Пређи на садржај

Стеван Дивјаковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Стеван Дивјаковић
Лични подаци
Датум рођења(1953-07-25)25. јул 1953.
Место рођењаНови Сад, ФНРЈ

Стеван Дивјаковић (Нови Сад, 25. јул 1953) српски је композитор савремене класичне музике.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Дипломирао је 1979. године и магистрирао 1995. године на Академији уметности у Новом Саду – одсек композиција у класи професора Рудолфа Бручија. Стеван је радио као професор и директор музичке школе „Исидор Бајић”,[1] управник Српског народног позоришта [2] у Новом Саду, као и професор и директор на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду.

Својим уметничким ауторитетом Дивјаковић 1987. године обнавља фестивал „ Новосадске музичке свечаности“  у организацији Музичке омладине Новог Сада. Он је био уметнички руководилац фестивала НОМУС, Војвођанске филхармоније и пијанистичког такмичења „Дунав“, члан савета и председник жирија Натпевавање „Мокрањчеви дани“ поводом 150 година од рођења Стевана Стојановића Мокрањца.

Жанровски богат опус, сведочи о аутору заинтересованим за различите правце музике друге половине 20. века. Дивјаковићев опус обухвата опера, два балета, дела за хор, оркестар, вокално-инструменталну музику, камерну музику, солистичку и  музику за драмске представе. Његове композиције изводе се  у готово свим земљама Европе.

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Добитник је великог броја награда и признања:

  • Награда „Петар Коњовић[3]” за животно дело за музичко стваралаштво од националног значаја 2019.
  • Прва награда на конкурсу Европске Радиодифузне Уније (ЕБУ), за композицију „Свечана увертира“ за симфонијски оркестар, 1984.
  • Октобарска награда града Новог Сада 1989.
  • Повеља града Новог Сада, 1986.
  • СИЗ Културе Војводине 1989. додељује награду Стевану Дивјаковићу композитору, за дела „Свечана увертира“ и „Алтум силентиум“
  • Награда „Јован Поповић“, као друштвено признање за стваралаштво и рад од посебног значаја за неговање традиција народноослободилачког рата и социјалистичке револиције народа и народности Војводине у области музичког стваралаштва 1987.
  • СИЗ Културе града Новог Сада додељује захвалницу Стевану Дивјаковићу 1988. за подстицај музичког стваралаштва
  • Универзитет у Новом Саду 2012. Поводом 50-то годишњице АКУД „Соња Маринковић додељује златну значку Стевану Дивјаковићу за изразит уметнички допринос.

Најзначајнија дела

[уреди | уреди извор]
  • Косовска елегија“ за клавир, виолину, флауту и сопран
  • Први гудачки квартет
  • Други гудачки квартет „Lamento per Salvador Allende
  • Sinfonietta Dramatica“ за оркестар хармоника и удараљке
  • Увертира“ за оркестар хармоника и удараљке
  • Аltum silentium“ ( Дубока тишина ) за хор, гудачки оркестар, соло сопран, бас, клавир и удараљк
  • Свечана увертира“ за симфонијски оркестар
  • Симфонијска поема Феникс“ за симфонијски оркестар
  • Владимир и Косара[4] - опера у три чина[5]
  • Предсмртна љубавна песма “ – балет (либрето Симон Грабовац)
  • Аltum silentium “ – балет (либрето Марк Богарт)
  • Бановић Страхиња “ - балет (либрето Перо Зубац)
  • Владимир и Косара“ – опера у два чина (либрето приредио Стеван Дивјаковић користећи либрето „ Владимир и Косара“ Петра Прерадовића, и трагедију „Владислав“Јована Стерије Поповића)
Музика за драмске представе:
  • Мурлин Мурло Н. Кољаде, Ревизор Н. В. Гогоља, Поп Ћира и поп Спира С. Сремца  Лаки комад  Н. Ромчевића,  Мера за меру  В. Шекспира  Ожалошћена породица  Б. Нушића, Грета, страница 89 Л. Хибнера, Мрешћење шарана А. Поповића

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Музичка школа „Исидор Бајић”
  2. ^ Српско народно позориште
  3. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „У новосадској Синагоги додељене награде "Петар Коњовић". ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2020-12-02. 
  4. ^ „VLADIMIR I KOSARA | Srpsko narodno pozorište”. www.snp.org.rs. Архивирано из оригинала 01. 02. 2023. г. Приступљено 2020-12-12. 
  5. ^ „ВЛАДИМИР И КОСАРА | Српско народно позориште”. www.snp.org.rs. Архивирано из оригинала 22. 01. 2021. г. Приступљено 2020-12-12. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Еберст, Антон ( 1994 ). Музички бревијар Новог Сада, 1994.
  • Крајачић, Гордана ( 2018 ). Музички одјеци.
  • Крајачић, Гордана ( 2019 ). Музичке светлости позорнице (опере).
  • Попов, др Душан ( 1996 ). Енциклопедија Новог Сада (свеска 7).
  • Проданов, проф. др Ира ( 2014 ). Албум АЛУМНИ Академије уметности Нови Сад.
  • Радујков - Раде, Светозар ( 2000 ). Споменица музичке школе Исидор Бајић.
  • Радујков - Раде, Светозар ( 2010 ). Нови Сад град музике.
  • Савић, Сенка ( 2018 ). Ерика Маријаш (уметност балета).
  • Српско народно позориште Нови Сад БАЛЕТ ( 2004 ). Првих педесет година
  • Зајцев, Милица ( 2019 ). Тако је почело да се не заборави.