Разговор:Шопи/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Извор

А како би било да се овде постави бар некакав извор података? --  Перунски  ☎ 02:33, 24. март 2010. (CET)

Једини извор података - wikipedia на енглеском!! 109.245.64.152 (разговор) 22:04, 7. децембар 2011. (CET)

Националност

Чини ми се да је завод за статистику признао Шопе као посебну националност на попису 2011: http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf (погледати страну 12). Изгледа да завод на сваком попису прогласи неку нову националност. :) PANONIAN (разговор) 19:01, 30. новембар 2012. (CET)

Nigde nisu definisani kao posebna etnicka grupa pa tako ni u popisu vec kao statisticka kategorija. Lackope (разговор) 12:00, 6. јануар 2015. (CET)lackope

На страни 12 овог документа јасно стоји да су дефинисани као национална припадност: http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf PANONIAN (разговор) 15:14, 7. јануар 2015. (CET)

Stanko Žuljić, Srpski etnos i velikosrpstvo, Zagreb, 1997

Откад цитирамо „усташке“ ауторе'? Зар није могао да се наведе бољи (угледнији) извор од Stanko Žuljić, Srpski etnos i velikosrpstvo, Zagreb, 1997.--Нимчевић разговор  11:49, 9. јануар 2015. (CET)

Па наведи га, ко ти брани? PANONIAN (разговор)

Лелеееее, ти си ПЕТ пута цитирао овог аутора! O.o--Нимчевић разговор  12:14, 9. јануар 2015. (CET)

Da nije žalosno bilo bi smesno sta sve radi ovaj korisnik da bi svoja subjektivna ubedjenja opravdao,poziva se na hrvatskog autora a dobro se zna koliko su oni objektivni kada su u pitanju Srbi, pitam odakle i ova cifra 280,000?Kako mozes da tvrdiš da je stanovnistvo vecinom sopskog porekla,da nisi možda etnolog koje je radio istraživanja na tom prostoru???Lackope (разговор) 18:48, 9. јануар 2015. (CET)lackope

Није проблем што је Хрват. Знам за неке Хрвате научнике који су врло цењени код нас: Фрањо Баришић, Виктор Новак, Петар Скок. Међутим, овај не само што је сумњив, него је и тотално небитан у овој причи. Иначе, да се зна, учествовао у изради једног зборника радова који вам се неће баш свидети.

M. Brandt, B. Čović, S. Letica, R. Pavić, Z. Tomac, M. Valentić, S. Žuljić, Izvori velikosrpske agresije. Rasprave, dokumenti, kartografski prikazi, Zagreb 1991.

А ево шта каже о Јасоновцу и жртвама у Stanko Žuljić, Srpski etnos i velikosrpstvo, Zagreb, 1997, стр. 69:

Tako se npr. najčešće govorilo kako je u logoru Jasenovac tijekom rata izgubilo život 600 do 700 tisuća Srba i tu se brojku gotovo nije smjelo dovoditi u pitanje.131 Tek nakon više desetljeća smjelo se o žrtvama govoriti otvorenije.

Ratni gubici Jugoslavije u ljudstvu ostali su u srpskoj publicistici trajno sporna tema. U njoj su Srbi ponajprije žrtve, a Hrvati "krivci" toga stradanja. Proračuni što su ih neovisno obavili B. Kočević 132 iV. Zerjavić 133 uglavnom se podudaraju. Prema podacima V. Žerjavića tijekom Drugoga svjetskog rata na području Jugoslavije ukupno je poginulo, bilo ubijeno i umrlo od posljedica rata 947.000 osoba. Među žrtvama bilo je 237.000 boraca antifašističkog pokreta, 501.000 žrtava rata i 209.000 osoba sudionika u okupacijskoj vlasti, odnosno političkim ustanovama što ih je ona utemeljila...

Raščlani li se podatak o 48.000 poginulih u svima logorima na području Hrvatske, zaključak glede logora Jasenovac uspoređen s krivotvorinom o 700.000 (ponekad se spominje čak i milijun) Srba pobijenih u tom logoru, pokazuje u kolikim je razmjerama srpska propaganda sposobna zanemariti zdravorazumsku prosudbu, jer toliki broj žrtava očevidno nije bio moguć - ljudi zapravo nisu ni postojali.135--Нимчевић разговор  20:25, 9. јануар 2015. (CET)

Не би ме чудло да угледамо овде и Синишу Главашевића.--Нимчевић разговор  20:36, 9. јануар 2015. (CET)

Naravno da ima izuzetaka ali ih je većina antisrpski nastrojena,njemu ne bi bio problem da citira Starčevića ako bi se to poklopilo sa njegovim ubedjenjima.Inace danas stanovnistvo sopskog porekla naseljava opstine Dimitrovgrad ili Caribrod(sto je i pravi naziv jer su sadašnji nametnuli komunisti),Bosilegrad i delove opstina Babusnica,Pirot i veoma malo Surdulica i oni se 90% izjašnjavaju kao Bugari ako neko ne veruje slobodno neka dodje dole tako da je ova mapa cvijicevog sopluka poprilicno tacna dok ova druga,dovoljno je da vidim da je na njoj prikazan kao region Presevska dolina pa da mi bude nepouzdana jer su taj termin izmislili Siptari ali nažalost mnogi u Srbiji prihvatili uglavnom zbog neznanja. Lackope (разговор) 21:41, 9. јануар 2015. (CET)lackope

Činjenica je da danas Sopi ne postoje kao etnička grupa vec je to sada regionalni naziv za ljude koji žive u opstinama koje sam naveo. Lackope (разговор) 23:34, 9. јануар 2015. (CET)lackope

Imate li vas dvojica da pokažete bilo kakav izvor koji bi potvrdio vaše tvrdnje ili opovrgao tvrdnje iz izvora koji je korišćen u članku? PANONIAN (разговор) 18:09, 11. јануар 2015. (CET)

Tvoj izvor je osporio Nimcevic i ja se u potpunosti slažem sa njim tako da ti ne vredi mnogo sto se služiš svim mogućim sredstvima da bi izgurao svoj stav jer nećeš moći ovako jos dugo.Ako si toliko siguran da postoji danas narod Sopi slobodno poseti Pirot,Krivu Palanku ili Blagoevgrad a ne da ovde pišeš nebuloze kako je "nekih 280.000 ljudi većinom sopskog porekla". Lackope (разговор) 17:05, 12. јануар 2015. (CET)lackope

Ево примера погрешног цитирања. У усташком изворнику пише: "U Vojnoj geografiji iz 1922. godine upozoruje se na posebne etničke skupine u istočnoj Srbiji: Na jugoistoku žive između čisto srpskog i čisto bugarskog područja Šopi ili Torlaci. Oni čine zasebnu etnografsku grupu koja se razlikuje po narečju po nošnji i po običajima i po fizionomiji od pravog srpskog kao i od pravog srpskog kao i od pravog bugarskog stanovništva, čineći prelaznu zonu između oba". Ова реченица не може послужити као референца реченици да су Шопи подгрупа Бугара и Срба.

Шопи или Шопови су етнографска подгрупа [1] Срба, Бугара и Македонаца, настањена на централном Балкану, у југоисточној Србији, западној Бугарској и источној Македонији.

Напротив, може да послужи као референца реченици да су Шопи посебна етнографска група која се подједнако разликује и од Бугара и од Срба. Ако сте пажљиво читали могли сте видети да се ту усташа Станко позива на некакав географски приручник из 1922. Господо, ми живимо у 2015. Прошло је скоро 100, а у међувремену се много тога променило.--Владимир Нимчевић (разговор) 19:16, 12. јануар 2015. (CET)

Odlično zapažanje kolega Nimcevicu,znaci da mi ovde imamo "falsifikovanje referenci" zasta je dotični mene bio optužio??? Lackope (разговор) 21:32, 12. јануар 2015. (CET)lackope

Треба обавестити администраторе о овоме.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:01, 13. јануар 2015. (CET)

Popis

Želim da obavestim dotičnog korisnika da njegov jedini izvor na koji se poziva da su Sopi i Torlaci etničke grupe je i ZVANICNO u potpunosti nerelevantan.Pre tri dana sam poslao mejl RZS-u sa pitanjem zašto su Torlaci i Sopi prikazani kao posebna pripadnost i evo dela odgovora: Дакле, статистика не одређује етничке групе, већ само приказује прикупљене податке. Срдачан поздрав, Јасна Миланковић

Одељење за дисеминацију и односе са јавношћу Lackope (разговор) 21:47, 12. јануар 2015. (CET)lackope

Evo takodje iz ovog članka se može videti da Sopi nisu etnička grupa niti podgrupa vec regionalni naziv

http://www.danas.rs/danasrs/periskop/orata_kopata_daj_mi_cica_momata_.48.html?news_id=211573

članak definitivno treba da se preuredi. Lackope (разговор) 21:18, 17. јануар 2015. (CET)lackope

Језик Шопа

Sorry for using English, as I'm not really able to express myself in Serbian (and I expect that using Bulgarian would be even more objectionable). The claim that the Shopi in Western Bulgaria (more specifically Breznik, Tran, Radomir and Belogradcik) who speak the Torlak (or Тимочко-лужнички) dialect actually speak Serbian violates Wikipedia's policy of neutrality. This viewpoint is not shared by linguists outside Serbia where these dialects are considered either transitional between Serbian and Bulgarian) or outright Bulgarian. Furthermore, the overwhelming majority of the populations consider their native language to be Bulgarian. The same is incidentally also true of the Bulgarian minority in Serbia. On another note calling the Western Bulgarian dialects "so called" is also a violation of the neutrality policy by attempting to make their classification dubious without any serious basis. There is also no such thing as "jakavian" speech, nor can the ekavian speech, which is solely a subdivision of Serbian be expanded to Bulgarian. This is original research, also a violation of Wikipedia policy.

Therefore I'm removing the passages that violate the policy of neutrality and no original research. If the claim about Bulgarians speaking Serbian is reinserted, there should at least be a note that this is not an opinion of anyone but Serbian linguists. Kostja (разговор) 18:52, 23. мај 2016. (CEST)