Сенегал (река)

С Википедије, слободне енциклопедије

Сенегал
Опште информације
Дужина1.790 km
Река на Викимедијиној остави
Senegal River at Dagana, Senegal
Просечан месечни проток (m3/s) на хидрометријској станици Дагана у периоду 1903-1974.[1]

Сенегал је река у западној Африци, дугачка 1.790 км. Површина слива јој износи 483,181 km².

Настаје од река Семефе и Бафинг, чија се изворишта налазе у Гвинеји, а састају се код града Бафулабе у Малију и формирају реку Сенегал. Низводно од града Бафулабе, река протиче кроз Талари клисуру и формира Гуина водопаде. По изласку из Малија, Сенегал тече према Атлантику, правећи природну границу између држава Сенегал и Мауританија. Најзначајније притоке Сенегала су Фалеме, Каракоро и Горгол.

Река Сенегал има две велике бране: Манантали у Малију и Мака Диама на граници Сенегала са Мауританијом.

Географија[уреди | уреди извор]

Извориште Сенегала су реке Семеф (Бакоје) и Бафинг[2][3] које обе потичу из Гвинеје;[4][5] оне чине мали део границе између Гвинеје и Малија пре него што се споје у Бафоулаб у Малију. Одатле, река Сенегал тече на запад, а затим на север кроз Талари клисуре у близини Галоуга и преко водопада Гуина, затим нежније тече поред Кајеса, где прима Колимбине. Након што тече заједно са Каракором, продужава ток првог дуж границе Мали-Мауританија за неколико десетина километара до Бакела где тече заједно са реком Фалем, која такође извире у Гвинеји, а затим тече малим делом границе Гвинеја-Мали, да би потом пратила већи део границе Сенегала и Малија до Бакела. Сенегал даље тече кроз полусушно земљиште на северу Сенегала, формирајући границу са Мауританијом и улива се у Атлантик. У Кадију прихвата Горгол из Мауританије. Течећи кроз Боге стиже до Ричард Тола где му се придружује Ферло који долази из Лак де Гије у унутрашњости Сенегала. Река пролази кроз Росо и, приближава се свом ушћу, око сенегалског острва на коме се налази град Сен Луј, да би потом скренула на југ. Од Атлантског океана одваја га танка трака песка која се зове Лонг де Барбари пре него што се излије у сам океан.

Река има две велике бране дуж свог тока, вишенаменску брану Манантали у Малију и брану Мака-Дјама низводно на граници Мауританије и Сенегала, близу излаза у море, спречавајући приступ сланој води узводно. Између Мананталија и Мака-Дјама налази се хидроелектрана Фелоу која је првобитно завршена 1927. године и користи брану. Електрана је замењена 2014. Године 2013, почела је изградња хидроелектране Гвина узводно од Фелоа на водопадима Гвина.

Река Сенегал има слив од 270,000 km2 (104,248 sq mi), средњи проток од 680 m3/s (24.000 cu ft/s) и годишњи проток од 21,5 km3 (5,2 cu mi).[6][7] Важне притоке су река Фалем,[8] река Каракоро[9] и река Горгол.

Низводно од Каедија река се дели на два крака. Леви крак који се зове Дуве тече паралелно са главном реком на северу. После 200 km (120 mi) два крака се поново спајају неколико километара низводно од Пондора. Дугачак појас земље између два огранка назива се Иле а Морфил.[6]

Мали, Мауританија и Сенегал су 1972. основали Организацију за развој реке Сенегал (OMVS) за управљање речним басеном. Гвинеја се придружила 2005.

У данашње време, река се веома ограничено користи за превоз робе и путника. OMVS је размотрила изводљивост стварања пловног канала ширине 55 m (180 ft) између малог града Амбидедија у Малију и Сен Луја, на удаљености од 905 km (562 mi). То би дало Малију без излаза на море директан пут до Атлантског океана.[6]

Водена фауна у сливу реке Сенегал је уско повезана са оном у сливу реке Гамбије, а ове две реке се обично комбинују у оквиру једне екорегије познате као слив Сенегал-Гамбија. Иако је богатство врста умерено велико, само три врсте жаба и једна риба су ендемичне за овај екорегион.[10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hydrographic data for Dagana, Senegal 1903-1974, Unesco International Hydrological Programme, Приступљено 24. 5. 2012 .
  2. ^ Mohamed Saliou Camara; Thomas O'Toole; Janice E. Baker (7. 11. 2013). Historical Dictionary of Guinea. Scarecrow Press. стр. 38. ISBN 978-0-8108-7969-0. 
  3. ^ M. van der Knaap; Food and Agriculture Organization of the United Nations (1994). Status of Fish Stocks and Fisheries of Thirteen Medium-sized African Reservoirs. Food & Agriculture Org. стр. 19. ISBN 978-92-5-103581-8. 
  4. ^ Caractéristiques physiques du fleuve Sénégal (на језику: French), Organisation pour la mise en valeur du fleuve Sénégal, Архивирано из оригинала 16. 7. 2013. г., Приступљено 2. 6. 2012 .
  5. ^ Maïga, Mahamadou (1995), Le bassin du fleuve Sénégal: de la Traite négrière au développement sous-régional autocentré (на језику: French), L'Harmattan, стр. 14 footnotes 4, 5 .
  6. ^ а б в SENEGAL-HYCOS: Renforcement des capacités nationales et régionales d'observation, transmission et traitement de données pour contribuer au développement durable du bassin du Fleuve Sénégal (Document de projet préliminaire) (PDF) (на језику: француски), Système Mondial d’Observation du Cycle Hydrologique (WHYCOS), 2007, Архивирано из оригинала (PDF) 28. 12. 2013. г. .
  7. ^ UNH/GRDC Composite Runoff Fields V 1.0 data for Dagana.
  8. ^ SENEGAL-HYCOS: Renforcement des capacités nationales et régionales d’observation, transmission et traitement de données pour contribuer au développement durable du bassin du Fleuve Sénégal (Document de projet préliminaire) (PDF) (на језику: француски), Système Mondial d’Observation du Cycle Hydrologique (WHYCOS), 2007, стр. 4, Архивирано из оригинала (PDF) 2013-12-28. г. .
  9. ^ SENEGAL-HYCOS: Renforcement des capacités nationales et régionales d’observation, transmission et traitement de données pour contribuer au développement durable du bassin du Fleuve Sénégal (Document de projet préliminaire) (PDF) (на језику: French), Système Mondial d’Observation du Cycle Hydrologique (WHYCOS), 2007, стр. 4, Архивирано из оригинала (PDF) 2013-12-28. г. .
  10. ^ Freshwater Ecoregions of the World (2008). Senegal-Gambia. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2011) Accessed 2 May 2011.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Senegal (river)”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 24 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 639. 
  • João de Barros (1552–59) Décadas da Ásia: Dos feitos, que os Portuguezes fizeram no descubrimento, e conquista, dos mares, e terras do Oriente.. Vol. 1 (Dec I, Lib.1-5).
  • Beazley, C.R. (1899) "Introduction" to vol. 2 of C.R. Beazley and E. Prestage, editors, Zurara's The Chronicle of the Discovery and Conquest of Guinea. London: Haklyut
  • Boilat, Fr. David (1853). Esquisses sénégalaises: physionomie du pays, peuplades, commerce, religions, passé et avenir, récits et légendes' (на језику: француски). Paris: P. Bertrand. 
  • Alvise Cadamosto (1460s) "Il Libro di Messer Alvise Ca da Mosto Gentilhuomo Venetiano" & "Navigatione del Capitano Pietro di Sintra Portoghese scritta per il medesimo M. Alvise da Ca da Mosto", as printed in Venice (1550), by Giovanni Battista Ramusio, ed., Primo volume delle navigationi et viaggi nel qua si contine la descrittione dell'Africa, et del paese del Prete Ianni, on varii viaggi, dal mar Rosso a Calicut,& infin all'isole Molucche, dove nascono le Spetierie et la navigatione attorno il mondo.. online (English translation: "Original Journals of the Voyages of Cada Mosto and Piedro de Cintra to the Coast of Africa, the former in the years 1455 and 1456, and the latter soon afterwards", in R. Kerr, 1811, A General History of Voyages and Travels to the end of the 18th century, vol. 2, Edinburgh: Blackwood. online)
  • Cooley, W. D. (1841). The Negroland of the Arabs examined and explained; or, An inquiry into the early history and geography of Central Africa (на језику: енглески). London: Arrowsmith. 
  • Delafosse, M. (1912) Haut-Sénégal-Niger. 3 vols, Paris: Emil Larose.
  • Hrbek, I. (1992) Africa from the Seventh to the Eleventh century. University of California Press.
  • Levtzion, N. (1973) Ancient Ghana and Mali London: Methuen
  • Levtzion, N. and J.F.P. Hopkins, editors, (2000) Corpus of early Arabic sources for West African history, Princeton, NJ: Markus Wiener.
  • Leo Africanus (1526) "Descrittione dell' Africa, & delle cose notabili che lui sono, per Giovan Lioni Africano"Descrittione dell’Africa", as printed in Venice (1550), by Giovanni Battista Ramusio, ed., Primo volume delle navigationi et viaggi nel qua si contine la descrittione dell'Africa, et del paese del Prete Ianni, on varii viaggi, dal mar Rosso a Calicut,& infin all'isole Molucche, dove nascono le Spetierie et la navigatione attorno il mondo.. English trans. 1896, as The History and Description of Africa, and of the notable things therein contained. London: Haklyut. vol. 1
  • Major, Richard Henry (1868). The Discoveries of Prince Henry the Navigator: and their results; being the narrative of the discovery by sea, within one century, of more than half the world (на језику: енглески) (1877 изд.). London: S. Low, Marston, Searle, & Rivington. 
  • Luis de Marmol Carvajal (1573) Primera Parte de la Descripción General de Áffrica, con todos los successos de guerras que a auido entre los infieles, ye el pueblo Christiano, y entre ellos mesmos, desde que Mahoma inueto su secta, hasta el año del señor 1571. Granada: Rabut.
  • Mauny, R. (1961). „Tableau géographique de l'ouest africain au moyen-âge d' après les sources écrites, la tradition et l'archéologie”. Mémoire de l'Institut Fondamental d'Afrique Noire. Dakar. 61. 
  • McIntosh, Susan Keech (април 1981). „A Reconsideration of the Wangara/Palolus Island of Gold”. Journal of African History (на језику: енглески). 22 (2): 145—158. ISSN 1469-5138. S2CID 162961695. doi:10.1017/S002185370001937X. 
  • Monteil, Vincent (1964). l'Islam Noir (на језику: француски). Paris: Edit. du Seuil. ISBN 978-2020024624. 
  • Monteil, Vincent (1968). „al-Bakri (Cordoue, 1068) - Routier de l'Afrique blanche et noire du Nord-Ouest: Traduction nouvelle de seize chapitres, sur le MS arabe 17 Bd PSS/902 du British Museum”. Bulletin de l'Ifan. 30: 39—116. 
  • A Phérotée de La Croix (1688) Relation universelle de l'Afrique, ancienne et moderne Alyon: Amaulry
  • Pliny the Elder (c. 30 AD) Naturalis Historiae. [1855 edition, John Bostock and Henry Thomas Riley transl. The Natural History of Pliny. London: H.G. Bohn. vol 1. (Bks I - V)
  • Russell, P. E. (2000). Prince Henry 'the Navigator': a life. New Haven, Conn: Yale University Press. ISBN 9780300091304. 
  • Livio Sanuto (1588) Geografia di M. Livio Sanvto distinta in XII libri. Ne' quali, oltra l'esplicatione di molti luoghi di Tolomeo e della Bussola, e dell' Aguglia; si dichiarano le Provincie, Popoli, Regni, Città; Porti, Monti, Fiumi, Laghi, e Costumi dell' Africa. Con XII tavole di essa Africa in dissegno di rame. Aggiuntivi de piu tre Indici da M. Giovan Carlo Saraceni, Venice: Damiano Zenaro.
  • Winter, Heinrich (јануар 1962). „The Fra Mauro Portolan chart in the Vatican”. Imago Mundi (на језику: енглески). 16 (1): 17—28. ISSN 0308-5694. JSTOR 1150299. doi:10.1080/03085696208592198. 
  • Gomes Eanes de Zurara (1453) Crónica dos feitos notáveis que se passaram na Conquista da Guiné por mandado do Infante D. Henrique or Chronica do descobrimento e conquista da Guiné. [Trans. 1896-99 by C.R. Beazley and E. Prestage, The Chronicle of the Discovery and Conquest of Guinea, London: Haklyut, v.1, v.2
  • Betz, R. L. (2007). The Mapping of Africa: a cartobibliography of printed maps of the African continent to 1700. Hes & de Graaf. ISBN 978-90-6194-489-8. 
  • Davidson, Basil (1998). West Africa Before the Colonial Era: a history to 1850. London: Longman. ISBN 0-582-31852-1. 
  • De la Roncière, Charles (1925). La découverte de l'Afrique au moyen âge. 2 volumes. Cairo: Société Royale de Géographie d'Égypte. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Сенегал на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сенегал_(река)&oldid=27556396”