Јозеф Менгеле

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јозеф Менгеле
WP Josef Mengele 1956.jpg
Фотографија Јозефа Менгелеа са идентификационог документа из Аргентине, 1956.
Датум рођења (1911-03-16)16. март 1911.
Место рођења Гинцбург
Немачко царство Немачко царство
Датум смрти 7. фебруар 1979.(1979-02-07) (67 год.)
Место смрти Бертиога
Бразил Бразил

Др Јозеф Менгеле (нем. Josef Mengele; Гинцбург, 16. март 1911Бертиога, 7. фебруар 1979), нацистички лекар који је стекао надимак Анђео смрти због свог рада у Аушвицу и другим концентрационим логорима. Вршио је медицинске експерименте на људима, а био је задужен и за организацију логора: у гасне коморе отерао је 400.000 људи, као и Адолф Ајхман. Рођен је у граду Гинцбургу, у Баварској. Био је најстарији син Карла и Валбурге. Отац му је био индустријалац. Имао је два брата; женио се двапут и имао сина Ролфа (након смрти брата Карла, оженио је његову удовицу учинивши левират). Борио се као члан 5. СС дивизије и добио Гвоздени крст, првог и другог реда. У Аушвицу је чинио разне неетичке експерименте сумњиве научне вредности. Био је и у другим логорима. Побегао је ватиканским пацовским каналима у Аргентину, где је живео до краја свог живота. Умро је у 67. години: купајући се на једној бразилској плажи, доживео је мождани удар док је био у води и удавио се. Његов идентитет је потврђен тек 1992. Никад се није покајао за своје злочине, колико је познато.

Војничка служба[уреди]

Идеологија нацизма је заједно донела елементе антисемитизма, расне хигијене и еугенике, и комбиновала их је сам пангерманизмом и територијалним проширењем са циљем да се створи још животног простора за германске народе.[1] Нацистичка Немачка је покушала да стекне нове територије нападом на Пољску и Совјетски Савез, са намером да депортује или убије све Јевреје и Словене који су ту живели, који су сматраним инфериорнима у односу на „аријевску вишу расу”.[2]

Менгеле се учланио у Нацистичку партију 1937, а у СС 1938. Прошао је основну војну обуку 1938. у гебиргсјегерима (брдској пешадији) и позван да служи у Вермахт у јуну 1940, пар месеци по почетку Другог светског рата. Добровољно се пријавио за лекарску службу у Вафен-СС, где је служiо са чином СС-унтерштурмфирера у резервном медицинском батаљону све до новембра 1940. После је био распоређен у Главном уреду СС-а за расу и расељавање у Познању, где је процењиовао кандидате које би били подложни за германизацију.[3][4]

У јуну 1941. Менгеле је премештен у Украјину, где је одликован Гвозденим крстом другог реда. У јануару 1942. приступио је у 5. СС оклопну дивизију Викинг као батаљонски медицински официр. Спасио је двојицу немачких војника из запаљеног тенка и био је одликован Гвозденим крстом првог реда као и Рањеничком значком у црном и Медаљом за бригу за немачки народ. Био је озбиљено рањен у борбама код Ростова на Дону половином 1942. и био је проглашен непособним за даљу војну службу. После опоравка, био је премештен у Уред за расу и расељавање у Берлину. Такође је наставио свој рад са фон Фершуером, који је био у Институту за антропологију, људско наследство и еугенику Кајзер Вилхелм. Менгеле је унапређен у чин СС-хауптштурмфирера (капетана) у априлу 1943.[5][6][7]

Аушвиц[уреди]

Почетком 1943, уз подршку фон Фершуера, Менгеле се пријавио за службу у концентрационим логорима, где је предвидео да ће имати прилику да спроводи генетске екперименте над људима.[5][8] Његова пријава је прихваћена и био је премештен у логор Аушвиц. Главни медицински официр у Аушвицу, СС-стандотарзт Едуард Виртс, га је именовао на место главног лекара логора за ромске породице, који се налазио у поткампу у Биркенауу.[5][8]

"Селекција" мађарских Јевреја на рампу у Аушвицу II (Биркенау), мај/јун 1944.

До краја 1941, Адолф Хитлер је решио да ће европски Јевреји бити истребљени, па је Биркенауу, који је првобитно био планиран да држи принудне раднике, била додељена улога комбинације радног логора и логора смрти.[9][10] Затвореници су довожени железницим из свих делова Европе које је окупирала Немачка и пристизали су у конвојима свакодневно.[11] Од јула 1942, СС је спроводио "селекције". Пристигли Јевреји би били раздвајани; они који су оцењени способним за рад су примљени у логор, док су они оцењени неподесним за рад одмах убијени у гасним коморама.[12] Група одређена за смрт, отприлике око три четвртине укупног броја, је обухватала скоро сву децу, жене са малом децом, труднице, све старце, као и све оне које би СС лекар при кратком и површном прегледу оценио да нису потпуно здрави.[13][14] Менгеле, који је био члан тима лекара одређеног за врши ове селекције, их је вршио чак и када није био распоређен да их спроводи, у нади да ће наћи особе за своје експерименте.[15] Посебно је био заинтересован да пронађе близанце.[16] За разлику од других доктора, који су спровођење селекција сматрали једним од најстреснијих и најгрознијих дужности, Менгеле је овај задатак извршавао расположен, често се смејући или звиждући неку мелодију.[17][18]

Менгеле и други СС лекари нису лечили затворенике, већ су надгледали рад лекара-затвореника који су били приморани да раде у логорској медицинској служби.[18] Менгеле је једном недељно посећивао болничке бараке и слао у гасне коморе све затворенике који не би оздравили после две недеље у кревету.[19] Такође је био члан тима лекара одговорних за надзор примене циклона Б, пестицида на бази цијанида који се користио да убија људе у гасним коморама у Биркенауу. Служио је у овом својству у гасним коморама лоцираним у крематоријумима IV и V.[20]

Са избијањем епидемије номе (гангренозне бактеријске болести уста и лица) која је задесила ромски логор 1943, Менгеле је започео проучавање да се открије узрок болести и развије терапију. Затражио је помоћ затвореника доктора Бертолда Епштајна, јеврејског педијатра и професора Прашког универзитета. Менгеле је изоловао затворенике у посебне бараке и наредио да се неколико заражене деце убије тако да се њихове сачуване главе и органи могу послати у Медицинску академију СС-а у Грацу и другим установама за проучавање. Ово истраживање је било још у току када је ромски логор ликвидиран, а његови преостали затвореници убијени 1944.[21]

Као одговор на епидемију тифуса у женском логору, Менгеле је испразнио један блок од 600 јеврејских жена и послао их у гасну комору. Зграда је затим очишћена и дезинфикована, а затвореници суседног блока су окупани и дезинфиковани и добили су нову одећу пре него што су пресељени у очишћен блок. Процес је био понавјан све док све бараке нису биле дезинфиковане. Сличне дезинфикације су коришћене касније за касније епидемије шарлаха и других болести, али уз разлику да сву сви болесни затвореници били послати у гасне коморе. За своје напоре, Менгеле је касније био награђен Крстом ратних заслуга друге класе са мачевима и био је унапређен 1944. у првог лекара подлогора у Биркануу.[22]

Референце[уреди]

  1. ^ Evans 2008, стр. 7.
  2. ^ Longerich 2010, стр. 132.
  3. ^ Posner & Ware 1986, стр. 16.
  4. ^ Kubica 1998, стр. 318–319.
  5. 5,0 5,1 5,2 Kubica 1998, стр. 319.
  6. ^ Posner & Ware 1986, стр. 16–18.
  7. ^ Astor 1985, стр. 27.
  8. 8,0 8,1 Allison 2011, стр. 53.
  9. ^ Steinbacher 2005, стр. 94.
  10. ^ Longerich 2010, стр. 282–283.
  11. ^ Steinbacher 2005, стр. 104–105.
  12. ^ Rees 2005, стр. 100.
  13. ^ Levy 2006, стр. 235–237.
  14. ^ Astor 1985, стр. 80.
  15. ^ Levy 2006, стр. 248–249.
  16. ^ Posner & Ware 1986, стр. 29.
  17. ^ Posner & Ware 1986, стр. 27.
  18. 18,0 18,1 Lifton 1985.
  19. ^ Astor 1985, стр. 78.
  20. ^ Piper 1998, стр. 170, 172.
  21. ^ Kubica 1998, стр. 320.
  22. ^ Kubica 1998, стр. 328–329.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]