4-Нитротолуен
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
1-Metil-4-nitrobenzen
| |
| Други називи
п-Нитротолуен
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.002.553 |
| |
| Својства | |
| C7H7NO2 | |
| Моларна маса | 137,14 g·mol−1 |
| Агрегатно стање | кристална чврста материја[3] |
| Мирис | слаб, ароматичан[3] |
| Густина | 1,1038 g·cm−3 @ 75°C [4] |
| Тачка топљења | 5.163 °C (9.325 °F; 5.436 K) |
| Тачка кључања | 2.383 °C (4.321 °F; 2.656 K)[4] |
| 0.04% (20°Ц)[3] | |
| Напон паре | 0.1 ммХг (20°Ц)[3] |
| -72.06·10−6 цм3/мол | |
| Опасности | |
| Тачка паљења | 106 °Ц; 223 °Ф; 379 К [3] |
| Експлозивни лимити | 1.6%-?[3] |
| Летална доза или концентрација (ЛД, ЛЦ): | |
ЛД50 (ЛД50)
|
1231 мг/кг (миж, орално) 1960 мг/кг (пацов, орално) 1750 мг/кг (зец, орално)[5] |
| САД здравствене границе излагања (НИОСХ): | |
ПЕЛ (дозвољиво)
|
ТWА 5 ппм (30 мг/м3) [кожа][3] |
РЕЛ (препоручено)
|
ТWА 2 ппм (11 мг/м3) [кожа][3] |
ИДЛХ (непосредна опасност)
|
200 ппм[3] |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
4-Нитротолуен или пара-нитротолуен је органско једињење са формулом ЦХ3C6Х4НО2. Оно је чврста материја жуте боје. Ово једињење се првенствено користи у припреми боја.
Синтеза и реакције[уреди | уреди извор]
Заједно са другим изомерима, 4-нитротолуен се припрема нитрацијом толуена.[6] Он подлеже очекиваним реакцијама, е.г. хидрогенација даје п-толуидин.
Примене[уреди | уреди извор]
Главни вид примене обухвата њихову сулфонацију чиме се формира 4-нитротолуен-2-сулфонска киселина (СО3Х група поред метил групе). Тај материјал се производи у великим количинама пошто се може трансформисати у деривате стилбена који се користе као боје. Представници те групе једињења су 4,4'-динитрозо- и 4,4'-динитро-2,2'-стилбендисулфонска киселина.[6]
Безбедност[уреди | уреди извор]
Постоји извесна евиденција за постојање токсичности и карциногености код мишева.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в г д ђ е ж з NIOSH Џепни водич хемијских хазарда 0464
- ^ а б Лиде ДР, ур. (2004). ЦРЦ хандбоок оф цхемистрy анд пхyсицс: а реадy-референце боок оф цхемицал анд пхyсицал дата (85 изд.). Боца Ратан Флорида: ЦРЦ Пресс. ИСБН 0-8493-0485-7.
- ^ „Нитротолуене”. Иммедиателy Дангероус то Лифе анд Хеалтх. Натионал Институте фор Оццупатионал Сафетy анд Хеалтх (НИОСХ).
- ^ а б Боотх, Гералд (2000). „Нитро Цомпоундс, Ароматиц”. Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. Wеинхеим: Wилеy-ВЦХ. ИСБН 9783527303854. дои:10.1002/14356007.а17_411.
- ^ Натионал Тоxицологy, Програм (2002). „Тоxицологy анд царциногенесис студиес оф п-нитротолуене (ЦАС но. 99-99-0) ин Ф344/Н ратс анд Б6Ц3Ф(1) мице (феед студиес)”. Натионал Тоxицологy Програм Тецхницал Репорт Сериес (498): 1—277. ПМИД 12118261.