Уго Филипе Оливеира

С Википедије, слободне енциклопедије
Уго Вијеира
Лични подаци
Пуно име Уго Филипе да Коста Оливеира
Датум рођења (1988-07-25)25. јул 1988.(35 год.)
Место рођења Барселос, Португалија
Висина 1.78 м
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Санта Марија
Број 10
Јуниорска каријера
1998—2006 Санта Марија
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2006—2009
2006
2007—2008
2009—2012
2012—2013
2012—2013
2013
2013—2014
2013—2014
2014
2014—2015
2015—2016
2017—2018
2019
2020
2020
2021
2022
2023—
Санта Марија
Бордо Б
Ешторил
Жил Висенте
Бенфика
Спортинг Хихон
Жил Висенте
Брага
Брага Б
Жил Висенте
Торпедо Москва
Црвена звезда
Јокохама Ф. маринос
Сиваспор
Жил Висенте
Хокаидо консадоле Сапоро
У Крајова
Хибернијанс
Санта Марија
41
20
0
62
0
2
14
6
1
14
20
43
59
0
11
3
9
11
(37)
(4)
(0)
(16)
(0)
(0)
(8)
(0)
(0)
(3)
(3)
(27)
(23)
(0)
(1)
(0)
(1)
(3)
* Датум актуелизовања: 15. август 2023.

Уго Филипе да Коста Оливеира (порт. Hugo Filipe da Costa Oliveira), познатији као Уго Вијеира (порт. Hugo Vieira; Барселос, 25. јул 1988) је португалски фудбалер. Игра на позицији нападача.

Каријера[уреди | уреди извор]

Почео је да тренира у локалној Санта Марији, одакле одлази на позајмицу у Бордо, где је наступао у "Б" екипи, затим прелази у Ешторил, који га је такође довео на позајмицу али ту није успео да забележио ниједан наступ.

Прву праву прилику је добио у клубу Жил Висенте, а десило му се то 2009. као 21-годишњаку, где је за три године дао 16 голова у другој лиги. Бенфика је приметила његов таленат и откупила га, али због јаке конкуренције није успео да се избори за место у тиму. Зато је поново ишао на позајмице. Прво је био у Спортинг Хихону где је одиграо само две првенствене утакмице, затим је позајмљен "свом" Жил Висентеу у коме је, после годину дана чекања поново дао гол. Заправо, осам их је накупио до лета 2013, када га је Бенфика продала Браги. Ни у првом, ни у другом тиму поменутог португалског клуба није добијао шансу, па су и тамо решили да га пошаљу, а где друго, у Жил Висенте. Коначно 2014. продат је Торпеду. У московском клубу је на поменутих 20 наступа дао пет голова и онда се Торпедо - распао. Банкрот је учинио своје, па су и Виеира и сви остали играчи остали без плата, али добили одрешене руке да изаберу нову средину.

Крајем јуна 2015. потписао је уговор са Црвеном звездом.[1] Пажњу на себе је скренуо на 149. вечитом дербију када је са два гола помогао црвено-белима да савладају Партизан резултатом 3:1.[2] У својој првој сезони у дресу Звезде, постигао је 20 голова на 33 утакмице Суперлиге па је тако био други стрелац лиге иза саиграча Катаија који је постигао један гол више.[3] Ипак током сезоне 2016/17. је потпуно пао у други план код тренера Миодрага Божовића због нарушених међусобних односа, па је одиграо свега 10 првенствених утакмица, у којима је стрелац био седам пута.

На полусезони 2016/17. напустио је Звезду и прешао у јапански Јокохама Ф. маринос.[4] За јапански клуб је у наредне две године одиграо 59 првенствених утакмица и постигао 23 гола. Напустио је овај клуб у јануару 2019. године након што му је истекао уговор,[5] а убрзо након тога је потписао за турски Сиваспор.[6] Недуго по доласку је доживео тешку повреду, па није ни заиграо у пролећном делу сезоне. Током јесењег дела сезоне 2019/20. је забележио само два наступа у Купу Турске и постигао један гол. Крајем јануара 2020. је раскинуо уговор са Сиваспором,[7] и одмах затим се вратио у Португалију где је као слободан играч потписао за свој бивши клуб Жил Висенте.[8] За Жил Висенте је током другог дела шампионата 2019/20. наступио на 11 првенствених мечева, уз један постигнут гол. На почетку сезоне 2020/21. није добио прилику ни на једној такмичарској утакмици, па је почетком октобра 2020. раскинуо уговор са клубом.[9] Крајем октобра 2020. се вратио у Јапан и потписао уговор са Хокаидо консадоле Сапором,[10] али је у децембру исте године напустио клуб, пошто му није понуђен наставак сарадње.[11]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Виеира потписао за Звезду”. ФК Црвена звезда. 30. 6. 2015. Архивирано из оригинала 02. 07. 2015. г. Приступљено 13. 9. 2015. 
  2. ^ „Чаролије Вијеире у црвено-белој рапсодији: Партизан претучен у дербију за чисту петицу! (ВИДЕО)”. mozzartsport.com. 12. 9. 2015. Приступљено 31. 1. 2019. 
  3. ^ „КАТАИ ПРВИ СТРЕЛАЦ СУПЕРЛИГЕ! "Украо" титулу најбољег голгетера лиге саиграчу Вијеири!”. informer.rs. 21. 5. 2016. Приступљено 31. 1. 2019. 
  4. ^ „Готово: Вијеира у Јапану, Звезди пола милиона”. Мондо. 30. 12. 2016. Приступљено 19. 4. 2017. 
  5. ^ „Уго Вијера је слободан, али не још дуго...”. mozzartsport.com. 8. 1. 2019. Приступљено 30. 1. 2019. 
  6. ^ „Званично: Уместо Робиња – Уго Вијеира”. mozzartsport.com. 26. 1. 2019. Приступљено 30. 1. 2019. 
  7. ^ „Уго Вијеира слободан, да ли је тренутак за повратак кући?”. mozzartsport.com. 27. 1. 2020. Приступљено 31. 1. 2019. 
  8. ^ „Погодите ко се вратио кући?”. mozzartsport.com. 28. 1. 2020. Приступљено 31. 1. 2019. 
  9. ^ „Хуго Вијеира слободан играч”. mozzartsport.com. 6. 10. 2020. Приступљено 7. 10. 2020. 
  10. ^ „Уго Вијеира се вратио у Јапан, тренираће га Србин”. mozzartsport.com. 29. 10. 2020. Приступљено 30. 10. 2020. 
  11. ^ „Уго Вијеира поново слободан”. mozzartsport.com. 21. 12. 2020. Приступљено 4. 1. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]