Пређи на садржај

Хекеров албум

С Википедије, слободне енциклопедије

Хекеров Албум (нем. Höcker Album) је колекција фотографија за које се верује да их је сакупио Карл-Фридрих Хекер, официр СС током нацистичке владавине у Немачкој. Колекција садржи преко стотину фотографија које приказују живот официра и управитеља који су водили концентрациони логор Аушвиц-Биркенау. Албум представља редак историјски извор и представља важан документ о Холокаусту. Налази се у Меморијалном музеју Холокауста Сједињених Држава у Вашингтону.

Према Музеју, овај албум фотографија је нашао неидентификовани амерички контраобавештајни официр који је био смештен у приватној кћи у Франкфурту након капитулације Немачке 1945. Овај официр је пронашао албум у стану, и кад се вратио у Сједињене Државе, понео га је са собом.[1]

У јануару 2007, амерички официр је донирао албум Меморијалном музеју Холокауста Сједињених Држава уз захтев да његов идентитет не буде откривен. Натписи испод фотографија и људи који су се налазили на њима су убрзо потврдили да је албум приказивао живот у и око логора у Аушвицу. Прва фотографија у албуму представља заједнички портрет Рихарда Баера, команданта логора између 1944 и 1945, и Баеровог ађутанта, Карла Хекера.[2]

Албум садржи 116 фотографија, које су све црно беле, и скоро све приказују немачке официре. Верује се да је припадао Хекеру, јер се он јавља на много више фотографија него што је то случај са било којом другом особом. Наслов испод прве фотографије гласи: Са командантом СС штурмбанфирером Баером, Аушвиц, 21.6.44, што наводи да је Хекер био власник албума. Такође, он је једина особа у албуму која се на било којој фотографији појављује сама.[3]

Неке фотографије приказују формалне догађаје, попут војничких сахрана или отварања нове болнице. Друге фотографије приказују официре који се одмарају у одмаралишту за особље познатом као Золахуте (нем. Solahutte), неколико километара од логора. Ове фотографије се сматрају најнеобичнијим јер приказују особље које се весели, пева, пије и једе, док се истовремено у логору одвијају најстрашнији злочини.[4]

На неким фотографијама се виде официри који се одмарају у друштву младих стенографкиња и дактилографкиња познатих као хелферинен (немачка реч за помагачице).

Фотографије Менгелеа

[уреди | уреди извор]

Оба најпознатија команданта логора, Рихард Баер и Рудолф Хес се налазе на фотографијама. Међутим, можда и најзлогласнија особа која се може видети на фотографијама је доктор Јозеф Менгеле, затвореницима познат као Анђео смрти. Менгеле, по професији лекар, је водио медицинске експерименте над децом близанцима у логору. Редовно је учествовао у селекцијама када је по доласку возова са новим логорашима одлучивано који логораши ће бити одмах убијени а којима ће бити допуштено да живе и буду коришћени као робовска радна снага.[3]

Укупно, Менгеле се налази на осам фотографија. Пре донације овог албума музеју, није била позната ниједна фотографија која приказује Менгелеа у оквиру логора.

Време настанка

[уреди | уреди извор]

Фотографије у Хекеровом албуму су посебно узнемирујуће због времена у коме су начињене, између јуна и децембра 1944.[5] Радници у архиви и историчари су уочили да се овај период преклапа са масовним истребљењем стотина хиљада Мађарских Јевреја у пролеће и лето 1944, у догађају познатом као Мађарски транспорт. Ови Јевреји су ухваћени и послати у Аушвиц након нацистичке инвазије на Мађарску у марту 1944. Толико мађарских Јевреја је убијено у логору Аушвиц у том периоду да капацитет крематоријума није био довољан да се спале сва тела, па су она бацана у отворене јаме које су ископане за ту сврху.[6] Супротност ових догађаја са певањем, флертовањем и забавом које приказује Хекеров албум је посебно узнемирујућа.

По Ребеки Ербелдинг, радници у архиви музеја, која је примила албум од донатора и прва уочила његов значај, „албум нас подсећа да су починиоци Холокауста били људска бића, мушкарци и жене са породицама, децом и кућним љубимцима, који су славили празнике и одлазили на одморе... Ови људи су били људска бића... и ове фотографије нас подсећају на то шта су све људска бића способна да учине кад подлегну антисемитизму, расизму и мржњи.“[7]

Хекеров случај

[уреди | уреди извор]

Карл Хекер је преживео рат и успео да избегне хапшење. Предао се властима 1952. као члан СС. Осуђен је на деветомесечну казну, али је није одлежао. 1963. му је поново суђено, овај пут за масовна убиства у логорима у којима је служио. Осуђен је за помагање и подстрекивање на убиство хиљада људи у четири одвојена догађаја, али никада није у потпуности доказано да је он лично учествовао у селекцијама.

Хекер је одслужио пет година седмогодишње затворске казне и пуштен је условно 1970.[8] Умро је 2000. са 89 година.[9]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Wilkinson, Alec, Picturing Auschwitz, New Yorker Magazine, March 17, 2008. Page 48
  2. ^ Wilkinson, стр. 50–51
  3. ^ а б Wilkinson, стр. 51
  4. ^ Wilkinson, стр. 48–52
  5. ^ Erbelding, Rebecca, interview, NYTimes.com, Sept. 18, 2007
  6. ^ Wilkinson, стр. 52
  7. ^ Интервју Ербелдингове у Њујорк тајмсу
  8. ^ Wilkinson, стр. 54
  9. ^ Lewis, Neil A. In Shadow of Horror, SS Guardians Frolic, New York Times, September 18, 2007

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]