Гвинеја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Република Гвинеја
République de Guinée  (француски)
Крилатица: Рад, правда, солидарност
(франц. Travail, Justice, Solidarité)
Химна: Слобода
(франц. Liberté)
Положај Гвинеје
Главни град Конакри
Службени језик француски
Владавина
Председник Алфа Конде
Председник Владе Мамади Иоула
Историја
Независност Од Француске
2. октобар 1958.
Географија
Површина
 — укупно 245.857 km2(75)
 — вода (%) 0
Становништво
 — 2010.[1] 10.824.200(78)
 — густина 44,03 ст./km2
Економија
Валута гвинејски франак
 — стоти део валуте ‍100 сентима‍
Остале информације
Временска зона UTC 0
Интернет домен.gn
Позивни број +224

Гвинеја (франц. Guinée), званично Република Гвинеја (франц. République de Guinée), је држава у западној Африци.[2] Главни град Гвинеје је Конакри.

Гвинеја се налази уз обалу Атлантског океана, одакле се у луку спушта на југоисток. Граничи се са Гвинејом-Бисао, Сенегалом, Малијем, Обалом Слоноваче, Либеријом и Сијера Леонеом.

Име[уреди]

О настанку имена земље постоји легенда. По легенди, француски дошљаци су упитали групу жена које су прале рубље на обали реке за име земље. Оне су у страху одговориле: „Гине наи мора“, што на локалном језику значи: „Ми смо жене“.

Историја[уреди]

Зна се да је Гвинеја око 900. припадала царству Гана. Од 13. до 16. века на територији данашње Гвинеје су владала царства Мали, па затим Сонгаи. Португалски истраживачи су стигли до обала Гвинеје између 1460. и 1470. Европљани су користили Гвинеју као извор робова и слоноваче. Француска је колонизовала Гвинеју 1890. и укључила је у Француску западну Африку. Гвинеја је била једина француска колонија која је 1958. гласала за независност на референдуму којим је Француска својим колонијама понудила аутономију у Француској уз финансијску помоћ, или независност. Формалан дан проглашења независности је 2. октобар 1958. Први председник, Ахмед Секу Туре (председавао 1957-1984), земљом је управљао као диктатор близак идејама панафричког социјализма. Оваква политика није допринела развоју земље на дужи рок, тако да је Гвинеја и данас једна од сиромашнијих земаља Африке. Од 1984, до смрти 2008, на власти је био Лансана Конте. На председничку функцију је дошао пучем, али ју је легализовао на изборима 1993. Последњих деценија у Гвинеју је стигао велики број избеглица из грађанским ратом захваћених суседних земаља, Либерије и Сијера Леонеа.

Географија[уреди]

Административна подела[уреди]

Положај[уреди]

Државе са којима се Гвинеја граничи су: Обала Слоноваче, Гвинеја Бисао, Либерија, Мали, Сенегал и Сијера Леоне. Површина државе износи 245.857 km².

Геологија и рељеф[уреди]

Воде[уреди]

Флора и фауна[уреди]

Клима[уреди]

Привреда[уреди]

У Гвинеји се налазе највеће светске резерве боксита (25 милијарди метричких тона), а поред њих руде гвожђа, урана, налазишта злата и дијаманата. Трговина бокситом и алуминијумом чини 80% спољне трговине. Око 80% становништва ради у пољопривреди (банане, ананас, кафа, кикирики).

Становништво[уреди]

У држави живи око 9,5 милиона становника од којих су око 40% припадника племена Фулани, 25% племена Малинке и око 10% племена Сусу. Становништво Гвинеје је претежно исламске вероисповести (око 85%), али има и хришћана (око 8%).

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications