Стеван Дивјаковић
| Стеван Дивјаковић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. јул 1953. |
| Место рођења | Нови Сад, ФНРЈ |
Стеван Дивјаковић (Нови Сад, 25. јул 1953) српски је композитор савремене класичне музике.
Биографија
[уреди | уреди извор]Дипломирао је 1979. године и магистрирао 1995. године на Академији уметности у Новом Саду – одсек композиција у класи професора Рудолфа Бручија. Стеван је радио као професор и директор музичке школе „Исидор Бајић”,[1] управник Српског народног позоришта [2] у Новом Саду, као и професор и директор на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду.
Својим уметничким ауторитетом Дивјаковић 1987. године обнавља фестивал „ Новосадске музичке свечаности“ у организацији Музичке омладине Новог Сада. Он је био уметнички руководилац фестивала НОМУС, Војвођанске филхармоније и пијанистичког такмичења „Дунав“, члан савета и председник жирија Натпевавање „Мокрањчеви дани“ поводом 150 година од рођења Стевана Стојановића Мокрањца.
Жанровски богат опус, сведочи о аутору заинтересованим за различите правце музике друге половине 20. века. Дивјаковићев опус обухвата опера, два балета, дела за хор, оркестар, вокално-инструменталну музику, камерну музику, солистичку и музику за драмске представе. Његове композиције изводе се у готово свим земљама Европе.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]Добитник је великог броја награда и признања:
- Награда „Петар Коњовић[3]” за животно дело за музичко стваралаштво од националног значаја 2019.
- Прва награда на конкурсу Европске Радиодифузне Уније (ЕБУ), за композицију „Свечана увертира“ за симфонијски оркестар, 1984.
- Октобарска награда града Новог Сада 1989.
- Повеља града Новог Сада, 1986.
- СИЗ Културе Војводине 1989. додељује награду Стевану Дивјаковићу композитору, за дела „Свечана увертира“ и „Алтум силентиум“
- Награда „Јован Поповић“, као друштвено признање за стваралаштво и рад од посебног значаја за неговање традиција народноослободилачког рата и социјалистичке револиције народа и народности Војводине у области музичког стваралаштва 1987.
- СИЗ Културе града Новог Сада додељује захвалницу Стевану Дивјаковићу 1988. за подстицај музичког стваралаштва
- Универзитет у Новом Саду 2012. Поводом 50-то годишњице АКУД „Соња Маринковић додељује златну значку Стевану Дивјаковићу за изразит уметнички допринос.
Најзначајнија дела
[уреди | уреди извор]- „Косовска елегија“ за клавир, виолину, флауту и сопран
- „Први гудачки квартет“
- Други гудачки квартет „Lamento per Salvador Allende“
- „Sinfonietta Dramatica“ за оркестар хармоника и удараљке
- „Увертира“ за оркестар хармоника и удараљке
- „Аltum silentium“ ( Дубока тишина ) за хор, гудачки оркестар, соло сопран, бас, клавир и удараљк
- „Свечана увертира“ за симфонијски оркестар
- „Симфонијска поема Феникс“ за симфонијски оркестар
- „Владимир и Косара“[4] - опера у три чина[5]
- „Предсмртна љубавна песма “ – балет (либрето Симон Грабовац)
- „ Аltum silentium “ – балет (либрето Марк Богарт)
- „ Бановић Страхиња “ - балет (либрето Перо Зубац)
- „ Владимир и Косара“ – опера у два чина (либрето приредио Стеван Дивјаковић користећи либрето „ Владимир и Косара“ Петра Прерадовића, и трагедију „Владислав“Јована Стерије Поповића)
- Музика за драмске представе:
- Мурлин Мурло Н. Кољаде, Ревизор Н. В. Гогоља, Поп Ћира и поп Спира С. Сремца Лаки комад Н. Ромчевића, Мера за меру В. Шекспира Ожалошћена породица Б. Нушића, Грета, страница 89 Л. Хибнера, Мрешћење шарана А. Поповића
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Музичка школа „Исидор Бајић”
- ^ Српско народно позориште
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „У новосадској Синагоги додељене награде "Петар Коњовић"”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2020-12-02.
- ^ „VLADIMIR I KOSARA | Srpsko narodno pozorište”. www.snp.org.rs. Архивирано из оригинала 01. 02. 2023. г. Приступљено 2020-12-12.
- ^ „ВЛАДИМИР И КОСАРА | Српско народно позориште”. www.snp.org.rs. Архивирано из оригинала 22. 01. 2021. г. Приступљено 2020-12-12.
Литература
[уреди | уреди извор]- Еберст, Антон ( 1994 ). Музички бревијар Новог Сада, 1994.
- Крајачић, Гордана ( 2018 ). Музички одјеци.
- Крајачић, Гордана ( 2019 ). Музичке светлости позорнице (опере).
- Попов, др Душан ( 1996 ). Енциклопедија Новог Сада (свеска 7).
- Проданов, проф. др Ира ( 2014 ). Албум АЛУМНИ Академије уметности Нови Сад.
- Радујков - Раде, Светозар ( 2000 ). Споменица музичке школе Исидор Бајић.
- Радујков - Раде, Светозар ( 2010 ). Нови Сад град музике.
- Савић, Сенка ( 2018 ). Ерика Маријаш (уметност балета).
- Српско народно позориште Нови Сад БАЛЕТ ( 2004 ). Првих педесет година
- Зајцев, Милица ( 2019 ). Тако је почело да се не заборави.
