Пређи на садржај

Црква Светог Великомученика Георгија у Сурдулици

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Светог Великомученика Георгија у Сурдулици
Опште информације
МестоСурдулица
Држава Србија
Координате42° 41′ 16″ N 22° 10′ 09″ E / 42.68778° С; 22.16917° И / 42.68778; 22.16917
Црква Светог Великомученика Георгија у Сурдулици на карти Србије
Црква Светог Великомученика Георгија у Сурдулици
Црква Светог Великомученика Георгија у Сурдулици
Црква Светог Великомученика Георгија у Сурдулици на карти Србије
Врста споменикацрква
Време настанка1895.
Тип културног добраспоменик културе

Црква Светог Великомученика Георгија у Сурдулици, позната и као црква Светог Ђорђа, налази се у центру Сурдулице, поред Техничке школе и Костурнице. Саграђена је према пројектима Светозара Ивачковића 1895. године, а изградњом је руководио предузимач Китан Кузмановић. Црква припада епархији Врањској, а посвећена је Светом Георгију.

Архитектура

[уреди | уреди извор]

Светозар Ивачковић је употребио једнобродни склоп, погодан за мање парохије. По архитектури се није разликовала много од његових типских сеоских кућа због плитке припрате, пространијег наоса и развијеног олтара са тространом апсидом. Унутрашњост је била скромна и решена у складу са законима максималне акустичности, прегледности и осветљења. Спољашност је била лишена било какве сувишне декорације, сем завршних калканских венаца, по принципу функционалности као главном естетском принципу Ивачковићеве архитектуре. Живописности су доприносиле једино уједначене комбинације вертикалних и хоризонталних ритмова елемената и отвора.

У целини, Црква Светог Ђорђа је била складна и уравнотежена композиција и лака грађевина која се не намеће у окружењу. Данас, у циљу нагласка постојања цркве у амбијенту, фасада је решена у две јарке боје: жута и боја цигле, и изграђен је високи звоник на западу, карактеристичан за архитектуру северно од Саве и Дунава.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Лесковачки зборник LI. Лесковац: Народни музеј Лесковац. 2011. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Лесковачки зборник LI. Лесковац: Народни музеј Лесковац. 2011.