Специјалне болнице у Србији
Специјалне болнице у Србији су специјализоване или специјалне установе у систему здравства Републике Србије за једну врсту или групу обољења, указујући на предоминантни тип услуга, односно лечења које обезбеђују становништву. Њихова специфичност је у том што продужено болничко лечење и нега, у овим установа због врсте болести и степена онеспособљености хоспитализованих траје дуже од 30 дана (дуготрајна хоспитализација).[1]
Врсте специјалних болница[уреди | уреди извор]
По својој организацији и функционисању разликује се неколико врста специјалних болница:[2]
- специјалне болнице за акутна стања и обољења,
- специјалне болнице за хроничне болести, пре свега за болничко лечење оболелих од туберкулозе и неспецифичних плућних болести,
- специјалне болнице за лечење оболелих од шећерне болести и других метаболичких поремећаја,
- специјалне болнице за психијатријске болести
- специјалне болнице за рехабилитацију.
Специјалне болнице за психијатријске болести[уреди | уреди извор]
Специјалне болнице за психијатријске болести, као што им и сам назив каже намењене су за лечење психијатријских болесника који пре свега захтевају дуготрајно лечење (просечна дужина хоспитализације таквих болесника износила је преко 178 дана).
У специјалним болницама за психијатријске болести у Републици Србије налази се до 3.250 стандардних болесничких постеља, што није довољно па се њихово лечење обављало и у оквиру општих болница (1.126 болничких постеља), 65 постеља у Специјалној болници за болести зависности у Београду, 500 постеља у Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, 10 постеља у Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину, 120 постеља у оквиру Института за ментално здравље, психијатријских одељења клиничко-болничких и клиничких центара, војних здравствених установа. Што је све укупно чини око 5.300 болничких постеља за психијатријске болести.[3]
У оквиру 3.250 предвиђених болничких постеља:
- до 1.500 постеља користи се за збрињавање и лечење психотичних поремећаја у акутној фази, болести зависности, за форензичку психијатрију, психогеријатрију и психосоцијалну рехабилитацију,
- до 1.750 постеља за хоспитализацију пацијената оболелих од хроничних психијатријских болести.
Списак болница[уреди | уреди извор]
- Специјална болница за психијатријске болести Нови Кнежевац (300 постеља)
- Специјална болница за психијатријске болести Вршац (900 постеља)
- Специјална болница за психијатријске болести Ковин (1.00 постеља)
- Специјална болница за психијатријске болести „Горња Топоница”, Ниш (800 постеља)
Специјалне болнице за плућне болести[уреди | уреди извор]
Специјалне болнице за плућне болести намењене су за за краткотрајну хоспитализацију (чине их 954 постеље „пнеумофтизиолошких” служби у општим болницама, на којима је преко 21.100 хоспитализованих у просеку лечено око 10 дана годишње), затим пулмолошке постеље на клиникама, у институтима, клиничко-болничким и клиничким центрима) и у болницама за продужено лечење и дуготрајну хоспитализацију.[4]
Специјалне болнице за плућне болести служе пре свега за продужено лечење, а мање за дуготрајну хоспитализацију, највећим делом оболелих од неспецифичних плућних болести (примарних и метастатских тумора плућа, хроничне опструктивне болести плућа, астме, плућних инфекција), а у око 10% својих постељних капацитета и оболелих од туберкулозе.
Списак болница[уреди | уреди извор]
За болничко лечење оболелих од туберкулозе и неспецифичних плућних болести, користе се капацитети, ових болница:
- Специјална болница за плућне болести Зрењанин (160 постеља)
- Специјална болница за плућне болести Бела Црква (200 постеља)
- Специјална болница за неспецифичне плућне болести „Сокобања” (150 постеља)
- Специјална болница за пућне болести „Озрен”, Сокобања (290 постеља)
- Специјална болница за плућне болести Сурдулица (100 постеља)
Специјалне болнице за рехабилитацију[уреди | уреди извор]
Специјалне болнице за рехабилитацију су стационарне установе специјализоване за рехабилитацију као део континуираног продужетка лечења и рехабилитације, у оквиру одређеног индикационог подручја, када се функционалне сметње не могу ублажити или отклонити са подједнаком ефикасношћу у амбулантно-поликлиничким условима и у оквиру болничког лечења основне болести.[5]
У овим болницама продужена рехабилитација обезбеђује за следећа индикациона подручја:
- неуролошка обољења,
- обољења срца и крвних судова,
- обољења периферних крвних судова,
- реуматска обољења,
- обољења респираторног система,
- повреде и обољења локомоторног система,
- ендокринолошка обољења.
Специјална болница за рехабилитацију и ортопедску протетику Београд[уреди | уреди извор]
Специјална болница за рехабилитацију и ортопедску протетику (ранији назив Завод за протетику) је специјализована болничка установа за протетичку и ортотичку рехабилитацију, јединствена установа на територији Србије и научно-наставна база Медицинског факултета у Београду.[6]
Завод за протетику је основан 1954. године, по узору на америчке болнице за рехабилитацију жртава рата. Од тада рехабилитација у Заводу подразумева рад у тиму који чине: лекар специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, медицинска сестра, терапеут (физиотерапеут, радни терапеут, окупациони терапеут), дефектолог, психолог, социјални радник, протетичар/ортотичар и консултанти.
Рехабилитациони капацитет Специјалне болнице се састоји од: 3 сале за кинезитерапију, кабинет за електротерапију, кабинет за радну и окупациону терапију. Производни капацитет Специјалне болнице чини кабинет за израду привремених и дефинитивних протеза и ортоза (мерачница, кабинет за ламинацију, термопластика).
У Специјалној болници ради 16 лекара специјалиста физикалне медицине, 1 лекар специјалиста интерне медицине, 16 протетичара - ортотичара, 24 терапуета, 32 медицинске сестре, 3 психолога, 3 дефектолога, 3 социјална радника.
Специјална болница прати светске трендове у изради протеза и ортоза. Чланови главног протетичко - ортотичког тима Специјалне болнице су представници у Board of Serbia of ISPO (Међународно удружење протетичара и ортотичара).
Апликативна служба је у почетку функционисала као мањи погон за израду привремених протеза за горње и доње екстремитете и израду дефинитивних протеза само за тешке случајеве. Међу првима у свету (1964) је почела са коришћењем пластичних маса у изради лежишта за протезе. Временом, ова служба се развила у велики погон за израду протеза за горње и доње екстремитете а у условима рата и ембарга је преузела највећи део оптерећења за референтно подручје.
Списак болница[7][уреди | уреди извор]
| Назив болнице | Постеља за рехабилитацију | Индикације за рехабилитацију | |
|---|---|---|---|
| 1 | Специјална болница за рехабилитацију Меленци | Неуролошка обољења, реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система | |
| 2 | Специјална болница за рехабилитацију Бања Кањижа | Неуролошка обољења, реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система; | |
| 3 | Специјална болница за рехабилитацију „Јунаковић” Апатин | Неуролошка обољења, реуматска обољења, повреде и обољења локомоторног система и ендокринолошка обољења | |
| 4 | Специјална болница за неуролошка и посттрауматска стања Стари Сланкамен | Неуролошка обољења, реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система | |
| 5 | Специјална болница за рехабилитацију Врдник | Реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система | |
| 6 | Специјална болница за рехабилитацију Бања Ковиљача | Реуматска обољења, повреде и обољења локомоторног система и рехабилитацију деце | |
| 7 | Специјална болница за рехабилитацију „Буковичка Бања”, Аранђеловац | Реуматска обољења, обољења респираторног система, повреде и обољења локомоторног система и рехабилитацију деце; | |
| 8 | Специјална болница за неспецифичне плућне болести „Сокобања”, Сокобања | Реуматска обољења, обољења респираторног система, повреде и обољења локомоторног система и рехабилитацију деце; | |
| 9 | Специјална болница за рехабилитацију „Гамзиград”, Зајечар | Неуролошка обољења, обољења периферних крвних судова, реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система | |
| 10 | Специјална болница за болести штитасте жлезде и болести метаболизма „Златибор”, Чајетина | Реуматска обољења, повреде и обољења локомоторног система, ендокринолошка обољења и рехабилитацију деце | |
| 11 | Специјална болница за рехабилитацију Ивањица | Реуматска обољења, обољења респираторног система и повреде и обољења локомоторног система и онколошку рехабилитацију деце | |
| 12 | Специјална болница за лечење и рехабилитацију „Меркур” Врњачка Бања | Неуролошка обољења, реуматска обољења, повреде и обољења локомоторног система и ендокринолошка обољења | |
| 13 | Специјална болница за рехабилитацију „Агенс”, Матарушка Бања, Краљево | Неуролошка обољења, реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система; | |
| 14 | Специјална болница за прогресивне мишићне и неуромишићне болести Нови Пазар | Неуролошка обољења, реуматска обољења, повреде и обољења локомоторног система и рехабилитацију деце | |
| 15 | Специјална болница за рехабилитацију „Рибарска Бања”, Крушевац | Неуролошка обољења, реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система | |
| 16 | Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања”, Ниш | Обољења срца и крвних судова, реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система | |
| 17 | Специјална болница за рехабилитацију „Гејзер”, Сијаринска Бања, Медвеђа | Реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система | |
| 18 | Специјална болница за рехабилитацију Бујановац | Обољења периферних крвних судова, реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система | |
| 19 | Специјална болница за рехабилитацију „Врањска Бања”, Врање | Реуматска обољења и повреде и обољења локомоторног система | |
| 20 | Институт за рехабилитацију, Београд | Неуролошка обољења, обољења срца и крвних судова, реуматска обољења, обољења респираторног система и повреде, обољења локомоторног система и рехабилитацију деце, укључујући и онколошку рехабилитацију |
Специјалне болнице за акутна и хронична обољења и стања[уреди | уреди извор]
.jpg)
Специјалне болнице за акутна и хронична обољења и стања намењене су за пружање краткотрајне хоспитализације једне групе обољења (акутна стања и обољења или хронична интернистичка и неуромускуларна обољења и стања).[8]
Карактеришу их значајно различите вредности показатеља структуре и функционисања.
Списак болница[уреди | уреди извор]
- Специјална болница за реуматске болести Нови Сад (70 постеља)
- Специјална болница за интерне болести Младеновац (127 постеља)
- Специјална болница за ендемску нефропатију Лазаревац (30 постеља)
- Специјална болница за болести зависности (65 постеља)
- Специјална болница за цереброваскуларне болести „Свети Сава” (250 постеља)
- Специјална болница за интерне болести Врњачка Бања (70 постеља)
Специјалне болнице за лечење оболелих од шећерне болести и других метаболичких поремећаја[уреди | уреди извор]
За болничко лечење оболелих од шећерне болести, метаболичких и других поремећаја користе се капацитети специјалних болница у:
- Специјална болница за рехабилитацију „Буковичка Бања”, Аранђеловац
- Специјална болница за лечење и рехабилитацију „Меркур” Врњачка Бања
- Специјална болница за рехабилитацију „Гамзиград”, Зајечар
- Специјална болница за болести штитасте жлезде и болести метаболизма „Златибор”, Чајетина
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Uredba o planu mreže zdravstvenih ustanova”. www.paragraf.rs (на језику: српски). Приступљено 4. 5. 2020.
- ^ Специјалне болнице У: Група аутора, Анализа рада стационарих здравствених установа и коришћење болничке здравствене заштите у Републици Србији у 2015. години, Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” Београд, 2016. стр. 38-39
- ^ Специјалне болнице за психијатријске болести У: Група аутора, Анализа рада стационарих здравствених установа и коришћење болничке здравствене заштите у Републици Србији у 2015. години, Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” Београд, 2016. стр.39-40
- ^ Специјалне болнице за плућне болести У: Група аутора, Анализа рада стационарих здравствених установа и коришћење болничке здравствене заштите у Републици Србији у 2015. години, Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” Београд, 2016. стр.40-41
- ^ Специјалне болнице за рехабилитацију У: Група аутора, Анализа рада стационарих здравствених установа и коришћење болничке здравствене заштите у Републици Србији у 2015. години, Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” Београд, 2016. стр.41-42
- ^ „Специјална болница за рехабилитацију и ортопедску протетику”. Специјална болница за рехабилитацију и ортопедску протетику (на језику: српски). Архивирано из оригинала 17. 02. 2020. г. Приступљено 2020-05-29.
- ^ „Uredba o Planu mreže zdravstvenih ustanova: Сл. лист Р. Србије бр. 5/2020-23, 11/2020-10, 52/2020-3”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Приступљено 5. 5. 2020.
- ^ Специјалне болнице за акутна и хронична обољења и стања У: Група аутора, Анализа рада стационарих здравствених установа и коришћење болничке здравствене заштите у Републици Србији у 2015. години, Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” Београд, 2016. стр.43-44
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
