који би потврдио ваше тврдње или оповргао тврдње из извора који је коришћен у чланку? ПАНОНИАН (разговор) 18:09, 11. јануар 2015. (ЦЕТ)

Твој извор је оспорио Нимцевиц и ја се у потпуности слажем са њим тако да ти не вреди много сто се служиш свим могућим средствима да би изгурао свој став јер нећеш моћи овако јос дуго.Ако си толико сигуран да постоји данас народ Сопи слободно посети Пирот,Криву Паланку или Благоевград а не да овде пишеш небулозе како је "неких 280.000 људи већином сопског порекла". Лацкопе (разговор) 17:05, 12. јануар 2015. (ЦЕТ)лацкопе

Ево примера погрешног цитирања. У усташком изворнику пише: "У Војној географији из 1922. године упозорује се на посебне етничке скупине у источној Србији: На југоистоку живе између чисто српског и чисто бугарског подручја Шопи или Торлаци. Они чине засебну етнографску групу која се разликује по наречју по ношњи и по обичајима и по физиономији од правог српског као и од правог српског као и од правог бугарског становништва, чинећи прелазну зону између оба". Ова реченица не може послужити као референца реченици да су Шопи подгрупа Бугара и Срба.

Шопи или Шопови су етнографска подгрупа [1] Срба, Бугара и Македонаца, настањена на централном Балкану, у југоисточној Србији, западној Бугарској и источној Македонији.

Напротив, може да послужи као референца реченици да су Шопи посебна етнографска група која се подједнако разликује и од Бугара и од Срба. Ако сте пажљиво читали могли сте видети да се ту усташа Станко позива на некакав географски приручник из 1922. Господо, ми живимо у 2015. Прошло је скоро 100, а у међувремену се много тога променило.--Владимир Нимчевић (разговор) 19:16, 12. јануар 2015. (ЦЕТ)

Одлично запажање колега Нимцевицу,знаци да ми овде имамо "фалсификовање референци" заста је дотични мене био оптужио??? Лацкопе (разговор) 21:32, 12. јануар 2015. (ЦЕТ)лацкопе

Треба обавестити администраторе о овоме.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:01, 13. јануар 2015. (ЦЕТ)

Попис

Желим да обавестим дотичног корисника да његов једини извор на који се позива да су Сопи и Торлаци етничке групе је и ЗВАНИЦНО у потпуности нерелевантан.Пре три дана сам послао мејл РЗС-у са питањем зашто су Торлаци и Сопи приказани као посебна припадност и ево дела одговора: Дакле, статистика не одређује етничке групе, већ само приказује прикупљене податке. Срдачан поздрав, Јасна Миланковић

Одељење за дисеминацију и односе са јавношћу Лацкопе (разговор) 21:47, 12. јануар 2015. (ЦЕТ)лацкопе

Ево такодје из овог чланка се може видети да Сопи нису етничка група нити подгрупа вец регионални назив

http://www.danas.rs/danasrs/periskop/orata_kopata_daj_mi_cica_momata_.48.html?news_id=211573

članak definitivno treba da se preuredi. Lackope (разговор) 21:18, 17. јануар 2015. (CET)lackope

Језик Шопа

Sorry for using English, as I'm not really able to express myself in Serbian (and I expect that using Bulgarian would be even more objectionable). The claim that the Shopi in Western Bulgaria (more specifically Breznik, Tran, Radomir and Belogradcik) who speak the Torlak (or Тимочко-лужнички) dialect actually speak Serbian violates Wikipedia's policy of neutrality. This viewpoint is not shared by linguists outside Serbia where these dialects are considered either transitional between Serbian and Bulgarian) or outright Bulgarian. Furthermore, the overwhelming majority of the populations consider their native language to be Bulgarian. The same is incidentally also true of the Bulgarian minority in Serbia. On another note calling the Western Bulgarian dialects "so called" is also a violation of the neutrality policy by attempting to make their classification dubious without any serious basis. There is also no such thing as "jakavian" speech, nor can the ekavian speech, which is solely a subdivision of Serbian be expanded to Bulgarian. This is original research, also a violation of Wikipedia policy.

Therefore I'm removing the passages that violate the policy of neutrality and no original research. If the claim about Bulgarians speaking Serbian is reinserted, there should at least be a note that this is not an opinion of anyone but Serbian linguists. Kostja (разговор) 18:52, 23. мај 2016. (CEST)