Трофим и Теофил
Изглед
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8e/%D0%96%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%8F_%D0%A1%D0%B2%D1%8F%D1%82%D1%8B%D1%85_%281903-1911%29_-_%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_11232_%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B8%D0%BC_%D0%B8_%D0%A4%D0%B5%D0%BE%D1%84%D0%B8%D0%BB.png/220px-%D0%96%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%8F_%D0%A1%D0%B2%D1%8F%D1%82%D1%8B%D1%85_%281903-1911%29_-_%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_11232_%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B8%D0%BC_%D0%B8_%D0%A4%D0%B5%D0%BE%D1%84%D0%B8%D0%BB.png)
Свети мученици Трофим и Теофил су хришћански светитељи. Са њима се слави још 13 других мученика. Пострадали су у Ликији за време владавине цара Диоклецијана (284—305).[1] Пошто се никако нису хтели одрећи вере у Исуса Христа, нити принети жртве идолима, стављени су на разне муке: тукли су их камењем, стругали оштрим гвожђем, пребили им колена, и најзад тако измучене бацили их у огањ.[2] У хришћанској традицији помиње се да их је сила Божја сачувала неповређене у огњу. Тада су их извели и мачем посекли. Пострадали су због вере у Христа у Ликији 308. године.[3]
Српска православна црква слави их 23. јула по црквеном, а 5. августа по грегоријанском календару.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Свети мученици Трофим, Теофил и други с њима | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]”. arhiva.spc.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-25.
- ^ „Св. муч. Трофим и Теофил, и још тринаест с њима - Храм Успења Пресвете Богородице у Цириху”. pravoslavnacrkva.ch (на језику: српски). Приступљено 2024-01-25.
- ^ Речи, Живе (2022-08-05). „Свети мученици Трофим, Теофил и други”. Живе Речи (на језику: српски). Приступљено 2024-01-25.
Литература[уреди | уреди извор]
- Охридски пролог, Владика Николај Велимировић
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Охридски пролог за 23. јул (5. август) (језик: српски)
- Свети мученици Трофим и Теофил на days.pravoslavie.ru (језик: руски)