1953
| Миленијуми: | |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
 |
1953 на Викимедијиној остави. |
1953. је била проста година.
Догађаји[уреди]
Јануар[уреди]
- 7. јануар — Председник САД Хари Труман је објавио да је у САД израђена хидрогенска бомба.
- 14. јануар — Скупштина Југославије изгласала уставни закон којим је уведено друштвено власништво и самоуправљање произвођача. Уместо владе и министарстава уведена извршна већа и државни секретаријати. Истог дана, Јосип Броз Тито изабран за првог председника Југославије.
Фебруар[уреди]
- 11. фебруар — Председник САД Двајт Ајзенхауер је одбацио апел за помиловање Џулијуса и Етел Розенберг.
- 12. фебруар — СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом после бомбашког напада на совјетско посланство у Тел Авиву.
Март[уреди]
- 26. март — Амерички микробиолог Џонас Солк објавио да је изумео вакцину против дечје парализе.
Април[уреди]
- 30. април — Отворен за посетиоце Железнички музеј у Београду, основан 1950. године.
Мај[уреди]
- 29. мај — Новозеланђанин Едмунд Хилари и Непалац Тензинг Норгај, освојили су, први у свету, Монт Еверест, највиши планински врх на свету.
Јун[уреди]
- 17. јун — Совјетске трупе угушиле побуну у Источној Немачкој.
- 18. јун — Проглашена Република Египат, за председника изабран генерал Мухамад Нагиб, вођа побуне којом је 1952. збачен краљ Фарук I.
- 19. јун — Џулијус и Етел Розенберг, осуђени за шпијунажу у корист СССР, погубљени на електричној столици у америчком затвору Синг Синг.
Јул[уреди]
- 10. јул — Совјетски лидер Никита Хрушчов је сменио министра унутрашњих послова Лаврентија Берију, блиског Стаљиновог сарадника и егзекутора у стаљинистичким чисткама.
- 26. јул — Нападом герилаца на касарну „Монкада“ у граду Сантијаго де Куба Фидел Кастро почео борбу против режима диктатора Фулхенсија Батисте.
Август[уреди]
- 16. август — У Ирану је покушан државни удар, а шах Мохамед Реза Пахлави је побегао из земље.
- 19. август — У војном удару, уз подршку САД, збачен је ирански премијер Мохамед Мосадик, а шах Мохамед Реза Пахлави вратио се из егзила у Италији да преузме власт.
Септембар[уреди]
![[икона]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Wiki_letter_w_cropped.svg){kind=small} |
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.
|
Октобар[уреди]
- 16. октобар — Изашао први број дневног листа Вечерње новости.
|
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.
|
Новембар[уреди]
|
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.
|
Децембар[уреди]
|
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.
|
Рођења[уреди]
Јануар[уреди]
- 6. јануар — Малколм Јанг, аустралијски музичар
- 25. јануар — Даница Максимовић, српска глумица.
Фебруар[уреди]
Март[уреди]
Април[уреди]
- 1. април — Оливер Ивановић, српски политичар
- 16. април — Амир Талић, босанскохерцеговачки књижевник.
- 11. април — Бранимир Штулић, југословенски рок музичар.
Мај[уреди]
- 13. мај — Ђорђе Балашевић, српски кантаутор и песник.
Јун[уреди]
- 8. јун — Иво Санадер, хрватски политичар
Јул[уреди]
Август[уреди]
- 17. август — Драган Кићановић, најбољи српски спортиста 20. века.
Септембар[уреди]
- 6. септембар — Љиљана Хабјановић-Ђуровић, српска списатељица.
Новембар[уреди]
Децембар[уреди]
- Непознат датум — Бранислав Радишић, српски уметник и новинар.
Смрти[уреди]
Јануар[уреди]
Фебруар[уреди]
- 11. фебруар — Урош Предић, српски сликар. (*1857.)
- 24. фебруар — Герд фон Рундштет, немачки фелдмаршал
Март[уреди]
- 5. март — Јосиф Стаљин, револуционар и лидер Совјетског Савеза. (*1879.)
- 23. март — Ђорђе Јовановић, српски вајар. (*1861.)
Април[уреди]
- 2. април — Хуго Шперле, немачки фелдмаршал
- 4. април — Карол II Румунски, румунски краљ
Мај[уреди]
Јун[уреди]
Август[уреди]
Септембар[уреди]
- 28. септембар — Едвин Хабл, амерички астроном. (*1889.)
Октобар[уреди]
Новембар[уреди]
- 1. новембар — Марко Цар, српски књижевни критичар, есејиста, путописац и бициклиста. (*1859)
- 9. новембар — Дилан Томас, велшки књижевник
Децембар[уреди]
- 23. децембар — Лаврентиј Берија, совјетски политичар. (*1899.)
- непознат датум — Ђорђе Попара, српски бициклиста. (*1870)
Дани сећања[уреди]
Нобелове награде[уреди]
- Физика — Фредерик Зернике
- Хемија — Херман Штаудингер
- Медицина — Ханс Адолф Кребс и Фриц Алберт Липман
- Књижевност — Винстон Черчил
- Мир — Државни секретар САД Џорџ Катлет Маршал
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
