Утба ибн Газван
Утба ибн Газван eл Мазини (арапски: عتبة بن غزوان المازني, романизовано: ʿUtba ibn Ghazwān al-Mazīni) (581–638) био је познати пратилац исламског пророка Мухамеда. Био је седма особа која је прешла на ислам и учествовао у хиџри у Абисинији, али се вратио како би остао са Мухамедом у Меки пре него што је извршио другу хиџру у Медини. Борио се у бици код Бадра (624), бици код Ухуда (625), Бици код Рова (627) и многим другима, укључујући битку код Јамаме.
Током владавине калифа Омара (в. 634–644), Утба је командовао снагама од 2.000 људи у походу против Убуле, који је трајао од јуна до септембра 635. године. Једном када је Убалах заузет, Утба је послао снаге преко реке Тигар које су заузеле округ Фурат, Багдад | Фурат, праћене Меисаном и Абаркубазом. Убрзо га је калиф именовао за гувернера Басре (Ирак). Утба је 639. године отишао у Хиџаз да обави хаџ и затражи од Омара да га разреши функције гувернера. Омар је то одбио, али док се враћао у Басру, Утба је пао са своје камиле и умро. Наследио га је Ел Мугира ибн Шубах на месту гувернера.
Порекло и сапутништво са Мухамедом[уреди | уреди извор]
Утба је рођен 581. године, као син Газвана ибн ел Харита ибн Џабира.[1] Припадао је племену Бану Мазин, мањем клану из огранка Мансур ибн Икрима из племена Кајс у Хиџазу (западна Арабија). Утба је био конфедерат из клана Бану Навфал из племена Курејш у Меки.[2] Постао је рани преобраћеник на ислам и пратилац исламског пророка Мухамеда.[2] Знало се да је био седма особа која је прихватила ислам и учествовао је у две муслиманске емиграције из Меке у Абисинију, као и то да је играо истакнуту војну улогу у бици код Бадра и неколико упада које је водио или наредио Мухамед.[1] Утба је био ожењен ћерком Ел Харита ибн Каладе из племена Бану Такиф; према Ел Баладурију звала се Азда,[3] док се према Ел Мадаини звала Сафија.[4]
Освајање Ирака[уреди | уреди извор]
Током калифата Ебу Бекра (в. 632–634), муслимани предвођени Халидом ибн ел Валидом су можда покренули прве походе против сасанидских Персијанаца у доњој Месопотамији (Ирак), али је њихов добитак био краткотрајан или ограничен. Ебу Бекров наследник Омар (в. 634–644) послао је Утбу на овај фронт из главног града у Медини, што је означило почетак коначног освајања Ирака.[2] Према средњовековним арапским изворима, његова снага била је релативно мала, у распону од 300 до 2.000 људи.[2] У њеним редовима доминирали су чланови племена Бану Такифа,[5] с којима је Утба имао брачне везе, а делимично су се састојали од номадских арапских племена који су се придружили Утбиној војсци док је била у покрету.[2] Утба је покренуо напад на град Убулу и његов гарнизон сачињен од персијске коњице од 500 људи.[2] Поставио је логор у оближњем селу званом Хурајба, а затим је надмашио Убулине браниоце и заузео и опљачкао град. Поставио је једног од својих потпоручника, свог зета Нафија ибн ел Харита ибн Каладу, да чува град, који је користио као базу за операција против других сасанидских положаја у том подручју.[2] Након тога, он и / или његови потпоручници Ел Мугира ибн Шуба и Муџаши ибн Масуд ел Сулами заузели су градове Ел Фурат и Мајсан и округе Абазкубад и Даст Мајсан, све смештене дуж доњих обала реке Тигар.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Bosworth 2000, стр. 944.
- ^ а б в г д ђ е Donner 1981, стр. 213.
- ^ Donner 1981, стр. 415.
- ^ Friedmann 1992, стр. 171.
- ^ Donner 1981, стр. 214.
- ^ Donner 1981, стр. 213–214.
Литература[уреди | уреди извор]
- Bosworth, C. E. (2000). „ʿUtba b. Ghazwān (search results)”. Ур.: Bearman, P. J.; Bianquis, Th.; Bosworth, C. E.; van Donzel, E.; Heinrichs, W. P. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume X: T–U. Leiden: E. J. Brill. стр. 944. ISBN 90-04-11211-1.
- Donner, Fred M. (1981). The Early Islamic Conquests. Princeton: Princeton University Press. ISBN 0-691-05327-8.
- Friedmann, Yohanan, ed. (1992). The History of al-Ṭabarī, Volume XII: The Battle of al-Qādisīyyah and the Conquest of Syria and Palestine. SUNY Series in Near Eastern Studies. Albany, New York: State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-0733-2.
