Сава

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Сава (река))
За друге употребе погледајте страницу Сава (вишезначна одредница).
Сава
Sava river in Belgrade, view from Kalemegdan fortress.jpg
Сава у Београду
Savarivermap.png
Ток Саве
Опште информације
Дужина990 km
Басен97713.2 km2
Пр. проток1.564 ​m3⁄s
СливЦрноморски
Пловностод Сиска до Београда
Водоток
Изворнастаје спајањем Саве Бохињке и Саве Долинке у Словенским Алпима, Словенија
В. извора~2800,2 m
УшћеДунав код Београда
Географске карактеристике
Држава/е Словенија
 Хрватска
 Босна и Херцеговина
 Србија
НасељаКрањ, Загреб, Сисак, Брчко, Градишка Сремска Митровица Шабац, Београд
ПритокеКупа, Уна, Врбас, Босна, Дрина
Река на Викимедијиној остави

Сава је ријека у средњој и југоисточној Европи, десна притока Дунава. Тече кроз Словенију, Хрватску, дуж сјеверне границе Босне и Херцеговине и кроз Србију, уљевајући се у Дунав у Београду. Средњи дио тока је природна граница између Хрватске и Босне и Херцеговине. Сава чини сјеверну границу Балканског полуострва и јужни обод Панонске низије.

Сава је дуга 990 км, укључујући и 45 км дугу ријеку Саву Долинку, која извире у Зелници у Словенији. Највећа је притока Дунава по запремини воде и друга, послије Тисе, у смислу сливног подручја (97.712 km²) и дужине. Сава одводи значајан дио вода са подручја Динарских Алпа, кроз главне притоке Дрину, Босну, Купу, Уну, Врбас, Лоњу, Колубару, Босут и Крку. Сава је једна од најдужих ријека у Европи и једна од малобројних европских ријека те дужине које се не уливају непосредно у море.

Процјењује се да у басену Саве живи око 8.176.000 становника, а ријека спаја и три главна града — Љубљану, Загреб и Београд . Сава је пловна за веће бродове од ушћа Крупе у Сиску, што отприлике чини ​2⁄3 њене дужине пловним.

Извори[уреди | уреди извор]

Ријека Сава настаје спајањем Саве Долинке и Саве Бохињке у сјевернозападној Словенији. Подручје на коме настаје ријека, обухвата неколико притока, укључујући 52 км дугу Сору, 27 км дугу Тржичко Бистрицу и 17 км дугу Радовну — које се уљевају у Саву у ушћу које се налази на истоку низводно код Медводе.

Сава Долинка извире у Зелници код Крањске горе у Словенији, у долини која раздваја Јулијске Алпе од планинског вијенца Караванке. Извор се налази у близини словеначко-италијанске границе на 833 м надморске висине, у вододјелници између јадранског и дунавског басена. Извор Саве Долинке настаје од подземних вода које вјероватно настају бифуркацијом извора крашког издана у савски и сочански басен. Надижа, поток који понире у близини, извор је вода у Зелници. Сава Долинка се сматра почетком Саве и њен ток је дуг 45 км.

Сава Бохињка настаје у Рибчевом Лазу, на ушћу са кратким водотоком Језерницом, који излази из Бохињског језера и ријеке Мостнице. Према појединим изворима, Језерница се дефинише као дио Саве Бохињке, наводећи да Бохињка излази непосредно из језера, док према другим изворима укључује Савицу.

Ток[уреди | уреди извор]

После састава код Радовљице река Сава тече ка југоистоку поред Крања и Љубљане, остављајући их на западу. Ту река прави велике Љубљанско поље, „жилу-куцавицу“ Словеније. Од Љубљане Сава мења правац тока ка истоку и протиче кроз низ клисура. Код Зиданог Моста, где се у њу улива Савиња, река мења ток ка југоистоку. Потом река протиче кроз Кршко и Брежице у оквиру питоме Долењске.

Од ушћа реке Сутле Сава улази у Хрватску и, убрзо, и до главног града Загреба (дели га стари и нови део града). После Загреба Сава постаје права низијска река, са спорим током, малим падом и много меандара (многи исправљени у скоријим временима). Протиче кроз веома ниску алувијалну раван, која је плавна и стога мочварна. Данас је овај део Посавине под заштитом, као Парк природе "Лоњско поље". Једино значајније градско насеље је Сисак.

Код Јасеновца река Сава добија значајну десну притоку, реку Уну и мења правац из југоисточног ка истоку, који мање-више задржава до ушћа у Дунав. Од Јасеновца река постаје и граница између Хрватске и Босне и Херцеговине (већим делом Републике Српске). У овом делу река постаје велика, захваљујући великим, десним притокама, са „босанске стране“ - Врбас, Босна и Дрина. Градови у овом делу су због постојеће вишевековне границе „двојни“: Градишка и Стара Градишка, Славонски Брод и Брод, Шамац и Славонски Шамац. Код Брчког река прави значајнију окуку ка југозападу.

15 km западно од ушћа Дрине река пролази тромеђу Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије. Код Сремске Раче Сава прима воде Дрине, своје највеће и најзначајније притоке. Потом река протиче кроз Сремску Митровицу. После тога река прави поново значајну окуку ка југозападу, где се у темену окуке, на десној обали сместио град Шабац. После тога река тече источно, ка Обреновцу, после кога река скреће ка североистоку и Београду. У Београду, главном граду Србије, река Сава се улива у већи Дунав.

За речне бродове, Сава је пловна од Сиска до Београда.

Мост св. Иринеја изнад Саве

Притоке Саве[уреди | уреди извор]

Леве притоке су:

Десне притоке су:

Градови на Сави[уреди | уреди извор]

Значајни градови (по државама) на току Саве су:

Види још[уреди | уреди извор]

Збирка слика[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Сава на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сава&oldid=25737158”