Холокауст

Из Википедије, слободне енциклопедије
Логораши који нису дочекали ослобођење

Холокауст је име за систематски државни прогон и геноцид над различитим етничким, верским и политичким групама људи током Другог светског рата од стране Нацистичке Немачке и њених сарадника. У ране примере Холокауста укључују се погром током Кристалне ноћи и Еутаназијски програм Т-4, што се касније развило у употребу одреда смрти и концентрационих логора, као и масовне и централно организоване покушаје да се усмрти сваки могући припадник скупина на које су циљали нацисти.

Европски Јевреји били су главне жртве Холокауста, који су нацисти звали Коначно решење јеврејског питања. Као последице Другог светског рата, па и самог Холокауста, прво је дошло до суђења у Нирнбергу, где је истакнутим нацистима суђено за злочине током рата. Као културолошка револуција, дошло је и до ентнацифирунгаденацификације, као и до Договора о репарацијама између Израела и Западне Немачке. Цео процес прати и порицање Холокауста, којим се Холокауст приказује као сасвим оправдано дело.

Порекло речи[уреди]

Холокауст (грчки олокаустон: потпуно спаљен, од префикса оло и каустон, спаљен) је жртва паљеница боговима или душама покојника код Грка и Римљана, при којој се обично (за разлику од других типова жртава) спаљивала цела жртвена животиња. Код старих Израелаца постојао је аналогни обред спаљивања целог јагњета (хебрејски олам калил: уништење огњем).

Реч Холокауст први је за тај геноцид (који сами Јевреји означавају хебрејском речју Шоа - невоља, уништавање) употребио црквени сабор протестантских цркава тадашње Западне Немачке. Постепено је ушао у општу употребу и данас је то основно значење речи. Употребљен је због посебног значаја и интензитета мржње према Јеврејима и идеолошке осуде јудаизма, која се издваја од поступака према другим нацистичким жртвама, а има своје дубоке корене у хришћанској цивилизацији (антисемитизам).

Термин је постепено ушао у општу употребу у разним језицима до 1970-их година. Међутим, у Општој енциклопедији ЈЛЗ, 3. свезак (1977), у чланку Холокауст наводи се само изворно значење.

Постоје разлике у опсегу примене појма. У ширем значењу, обухвата и геноцид над Ромима и Словенима, као и уништавање других група које је нацистички режим спроводио: хомосексуалаца, душевних болесника, политичких противника, пољских и совјетских ратних заробљеника, Јеховиних сведока итд.

Жртве[уреди]

Јевреји[уреди]

Следећа табела историачрке Луси Давидович приказује број убијених Јевреја по државама (у предратним границама):[1]
Држава Број
Јевреја
пре рата
Убијено Убијено (%)
Пољска 3,300,000 3,000,000 90
Балтичке земље 253,000 228,000 90
Немачка и Аустрија 240,000 210,000 90
Чешка и Моравска 90,000 80,000 89
Словачка 90,000 75,000 83
Грчка 70,000 54,000 77
Холандија 140,000 105,000 75
Мађарска 650,000 450,000 70
Белорусија 375,000 245,000 65
Украјина 1,500,000 900,000 60
Белгија 65,000 40,000 60
Југославија 43,000 26,000 60
Румунија 600,000 300,000 50
Норвешка 2,173 890 41
Француска 350,000 90,000 26
Бугарска 64,000 14,000 22
Италија 40,000 8,000 20
Луксембурк 5,000 1,000 20
Русија 975,000 107,000 11
Данска 8,000 52 <1
Укупно 8,861,800 5,933,900 67
Мапа убијених Јевреја у процентима у односу на предратни број

Срби[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Геноцид над Србима у Другом свјетском рату.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ((en))[Луци Давидович: The War Against the Jews, Bantam, 1986.p. 403]

Спољашње везе[уреди]