Тодор Куљић

С Википедије, слободне енциклопедије
Тодор Куљић
Лични подаци
Датум рођења1949.
Место рођењаЗрењанин, ФНРЈ

Тодор Куљић (Зрењанин, 1949) српски је социолог и универзитетски професор.

Биографија[уреди | уреди извор]

Докторирао је на Филозофском факултету у Београду 1981. године, где је био професор на Одељењу за социологију до 2017. године.[1]

Био је на студијским боравцима у СР Немачкој (Марбург) 1984. и 1991. године, као стипендиста фондације Фридрих Еберт (нем. Friedrich Ebert Stiftung).[1]

Држао је предавања на универзитетима у Марбургу, Фрајбургу, Базелу и Цириху .

Добио награду „Војин Милић“ Српског социолошког друштва за Танатополитику, једну од две најбољe социолошке књиге објављене у Србији 2014. године.

Дела[уреди | уреди извор]

  • Фашизам (1978, 1987, 2021)
  • Теорије о тоталитаризму (1983)
  • Бирократија и кадровска управа (1989)
  • Облици личне власти (1994, 2009)
  • Тито (1998, 2005, 2012)
  • Превладавање прошлости (2002)
  • Култура сећања (2006)
  • Социологија генерације (2009)
  • Umkämpfte Vergangenheiten (2010)
  • Сећање на титоизам (2011)
  • Кultura spominjanja (словеначки превод) (2012)
  • Анатомија деснице (2013)
  • Танатополитика (2014)
  • Транзиција ума (2014)
  • Post-Yugoslav Memory Culture (2017)
  • Прогнани појмови (2018)
  • Приручник антикапитализма (2021)
  • Манифест сећања левице (2021)
  • Aнти-аутобиографија (2023)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „TODOR KULJIĆ – Novi Plamen” (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-27. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]